Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka, uvaženi gosti, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, iako možda današnja tačka dnevnog reda nije u direktnoj vezi sa mojim profesionalnim opredeljenjem i umetničkim aktivnostima, smatrala sam važnim da se javim za reč i uključim u diskusiju o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike s obzirom da je statistika postala neodvojiv deo naše svakodnevice i da smo svi mi, svako od nas lično, upućeni na korišćenje statističkih podataka u najrazličitijim životnim situacijama.

Program zvanične statistike sa svojom strategijom i pregledom očekivanih rezultata predstavlja značajan dokument koji bi trebao da obezbedi, što je već obrazloženo, sinhronizaciju sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU, a što je u procesu naših pregovora za pristup EU od izuzetne važnosti.

U okviru osnovnih aktivnosti zvanične statistike naveli ste, između ostalog, i jačanje poverenja u zvaničnu statistiku kako davalaca podataka, tako i korisnika rezultata, što me je dovelo do zaključka da ste svesni da je neophodno povećati poverenje građana u statistiku kao neodvojiv deo života svih nas.

Upravo iz tog razloga je važno da u misiji koju zvanična statistika ima, a to je obezbeđivanje relevantnih, nepristrasnih, pouzdanih, pravovremenih i međunarodno uporedivih rezultata informacija istrajete i da kao društvo svi zajedno vrlo ozbiljno shvatimo, između ostalog, i statistike koje govore o poverenju mladih, recimo, u naš sistem institucije, a koje govore da 87% mladih smatra da nema uticaja na politički proces i donošenje odluka, 38 njih nije zainteresovano za politiku, 40% mladih nikada ne glasa, 44% nema poverenja u institucije Republike Srbije, dok 58% smatra da briga o mladima na republičkom nivou uopšte ne postoji. Ovo su zabrinjavajuće statistike koje moramo ozbiljno shvatiti i svi zajedno poraditi.

Kao osnovni strateški cilj ovog programa ističe se završetak potpunog usaglašavanja sa zahtevima sa Evropskim statističkim sistemom i EU do kraja 2025. godine. U tom smislu, a s obzirom da sam umetnik i da govorim iz ugla svoje profesije, volela bih da istaknem da je poželjno da takođe statistički podaci koji se vode u EU kako za svaku članicu pojedinačno, tako i na nivou cele EU za sektor kulture i umetnosti, budu relevantni za statističke podatke kada su u pitanju naša kultura i umetnost.

Sa navedenim u vezi moram da primetim da u okviru prioritetnih razvojnih aktivnosti u oblasti demografije i društvene statistike, kao i ni u prioritetnim razvojnim aktivnostima sektorske statistike nije naveden sektor kulture i umetnosti koji suštinski predstavlja neodvojiv deo korpusa svakog društva, imajući u vidu koliku važnost kultura i umetnost imaju kako za obrazovanje i kvalitet života, tako i za statistiku zaposlenosti, dohotka, socijalne inkluzije, uslova života i korišćenja vremena.

Svi smo svedoci koliko nam muzika, pozorišta, bioskopi, galerije, muzeji i svi drugi kulturni sadržaji nedostaju od početka pandemije i imam utisak da nema čoveka na planeti koji nije osetio nedostatak prisutnosti kulture u svom životu. Posebno bih pomenula na ovom mestu mog izlaganja potresan nenadoknadiv gubitak koji je naša muzička scena, naročito na polju klasične, pop, rok i narodne muzike i glume pretrpela u zadnje vreme, jer su nas tiho i možda nekukajući zbog stanja u kulturi i nedovoljno pocrtanog statusa umetnika u društvu prerano napustili velikani Isidora Žebeljan, Miša Aleksić iz Riblje čorbe, Sanja Ilić, Đorđe Balašević, Vojkan Borisavljević, Dragoljub Đuričić, Džej, glumci – Tihomir Tika Arsić, Ivan Bekjarev, Borivoje Kandić, Boris Komnenić, reditelj i scenarista Goran Paskaljević i još mnogo umetnika koji su nam svojim delima bojili detinjstva i živote.

Tek sada, kada ih nema, celo društvo je uvidelo koliko nam fale i koliki je u stvari njihov i svih drugih manje i više znanih umetnika, društveni značaj i značaj kulture i umetnosti za celokupno društvo, a koliko je briga o kulturi u našim uslovima nedovoljno apostrofirana, što se naročito vidi po statističkim podacima, gde smo po budžetskim davanjima za kulturu po glavi stanovnika na začelju evropskih zemalja, ali i zemalja regiona.

Povećanje budžetskih davanja za kulturu je, po mom mišljenju, strateški važno pitanje, a ima i urgentnu notu u svetlu posledica od pandemije, jer je sektor kulture, pogotovo njeni pojedini delovi, ugrožen i ako se ne preduzmu urgentni koraci, može nam pretiti kulturni harikiri.

Ne smemo računati na pacifizam umetnika kao ljubitelje i konzumenata kulture koji će biti presrećni kada od svog talenta i onoga za šta su se rodili i šta najbolje rade mogu samo da prežive, već sa povećanim budžetskim davanjima moramo omogućiti svim zaposlenima u sektoru kulture i kreativnih industrija da od svog rada i doprinosa mogu da obezbede sebi i porodici kvalitetan život.

Pozitivan primer može biti i to što je višegodišnja hipoteka prethodnih vlasti u vidu zatvorenih muzeja, sa aktuelnom vlasti konačno skinuta i Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti su otvorili svoja vrata posetiocima, ali kako ovi otvoreni muzeji, tako i sporadične pomoći pojedinim festivalima i sredstva opredeljena za Novi Sad, evropsku prestonicu kulture, su samo pojedinačni dobri koraci u pravom smeru.

Neki novi koraci, kao i dopune Zakona o kulturi bi trebalo ilustruju konkretnu dugoročnu strategiju za vraćanje kulture na društveni pijedestal koji kultura i zaslužuje, ali ne samo na rečima i papiru, već prevashodno u povećanim davanjima sredstava usmerenih ka kulturi, kao i pragmatičnoj distribuciji, što je ministarka Gojković naročito apostrofirala, ali se nismo preterano do sada doticali teme sustizanja Evrope i naročito regiona u davanjima države za kulturu po glavi stanovnika.

Ovim putem bih želela da zamolim predstavnike Vlade da razmotre mogućnost uvećanja budžetskih davanja u sektoru kulture, možda već u prvom narednom rebalansu, kako bi konkretno povećali davanja sa 15 na 22 evra po glavi stanovnika i tako smanjili razliku na pola u odnosu na nivo davanja u Severnoj Makedoniji ili Crnoj Gori, u kojima je taj iznos 27, odnosno 36 evra.

Podsetila bih da smo nedavno izglasali Sporazum o zajmu za infrastrukturu u kulturi, koji predstavlja sjajnu priliku da se određene ustanove kulture renoviraju i obezbede im se uslovi za rad, ali kao narodni poslanik i umetnik, želim da predložim da se u okviru zajmova i međunarodnih sporazuma ili kroz prodaju obveznica, obezbede dodatna sredstva za sektor kulture u aproksimativnom iznosu od oko 50 miliona evra, koja bi omogućila kritični opstanak kulturnih delatnosti, a što bi trenutno dovelo do povećanja na 22 do 23 evra po glavi stanovnika. To bi nam otvorilo mogućnost da uhvatimo korak sa regionom, kako bismo od 2023. godine mogli da počnemo sa statističkim usaglašavanjem sa zemljama EU i pokušamo da se približimo Hrvatskoj i Mađarskoj, koje sada izdvajaju u proseku oko 40 evra po glavi stanovnika.

Potencijalno obezbeđena sredstva od oko 50 miliona evra bi trebalo odmah opredeliti za što veći broj projekata, pogotovo sada u doba pandemije i posle pandemije, kako bi se ublažile posledice i to sve u okviru postojećih konkursa kod ministarstva, deo za oživljavanje rada umetničkih sekcija po školama, a deo za dovođenje u minimum uslova za funkciju ustanova kulture širom Srbije, kao i za finansiranje minimuma za početak umetničkih sadržaja koji bi bili ponuđeni publici.

Dakle, pojedinačni pokušaji u vidu ad hok finansiranja filmova, koje u svakom slučaju apsolutno pozdravljam, pojedinih manifestacija, kao i buđenja kulturnih scena makar i u jednom mestu pomoću naimenovanja naših istaknutih umetnika na poziciji rukovodilaca institucija, ali i projekata, moramo svesredno pozdraviti i podržavati, ali ne smemo smetnuti sa uma da su nam za spas kulture i održavanje i nadogradnju državnog i nacionalnog identiteta neophodna sistematska ulaganja i dugoročna strategija.

Kapitalne investicija u puteve, energetiku, poljoprivredu su neophodne, ali smatram da je bar isto toliko kapitalno i ulaganje u kulturu, pa samim tim identitet i konsekventno u opstanak Srbije kao države i svih naroda koji prihvataju kao svoju državu.

Suština davanja u kulturu bi trebalo da bude potpuna decentralizacija kulturne scene, što se tiče ponude i finansiranja kulturnih sadržaja, a još više što se tiče davanja u podsticaj stvaralaštva, naročito među mladima i najmlađima u školama kroz već pomenuto oživljavanje kulturno-umetničkih sekcija, kako u Vranju, tako i u Subotici i drugim gradovima Srbije.

Povećana ulaganja i decentralizacija kulture će konsekventno dati i sve bolje statistike. Imaćemo više mladih u manjim sredinama i na selima, jer kada svi građani budu dobili uslove života sličnim onima u većim gradovima, a što im mogu omogućiti već usmerena ulaganja u infrastrukturu, telekomunikacije, zdravstvo, ali možda i najvažnije u kulturne sadržaje, tada ćemo oživeti sela i poboljšati posledično i statistike u poljoprivredi.

Ovim mojim izlaganjem želim da neposredan način iniciram relevantne faktore na akciju, jer sam zbog toga i prihvatila ulogu poslanika, što je za mene ogromna čast, ali i obaveza da probleme sa kojima se kao umetnik i lično suočavam, adresiram ovde u Skupštini i pokušam da iniciram rešenja. Ovo činim čista srca i bez obzira što moje učešće u radu parlamenta delimično stavlja moju umetničku karijeru u drugi plan, jer ako samo i na momenat zainteresujem ovo visoko telo za probleme u kulturi, za koju mislim da bi trebalo da bude lice svake zemlje, smatraću da je bilo i te kako vredno mog pretpostavljam samo trenutnog političkog angažmana.

Završila bih svoje izlaganje sa rečima ars longa, vita brevis ili umetnost je duga, a život je kratak. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, sa diskusijom na temu ulaganja u infrastrukturu u kulturi otvorili smo veoma važnu eru, imajući u vidu da su i kultura i njena infrastruktura u prošlim vremenima dosta patili usled nedostatka sredstava i ulaganja u nju, a sve je uzrokovano drugim prioritetima u državi koji su morali biti rešavani i kultura je sa visokog mesta na listi prioriteta stavljena u neki drugi ili treći plan.

Što se samo Sporazuma o zajmu, o kojem danas diskutujemo, tiče, poslanička grupa SPS i ja kao njen poslanik i po zanimanju umetnik, ćemo, podrazumeva se, podržati, kako ovaj predlog, tako i svaki drugi koji predstavlja dobru inicijativu i naznaku većeg ulaganja u sektor kulture, a koji će posledično dovesti do pozitivnih promena i samog razvoja kulture na različitim nivoima.

Kako bi se ovakva vrsta aktivnosti, koja podrazumeva dugo odlagana ulaganja u kulturnu infrastrukturu, razgranala i takva ulaganja u konačnici donela rezultate kada je razvoj kulture u pitanju, neophodno je konačno, posle duže javne rasprave i dorade, pored dokumenta strateških ciljeva koji je u januaru ove godine i donet od strane Vlade za period od 2021. do 2025. godine, doneti dugoročnu strategiju razvoja kulture na nacionalnom nivou za period 2020/21. do 2029/30. godine, kako bi se prateći tu strategiju temeljno moglo raditi na razvoju kulture na svim nivoima i svim pravcima sinhronizovano.

Na nekim od ciljeva koji su određeni u samom nacrtu strategiju već su započete aktivnosti, a u vidu opredeljivanja sredstava iz budžeta Republike Srbije. To su Muzej naivne i marginalne umetnosti u Jagodini i arheološko nalazište Belo brdo u Vinči. Nisam sigurna da smem da kažem šta su prioriteti kada se radi o sektoru kulture, jer smatram da su podjednako važne sve galerije, svi muzeji, svi kulturni centri, domovi kulture, sve koncertne i pozorišne dvorane i sva naša kulturno-umetnička društva.

Veliki akcenat stavljam i na svesnost o važnosti konzumiranja kulturnih sadržaja i na decentralizaciju kulture, kako bi umetnost i kultura bili dostupni svima, a ne samo elitističkim krugovima, velikim gradovima i razvijenijim regijama. Kulturni život se ne odvija u svim sredinama podjednako i neophodno je aktivirati kulturne ćelije i u manjim sredinama, kao i da se intenziviraju kulturno-umetničke sekcije u okviru školskog programa i obrazovanja.

Pored svih kapitalnih projekata koji su naznačeni u oba dokumenta koja sam pomenula i u ovom sporazumu kao prioriteti za ulaganja, smatram veoma važnim i neophodnim da u što skorijem budućem periodu treba da započnemo ulaganje i u umetničke škole i kulturno-umetnička društva kao poligone za kreiranje i oblikovanje budućih umetnika i umetničkih ličnosti, odnosno čuvare kulturne baštine.

Želim da istaknem primer škole za muzičke talente u Ćupriji, iz koje već decenijama izlaze mladi virtuozi i oformljeni umetnici koji nas na najboljim univerzitetima sveta i u najboljim orkestrima sveta dostojanstveno predstavljaju i da otvorim prostor za razmišljanje o pojačanim ulaganjima u jednu takvu ustanovu.

Imajući u vidu kvalitet rada i nastavni kadar kojim raspolaže, smatram da bi pojačana ulaganja u jednu takvu umetničku školu internatskog tipa otvorila vrata za njenu veću internacionalnu prepoznatljivost u smislu dolaska talentovane dece iz inostranstva na školovanje u Srbiju, što bi svakako enormno doprinelo i razvoju Ćuprije i njene okoline u ekonomskom smislu, kao i Srbiji, koja bi postala još prepoznatljivija na internacionalnoj karti muzičke pedagogije.

Kao umetnika, muzičara i konzumenta različitih i raznovrsnih kulturnih sadržaja, izuzetno me raduje izgradnja nove koncertne dvorane, kao i najava izgradnje nove zgrade Fakulteta muzičke umetnosti, čiji sam student i sama bila. Svedok sam bila skučenog prostora za rad, tj. nedostatka prostora, nedostatka dobrih i kvalitetnih instrumenata, ali i svedok neopisivoj snalažljivosti studenata i profesora da ulože maksimum u svoj rad i naprave sjajne rezultate.

Nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti je neophodna, razume se, kao i ulaganja, kao što sam već pomenula, u muzičke škole, koje su takođe skučene sa prostorima. Kao primer ću navesti muzičku školu „Marko Tajčević“ u Lazarevcu, koju sam imala prilike nedavno i da posetim, pa je zato i navodim. Recimo, rešenje njihovog problema bi bila nadogradnja još jednog sprata.

Pomenula sam i kulturno-umetnička društva kao vrlo važna za ulaganje, koja predstavljaju pre svega čuvare kulturne baštine, ali i značajan sportsko-rekreativan vid aktivnosti za decu mlade. Deficit sala za vežbanje ili njihova neuslovnost, nedostatak termina za vežbanje, obezbeđivanje nošnji, finansiranje svetskih turneja i organizacija festivala, sve to zajedno je ulaganje u infrastrukturu za budućnost naše kulture i umetnosti.

Ovde se potencijalno prepliću nadležnosti resora sporta i kulture i zato mi je drago da je ministar sporta danas tu sa nama, jer smatram da je važno otvoriti ovaj prostor međusektorske saradnje, kako bi kulturno-umetnička društva u budućem periodu bila finansijski ojačana i podstaknuta na još uspešniji i ambiciozniji rad na očuvanju kulturne baštine.

Infrastrukturna ulaganja u kulturi će doprineti i moraju doprineti razvoju sadržaja, kvalitetu festivala i manifestacija, razvoju turizma i kulturne ekonomije, ali bih takođe istakla da ulaganje u infrastrukturu treba da podrže i vaninstitucionalne kulturne platforme.

Jedan od kapitalnih infrastrukturnih projekata koji se trenutno realizuje, tačnije, 2017. godine je „Evropska prestonica kulture Novi Sad 2022.“ Iako zvuči kao jednogodišnja titula, „Evropska prestonica kulture“ je projekat od nacionalnog značaja, ne samo iz razloga što su značajna sredstva već opredeljena u tu svrhu iz budžeta Republike, AP, grada Novog Sada i privatnih sponzora i donatora, podsećanja radi, planirana ulaganja su bila na nivou od oko 60 miliona evra, već i iz razloga što je Novi Sad i Srbija kao država prvi put u istoriji i najuspelije inicijative i ideje Evropske unije, a to je „Evropska prestonica kulture“, nosilac titule kao zemlja koja nije članica već zemlja kandidat za ulazak u EU.

To je velika prilika da Srbija, i pre svega Novi Sad, kao grad i njegova regija, i da svi mi zajedno potvrdimo činjenicu da Srbija jeste legitimni deo Evrope, posebno ako se ponovo osvrnem na arheološko nalazište u Vinči, koje po istraživanjima stručnjaka predstavlja prvu evropsku civilizaciju. Potencionalno umrežavanje ovog lokaliteta u okviru „Evropske prestonice kulture“ i poseta njemu, malo niže niz Dunav, bi značajno doprinela ilustraciji da je kolevka evropske kulture bila baš na prostoru Srbije, što smatram da bi uvek i učestalo, bez ustezanja, trebalo isticati.

„Evropska prestonica kulture“ nije samo jedna godina dešavanja i nošenja titule, već je to ulog i zalog za našu budućnost.

Lično nemam nikakve sumnje da će program koji su organizatori spremili biti izuzetno kvalitetan i da će uložena sredstva doprineti tom kvalitetu, ali smatram da zbog svega navedenog kulturni sadržaj evropske prestonice kulture treba da otvorimo za sve naše građane i podstaknemo i pomognemo svim građanima da posete Novi Sad i okolinu u titularnoj godini, kako bi se inicijalna ideja EU po pitanju „Evropske prestonice kulture“ i ostvarila, a to je spajanje naroda i razmena kulturnih energija, imajući u vidu da svaku „Evropsku prestonicu kulture“ godišnje poseti sigurno nekoliko miliona ljudi.

Važnost obezbeđivanja posetilaca iz cele zemlje je od izuzetnog značaja, imajući u vidu da zbog epidemije projektovani broj turista iz Evrope potencijalno neće biti u mogućnosti da poseti Novi Sad i Srbiju u toj godini, pa je iz tog razloga jako važno da sva infrastrukturna ulaganja ostanu kao zalog za budućnost i godine koje dolaze i posle titularne godine, kako bi posetioci i nadalje mogli da konzumiraju unapređene kulturne sadržaje.

Primer za tako nešto je Lil, grad koji je osnovao i oformio kulturnu platformu „Lil 3000“, okrenut budućnosti kroz projekte koji održavaju tonus, kako bi sva ulaganja dobila svoje planirane i adekvatne povraćaje.

Rezultati „Evropskih prestonica kulture“ u ekonomskom smislu su zavisno od grada do grada različiti, shodno i različitosti u kulturnim stremljenjima i prezentovanim programima, ali valja pomenuti Marsej i Liverpul, koji su ulaganjima od oko 600 miliona evra kroz godine posle titule povratile uloženo u milijardima evra, jer su proračuni da na svaki uloženi jedan evro povraćaj iznosi šest.

Valja pomenuti i Esen, koji je sa celom regijom nastupio kao kulturna prestonica i kao posledicu regija je dobila 85 hiljada zaposlenih u međusektorskoj saradnji kulture, obrazovanja i urbanističkog planiranja.

Stoga je ovaj projekat kapitalan i od nacionalnog značaja i fantastičan primer sinhronizovanog ulaganja, kako u infrastrukturu, tako i u sve kulturne nivoe.

Ideja projekta „Srpska prestonica kulture“, ukoliko ulaganja budu pravično raspodeljena, projekti povereni kvalitetnom i sposobnom kadru, našu kulturu zaista može pre svega enormno razviti, decentralizovati, a samim tim i preporoditi, u smislu njene prisutnosti u životu svakog građanina naše zemlje.

Ulaganja u infrastrukturu predstavljena kako kroz ovaj sporazum, strateške ciljeve ali i nacrt strategije za razvoj kulture koji konačno treba doneti su početak svetlog perioda ulaganja u kulturu, ali treba da bude zaista samo početak.

Važno nam je da davanja za kulturu iz godine u godinu povećavamo, tako da težimo momentu kada će kultura i kreativne industrije potencijalno postati samoodrživ resor, jer kada za takve projekte ne budemo morali da pozajmljujemo sredstva, znaćemo da smo na putu pobede i stvarnog razvoja.

Sigurno da nas neće dovesti na nivo nekoliko milijardi evra godišnje, koliko kultura i kreativna industrija naprave obrt u jednoj bogatoj Nemačkoj, ali i sama težnja ka takvom načinu funkcionisanja i finansiranja projekata u kulturi je ogroman napredak.

Pored već najavljene racionalizacije u pogledu distribucije i raspodele sredstava iz budžeta namenjenih kulturi, to smatram da možemo pre svega postići ukoliko ulaganje u kulturi po glavi stanovnika sa sadašnjih 15 evra podignemo na nivo zemalja u regionu, kao što su to, recimo, Severna Makedonija, koja izdvaja 28 evra, Crna Gora 36 evra ili, recimo, Hrvatska i Mađarska, koje izdvajaju 43, odnosno 39 evra po glavi stanovnika.

Kao što sam već naglasila, poslanička grupa SPS i ja kao njen poslanik ćemo podržati kako ovaj predlog, tako i svaku drugu dobru inicijativu koja se tiče razvoja i unapređivanja kulture i kulturne infrastrukture, ali i razvoja i pozitivnih promena u svim sektorima. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje današnje izlaganje će biti direktno vezano za Sporazum o kulturnoj, prosvetnoj i sportskoj saradnji sa Sjedinjenim Meksičkim Državama, ali s obzirom na širinu teme kulturne razmene i na to koliko je ona važna za svaku zemlju na planeti, a posebno za zemlje koje su male ili srednje po svojoj veličini, želela bih da se osvrnem i na druge kulturne prilike, važne za ostvarivanje kako ovog tako i svih drugih već potpisanih, ali i budućih sporazuma i saradnji.

Već smo upoznati sa činjenicom da naši diplomatski odnosi sa Sjedinjenim Meksičkim Državama traju od 1946. godine i da nas meksički partneri nisu napuštali kao pravi prijatelji u svim našim istorijskim prilikama i neprilikama.

Ono na čemu sigurno možemo poraditi je spoljno-trgovinska razmena, budući da je meksička ekonomija 15, najveća na svetu i da su njihova ulaganja u Evropu samo 2016. godine iznosila oko 10 milijardi dolara.

Spoljno-trgovinska razmena je svakako tema na kojoj možemo raditi i produbljivati je kada se radi o saradnji sa meksičkim državama.

Sporazum o prosvetnoj, kulturnoj i sportskoj saradnji, koji je gospodin Dačić kao ministar spoljnih poslova prošle godine potpisao, kako bismo ga mi u ovoj godini, kada se obeležava 75 godina diplomatskih odnosa sa SAD i potvrdili u ovom visokom domu, je izuzetno važan za nastavak naših daljih odnosa sa Meksikom, imajući u vidu da je kulturna diplomatija meka sila svake države na svetu, a koja izuzetno može doprineti međudržavnim odnosima, ali posebno i imidžu svake zemlje.

Usled procesa globalizacije, kome svi svedočimo, sve zemlje sveta, a posebno Evrope, su se susrele sa određenim gubitkom osobenosti i moraju da biraju između održavanja kulturnog identiteta i trenutno političkih interesa. Tako je za Srbiju izuzetno važno i hitno da se odredi pravac kulturne politike i da se intenzivnije radi na uređenju unutrašnjih kulturnih politika radi očuvanja kulturnog identiteta, a onda i radi kvalitetnijih kulturnih razmena sa drugim zemljama sveta.

Moramo uložiti napor i sredstva u očuvanje kulturnog nasleđa, tradicije, savremenog stvaralaštva, visoke umetnosti, ali i autentičnih umetničkih ličnosti kako bi Evropa i ostatak sveta osetili neophodnost integrisanja srpskih dostignuća na polju kulture i umetnosti.

Kada ćemo da ulažemo u kulturu ako ne sada, kada smo ekonomski osnažili našu zemlju i kada naša ekonomija može da isprati razvoj kulture, kada možemo da potencijalno 15 evra po glavi stanovnika davanja za kulturu podignemo bar na nivo zemalja u regionu, kao što su, recimo, to Hrvatska ili Mađarska sa 39, 43, Severna Makedonija 28 evra.

Kada ćemo, ako ne sada, kada smo vakcinama ubrizgali nadu da će vedriji dani doći i da su teški dani iza nas i kada ako ne sada, kada je politički izuzetno važan trenutak da pokažemo da nećemo dozvoliti da kaskamo za drugim zemljama Evrope i sveta ni u jednom segmentu.

Ovaj Sporazum sa Meksikom obuhvata širok spektar mogućnosti za saradnju i razmenu. Jedna od tema je osnivanje kulturnih centara Srbije u Meksiku i obrnuto, što otvara pitanje važnosti postojanja i delovanja naših kulturnih centara i kulturnih misija u inostranstvu.

Pohvalila bih aktivnosti uvezivanja Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva kulture na temi širenja mreže kulturnih centara Srbije, ali moram da nas podsetim sve zajedno da naš kulturni centar u Pekingu ne obavlja svoju delatnost već skoro dve godine. prekid delatnosti se desio mnogo pre korona krize. Zato ovim putem kao narodni poslanik i umetnik apelujem na sve nadležne institucije da se proceduralne stvari reše u što kraćem roku pozitivno, kako bi se naši već odlični srpsko-kineski odnosi mogli produbiti i kako bi se prostor za istraživanje obe kulture mogao enormno uvećati.

Takođe, smatramo da je u izuzetnoj važnosti da programi u tim srpskim kulturnim centrima našim treba da budu sinhronizovani sa strategijom razvoja kulture koju je neophodno što pre i konačno doneti posle dugotrajnog usaglašavanja kako bi se na budućem razvoju kulture moglo temeljno raditi.

Na strategiji, takođe, aktivnije treba da radi i Nacionalni savet za kulturu o kome ćemo mi ovde tek diskutovati kroz izmene i dopune Zakona o kulturi.

Kao narodni poslanik smatram da je sigurno praktičnije da dosadašnjih 19 članova se smanji na novih predloženih sedam, ali opet kao narodni poslanik i umetnik smatram da Nacionalni savet za kulturu ipak treba da bude u sponi sa Narodnom skupštinom i da se članovi tog visokog savetodavnog tela biraju upravo u ovom visokom domu.

U svakoj instituciji je važno, u svakom radnom telu, državnom ili savetodavnom, da imamo misleće, afirmisane i kvalitetne pojedince i da kao društvo koristimo sve naše intelektualne i kreativne kapacitete zajednice, bez obzira na bilo kakvu opredeljenost ili pripadnost i to ne sve samo u smislu oličenja demokratskog društva, već u smislu postojanja zdrave kritičke misli koja nam je specifično na polju kulture neophodna kako bismo kulturnu scenu i naš kulturni identitet u celini mogli da održimo i dalje razvijemo i unapredimo.

Sa nestrpljenjem iščekujem otvaranje naših kulturnih centara u Moskvi, Londonu, Berlinu i nadam se i drugim velikim gradovima sveta, ali kako bi se ti centri mogli otvoriti, neophodno je da naše međunarodne sporazume ažuriramo, zato što su mnogi od njih sa različitim zemljama sveta potpisani 50-ih, 60-ih, čak i 70-ih godina prošlog veka, tada sa Jugoslavijom. Oni su svi na snazi i funkcionalni, ali s obzirom da su decenije u pitanju, trebalo bi ih ažurirati, da bismo ispratili tehnološka dostignuća kojima svi svedočimo u proteklih nekoliko decenija.

Moja neka lična inicijativa bi bila da se kroz parlamentarne delegacije ili poslaničke grupe prijateljstava, znači kroz naše parlamentarne aktivnosti sa stranim zemljama uvedu umetnici i kulturni stručnjaci koji bi zajedno sa parlamentarnim delegacijama mogli da predstave kulturu naše zemlje pri svakoj poseti inostranstvu. To može biti problem protokola, ali, opet, znamo da se protokoli menjaju shodno dogovorima, posebno ako je u cilju važna međudržavna saradnja i kvalitetnije razvijanje iste.

Kulturni centri, možda bi predlog takođe mogao da bude kulturnim centrima stranih zemalja da svoje sadržaje organizuju možda i u drugim gradovima naše zemlje, kako bi se sve naše opštine i svi naši građani mogli da dođu i dobiju pristup različitim kulturama sveta i kako bi i gosti koji dolaze mogli da se upoznaju bolje sa lepotama naše zemlje.

Naše manifestacije moramo unaprediti, festivale, ne možemo se samo hvaliti sa par uspešnih i pokazivati to kao primer naše ažurnosti i uspešnosti, već takve manifestacije moramo podržati i održati i dati im prostora i sredstava da svoje sadržaje šire, a da neke ugašene oživimo i eventualno pravimo nove, jer to sve doprinosi kvalitetnijoj kulturnoj razmeni, kako bi gosti iz inostranstva koji dolaze na naše manifestacije imali pravi uvid u naše nasleđe, u našu tradiciju i našu kulturu, koja je ogromna i bespogovorna.

Prateći decentralizaciju kulture kroz projekte „Gradovi u fokusu“ i „Srpska prestonica kulture“ i kroz finansiranje koje su sada određeni gradovi dobili, naročito je važno da se domovi kultura, infrastruktura u kulturi promeni, ali o tome ćemo razgovarati na narednim sednicama. Sve zajedno, kultura, obrazovanje, sport, neophodno je da podignemo nivo svesti u našem društvu, posebno da negujemo školski sport, jer nas sportske dečije lige vode u uspešne sportske profesionalne lige, vodi ka zdravijoj naciji i, naravno, pomaže, kako zemlji, da budemo uspešniji, da bolji imidž izgradimo u inostranstvu, tako pomaže i našim sportistima i pojedincima koji nas već decenijama dostojanstveno i na najvišem mogućem nivou predstavljaju u svetu.

Kao poslanik SPS podržaću ovaj sporazum, kao i sve buduće koji se budu ticali kvalitetne kulturne razmene i unapređenja kulturnih projekata. Volela bih da neke od ovih inicijativa budu uvrštene možda i u zvanične dokumente, protokole, kako bismo zajednički unapređivali kulturu koja je neophodan i jedan od najvažnijih korpusa svakog društva. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovana ministarka i cenjeni gosti, u svom današnjem izlaganju bih želela da se dotaknem teme koja se tiče Predloga zakona o dopuni Zakona o javnim medijskim servisima.

Poslanička grupa SPS smatra da su ispunjeni uslovi da se ova dopuna podrži. Samim tim ćemo glasati za ovaj predlog, ali bih svejedno želela da podcrtam značaj javnih medijskih servisa, kao i medije u celini, koji oni imaju u društvu i kao umetnik, muzički umetnik, govoriću iz sociološkog i kulturološkog ugla koji će podrctati ulogu medija koju oni imaju, kada je u pitanju afirmacija kulture, nauke, umetnosti i obrazovanja.

Neću se ponavljati, jer svi znamo da su javni medijski servisi institucije koje moraju posedovati nezavisnost od izvora svojih finansiranja, kao i nezavisnost uređivačke politike i da su javnost, odnosno auditorijum, da je auditorijum telo kome javni medijski servisi odgovaraju za svoj rad, s obzirom da pripadaju građanima.

Javni medijski servisi treba da igraju značajnu ulogu u procesu afirmacije nauke i kulture i od javnog servisa se očekuje da bude institucija kulture u pravo smislu te reči, što je u ovoj godini javni medijski servis opravdao kroz saradnju sa Ministarstvom prosvete, time što su omogućili obrazovanje dece kada nije bilo moguće regularno pohađanje nastave u školama.

Svi smo svesni naravno da je savremeno medijsko doba prožeto idejom tržišnog kapitalizma i bez obzira na sve te globalne tokove, digitalne revolucije i tehnološka dostignuća, mediji bi uvek, pored uloge političkih i ekonomskih institucija, trebali imati prosvetiteljsku ulogu koju, kao važnu za društvo, ističu i socijalni psiholozi kada govore o agensima socijalizacije kako dece, tako i odraslih. U tom smislu, pored škole, porodice i vršnjaka i mediji su kao agens socijalizacije vrlo važni u pružanju znanja, formiranju ukusa, promocije nauke, očuvanja tradicije i kulturnog nasleđa.

Naravno da je razumljivo da su iz ugla finansijske stabilnosti najbolji oni sadržaji koji privlače pažnju najšireg auditorijuma i da u takvoj medijskoj atmosferi, gde je prioritet pružanje instant zabave, proces afirmacije kulture, nauke i umetnosti nažalost nije prioritet. Tu bih apostrofirala da su u tom pogledu javni medijski servisi, kao jedine institucije koje ne bi smele da budu vođene komercijalnim ciljevima, od izuzetne važnosti za naše društvo i samim tim bi moralo da se pridaje prioritetni značaj programskoj politici primerenoj društvenim potrebama i ciljevima, kao i značaju i celishodnom budžetiranju od strane države.

Pošto u ovom momentu našeg razvoja ne postoji mogućnost da se kroz plaćanje pretplate, već smo izglasali povećanje pretplate, obezbedi dovoljno sredstava za normalno funkcionisanje javnom medijskog servisa, kao što je to slučaj u nekim od najrazvijenijih zemalja Evrope, gde se gro finansiranja obezbeđuje od pretplate građana, manji deo iz budžeta države, a najmanji deo iz komercijalnih sadržaja. Država je ta koja bi upravo kroz budžet za kulturu i informisanje trebala da pronađe adekvatan finansijski okvir za neometano funkcionisanje javnih medijskih servisa.

Svakako da bi u momentu kada država ekonomski ojača i kada se platežna moć stanovništva poveća sukcesivno došlo do smanjenja državnog budžeta za finansiranje javnih medijskih servisa.

U isto vreme, smatram da bi trebalo poraditi na što efikasnijem upošljavanju svih resursa i kapaciteta koje javni medijski servisi poseduju, kao i celog korpusa zaposlenih profesionalaca koji su apsolutno više nego spremni i sposobni da proizvode visoko kvalitetne sadržaje koje bi, pored prikazivanja domaćih auditorijuma, mogli da ponude i na stranim tržištima, što je važan izvor prihoda za neke od velikih evropskih kuća, odnosno javnih medijskih servisa.

Prioritetne sadržaje koji se tiču opšteg interesa građana, kao što su sportski događaji u kojima učestvuje reprezentacija naše države, neprihvatljivo je da više od polovine građana nije u stanju da isprati usled toga što u komercijalnom nadmetanju za kupovinu prava na prenos utakmice, recimo našeg fudbalskog državnog tima, naš javni medijski servis, koji je prisutan u većini domova u Srbiji, jednostavno nema dovoljno sredstava da obezbedi prava za prenos takvih događaja.

Kako bih još jednom istakla suštinu postojanja javnih servisa, ovde bih citirala prof. dr Valjanovskog koji kaže: „Iz svega što se danas zna o radiodifuziji javne službe, šta ona znači, šta jeste u praksi, može se zaključiti da je to najrazvijeniji medijski model koji obimom, strukturom i kvalitetom opravdava svoje postojanje. Javni medijski servis je temeljni oslonac duha građanstva i nosilac energije progresa. Važna osobina javnog servisa koji izučavaju mnogi analitičari danas jeste njegova integrativna i emancipatorska uloga“.

Kratko bih se osvrnula na istraživanja koja su sprovedena, istraživanja javnog mnjenja, a koja su se ticala strukture emisionog vremena televizija sa nacionalnom frekvencijom i mišljenja građana o najznačajnijim kategorijama za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja.

Osnovni cilj istraživanja bio je da se utvrdi stepen zastupljenosti kulturno-umetničkog i naučno-obrazovnog programa, kao i koje vrste sadržaja u žanrovskoj strukturi građani označavaju kao najrelevantnije kategorije u ostvarivanju javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Građani su označili kulturni, umetnički, naučni i obrazovni program kao najznačajnije kategorije u pogledu zadovoljenja javnog interesa, a zatim su posle toga usledile kategorije koje su se ticale posla, ekonomije i politike.

Istraživanja koja su se ticala emisionog vremena su pokazala da je učešće naučnog i kulturnog programa, kao i programa za decu na određenim komercijalnim televizijama sa nacionalnim frekvencijama bila tada a i sada na nivou statističke greške, što je činjenica koju je neophodno što pre menjati i ispravljati.

Tim pre, radi ravnoteže na medijskom nebu, neophodno nam je da na javnim medijskim servisima imamo više kvalitetnih kulturno-umetničkih i obrazovnih sadržaja za sve starosne grupe stanovništva, ali posebno nam nedostaje više edukativnih i kulturno zabavnih programa za decu koji bi među decom i mladima kreirali pozitivne trendove i davali dobre primere i poruke, koji bi podizali sveukupan nivo kulture i obrazovanja.

Ovom prilikom želim da pohvalim i podržim predlog da se potencijalno, u skladu sa tehničkim mogućnostima otvori odvojen kanal koji bi prenosio zasedanja parlamenta i gde bi se otvorio dodatan prostor, veliki prostor za kreiranje kulturnih sadržaja na kanalu RTS.

Na ovaj način bi svi imali koristi i država i građani, ali i umetnici različiti kreativni stvaraoci, koji bi stekli prostor u kom bi mogli da se izraze i da lociraju potencijalne konzumente svoj sadržaja.

Kao muzički umetnik, moram da se nadovežem na izlaganje gospođe Jadranke Jovanović i na vaše gospođo Gojković, vezano za temu „Kolarca“. Smatram da je izuzetno važno da se nađe pravni okvir u kom bi se finansiranje i opstanak „Kolarca“ obezbedio, jer sam ja kao i mnogi umetnici praktično odrasla na „Kolarcu“ i stekla mnoga umetnička znanja i veštine, svirajući i slušajući neke od veličanstvenih koncerata koji su se tamo desili. Kolarac nije samo klasična muzika, već je ozbiljna institucija kulture koja nudi jako mnogo drugih kvalitetnih sadržaja svim našim građanima.

Muzička omladina je takođe jedna tema kojoj bi se trebalo posvetiti ali se nadam da ćemo to u nekim konstruktivnijim diskusijama u budućnosti pričati na tu temu.

Sve što sam rekla smatram da je usko i vrlo tesno povezano sa budžetom za sektor kulture i informisanja i iskoristiću ovu priliku da izrazim svoju nadu i poverenje u vaš rad i rad vašeg tima, jer sam imala prilike da spoznam vaše afinitete ka kulturi i umetnosti i nadam se da ćete uspeti da izdejstvujete status kulture koji ona treba da ima u našem društvu.

Tu smo svi zajedno da vam pomognemo da timski izguramo kulturu na pijedestal koji bi trebala da ima, imajući u vidu značaj koji ona ima u svakom društvu na globalnom nivou.

Uz svu ushićenost koju smo svi osetili što je Srbija ekonomski postala jedna od razvijenih zemalja u ekonomskom vidu, probudilo mi je pažnju da ekonomski uspeh ipak nije proporcionalno ispratilo i povećanje ulaganja u sektor kulture i informisanja po glavi stanovnika, bez obzira na generalno povećanje budžeta za sektor kulture i umetnosti.

Smatram da ako smo prvi ili bolji u Evropi po ekonomskom rastu, trebalo bi i bilo bi logično da stvarno radimo i dalje na unapređivanju budžeta za kulturu i umetnost, jer je to samo jedan od koraka koje bismo na tom putu trebali da napravimo. Naravno, svesni ste da sve kreće od finansiranja, pa i raspodele sredstava, kao što ste i sami pomenuli.

Trenutnih 15 evra po glavi stanovnika je dobra i bolja, mnogo bolja startna pozicija nego pre, ali i dalje smo u poređenju sa zemljama u regionu, nismo ih još uvek dostigli, jer, recimo, Hrvatska je u 2019. izdvajala 43 evra, Mađarska 39, Crna Gora 36, Severna Makedonija 28. Svakako na tome, uverena sam, da ćemo zajedno u budućnosti raditi.

Da bi naša zemlja, zemlja odakle je krenula prva evropska civilizacija, a to je Vinča, zemlja Svetog Save, Miroslavljevog jevanđelja, zemlja Vukove azbuke, nobelovca Ive Andrića, smatram da kao takva zemlja zaslužujemo visoko mesto na pijedestalu u tekovinama evropske kulture.

Volela bih da u momentu kada dođemo do izglasavanja potencijalnog ulaska Srbije u EU svi poslanici svih parlamenta koji budu glasali za tu odluku podrže i kažu da smo apsolutni partneri, ravnopravni partneri kada je reč o ulaganju i razumevanju kulture u društvu.

Smatram da treba osposobiti da bude jedan od samoodrživih resora možda, što ste i sami pomenuli, da je kultura u poslednjih par godina izuzetno doprinela našoj zemlji, ne samo u smislu kulturnih sadržaja, već i u smislu finansijskih efekata.

Jer, recimo, jedna Nemačka sa kojom se naravno u ovom trenutku ne možemo mi razumno porediti, ali njihov obrt koji pravi kultura i kreativna industrija iznosi 168 milijardi evra godišnje, ali njihov budžet je uredu, milijardu evra i mi se sa tim ne možemo porediti, ali smatram da treba da razmišljamo na sličan način da kulturu napravimo jednim od samoodrživih resora.

Sve navedeno smatram da je od izuzetnog značaja za obezbeđenje neophodnog finansiranja javnih medijskih servisa od strane države, kao važnih karika u podizanju kulturnog nivoa društva, kao i čuvara kulturnog nasleđa svih građana Republike Srbije, kao i svih građana, naših građana koji se nalaze negde u rasejanju.

Uverena sam da nam se stavovi po pitanju razvoja kulture poklapaju i da ćemo na budućim konstruktivnim zasedanjima voditi te diskusije koje bi mogle da pomognu razvoju kulture, gde ćemo svi zajedno i kolege poslanici iz sektora kulture koji se nalaze u ovom parlamentu, da ćemo svi dati neka svoja iskustva, jer ja lično za sebe mogu da govorim kao neko ko je čovek iznutra, ko dolazi iz sektora kulture umetnosti, mogu da potvrdim da postoje i dobre i loše strane kada se bavite umetničkim delovanjem i kada imate podršku institucija, kada je nemate.

Mogu da kažem da su jedni od retkih koji su meni u mojoj karijeri dosadašnjoj, ne jedini, ali jedni od, upravo bili SPS, zbog kojih se ja danas i nalazim ovde u ovom parlamentu, koji su mi dali šansu da svoja iskustva prenesem i da zajednički diskutujemo o važnim temama za razvoj kulture u našoj zemlji. Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, u kontekstu dnevnog reda tekuće sednice na kojoj ćemo izabrati i članove REM-a, danas bih upravo postavila pitanje u vezi sprovođenja Zakona o elektronskim medijima, koji se odnosi na ulogu REM kao nezavisnog regulatora u sektoru elektronskih medija.

Uloga REM je definisana zakonom a tiče se sprovođenja utvrđene medijske politike u oblasti informisanja. Značajna uloga poverena mu je i novom medijskom strategijom. Značaj REM daleko prevazilazi ulogu kontrolora i tela koje sankcioniše sadržaje, već REM ima ulogu i katalaizatora, jednog od važnih kreatora zdrave kulturne sredine i objektivnog informisanja javnosti, na koju građani Republike Srbije imaju svako pravo.

Sva javna ovlašćenja su od izuzetnog značaja za naše društvo koje REM ima, jer smo zasigurno svesni koju moć i snagu svi elektronski mediji imaju, kada govorimo uopšte o kolektivnoj društvenoj svesti, tačnije određivanju kulturnog nivo cele nacije.

Imajući u vidu da je REM funkcionalno nezavisna organizacija, tako smatram da i mediji treba i moraju biti slobodni i nezavisni, ali da svoje programe organizuju u skladu sa poštovanjem ljudskih prava i sloboda i da zaštite, kako korisnike medijskih usluga, tako i interes javnosti.

Moramo obogatiti našu svakodnevnicu, tako što bismo naše operatere, produkcije i kreatore sadržaja, kroz dijaloge i konkretne mere podrške podstakli i pomogli da kreiraju više edukativnih programa za decu i mlade, više sportskih programa koji bi isticali značaj bavljenja sportom, ali i umetničko-obrazovnih sadržaja koji bi obogatili i usmerili u pravom smeru klince koji su naša budućnost.

Imamo sjajne primere, kao što su recimo, format koji se emitovao, „Pinkove zvezdice“, koji je promovisao talenat dece, i bio jedan od najgledanijih programa, ili recimo, program „Virtuozi“, koji se trenutno emituje na javnom medijskom servisu i takođe, jedan sjajan način približava klasičnu muziku i decu klasičnoj muzici.

Takve i slične vrste programa bi sami trebali ponovo da proizvodimo i da istovremeno pomognemo operaterima da opstanu na izuzetno surovom tržištu, ali tako što će biti slobodni kada se radi o uređivačkoj politici, ali podržani i podsticani da stvaraju kreativnije i kvalitetnije sadržaje.

Kao primer kvalitetnog medijskog sadržaja pohvalila bih i „Kulturni dnevnik“, koji se emituje na RTS, ali bih recimo, što se tog programa tiče, sugerisala možda drugi udarniji termin koji bi dao veću pristupačnost sadržaja auditorijumu i proširivanje tema i sadržaja iz oblasti kulture.

Ovakve sadržaje bismo sigurno svi voleli više da gledamo na svim emiterima sa nacionalnom frekvencijom. Smatram da bi kreiranje više takvih sadržaja bilo na zadovoljstvo svih i države i građana koji bi ponovo krenuli u veću konzumaciju kulturnih sadržaja. Operateri bi pokrili vreme za kulturu i sport koji na osnovu dobijenih licenci i moraju da imaju dnevno na svojim programima, kulturni poslanici, sportski i naučno-obrazovni pregaoci bi napokon mogli da prorade i počnu da vrše svoje misije i možda u jednom momentu počnu i bolje da žive od svog rada.

Ovom prilikom želim da pohvalim opredeljena budžetska sredstva za sektor kulture u celini, ali i povećana sredstva za određene grane koje se tiču stvaralaštva. To je sjajan pomak ka napred, ka razumevanju značaja kulture i umetnosti i ako opet verujem da budžetska sredstva za sektor kulture koja u ovom trenutku iznose 15 evra po glavi stanovnika, možemo i moramo da podignemo i približimo se našim evropskim partnerima po odvajanjima za kulturu, ali i susedskim zemljama, kao što su recimo, Hrvatska i Mađarska, koje odvajaju 43, odnosno 35 evra.

Samo ilustracije radi, samo jedna prečica od pet ili šest kilometara u izgradnji planiranih auto-puteva, ako bi se tako ušteđena sredstva usmerila ka kulturi kvalitetnim medijskim sadržajima dovela Srbiju na čelo regiona po pomoći kulturi i vraćanja iste na pijedestal koji bi ona trebala da uživa kod naših građana. Svaki korak ka promovisanju znanja, obrazovanja, kulture, sporta, socijalne pravde, jednakosti dobijenim šansama je neopisivo važan jer na taj način ćemo u nekom budućem periodu ako budemo skoncentrisani upravo na te vrednosti, kao što smo ojačali u ekonomskom domenu, biti identifikovani kao društvo koje neguje i izuzetno ulaže u svoj identitet, nasleđe i stvaralaštvo.

Postavila bih, u vezi sa svim navedenim, pitanje ministarki kulture i informisanja, gospođi Maji Gojković, u poslednje vreme govori se o potrebi i izmeni Zakona o elektronskim medijima, i to u delu koji se odnosi na REM, kako bi se otklonile nejasnoće, posebno u primeni odredbi ovog zakona, koje se tiču izricanja mera pružaocima medijskih usluga za nepoštovanje zakona. Tu mislim na izricanje opomena, usluga, upozorenja i privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja.

Ovde bih posebno istakla potrebu preciznijeg regulisanja kaznenih odredbi kojima bi se obezbedilo odgovorno poštovanje opštih obaveza, emitera iz člana 47. Zakona o elektronskim medijima, a koji se odnose na programske sadržaje kojih emiteri moraju da se pridržavaju. Hvala.

Da li me možete obavestiti koliko je vremena preostalo za našu poslaničku grupu?

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani kandidati i pre svega poštovani građani Republike Srbije, velika mi je čast što imam priliku da vam se obratim iz najviše državne zakonodavne institucije.

Čestitam pre svega predsedniku SPS na imenovanju na ovu izuzetno važnu državnu funkciju i nemam ni trunku sumnje da će on tu dodeljenu funkciju izvršavati sa mnogo uspeha i da će ovaj parlament biti mesto gde ćemo voditi isključivo konstruktivne i vrlo važne rasprave koje će imati za cilj da odluke koje ovde budemo donosili budu vrlo važne i da život svih građana Republike Srbije iz dana u dan bude bolji.

Danas smo tu da bismo izglasali novu Vladu. Pred nama su kandidati za nove ministre i s obzirom da će naša poslanička grupa podržati ovaj predlog i glasati za, želim da čestitam svim budućim ministrima, da vam poželim mnogo uspeha u radu, jer vaš uspeh znači i uspeh svakog građanina Republike Srbije, što kvalitetnije vi budete radili to će svaki građanin naše zemlje i kvalitetnije živeti.

Već vidim da vas vodi pozitivna selekcija, posebno gospođo Brnabić u vašem timu. Sigurna sam da će tako biti i sa ostalim kandidatima za ministre. Pozitivnu selekciju smatram vrlo važnom i da vas pri izboru kandidata vodi njihovo znanje, sposobnosti, a da ne bude toliko presudna partijska pripadnost ili nepripadnost.

To govorim zato što sam ja ovde dobila šansu da sedim i govorim kao kandidat sa liste SPS, kao neko ko nije član te partije, kao neko ko se nije do sada bavio politikom, već isključivo zbog vere da svojim znanjem, dosadašnjim iskustvom, umetničkom karijerom i pre svega zbog moje želje da potencijalno iniciram na neke korisne promene mogu da budem od pomoći u radu ovog parlamenta, posebno u sektoru kulture i umetnosti, odakle i dolazim.

Brojne ozbiljne teme su pred nama svakako, ali vas molim da pored tema KiM, zdravstvene situacije, migrantske krize, ekonomske stabilnosti, što češće na dnevni red stavljamo temu kulture, umetnika i već me raduje što je gospođa Brnabić u svom ekspozeu apostrofirala te teme koje su kultura, sport, omladina i obrazovanje.

I sami znate da su Čerčilu za vreme rata predložili da deo sredstava za kulturu odvoji za nabavku oružja, on je na to rekao - a za šta se onda borimo? Kultura jednog društva određuje njegov nacionalni identitet i to smatram izuzetno važnim. Naša lična ambicija nas, sada funkcionera moraju postati javno dobro, moraju biti gorivo koje ćemo trošiti za realizaciju ciljeva koji će biti važni našim bakama, dekama, deci, profesorima, umetnicima, taksistima, jer smo svi jednaki i svi zaslužujemo jednake šanse.

Ja se do sada nisam bavila politikom, već isključivo muzikom i umetnošću i kao takva sam spoznala apsolutno snagu državne institucije. Veoma je važno kada kao umetnik i kulturni poslanik dobijete podršku snažne državne institucije i velika je razlika kada radite i realizujete svoje ideje i zamisli bez nje.

Znajući afinitete koje budući ministar kulture gospođa Maja Gojković ima prema kulturi i umetnosti, sigurna sam da će kultura dobiti svoje zasluženo mesto kako u budžetu kojim ćemo se ovde uskoro baviti, tako i u sveobuhvatnoj pažnji koju bi kultura u našem društvu morala da ima.

Ja ću koristiti svoje zakonom i Poslovnikom dobijeno pravo da postavljam pitanja vezana, kako za situaciju u kulturi, tako i u svim drugim oblastima gde se budu pojavili neki problemi za koje smatram da su važni.

Sada ću vam kao neko ko dolazi iz branše muzike i umetnosti, malo izaći iz formalnih okvira i dopustiću …

(Predsednik: Jelena, pošto moramo isteklo je vreme.)

…..par stihova jedne pesme koja je napisana 1981. godine skoro pre 40 godina. Tu se pominju teme o kojima mi i danas govorimo u ovom parlamentu. A glasi ovako, malo ću u maniru generacije kojoj pripadam i umetnosti pokušati da odrepujem, neće pevati: "Mnoge mi stvari kipte u glavi i okupiraju moždane hemisfere, mozak ko treger, ko na bini Džeger, rasteže se prati, ali ne može da shvati, te ovakvi mandati, te skoro uvek isti kandidati. Kandidat koji ne pokuša da rastrgne mandat po meni nije pravi demokrat. Pad nataliteta, smejurija živa, kao kratka porodiljska odsustva su kriva, u stvari mladi bez posla, bez krova nad glavom naslućuju da bi dete hranili travom. Lako pozivaju na stezanje kaiša oni koji su odavno već sve stekli i svoju su decu obezbedili, a tuđe se naprasno odrekli. Nisu do stezanja doveli isključivo fenomeni svetske ekonomske krize, na primer nikog zbog nerentabilnih investicija, ama baš nikog savest ne grize. S toga rezultati, rezultati, pa tek onda ponovni mandati". Molim vas da vas ova kovanica sve vodi, sve nas zajedno kroz budući, nadamo se uspešan rad. Živela Srbija.