Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poslanička grupa JS je veoma zadovoljna zbog današnje rasprave u parlamentu o Predlogu zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Naravno, to svoje zadovoljstvo ćemo krunisati u danu za glasanje i apsolutno podržati ovaj predlog zakona.

Prilikom sagledavanja ovog Predloga zakona trebamo poći od činjenica, a a to je da je Ustavom iz 2006. godine definisano da je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Da li su svi koji su bili u obavezi da koriste ćirilicu to i činili ili su po svom nahođenju upotrebljavali latinično pismo, smatrajući verovatno da je ono rasprostranjenije i da će na takav način imati više koristi? Da li možemo onda reći da svi oni koji nisu koristili ćirilicu i bolje reći koji danas ne koriste ćirilicu, a bili su i u obavezi po Ustavu da to čine, a to su predstavnici državnih institucija, kršili Ustav? Da, jesu. Da li je neko snosio odgovornost zbog toga, imao neke posledice, verovatno nije.

Danas ovim zakonom osnivamo Savet za srpski jezik, upravo sa zadatkom da prati i analizira stanje u oblasti upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Naravno, ovim zakonom se i proširuje spisak svih onih koji su u obavezi da primenjuju ćirilično pismo, dakle, da poštuju i Ustav Republike Srbije i ovaj zakon.

Kao i svaki narod, tako i naš srpski narod ima obavezu da brine o svom kulturnom identitetu. Narod je bogat onoliko koliko čuva svoju kulturnu baštinu, jezik, običaj i istoriju. Jedan od osnovnih stubova kulturno nacionalnog identiteta našeg naroda je upravo i naše pismo – srpska ćirilica.

Moram da primetim, pa i da kažem, da se srpski narod preko vere i jezika, što je jedinstven slučaj u svetu, pretapao u druge narode. Od Srba pravoslavaca, Srba katolika i Srba muslimana, jednog jezika, nastaju tri naroda i tri jezika. Ta forma može i da se nastavi, ako je mi ne zaustavimo.

Ako pokušamo da izvršimo neka poređenja mi danas u ovom vremenu možemo sigurno staviti znake ekvivalentnosti između srpstva i ćirilice, između Srpske pravoslavne crkve i ćirilice, ali apsolutno nema nikakve veze porediti upotrebu našeg autentičnog pisma sa nacionalizmom, kao što mnogi pokušavaju. Čak upotreba autentičnog pisma npr. naše brendirane autentične proizvode može samo doprineti njihovoj boljoj promociji. Zato to treba i koristiti. Zato je naša dužnost da tu obavezu prema našem pismu, srpskoj ćirilici ispunimo.

Napomenuo bih i da je sama EU još 1996. godine donela program za promociju jezičke različitosti u Evropi i u informacionom društvu, što nam daje za pravo da još više jednim ovakvim zakonom srpsku ćirilicu stavimo na mesto koje joj pripada.

Naravno da mnogi smatraju da razvojem računara i raznih standardnih platformi operativnih sistema, upotreba ćirilice biva sve više potisnuta, ali bih ovde potencirao da sam „Windows“, kao najrasprostranjeniji operativni sistem ima na stotine definisanih pisama raznih naroda koje korisnici jednostavno mogu preuzeti i maksimalno koristiti. Jedno od tih pisama je i srpska ćirilica i svako ko koristi računare, mobilne telefone, tablete i slično, tj. njihove aplikacije, postoji mogućnost korišćenja ćirilice u svakodnevnoj upotrebi. Dakle, i ceo svet je shvatio da jezičke različitosti treba negovati.

Napomenuo bih naročito da upotrebom mobilnih telefona i tableta vraćamo ono što smo odavno uklonili iz upotrebe, a to su ćirilične tastature, ranije ćirilične kucaće mašine koje su naravno ovde programske, tj. virtuelne i to treba maksimalno koristiti i na društvenim mrežama i u stalnoj komunikaciji. Pismo kao sredstvo komunikacije je ono koje ostavlja istorijskog traga za sva vremena o narodima koji su živeli na određenim prostorima. Zato ga i treba negovati i upotrebljavati. Zato je ono deo identiteta svakog naroda, svakog čoveka. Sačuvajmo ono što je naše i zarad nas i zarad generacija koje dolaze. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, uvažena guvernerko sa saradnikom, s obzirom da Skupština obavlja zajednički načelni pretres o kadrovskim rešenjima, pre svega o izboru viceguvernera NBS, ali i o članovima i zamenicima članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, ja ću se u svom obraćanju pre svega osvrnuti na izbor viceguvernera NBS gospođu dr Anu Ivković.

Naravno da će poslanička grupa JS kada se radi o izmenama i izboru novih članova tj. zamenika članova u skupštinskim odborima, ovaj izbor apsolutno podržati, jer je to jedna vrsta političkog dogovora postignutog među političkim strankama još prilikom formiranja ovog skupštinskog saziva, te mi ne bismo ni komentarisali kadrovska rešenja stranaka, jer je to i njihovo pravo, pa ćemo u danu za glasanje ove izmene podržati.

Kako danas govorimo o izboru viceguvernera NBS, napomenuo bih da su na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije u ovom sazivu tačke koje su bile posvećene raznim agencijama i institucijama koje su u svom radu nezavisne i samostalne. Njihova nezavisnost i samostalnost ipak nije apsolutna, jer svaka od tih agencija tj. institucija radi u ime naroda, pa njemu i odgovara preko njegovih predstavnika, dakle ovde u Narodnoj skupštini, pred narodnim poslanicima. Tako da bih na ovaj način istakao važnost i Narodne skupštine i narodnih poslanika.

Jedna takva institucija je NBS, koja je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o NBS, a za svoj rad je odgovorna upravo Narodnoj skupštini Republike Srbije, te danas mi odlučujemo o izboru viceguvernera.

Naravno, kada se biraju kadrovska rešenja, potrebno je uvek obratiti pažnju na dve stvari, a to su stručnost kandidata i ispunjenje potrebnih uslova.

Više puta smo ovde u ovoj Skupštini čuli od izvestioca raznih nezavisnih agencija da je veliki problem naći dobar, tj. stručan kadar, ali još veći problem je taj kadar i zadržati. Skoro svako od tih kadrova se opredeljuje da svoje znanje i iskustvo uloži tamo gde će ono i biti dobro plaćeno, tako da mnogi od kadrova koji su svoju karijeru gradili u raznim državnim institucijama, tu nadogradili svoje znanje i stekli novo i neophodno za dobro funkcionisanje tih institucija, često napuštaju te institucije, uglavnom nezadovoljni visinom svojih primanja.

Kadar koji daje pozitivne rezultate, koji je jedan od oslonaca institucije u kojoj radi, treba da se zadrži i treba da bude plaćen, a o tome je ovde u ovom parlamentu često govorio i predsednik JS Dragan Marković Palma, napominjući da svako treba da bude plaćen prema rezultatima svog rada, za šta se mi u JS zalažemo.

Kod ovog kandidata, tj. kandidatkinje, kada su u pitanju njene kvalifikacije, tj. stručnost i ispunjenje svih potrebnih uslova, to nije sporno u oba slučaja. Nama je ovde posao oko odlučivanja veoma olakšan, jer se kandidatkinja bira po drugi put na istu funkciju, dakle, ispunjava sve potrebne uslove, a što se tiče stručnosti i same biografije, vidimo da je kandidatkinja ne samo stručna, već i da ima velikog iskustva, koje je i nadogradila obavljajući funkciju viceguvernera u prethodnih nekoliko godina.

Ali, kada imamo kandidata koga ponovo biramo na istu funkciju, pored navedenih kvalifikacija, postoji još jedna, po meni najbitnija, a to je kakvi su rezultati rada u tom prethodnom periodu kada je obavljao tu funkciju za koju je ponovo predložen, i da li su ti rezultati dovoljni i kakva je bila posvećenost radu kako bi ga kvalifikovali za novi mandat. Da bismo videli kakvi su to rezultati viceguvernera, zato moramo da pogledamo samu organizacionu strukturu NBS, gde vidimo da je jedan od organa NBS Izvršni odbor banke, koga čine guverner i viceguverneri.

Neki od zadataka izvršnog odbora, za koji su pored guvernere odgovorni i viceguverneri, jesu i utvrđivanje monetarne devizne politike, aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, kao i utvrđivanje politike kursa dinara, kao i mnogi drugi zadaci. O realizaciji svih ovih zadataka, rezultatima Narodne banke Srbije okvirno je govorila izvestilac, tj. guvernerka Narodne banke Srbije, pa ću se ja osvrnuti na jedan manji deo.

Kakav je rad Narodne banke Srbije svako od građana može realno da vidi na taj način ako pogleda kurs dinara, tj. evra. On je stabilan već godinama, a poslednje dve godine gotovo fiksni i iznosi oko 117,5 dinara. Činjenica je da je Narodna banka Srbije svojim proaktivnim delovanjem i odgovornim ponašanjem poslednjih devet godina uspešno održala i održava relativnu stabilnost deviznog kursa, a to je jedan od glavnih stubova monetarne, finansijske i makroekonomske stabilnosti zemlje. Nestabilan kurs, činjenica je takođe, daje pojačane rizike i povlači niz drugih negativnih ekonomskih efekata. Ceh bi najviše platili sami građani, a naročiti oni koji imaju kredite.

S obzirom na ovu važnost samog kursa dinara, rasprave se vode i danas, a vodile su se i prethodnih godina. Kritika koju smo mogli da čujemo pre par godina je da je dinar precenjen i da će se njegova vrednost smanjiti odmah posle izbora. Izbori su bili 2020. godine, a kurs je ostao istu. Istu kritiku čujemo i danas.

Da li je ovakav kurs dobar ili ne, najbolje mogu da kažu građani, naročito oni koji su doživeli i preživeli hiperinflaciju od početka do sredine devedesetih godina 20. veka kada je kurs nemačke marke divljao, životni standard nije ni postojao, sa platom se nije moglo gotovo ništa kupiti.

Odgovore na pitanja ovakvog tipa i na razne kritične stavove možemo da dobijemo ako pogledamo mnoge novinske tekstove iz prethodnih godina u kojima smo mogli da pročitamo da su predviđanja da Narodna banka Srbije sa merama koje sprovodi neće dugo izdržati. Namerno kažem iz prethodnog perioda, dakle unazad pet i više godina, jer je ova Narodna banka sa Vladom Republike Srbije Narodna banka sa kontinuitetom. Mnogi su mogli pre par godina da kažu da pretpostavljaju, da nagađaju, da neki potezi Narodne banke Srbije nisu dobri, ali iz ove perspektive se vidi da oni daju pozitivne rezultate.

Pored svega toga dolazi korona koja je postala sastavni deo našeg života početkom prošle, 2020. godine, koja je samo dolila ulje na vatru, pa su mnogi opet predviđali, nagađali i slično da će restriktivne mere koje sprovela Vlada Republike Srbije, kao neminovnost na odgovor na korona virus, biti te koje će destabilizovati naš finansijski sistem. Međutim, to se do danas nije desilo.

Naravno, kada spominjem Vladu Republike Srbije, njen rad je u direktnoj vezi sa Narodnom bankom Srbije i obrnuto. Uspesi Vlade su evidentni, čak i u ovakvim uslovima kakve nameće pandemija kovida.

Na kraju, ovaj kontinuitet Narodne banke Srbije treba održati. Tim koji daje dobre rezultate ne treba menjati. Zato će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj predlog za reizbor viceguvernera. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, danas su na dnevnom redu veoma bitne izmene i dopune dva veoma bitna zakona, naročito u ovom vremenu – Zakon o zaštiti prirode i Zakon o vodama. Naravno, ove izmene i dopune su nastale kao proizvod uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni ovih zakona, usklađivanje sa propisima EU, naročito kada se radi o ekološkoj mreži koja je ovim zakonom potpuno definisana, ali i usklađivanja sa određenim domaćim zakonima, kao što su Zakon o planskom sistemu Republike Srbije i Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Kada govorimo o Zakonu o zaštiti prirode, ipak, po meni, jedan od glavnih razloga izmena i dopuna ovog zakona se odnosi na izgradnju derivacionih malih hidroelektrana u zaštićenim područjima. Male hidroelektrane u Srbiji su aktuelne u javnosti, rekao bih, u poslednjih 20-ak godina, ali one postoje u Srbiji od početka prošlog veka, od 1901. godine. Prva mini hidroelektrana izgrađena je u Užicu na reci Đetinji, a sledeća je iz 1903. godine u Vučju na reci Vučjanki kraj Leskovca.

Đorđe Stanojević, inače čovek zaslužan za uvođenje prvog električnog osvetljenja i izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji, a inače veliki prijatelj Nikole Tesle, izabrao je upravo kanjon Vučjanke za izgradnju ove mini hidroelektrane koju je lično projektovao i koja je poznata u Srbiji po tome što od svog početka rada, 1903. godine, nije prestajala sa radom, to nijedna mini hidroelektrana nije činila u Srbiji, do njene revitalizacije. Da nije bilo te revitalizacije i dalje bi nastavila da radi. Znači, ona ima više od 115 godina svog rada. Inače, ona je poznata i po tome što je prvi dalekovod u Srbiji krenuo od mini hidroelektrane Vučje u dužini od 17 kilometara do Leskovca. Da ne nabrajam sve, ali da kažem da i dalje imamo mini hidroelektrane iz 1909. godine u Gamzigradskoj banji, pa Sićevo itd.

Kako su u javnosti ove derivacione mini hidrocentrale poznate kao trenutno najveća ekološka pretnja održivosti na određenim područjima, normalno je za očekivati da se ovaj zakon, koji je veću primeni ovim izmenama i dopunama, kategoriše kao zakon koji će pokušati da reši sva ova sporna pitanja koja se stalno čuju u javnosti.

Mi iz poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, smatramo da su ovi predlozi izmena i dopuna Zakona dobri, da će se u primeni ovih zakona pokazati da su sadašnje zamerke javnosti upravo na ove izmene i dopune preuveličane i neutemeljene. Mi ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Naime, ovaj zakon ubacuje neke nove elemente i definiše na pravi način sve ono što je u primeni zakona uočeno kao nedostatak u očuvanju životne sredine. Najpre, imamo načelo predostrožnosti koje deluje preventivno u cilju sprečavanja ugrožavanja i degradacije prirode, kada god postoji pretnja značajne štete ili negativnog uticaja za zaštićeno prirodno dobro, tj. životnu sredinu.

Zatim, svako ko hoće da gradi u ovim područjima moraće da dobije prethodnu saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine, kao i da pribavi akt o uslovima zaštite prirode za sve tipove hidroelektrana, dakle, bez obzira gde se lokacija nalazi, da li su u zaštićenom području ili ne.

Jedna od najbitnijih stvari prilikom izgradnje ovih mini hidroelektrana jeste kako odrediti reprezentativan biološki minimum, odnosno ekološki održiv protok, tj. koja je to dovoljna količina vode koja ide u rečno korito koja bi trebala da obezbedi opstanak flore i faune. Do sada se određivalo na osnovu verovatnoće, primene verovatnoće, empirijskih ili statističkih metoda, ali bez ikakvih garancija da će se nastaviti život biljnog i životinjskog sveta koji zavisi upravo od te reke.

Od sada će se određivati tek nakon detaljnog monitoringa živog sveta od strane stručnih lica iz oblasti hidrobiologije, hidrometrije. Takođe u celu ovu priču oko određivanja biološkog minimuma treba uključiti i samo lokalno stanovništvo jer ono najbolje poznaje samu reku i floru i faunu oko nje i u njoj.

Moramo, takođe, napomenuti i da ovakav detaljan monitoring sistema nije obavljen ni za jednu mini hidroelektranu u Srbiji, tako da se s pravom postavlja pitanje reprezentativnosti usvojenih vrednosti biološkog minimuma, odnosno nema dokaza da tako određeni proticaj, odnosno određena količina vode obezbeđuje uslove za opstanak živog sveta u rečnom toku. Dakle, sa primenom ovakvog detaljnog monitoringa mi pravimo veliku branu zaštite životne sredine, tj. prirode u kojoj i sa kojom živimo.

Druga bitna stvar jesu tzv. riblje staze koje su potrebne za uzvodnu i nizvodnu migraciju rečnog sveta. Međutim, one su uglavnom bez vode, zasute nanosom ili granjem, dakle, potpuno nefunkcionalne. Pored ovoga treba napomenuti da dovođenjem teške mehanizacije za izgradnju mini hidroelektrana dolazi do mnogih drugih posledica po životnu sredinu.

Dakle, ovakve i slične negativne uticaje ovaj Predlog zakona o zaštiti prirode će u startu iskoreniti, a pored toga ovaj zakon definiše interese lokalnog stanovništva. Osniva se savet korisnika u cilju međusobne saradnje na zaštiti životne sredine i održivom korišćenju prirodnih vrednosti i resursa. Sve su ovo elementi koji mogu da nam daju jedan vid sigurnosti da će ovaj zakon maksimalno zaštititi naše okruženje i samu životnu sredinu.

Napomenuo bih da je Prostornim planom Republike Srbije utvrđeno da se mini hidroelektrane grade na osnovu tehničke dokumentacije i da je Katastar mini hidroelektrana iz 1987. godine predstavljao dokumentacionu podlogu za lokacije za njihovu izgradnju, čijom analizom je utvrđeno da podaci često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i da se ne bi trebali striktno primenjivati.

Takođe, moramo reći da male hidroelektrane nisu ekološki prihvatljive na delovima zaštićenih područja bez obzira na režim zaštite, što treba imati u vidu kao jedan od kriterijuma prilikom revizije lokacija malih hidroelektrana i proglašenja zaštićenih područja. Verovatno se zato i zovu zaštićena područja.

Sve su ovo elementi koji nam daju za pravo da u danu za glasanje ovaj Predlog zakona podržimo što će poslanička grupa Jedinstvena Srbija i u danu za glasanje i učiniti.

Kada su u pitanju izmena i dopuna Zakona o vodama, cilj ovog zakona je poboljšanje postojećih zakonskih rešenja i stvaranje pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje u praksi. Takođe, cilj je usklađivanje sa odredbama drugih zakona, Zakona o inspekcijskom nadzoru, Zakona o opštem upravnom postupku, Zakona o prekršajima, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o javnoj svojini.

Kada dolazi do izmena i dopuna Zakona zbog uočenih nedostataka to znači da onaj ko primenjuje zakon, a uoči odgovarajuće nedostatke, treba što hitnije da prenosi svoja iskustva sa nadležnim ministarstvom koji i predlaže te izmene. U ovom slučaju Javno vodovodno preduzeće „Srbijavode“ u svom radu uočilo je određene nedostatke zakona u delu sprovođenja postupka davanja u zakup vodnog zemljišta u delu koji propisuje davanje u zakup vodnog zemljišta izuzetno putem neposredne pogodbe, šta se sada ovim zakonom i definiše.

Svi znamo šta voda predstavlja i za čoveka i za planetu i tu se ne bih mnogo zadržavao. Da bi ovaj zakon mogao da adekvatno funkcioniše i da bi mogao da bude potpuno implementiran, pored Javno-vodovodnog preduzeća i određenih institucija grada Beograda potrebno je da se vrši i adekvatni inspekcijski nadzor i ja bih se tu zadržao. Poslove vodnog inspekcijskog nadzora na teritoriji Republike Srbije vrše vodni inspektori u Odeljenju vodne inspekcije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kao poverene poslove vodnog inspekcijskog nadzora za teritorije sedam upravnih okruga vodni inspektori u Sektoru za vodoprivredu, Odeljenja za vodnu inspekciju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, a za grad Beograd vrše vodni inspektori u Sekretarijatu za inspekcijske poslove.

Kada sam pogledao izveštaj o radu Odeljenja vodne inspekcije uočio sam neke možda čak i zabrinjavajuće stvari. Naime, Odeljenje vodne inspekcije ima sistematizovanih 21, a popunjenih 13 radnih mesta. Broj vodnih inspektora je od 2009. godine kada ih je bilo 34 pao na 13 u 2020. godini. Starosna struktura je takođe zabrinjavajuća. Od 13 inspektora 10 je preko 50 godina. Prosečna starost je preko 50 godina. Većina ima zvanje savetnika, a to zvanje se dobija samo posle tri godine radnog iskustva, a ovde vidimo da mnogi imaju radno iskustvo i preko 20 godina. Plata vodnog inspektora u ovom zvanju bez minulog rada je od 50 do 70 hiljada, dobijaju se i dodatna zaduženja odredbama novog zakona.

Kao proizvod napred navedenog, kao prvo logično pitanje možemo da postavimo – da li je ovo adekvatan broj vodnih inspektora koji vrše nadzor i sprovode mere iz svog delokruga rada? U nekim analizama stoji da je broj potrebnih vodnih inspektora 67 u odnosu na sadašnjih 13. Sada je situacija da jedan vodni inspektor vrši nadzor i sve poslove vezane za preduzimanje određenih mera u jednom upravnom okrugu, ponegde i na teritoriji čak dva upravna okruga.

Ovakav odnos broja inspektora prema površini na kojoj svako od njih gravitira uglavnom ide na uštrb kvaliteta rada i adekvatnog funkcionisanja samog zakona. Kako je delokrug rada vodnih inspektora i to da se preduzimaju mere koje se odnose na rekonstrukciju postojećih vodnih objekata i izvođenja drugih radova koji mogu uticati na promene u vodnom režimu jer ako dođe na primer do nekontrolisane eksploatacije šljunka i peska iz reke može čak doći da se sama rečna korita izmeštaju. Jedan takav primer je i rečno korito Južne Morave koje se toliko izmestilo da je došlo do samog naseljenog mesta, a to mesto se zove Grajevce blizu Leskovca, a posledice su pokopavanje i rušenje kuća koje se sada nalaze faktički uz samu obalu reka, a nekada su bile udaljene od te obale pedesetak i više metara.

Ako govorimo o zaštiti voda od zagađenja i tu je situacija slična, a to je takođe u opisu posla slobodnog inspektora.

Da potvrdimo, da nije čoveka i njegovog delovanja vode i reke bi bile potpuno čiste i zato moramo uložiti maksimalne napore kako bismo spasili naše vode i naše reke.

Drugo logično pitanje koje se može postaviti je pitanje vezano za mogućnost korupcije, jer ako imamo jednog čoveka zaduženog za tako veliki, površinski gledano, potez sa platom za koju na malopre napomenuo kolika je, a on je zadužen za nadzor i postupanje prema subjektima oko kojih se okreću milioni naravno da moramo da postavimo i takvo pitanje.

Dakle, svaki zakon koji je u primeni i da je najbolji sama javnost tj. građani mogu smatrati da nije dobar samo onda ako se on ne implementira na način na koji je napisan. Za potpunu implementaciju zakona i da on može da potpuno adekvatno funkcioniše potrebni su svi ovi elementi.

Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnikom, s obzirom da je Srbija zemlja poljoprivrede ovaj zakon o kome danas diskutujemo, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je bio preko potreban kako bi država mogla da interveniše kad dođe do poremećaja izazvanih velikim rasponima u cenama, naročito kod međusobno zavisnih poljoprivrednih proizvoda, a do poremećaja je dolazilo i dolazi i danas. Taj poremećaj uglavnom znači da proizvodnja postaje neisplativa i nerentabilna.

Naravno da očekujemo da se ovaj zakon, koji se prvi put pojavljuje u ovakvom obliku pred Narodnom skupštinom, i dalje nadograđuje kada se u njegovoj primeni uoče određeni nedostaci, što mislimo da je sasvim i normalno.

Kada dođe do poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, onda u nizu od poljoprivrednog proizvođača, otkupljivača, prerađivača i do krajnjeg kupca uglavnom stradaju oni na početku i na kraju ovog niza, dakle poljoprivredni proizvođači i krajnji kupci.

Zamislimo jednog poljoprivrednog proizvođača koji se bavi određenom poljoprivrednom proizvodnjom, ulaže u nju i svoj trud i svoj rad i svoja sredstva i na kraju, kada bi trebalo da vidi plodove svoga rada, on vidi da je u gubitku. On onda sledeće godine ili nešto menja u toj proizvodnji ili na kraju odustaje. S obzirom da u poljoprivrednoj proizvodnji vladaju tzv. ciklusi koji traju i više godina, to znači da taj poljoprivredni proizvođač koji odustaje ne gubi samo tu godinu, nego gubi ceo taj jedan ciklus, dakle nekoliko godina.

Ako pogledamo, na primer, zasad višnje, prvi rod višnja daje tek posle treće godine, a prvi pravi rezultati tog roda jesu u sedmoj i posle sedme godine. Znači, ako takav jedan proizvođač odustane od ovakve proizvodnje, on gubi ceo ciklus, ulaganje u taj zasad, a to je više od pet godina i tada ne gubi ne samo on nego svi oni u nizu koje sam malopre spomenuo.

Kako ja dolazim iz Leskovca preneću vam neka iskustva iz mog kraja i okoline. Dakle, kao krajnji produkt jednog takvog stanja gde dolazi do poremećaja na poljoprivrednom tržištu jesu razne neprijatne scene koje smo mogli da vidimo, a to su kako proizvođači seku i uništavaju svoje zasade voća i povrća, uglavnom višanja i paradajza. Takođe smo mogli da vidimo i pune zasade neobranog voća, jer poljoprivrednim proizvođačima se uopšte ne isplati da te zasade beru zato što je cena branja sa cenom odvoza do otkupljivača skuplja nego sama cena proizvoda. Na kraju smo mogli da vidimo da se ono obrano voće i povrće isipa u rečna korita ili kontejnere kao vid protesta zbog niske cene.

Napomenuo bih da je 2020. godine, tj. prošle godine, stotinak tona paradajza na taj način uništeno u Leskovcu i okolini. Nezadovoljni proizvođači su svoj proizvod javno uništavali. Dakle, jedan ovakav zakon treba da reši svojom intervencijom na tržištu ovakve i slične probleme, da to više niti gledamo, niti čujemo da se dešava po Srbiji.

Još jedan problem koji se javlja kod poljoprivrednog proizvođača, a ovaj zakon to takođe treba da reguliše, jeste odnos između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača. Praksa nam je pokazala da se u mnogim slučajevima dešavalo da proizvođači daju svoju robu otkupljivačima i od tada su predati njima na milost i nemilost, što se tiče isplate. Ne bivaju isplaćeni mesecima, čak ni do sledeće berbe. Dakle, celu godinu oni ne vide ni dinara. Neki otkupljivači bivaju toliko drski da ne plaćaju i po više godina ono što su uzeli od proizvođača. Proizvođače nema kod da zaštiti u ovakvim slučajevima.

Ovim zakonom se rešava i takav problem, jer će prvo otkupljivači morati da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima i, drugo, pre same isporuke poljoprivrednog proizvoda mora doći do potpisivanja i zaključivanja ugovora između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača, čime se dodatno osiguravaju sami proizvođači da će biti isplaćeni.

Zbog ovih prednosti koje daje ovaj predlog zakona, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, danas je na dnevnom redu jedan izuzetno bitan zakon tj. njegove izmene i dopune koje ne bi trebale da budu inicijator bilo kakvih podela u društvu, jer se radi o zakonu koji postaje deo nacionalnog interesa i naravno da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje ovaj zakon podržati, jer je on temelj naše politike.

Smatrajući važnost ovog zakona samo Ministarstvo je odmah po njegovom stupanju na snagu formiralo radnu grupu koja je pratila i procenjivala efekte primene zakona, vršila njegove analize u praksi, osluškivala glas javnosti tj. mnogih udruženja koja se u praksi susreću sa ovim zakonom. To je danas i rezultiralo ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom.

Krajnji cilj ovog zakona koji je stupio na snagu 1. jula 2018. godine, a i današnjih predloga izmena i dopuna jeste povećanje nataliteta. Problem nataliteta ne postoji od 2018. godine već nekoliko decenija unazad.

Novo vreme koje nosi 21. vek donosi i nove tendencije u društvu koje su, takođe faktori koji negativno utiču na populacionu politiku.

Ako znamo da se brakovi sklapaju u proseku pet i više godina kasnije nego pre dvadesetak godina, ako znamo da imamo veliki broj abortusa, ako znamo da se odlaže rođenje prvog deteta i nekoliko godina više nego što je to bio slučaj na početku ovog veka, ako znamo da se danas u Srbiji gase mnoga sela ili su na pragu gašenja, ako znamo da imamo druge vidove depopulacije stanovništva, onda znamo da imamo čitav niz razloga koji negativno utiču na natalitet i govore nam da ovaj zakon i sa izmenama i dopunama nije jedini koji može pozitivno da utiče na populacionu politiku, već je on deo jednog opšteg sistema, jedne slagalice koja i da je najsavršenija ne bi je realizovao, ne bi se realizovala odmah, jer je sve ovo jedan kompleksan proces koji traje.

Dakle, ovaj zakon je u direktnoj i indirektnoj vezi sa mnogim drugim zakonima, ali sa celokupnom društvenom situacijom. To nam samo govori koliko je teško naći sistem pravih mera, da taj proces bude vremenski što kraći, a njegovi rezultati što pozitivniji.

Takođe, u postavljanju sistema mera koje treba da daju pozitivne rezultate možemo postaviti jedno interesantno pitanje, a to je da li podjednako ulaganje u svaki deo zemlje dobijamo iste rezultate ili ulaganjem u seoske sredine, ruralne sredine dobijamo bolje rezultate.

Sve nam ovo govori da će ovaj zakon i u budućnosti doživljavati određene promene, sve dok se ne napravi balans između želja i mogućnosti ali i dok stopa nataliteta ne bude veća od stope mortaliteta.

Naravno, pomenuo bi da pored Vlade Republike Srbije i lokalne samouprave odvajaju određena sredstva za podsticaj populacione politike i pomoć porodicama sa decom.

Smatram da su lokalne samouprave one koje treba da budu vodilje za poboljšanje uslova koji će dovesti do većeg nataliteta, jer to nije samo finansijska pomoć prilikom rođenja deteta, to su i vrtići gde će ta deca ići, a da nema liste čekanja, to su i besplatni udžbenici, besplatne ekskurzije, to je i besplatan prevoz za decu i đake, to su asfaltni putevi od kuće do škole, to su uređeni sportski tereni gde će se ta deca igrati, to su i uređene škole.

Dakle, to su uslovi u kojima žive i rade i deca i njihovi roditelji. Mnogi će prepoznati u ovom mom nabrajanju da su to sve mere i rezultati koje je postigla Jedinstvena Srbija na čelu sa Draganom Markovićem Palmom u Jagodini. Te mere su dale rezultate. Kada svake godine imate bar po jedno odeljenje više upisanih prvaka u osnovnu školu, onda znate da ste upisani.

Na kraju bih citirao pokojnog patrijarha srpskog Irineja – ništa nam draga deco duhovno neće vredeti ni država, niti uređeni gradovi i sela, ni ekonomski napredak koliko toliko težimo, niti sva dobra ovog sveta ako kao narod postepeno ali sigurno nestajemo, tj. ako više umiremo nego što se rađamo.

Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka sa saradnicima, tri predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije za kredite radi gasifikacije određenih okruga, izgradnja razvodnih gasovoda o kojima će se Skupština izjasniti je sigurno korak napred naše zemlje i što se tiče energetske stabilnosti i ekološkog unapređenja.

Podsetio bih vas da smo pre mesec dana ovde u Skupštini raspravljali o energetskoj efikasnosti, o obnovljivim izvorima energije, o zaštiti životne sredine kao paradigme savremenog sveta, o fosilnim gorivima i njihovom uticaju na tu istu životnu sredinu. Jedno od fosilnih goriva je i prirodni gas. Sada imamo na izgled nekakav apsurd, pre mesec dana smo govorili o neophodnosti smanjenja upotrebe fosilnih goriva i što brži prelaz na tzv. zelenu energiju, a sada govorimo opet o upotrebi fosilnog goriva.

Ako pogledamo koje prednosti ima prirodni gas u odnosu na druga fosilna goriva, onda možda ovaj na izgled apsurd bude jasniji. Naime, prednost prirodnog gasa su višestruke. Prvo ekonomski je veoma prihvatljiv, niski troškovi eksploatacije, nema troškova skladištenja, vrlo visok stepen iskorišćenja, naročito ako se koriste kondezacioni kotlovi, najniža emisija ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva, nema čađi prilikom sagorevanja, dakle nema zagađenja i jednostavnost korišćenja.

Druga bitna stvar, pošto su u ovim predlozima zakona govori o kreditima, svaki kredit koji se uzima treba na kraju biti ekonomski isplativ, a ovde se ekonomska isplativost vidi u više pravaca. Prvi pravac je smanjenje emisije ugljendioksida. Malopre sam spomenuo da prirodni gas ima najmanju emisiju ugljendioksida u odnosu na sva ostala fosilna goriva.

Cena emitovanja ugljendioksida u EU je samo u poslednjih godinu dana porasla 140% i sada oko 55 evra po toni emitovanog ugljendioksida. Naravno i zemlje koje nisu u EU će se u jednom trenutku suočiti sa tom činjenicom da će morati na neki način plaćati to emitovanje ili kroz neku taksu ili kroz izvoz robe ka EU, tako da je to i naša neminovnost, a na ovaj način ćemo velika sredstva uštedeti kroz umanjenje emitovanju ugljendioksida.

Drugi pravac je privlačenje novih investicija, jer upotrebom prirodnog gasa u mnogome se smanjuje proizvodna cena, ta područja gde ima gasa postaju atraktivnija za nove investitore, a to znači otvaranje novih radnih mesta. U Srbiji prirodni gas se najviše upotrebljava u Vojvodini, Beogradu i delovima centralne Srbije. Jagodina je dobar primer gasifikovanog rada iz centralne Srbije gde imamo prirodni gas razveden do svakog sela, a što se tiče privlačenja novih investicija tu nije potrebno ništa reći, jer to je postalo paradigma od kada je predsednik JS Dragan Marković Palma preuzeo vođenje grada.

Treći pravac je energetska stabilnost koja nastaje kao posledica rasterećenja energetskog sistema, a na koji utiče gasna stabilnost sa diversifikacijom gasnih ruta. Naravno, jedan od uslova je da bi ovi krediti bili ekonomski isplativi jeste da se što veći broj domaćinstva priključi na ovaj sistem.

Zato treba izvršiti dobru edukaciju građana kako bi dobili što podrobnije informacije o gasu kao energentu. Ne samo edukacija, već i uslovi moraju biti takvi koji će biti i ekonomski prihvatljivi za većinu domaćinstva, jer ako imate domaćinstvo koje je priključeno na gas bez adekvatne izolacije samog objekta, sa neefikasnom stolarijom, sa pećima koje imaju niski stepen iskorišćenje energije, dakle, domaćinstvo tj. objekat koji veoma gubi toplotnu energiju koji god energent da koristi on će mu biti skup. Ali, to će biti antikampanja protiv koje se posle teško boriti. Zato treba vršiti edukaciju da ulaganje u infrastrukturu na duže vreme donosi siguran dobitak da se daju određene povlastice domaćinstvima, smanje cene priključka i sl. Jer, ako pogledamo ekološku situaciju u gradovima, zagađenje životne sredine u gradovima u velikoj meri zavisi od individualnih ložišta pojedinačnih kuća. Na ovaj način kada bi ta ložišta bila na gas i ekološka situacija, tj. zagađenost vazduha u gradovima, bi se smanjila. Lokalne samouprave će takođe imati velike benefite od gasifikacije, jer prelaskom lokalnih toplana na gas rešavaju se mnogi energetski i ekološki problemi.

Grad Leskovac je skoro završio dva pravca gasifikacije u samom gradu, a najavljuju se i gasifiakcije industrijske zone koja se kod nas zove zelena zona, koja će na taj način postati još atraktivnija za nove investicije. Napomenuo bih da je samo pre par meseci leskovačka toplana dobila 18 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine za rekonstrukciju kotlarnice koja prelazi na gas, tako da to u Leskovcu ide u dobrom pravcu.

Pravac razvodnog gasovoda od Leskovca ka Vranju imaće veoma veliki pozitivan uticaj za razvoj dela juga Srbije tj. za ceo Pčinjski okrug. Naravno ovakvi infrastrukturni projekti nisu trenutni već ostaju za buduće generacije, a njihov značaj za industriju i građanstvo u narednih par decenija će biti izuzetan i zato će poslanička grupa JS ove predloge zakona podržati. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, danas Skupština raspravlja o Predlogu zakona o zaštiti poslovne tajne. Kao mnogo puta do sada, raspravljali smo o mnogim zakonima, ulagali smo razne amandmane na te zakone i na kraju ih usvajali u izvornom obliku ili ovako unapređenje tj. dopunjene amandmanima. Tako ćemo i sa ovim zakonom.

Ako pogledamo šta zapravo svaki zakon radi, on je tu kao određeni korektiv, da spreči da određena ponašanja pređu određene granice, bilo da su to moralne granice, pravne ili dogovorne granice, ali zakon je taj koji ima određene okvire unutar kojih treba postupati. Sve izvan tih okvira on je tu ne da ima ulogu kažnjavanja, već uloga zaštitništva. On je tu koji štiti sve nas koji znamo granice i pristojnosti i mogućnosti od onih koji smatraju da te granice mogu samostalno da pomere zbog navike koju su stekli, najpre na sitnicama koje ne prouzrokuju veliku ili ikakvu štetu, pa sve do stvari koje imaju katastrofalne posledice za pojedince i društvo u celini.

Zakon može da bude i savršen, ali će postojati slučajevi gde neće moći da vas tj. nas zaštiti, jer kao što u svakom žitu ima kukolja, tako i u društvu postoje pojedinci koji se od svojih navika teško odvajaju.

I danas može da se ide izvan okvira zakona i da se prozivaju i pojedinci i cele organizacije, da se lažno optužuju i da se nude lažni svedoci, da optužbe toliko budu gnusne da ih je teško i slušati, a kamoli izgovarati. Ali, takve koje plene pažnjom i koje same presuđuju, ne dozvoljavajući onome koga optužuju ni da se brani, ni da spere ljagu sa svog imena.

Danas, onaj ko ima dovoljno novca ili drugog resursa misli da može da ide izvan okvira o kojima sam govorio, a da svoj stečeni oblik ponašanja nameće celom društvu kao normalan. Za zakone i njegove okvire zaduženi su i tužilaštvo i sudstvo. Od brzine njihovog rada, naravno koja neće uticati na kvalitet, zavisi i šteta koja vam se stvara. Što sporije radi tužilaštvo i sudstvo, šteta je veća. Zato imate pravo da se branite i niko vam to pravo ne može uzeti, čak ni oni koji vas lažno optužuju i odmah presuđuju.

Najteže u svemu ovome je što ovakav izlazak iz okvira zakona daje ogromne negativne posledice i za pojedinca i za njegovu porodicu i prijatelje i svi koji ga zaista znaju žele da pomognu, kao sada i ja, ali na kraju dana on ipak u ovom ostaje sam, jer sva težina gnusnih reči je samo na njegovim leđima, koliko god mi želeli da ih skinemo.

I ovaj zakon koji ćemo danas doneti, zakon o zaštiti poslovne tajne, je zakon koji treba da zaštiti investicije privrednih subjekata uz sticanje, razvoj i primenu znanja, iskustva i drugih informacija koje će im obezbediti prednost nad konkurencijom. Poslovna tajna se takođe koristi da bi se zaštitio pronalazak u toku postupka podnošenja prijave patenata, kao i podaci koje patent ne obuhvata ili oni ili koji ne mogu biti patentirani.

Kada sam malopre rekao i da je zakon savršen, ne može nas u potpunosti zaštititi od onih koji igraju izvan okvira takvog zakona. Imao sam na umu i neke slične situacije koje su se dešavale u skorijoj prošlosti. Naime, naš najveći naučnik Nikola Tesla je imao neprijatna iskustva upravo na ovu temu. Italijanski naučnik Markoni je deo svog radnog veka proveo kao tehničar upravo kod Nikole Tesle i tu je video i radio sa nekim tehničkim pronalascima koje je nastavio da razvija samostalno i uskoro će mu biti priznat patent na radio-prenos. Taj isti patent je kasnije bio poništen, pa opet priznat, da bi 1943. godine, juna meseca, šest meseci posle smrti Nikole Tesle, Vrhovni sud SAD priznao pravo Nikole Tesle na ovaj patent i time je stavljena tačka na nepravdu koju su naneli našem naučniku. Čudno je da i danas u mnogim udžbenicima naših srednjih škola stoji da je Markoni izumeo radio.

I zato i pored zakona, za koji mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije smatramo da je dobar i koji ćemo u danu za glasanje, naravno, podržati, svako mora da vodi dodatnu pažnju kome sve mogu da budu dostupne informacije koje se mogu okarakterisati kao poslovna tajna. Naravno, poslovna tajna se razlikuje od patenata i autorskog prava, jer i patenti i autorska prava na kraju tog puta, da tako kažem, nalažu da se objave informacije definisane postupkom. Dakle, one na kraju postanu javne, a poslovna tajna traži čak i trajno čuvanje informacija.

Jedna od najpoznatijih poslovnih tajni je recept za „koka-kolu“, koji je star 135 godina, gde taj recept zna samo nekoliko ljudi u svetu i do dan-danas taj recept nije otkriven. Ovo je jedan dobar primer kako se čuva poslovna tajna. Iako za njeno čuvanje „brinu“ i lokalni i državni i međunarodni zakoni i propisi, moraju se uspostaviti i lične i dodatne mere opreza, upravo kako je to uradila i kompanija „Koka-Kola“.

Takođe, sve više poslovnih tajni imamo i u svetu programiranja, tj. računarskih programa, gde je stalna borba između programerskih kuća i hakera. S obzirom da ja dolazim iz Leskovca, a Leskovac je poznati grad roštilja, što uopšte nije slučajno, jer se kod nas u Leskovcu odavno pravi najbolje roštilj meso, po recepturi koja je slična ostalim recepturama, uz par tajni, poslovnih tajni i trikova u pripremi, zbog kojih je leskovački roštilj i stekao takav status. Naravno, svake godine se u Leskovcu održava velika smotra roštilja, dobro poznata „Leskovačka roštiljada“, gde svoje umeće demonstriraju kako leskovački, tako i ostali roštilj-majstori iz svih krajeva naše zemlje. Ove godine će biti održana 31. roštiljada, a s obzirom da prošle godine zbog pandemije korona virusa nije bila održana u obliku u kome je već tri decenije održavana, nadam se da će ove godine od 23. do 29. avgusta biti održana u punom kapacitetu, gde će svako moći da okusi poslovnu tajnu leskovačkog roštilja.

Da se ipak vratimo ponovo na temu. Naravno, kada pogledamo ovaj predlog zakona o zaštiti poslovne tajne o kome danas govorimo, postavlja se logično pitanje – zašto nismo iskoristili već postojeći zakon iz 2011. godine, sa određenim brojem izmena i dopuna, ali kada vidimo promene koje su opisane u ovom predlogu zakona u odnosu na važeći, zaključujemo da su one zahtevale nove formulacije zakonskih odredbi koje nisu mogle da se ostvare izmenama i dopunama važećeg zakona.

Ovaj predlog zakona definiše i šta se smatra poslovnom tajnom, ko je držalac poslovne tajne, šta su to razumne mere kako bi se sačuvala tajnost, takođe se definiše i kako se na zakonit način može pribaviti, koristiti i čak otkriti poslovna tajna, a isto to definiše i kada je u pitanju nezakonit način. Ovaj predlog zakona potpuno definiše i građansko-pravnu zaštitu, od podnošenja tužbi i njihovih rokova do odlučivanja, objavljivanja presuda, uvođenja privremenih mera do naknade štete.

S obzirom na to da je cilj smanjenje nelojalne konkurencije koja bi se ogledala u neovlašćenom prisvajanju poslovnih tajni konkurenata, ove mere će doprineti sankcionisanju i odvraćanju nelojalnih privrednih subjekata od preduzimanja nezakonitih radnji, čime će se pozitivno uticati na uslove tržišne konkurencije.

Dakle, da zaključim, ovaj predlog je sveobuhvatan, kompletan i usklađen sa relevantnim propisima Evropske unije. Njegovim donošenjem ćemo staviti pravne okvire da bi se sankcionisao svaki akt neovlašćenog otkrivanja poslovne tajne, a time zaštitio njen držalac.

Zbog svih ovih elemenata, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, gospodine Pantiću, danas je na dnevnom redu izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i to sudija u prekršajnim sudovima iz 17 opština i gradova Republike Srbije i danas biramo njih 26, kao i u osnovnim sudovima iz 21 opštine tj. grada i danas biramo njih 90.

Podsetio bih vas da smo prošlog meseca takođe izabrali tj. doneli odluku o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju osnovnih sudova i to njih tridesetak.

Postavlja se logično pitanja – da li je potreban zaista ovoliki broj sudija? Ako znamo da je bila višegodišnja zabrana zapošljavanja, a da je bilo prirodnog odliva sudija tj. odlaska u penziju i slično, a sve je to povećalo broj nerešenih slučajeva tj. predmeta, kao i to da je došlo do velikog priliva novih slučajeva, govorim o osnovnim sudovima, nameće se zaključak neminovnosti primanja novih sudija kako bi se suđenje vodilo u razumnom roku tj. bilo što pravičnije, kao i kvalitet presuda bio veći i bolji.

Naime, dovođenjem novih sudija imamo efekat dokazivanja, kao i velike ažurnosti i efikasnosti koja se očekuje od svih novoizabranih sudija naročito ako znamo da će nakon tri godine njihovog rada opet biti na određenim proverama da se vidi da li su zadovoljili kriterijume i kvalitete rada.

Što se tiče prekršajnih sudova situacija je slična. Broj predmeta je bio čak i dve hiljade predmeta po sudiji u pojedinim gradovima, a uvođenjem prekršajnih naloga broj se drastično smanjio pa je danas oko 500 predmeta po sudiji, što je takođe veliki broj koji se na ovaj način uvođenjem novih sudija i preraspodelom predmeta može svesti na optimalan broj predmeta koji će i samim tim biti kvalitetnije rešavani.

Naravno, pošto je danas na dnevnom redu odluka o izboru više od 100 kandidata mi iz Poslaničke grupe JS verujemo da je VSS pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti, dostojnosti svih kandidata da mogu da obavljaju sudijsku funkciju, kao i da je sproveo sve procedure koje su definisane zakonima i pravilnicima i da su predloženi kandidati oni pravi i mi ćemo u danu za glasanje podržati ove predloge. Naravno, očekujemo od svih novoizabranih sudija da imaju sopstvenu personalu nezavisnost u svom radu koja se ogleda u slobodi da donose nepristrasne odluke, bez ikakvih ograničenja, bilo čijeg ili bilo kakvog uticaja ili podsticaja direktnih ili indirektnih intervencija, instrukcija ili pritisaka ma od koga ili iz bilo kojih razloga.

To što će vas ova Skupština izabrati ne znači da imate bilo kakvu zavisnost. Naša očekivanja od vas koje ćemo danas izabrati postoje, a to su da se strogo držite zakona, da svojim aktivnim radom doprinesete da se povrati poverenje građana u sudstvo.

Sudija mora da bude čovek od integriteta koji će svoju stručnost neprestano nadograđivati sticanjem novih znanja i veština potrebnih za obavljanje sudijske dužnosti, ali i stručnost koja će mu najviše koristiti u odbrani personalne nezavisnosti i opšte nezavisnosti sudstva.

Pored ličnog integriteta i neupitne stručnosti sudija da bi bio dobar sudija mora biti pošten, odlučan i hrabar, otporan na stres, a pre svega karakteran. Sudija mora biti opšteobrazovan, naročito da poseduje i neguje, tj. nadograđuje znanja iz oblasti društvenog značaja samo takav sudija će povratiti poverenje građana u pravosudni sistem. Ja lično želim da uspete da budete dobre sudije.

Mi ćemo vas u danu za glasanje izabrati na sudijske funkcije u ime naroda, a vi svoju dužnost i obavezu takođe radite časno, dostojno i pošteno u ime tog istog naroda. Hvala.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da imam ograničeno vreme, osvrnuo bih se samo na Zakon o elektronskom fakturisanju. Odmah bih i krenuo šta on donosi, koje prednosti daje novi način fakturisanja, tj. elektronsko fakturisanje.

Prvo, jedan od najvažnijih pozitivnih efekata uvođenjem elektronskog fakturisanja jeste visok nivo automatizacije. Naime, učešće ljudskog faktora se svodi na minimum, pa bi se mogućnost grešaka takođe svela na minimum. Dakle, imamo potpuno uklanjanje potrebe za pojedinim fizičkim licima tokom čitavog procesa priprema, obrade i arhiviranja elektronskih faktura. Drugo, ušteda vremena i novca.

Što se tiče novca, uštede su evidentne, jer ako pogledamo tradicionalne fakture, koje su bile na papiru, onda je ušteda u, prvo, pre svega, ceni papira, drugo, troškova štampanja, pa troškova poštarina, a kada znamo da imamo ručno pakovanje prilikom slanja ili prijema i pregled i odobravanja faktura rade određena fizička lica, kao i unos podataka u ERP sisteme, vidimo da sve to košta i da je to evidentna ušteda.

Dodatna finansijska ušteda se ostvaruje tako što prilikom izdavanja, slanja i arhiviranja elektronskih faktura ne postoje troškovi transporta, jer ovom prilikom transport je elektronski.

Što se tiče uštede vremena, ono je neupitno, kada god govorimo o digitalizaciji. U ovom slučaju, u procesu slanja i dostavljanja elektronskih faktura vidimo da je vremenski period gotovo trenutan, te je ušteda vremena potpuno evidentna. A, ako treba ispravljati greške, koje su neminovnost, ili pretraživati i pronalaziti određene arhivirane fakture, ušteda u vremenu je eksponencijalna.

Prilikom pretrage takvih arhiviranih dokumenata postoji velika verovatnoća da se mnogi izgube, zature ili na drugi način u toj masi papira ne pronađu. Elektronska faktura doprinosi bezbednosti celokupnog procesa fakturisanja, jer smanjuje rizik od gubitka dokumenta. Do sada je sav taj materijal u papirnom obliku trebao negde da bude skladišten, prostor je dakle iz godine u godinu bivao sve veći zato, a kada je elektronska faktura u pitanju taj problem ne postoji.

Kada govorimo o papiru i njegovom anuliranju, odnosno prelasku na elektronsku formu, naravno da postoje i dodatni pozitivni elementi koji su u vezi sa zaštitom životne sredine. Naime, kako se papir dobija od drveta, na ovaj način smanjujemo seču određenog broja stabala koja nije ni malo mala. Procenjuje se da je potrebno 12 miliona stabala poseći za 30 milijardi faktura, koliko na primer godišnje koriste u Evropi.

Pored smanjenja seče stabala smanjuje se i emitovanje ugljen-dioksida zbog smanjenog transporta i zbog proizvodnje samog papira. Takođe se smanjuju količina stvorenog čvrstog otpada. Dakle, pored smanjenja troškova i vremena i drugih pozitivnih elemenata o kojima sam danas govorio, ovim zakonom ćemo dobiti i povećanu naplativost PDV, efikasniju poresku kontrolu, smanjenje administrativnog tereta usled obrade faktura, ubrzanje poslovnih procesa, automatizaciju obrade faktura i svega gore navedenog poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove zakone.

Na kraju bih da se, takođe, pridružim diskusijama mojih kolega iz poslaničke grupe JS i SPS o trenutno aktuelnoj situaciji tj. napadu na predsednika JS Dragana Markovića Palme, a naročito podržavam sve ono što je rekao u prethodnih nekoliko dana sam predsednik Dragan Marković Palma odgovarajući na te optužbe. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani građani, danas su na dnevnom redu pet zakona, ali ja bih najpre da se osvrnem na tri zakona koja su u vezi sa posledicama uticaja pandemije bolesti Kovid-19 izazvane virusom SARS-Kov2 i to su, prvi Zakon o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojim se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije, drugi zakon je Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledice pandemije i treći zakon je Zakon o utvrđivanju druge garantne šeme kao mere dodatne podrške privredi usled produženog negativnog uticaja pandemije.

Ova tri zakona o kojim ćemo danas govoriti imaju za cilj ublažavanje kako ekonomskih, tako i finansijskih posledica nastalih usled pandemije Kovid-19, te je neophodan nastavak preduzetih mera podrške i stanovništu i privredi koje su preduzete od aprila prošle godine.

Upravo zbog neophodnosti ovakve podrške koja nije samo specifična za našu zemlju, već slične mere donose i druge zemlje u svetu, jer je ovo globalni problem da bi se, dakle, podstakao oporavak privrednih aktivnosti, kao i rad privrednih subjekata čija je delatnost ili obustavljena ili bitno otežana poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati sve ove zakone.

Mnogi će postaviti pitanje da li će pomoć koju će dobiti što građani, što privreda biti dovoljni da bi se prevazišle posledice ove pandemije. Odgovor je veoma jednostavan, jer se ovo pitanje poistovećuje sa pitanjem kako se i sam čovek nosi sa ovom bolešću. Nekome je pomoć dovoljna, jer koronu preleži na nogama, neko je na infuziji i kiseoničnoj potpori, a nekome je ova pomoć kao da je na veštačkim plućima. Dakle, predvidiva i nepredvidljiva. Predvidljiva, jer sve ono što ne radi već mesecima jeste na veštačkim plućima, nepredvidljiva jer jake firme koje stalno trpe pritisak ove pandemije mogu na kraju da pokleknu.

Ako znamo da pandemija traje već više od godinu dana i da finansijska sredstva koja se upumpavaju u privredu i građanstvo nisu neograničena, a da efekti same pandemije kako vreme prolazi će biti sve teži i teži, to se nameće kao pitanje kako izaći iz ovog stanja. Jedno se zna, što je sigurno, što pre izađemo iz ovog stanja, manje posledice će biti po privredu i po ljude.

Najidealniji izlaz bi bio da pandemije više nema i da se sve vrati u normalu kao u vreme pre proglašenja pandemije. Kako je to još uvek daleko, moramo tražiti alternativna rešenja, a njih možemo dostići zajedničkim naporima države i građana.

Država je napravila jak korak omogućivši da svaki građanin može da se vakciniše, da svaki građanin može da bira jednu od četiri vakcine. Da bi smo videli koliko je to jak korak, dovoljno je da se okrenemo oko sebe i vidimo kako je u našem okruženju i čak i šire u celoj Evropi.

Taj vid borbe za spasavanje privrede i ljudi je mnogo jači od bilo kojih subvencija, bilo kojih garantnih šema, bilo koje pomoći. Što više vreme prolazi, mi više gubimo. Zato je odgovornost države, ali i građana u zajedničkoj borbi protiv ove pandemije može mnogo pomoći da stanje i privrede i ljudi, koje je sve teže, počnemo da prevazilazimo.

S obzirom da posledice pandemije nisu samo vidljive u privredi i privrednim aktivnostima, već i među građanima, naročito onim u najranjivijim grupama, smatramo da je opravdano da pomoć države zbog novonastale situacije dobiju i sami građani.

Neko će reći da pomoć nije velika, baš kao što su govorili da pomoć koju je grad Jagodina i Dragan Marković Palma zajedno sa Centrom za socijalni rad dodeljivao socijalno ugroženim u vrednosti od dve i tri hiljade dinara. To će govoriti i isti oni koji ne znaju koliko su nekome vredni tih nekoliko hiljada dinara.

Dakle, što se tiče Zakona o privremenom registru punoletnih državljana Republike Srbije kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije treba reći i pojasniti nekoliko stvari. Privremeni registar otvara i vodi Ministarstvo finansija radi uplate novčane pomoći građanima. Ono se, da kažem, puni podacima na dva načina.

Prvo, punoletni državljani Republike Srbije prijavljuju se za uplatu novčane pomoći u periodu od 28. aprila do 15. maja ove godine, u skladu sa ovim zakonom i to elektronskim putem, putem preko portala Uprave za trezor ili telefonskim putem, putem kontakt centra.

Drugo, automatski se ubacuju u ovaj privremeni registar, a to su svi korisnici penzija, primaoci novčane socijalne pomoći, lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Dakle, oni ne podnose prijavu.

Naravno, ti podaci moraju da budu potpuno tačni, a za tačnost i potpunost podataka jesu zadužene već postojeće baze podataka u MUP, kao i baze u bankama zbog postojanja računa na koje će se uplaćivati pomoć. Iz ovoga se jasno vidi da jedan od prioriteta Vlade ima jako značajnu ulogu u prevazilaženju ovakvih problema, a to je digitalizacija. Važnost digitalizacije i brzina njene potpune realizacije je veoma bitna jer prožima sve više u svim porama društva.

Svi punoletni građani na dan stupanja ovog zakona na snagu, a koji budu evidentirani u ovom privremenom registru, dobiće po 60 evra u dve tranše od po 30 evra, i to maju i novembru i taj novac će biti uplaćen ili na već postojeće račune ili na posebnim namenskim računima. Sa namerom sam rekao da svi punoletni građani koji su evidentirani u ovim privremenim registrima, jer postoji mogućnost da neki građani ne iskoriste pravo i ne prijave se za ovu vrstu pomoći.

Takođe, treba napomenuti da ukoliko dođe do bilo kakve greške u smislu da bilo ko ispunjava uslove iz nekog razloga nije dobio pomoć, tj. pomoć nije uplaćena ili bilo koji drugi propust, postoji mogućnost tzv. reklamacije. Reklamacija se podnosi u skladu sa ovim zakonom elektronski putem portala Uprave za trezor ili telefonskim putem kontakt centra. Treba takođe napomenuti da će penzioneri u septembru dobiti još 50 evra pomoći, tako da će to biti 110 evra za penzionere.

Na kraju, ovaj privremeni registar, kako mu i samo ime kaže, biće privremen godinu dana i posle toga će se ugasiti sa svim podacima u njemu. Ovaj zakon je potpun i sveobuhvatan i neophodan i biće podržan od strane Poslaničke grupe JS.

Što se tiče drugog i trećeg zakona, koji su u vezi sa garantnom šemom, to su veoma bitni zakoni koji treba da ublaže ekonomske i finansijske posledice po privredu Republike Srbije, tj. omogućuje očuvanje likvidnosti privatnog sektora. Republika Srbija preuzima obavezu da kao garant izmiri potraživanje banaka nastale po osnovu odobrenih kredita i finansiranje likvidnosti obrtnih sredstava za kreditiranje privrede usled negativnog uticaja pandemije. Garancija Republike Srbije je bezuslovna, plativa na prvi poziv i izdata u korist banaka kao obezbeđenje za kredite korisnika. Napomenuo bih da je Vlada vrlo brzo reagovala po izbijanju pandemije Kovid-19 i već u aprilu 2020. godine donela uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao meru podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, kao i da je ta uredba potvrđena zakonom krajem 2020. godine.

Kada se zakon o utvrđivanju garantne šeme pokazao kao odličan i banke su po raspoloživim podacima do sada u sklopu ove garantne šeme odobrile približno 1,7 milijardi kredita, a predviđeni obim realizacije je bio dve milijarde evra, to se kao rešenje nameće proširenje ove garantne šeme sa maksimalnim vrednostima kredita koje banke mogu da plasiraju sa garancijom države, a koji se uvećavaju za 500 miliona evra, tako da će iznos ukupno biti 2,5 milijardi evra.

Još jedna bitna izmena ove garantne šeme se tiče i perioda raspoloživosti ovakvih kredita, a to je do 30. juna 2022. godine.

S obzirom da su određene delatnosti naročito stradale usled pandemije, tu se nameće i pitanje kako i njima pomoći. To su uglavnom delatnosti iz oblasti ugostiteljstva, hotelijerstva u gradovima, delatnosti turističkih agencija, putničkog saobraćaja itd. Zato se i uspostavlja druga garantna šema koja je namenjena svim firmama iz ovih ugroženih sektora, kao i firmama u drugim sektorima sa padom poslovnih prihoda većim od 20% u 2020. godini. Maksimalna vrednost kredita pokrivenih drugim garantnim šemama će iznositi 500 miliona evra uz napomenu da se ovi krediti daju sa periodom otplate od 60 meseci sa uključenim obaveznim grejs periodom od 18 do 24 meseca. Na ovaj način se pruža dodatna podrška posebno ugroženim sektorima na koje je ova kriza najviše uticala.

Dakle, kao što se iz ovog vidi i Vlada i Ministarstvo finansija ulažu ogromne napore kako bi se uticaj ove pandemije na privredu i ljudstvo smanjio, ali napominjem da samo jako sinergijom države i građana ova pandemija i može biti pobeđena.

Što se tiče druga dva zakona, to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakon o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, mi zapravo govorimo o aktuelnoj temi. To je tema o tzv. frilenserima ili slobodnjacima, tj. onima koji ostvaruju prihode na netu pružanjem usluga bez zasnivanja radnog odnosa. Usluge mogu biti, razvoj softvera, prevođenje, držanje časova stranih jezika, držanje časova šaha, promocije i drugo.

Imam potrebu da ovde pojasnim zašto će Poslanička grupa JS glasati za ova dva zakona, za koja inače smatramo da su više nego korektna prema frilenserima. Najpre da napomenem neke činjenice. Prvo, u cilju efikasnog funkcionisanja države, uspostavila je država poreski sistem, odnosno sistem plaćanja dažbina građana i privrednih subjekata da bi država mogla da funkcioniše.

Drugo, trenutnim Zakonom o porezu na dohodak građana propisana je obaveza da se oporezuju prihodi iz inostranstva, koje ostvaruju fizička lica. Ta sva fizička lica su poreski obveznici. Naravno, moraju da budu rezidenti Republike Srbije, to su oni koji imaj ili prebivalište u Republici Srbiji ili borave više od šest meseci, tj. pola godine u periodu jedne godine.

Treće, izmenom Zakona o poreskom postupku i administraciji iz decembra 2019. godine sve poslovne banke imaju obavezu da na zahtev Poreske uprave dostave podatke o stanju i kompletnom prometu na tekućim računima i štednim ulozima i pravnih lica i preduzetnika i fizičkih lica. Na osnovu tih uplata se mogu utvrditi poreske obaveze. Naravno, postoji mogućnost da su te uplate i pokloni, da npr. roditelji koji rade u inostranstvu šalju novac svojoj deci, ali to se može veoma lako dokazati, i to bi se tretiralo kao poklon, na to se ne bi plaćao porez. Na sličan način bi se utvrdilo da li je nešto pozajmica, ili ne. Ovo sam namerno pomenuo da bih ove dve stvari dodatno pojasnio, dakle, poklon i pozajmicu. Dakle, iz ovih stavova se jasno vidi da su frilenseri poreski obveznici baš kao i svi drugi građani Republike Srbije koji zarađuju u samoj Srbiji.

Postavlja se često pitanje – zašto se sada traži od frilensera da plate porez i to za poslednjih pet godina, naravno, sada po ovom zakonu po mnogo boljim uslovima? Odgovor na ovo pitanje ide u dva pravca. Prvi pravac trebamo znati da je samooporezivanje gde spadaju i frilenseri uvedeno još 2014. godine i to je jedan od oblika obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana i svako je trebao da popuni elektronski i da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od dana uplate da se samooporezuje, a da Poreska uprava vrši samo kontrolu ispravnosti.

Porez na dohodak zastareva u roku od pet godina i normalno je očekivati da će Poreska uprava preventivno reagovati da bi se prekinuo tok zastarelost. To isto rade i javno-komunalna preduzeća kada na primer se ne plaća grejanje, pa vam stigne opomena upravo iz razloga da bi se prekinula zastarelost računa. Tu je rok zastarelosti godinu dana i niko se tada i ne pita zašto baš sada mi šalju opomenu, a ne pre mesec dana.

Drugi pravac koji treba da pogledamo jeste da mi možemo da postavimo i kontra pitanje – da li je do sada Poreska uprava imala kapaciteta da taj posao odradi 100% efikasno tj. da za neke ne bude majka a za neke maćeha? Samim procesom digitalizacije i transformacije poslednjih godina i donošenja Zakona o poreskom postupku i administraciji Poreska uprava je stvorila dodatne resurse uz pomoć kojih može da reši ove probleme na adekvatan način.

Drugo pitanje jeste – koliko frilenseri treba da plaćaju i koje ustupke daje Vlada? Malopre smo čuli od ministra da su postignuti još određeni ustupci, ali ja ću navesti nekoliko – otpisuju se kamate, to je za period u poslednjih pet godina, 120 mesečnih jednakih rata ili na 10 godina se to plaća, normirani troškovi koji su bili u početku 20% pa 43%, a sada čujemo da su 50%, a to su troškovi koji se odbijaju od oporezivog dela i još neoporezivi deo na godišnjem nivou koji je bio do skoro 384 hiljade, a sada smo čuli da je to 768 hiljada ili 64 hiljade dinara neoporezivo na mesečnom nivou.

Da bi to bilo malo jasnije, ja sam dao jedan primer ili dva. Ako imamo nekog privatnika u Srbiji koji sebi daje platu od 64 hiljade dinara i napomenuo bih da je to veća plata nego što je plata prosvetnih radnika u Srbiji, on mora da plati od skoro 38 hiljada ili više dinara dažbina, tj. porez na dohodak i doprinose. Ako imamo frilensera koji je mesečno zarađivao u prethodnom periodu po 64 hiljade, po ovom novom zakonu to bi značilo da on ne plaća nikakav porez.

Ako uzmemo drugi primer, na primer ako zarađuje mesečno 100 hiljada dinara, a 768 hiljada dinara to su sredstva na koja se ne plaća porez i ako uzmemo na taj ostatak od 432 hiljade normirane troškove, oni se računaju od 50%, znači ta cifra se deli sa dva, vidimo da je socijalna kategorija maksimalno ispoštovana i da svi oni koji malo više zarađuju treba malo više i da plate. Upravo zbog toga će Poslanička grupa JS u danu za glasanje i podržati takoše i ova dva zakona. Hvala.

Uvaženi predsedniče, uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, danas je na dnevnom redu set predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva. Ovi predlozi zakona daju u stvari pravni okvir, stvaraju uslove koji treba da omoguće dalji razvoj, kao i nove investicije u ovoj oblasti i da usmere Srbiju ka zelenoj energiji, a to je energija iz obnovljivih izvora, koja gotovo i da nema nekih negativnih uticaja na životnu sredinu. Dakle, težimo da Srbija postane klimatski neutralna zemlja.

Kada spominjem životnu sredinu, zaštita životne sredine je suština ovih predloga zakona i zdrava životna sredina je, matematički rečeno, aksioma i o tome se ne diskutuje.

S obzirom da ovi predlozi zakona prave jedan iskorak napred i strateški su važni za zemlju Srbiju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati ove zakone.

Takođe, s obzirom da se ovde radi o energetici, naročito o električnoj energiji, kada govorimo o energiji, moramo da podvučemo crtu i da znamo koliko imamo energije i koja je to energija, da li zadovoljava naše potrebe, itd. Podaci kažu da su potrebe Srbije zadovoljene energijom ukupno instalisane snage od oko 8,4 gigavata, koliki su naši kapaciteti. Međutim, ako vidimo da od tih 8,4 gigavata 4,4 gigavata su kapaciteti termoelektrana, a one rade uglavnom na lignit, vidimo da u stvari mi imamo tzv. prljavu energiju koja veoma zagađuje životnu sredinu.

Ako znamo da EU naplaćuje takse za svaku tonu CO2, tj. ugljendioksida koji na ovaj način nastaje, a mislim da je to trenutno oko 34 evra po toni i da svake godine sve više i više raste, to samo znači da mi u najbližoj budućnosti moramo da se rešimo termoelektrana.

Naravno, tu treba obratiti pažnju i na socijalni aspekt ljudi koji rade u tim termoelektranama i u rudnicima lignita itd, a država ima vremena za to, zato što je to jedna dugoročna energetska tranzicija. Ja obično kažem – dugoročna energetska tranzicija od lignita od obnovljivih izvora energije. I to je jedna neminovnost. Što pre krenemo, pre ćemo i završiti na tom putu. Nemačka je, na primer, u poslednjim godinama prepolovila svoju proizvodnju električne energije koja je bazirana na termoelektranama. Jer, kao što malo pre rekoh, zaštita životne sredine nema alternativu. I ako je to tako, ni profit, ni interes bilo koga ne može da bude ispred same zaštite životne sredine.

Dakle, kao što vidimo potrebe Srbije za električnom energijom su zadovoljene, ali ako malo bolje pogledamo videćemo da mi imamo čak i višak te električne energije. Kažem namerno višak, zato što, uslovno govoreći, mi bacamo energiju, i to vidimo iz pokazatelja da Srbija mnogo više troši električne energije, nego na primer zemlje u okruženju ili same EU. Verovatno je to zbog jeftine električne energije, koja je najjeftinija u Evropi, čak i ako uporedimo životni standard, opet smo u vrhu, što se tiče jeftine električne energije. Jedino skandinavske zemlje imaju bolju, jeftiniju struju, što se tiče samog životnog standarda.

Takođe, gubici u prenosu električne energije su dva i po puta veći, nego u EU, iako iz godine u godinu ti gubici koji su u 2019. godini bili 11,75%, prošle godine 0,45% smo smanjili gubitke i verujem da se i ove godine ti gubici smanjuju, ali su i dalje veliki. I kada smanjujemo te gubitke, mi u stvari na jedan način proizvodimo struju, tj. pravimo taj višak.

Dakle, jedan od naših ciljeva treba da bude da od trenutnih kapaciteta izvučemo maksimum, a to je ide dakle kroz smanjenje gubitaka i racionalnom potrošnjom energije. Vi ste kroz ove zakone dali rešenja koja smatram da su dobra, jer su obuhvatili običnog građanina i privrednike.

Kada su u pitanju građani, mislim da tu treba vršiti jaku edukaciju i bolju informisanost građana, kao i motivisanje, i stalno objašnjavati građanima da ulaganje u infrastrukturu koja smanjuje gubitke, bilo toplotne ili bilo električne energije, posle određenog vremenskog perioda će im se višestruko isplatiti.

Ja bih samo napomenuo jednu stvar koja nam je poznata. Do pre nekih dvadesetak godina, kada su vlasnici automobila počeli da prelaze na tečni naftni gas, bez obzira kolika je cena tog uređaja bila, oni su bili dobro informisani, znali su da će se posle određenog vremenskog perioda to isplatiti i da će posle da se voze mnogo jeftinije. Znači, imali su veru u ono što rade.

Mi sada uvodimo jedan institut kupac-proizvođač. Sada imamo da svaki potrošač električne energije može da bude i proizvođač, postavljanjem solarnih panela na svojim krovovima, i da ta proizvodnja, tu proizvedenu struju može da proda po istoj ceni po kojoj i kupuje električnu energiju. Dakle, kilovat za kilovat.

Moramo da znamo da to košta i da se trenutno raspituju mnogi ljudi koji bi želeli da to učine, ali oni koji imaju novca i koji su dobro informisani, koji znaju koji su to benefiti, ali oni koji nemaju toliki novac i oni bi želeli da smanje svoje račune za struju i zato treba vršiti edukaciju tih ljudi da znaju da će im se taj novac sigurno vratiti. Možda treba obezbediti neke energetske kredite ili energetsku neku liniju kredita sa povoljnim kamatama, da jednostavno i ti ljudi uđu u tu proceduru, a da kroz uštedu električne energije, da smanjenjem tih računa, to otplate.

Ovde se ne radi samo o njima. Ovde se radi o celoj zemlji, jer ako pogledamo teoretski govoreći i zamislimo da na svakom desetom krovu u Srbiji nikne, pod navodnicima, jedan takav solarni panel, pa mi ćemo onda imati nekih šest gigavata nove instalisane snage. To je paradigma kojoj moramo težiti.

Treba stalno govoriti, takođe, da je ulaganje u infrastrukturu solarne energije pojeftinilo čak 70% u poslednjih deset godina, da je korisna moć samih panela mnogo bolja i kvalitetnija i da je sada sve to mnogo isplativije.

Kada govorimo o uštedi električne energije, moramo pojasniti da upotreba led svetala u kućama i uopšte u javnom osvetljenju, dakle, gradovi trebaju da imaju to led osvetljenje, daju izuzetne uštede koje idu čak i do 80%. Investicija se brzo vraća. Pretpostavljam da domaćini u svojim kućama kada zamene obične sijalice led sijalicama da će im se investicija vratiti kroz godinu dana, a one traju mnogo druže. Tako da će kroz uštedu električne energije i kroz račune zarađivati, u stvari.

Što se tiče gradova koji to menjaju, treba stalno da se radi i ne bih sada pričao o led osvetljenju gradova, ali mislim da i oni daju izuzetne uštede. Dakle, sa manje energije postižemo isti cilj, to je tzv. energetska efikasnost.

Pored toga mogao bi da kažem i neku reč o toplotnoj energiji. Treba napomenuti da mera koju uvodite da se finansira zamena energetski neefikasnih stolarija novom koja je daleko efikasnija. Jedna izuzetno dobra mera. Tu treba spomenuti da će lokalne samouprave učestvovati sa 25%, 25% Republika i 50% sami građani. Tu treba napomenuti da lokalne samouprave već u maju javni poziv raspisuju i da lokalne samouprave treba da sve to apliciraju. To je jedna velika investicija koja godišnje može da košta i preko stotinu miliona evra, ali nešto što je bitno i mislim da je to izuzetno dobra mera. Tu treba vršiti neki vid popularizacije.

Zamena kotlova u toplanama sa mazuta na biomasu itd. To su dobre mere koje donosite i dobro je što je to krenulo u pojedinim gradovima, dobro je što će u narednih šest gradova, koje imate u planu, to rešiti. Same lokalne samouprave bi trebale da krenu tim putem.

Takođe, na kraju da kažem, što se tiče fid-in tarifa koje su bile u početku inicijalna kapisla da se krene sa obnovljivim izvorima energije, sada se ta fid-in tarifa smanjuje, odnosno idemo na aukcije, da cena struje na tim aukcijama bude što manja i naš cilj treba da bude da u što kraćem roku ovlašćeni proizvođači budu oni koji će biti u istom rangu sa ostalim proizvođačima tj. da nemamo povlašćenog proizvođača, nego da te fid-in tarife i ostalo više ne postoje, nego da budu na nulu.

Dakle, ima tu još mnogo štošta da se kaže, ali zbog vremena, na kraju želim da kažem da su ovi zakoni izuzetno dobri i da će poslanička grupe JS u danu za glasanje podržati ovaj set predloga zakona. Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, poštovani građani, poslanička grupa JS je u diskusijama oko Predloga zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine potvrdila da će ovaj predlog zakona podržati u celini.

Kako predloženi amandmani na ovaj predlog zakona govore o produženju rokovo za popis, a obrazloženje je da je epidemiološka situacija direktno utiče na mogućnost i kvalitet popisnih radnji to je za poslaničku grupu JS dovoljan razlog da i ove amandmane prihvatimo i glasamo za njih u danu za glasanje.

Metod koji se koristi prilikom popisa je unapređen u odnosu na 2011. godinu kada je poslednji popis urađen, ali i dalje to popis metodom intervjua.

Dakle, popisivači moraju da uđu u stan ili kuću i na taj način obave svoj zadataka, a epidemiološka situacija je takva da ne bi bilo najbolje rešenje, jer sam proces popisivanja u zavisnosti od broja članova domaćinstva, brzine popisivača i drugih elemenata bi trajali nekoliko desetina minuta. S tim u vezi, samo obrazloženje amandmana usled trenutne situacije na mestu i mi ga zato i podržavamo.

Unapređenje samog popisa je u skladu i sa vremenom u kome se nalazimo i sa opredeljenjem Vlade da je digitalizacija jedan od prioriteta i da se na njoj intenzivno radi tako da će i popis vršiti dobro obučeni popisivači na laptopovima, sa elektronskim obrascima i softverom koji u sebi sadrži pravila logičke kontrole. To kao rezultat daje i skraćeno vreme obrade, smanjene greške, ili da ih nazovemo omaške na minimum, kao i statističku obradu, ne samo na celom uzorku, tj. celoj teritoriji Republike Srbije, već i na uzorku manjih jedinica, kvartova, delova naselja, i slično. Čak se i ovim popisom obezbeđuju koordinate samih stambenih objekata, a sami preliminarni rezultati mogli bi se očekivati već nakon mesec dana.

Produženje rokova koje daju ovi amandmani može još više da doprinese poboljšanju kvaliteta popisa, jer dva osnovna elementa koja su bitna za ovaj kvalitet radnji jesu selekcija i obuka. Kako je potrebno selektovati oko 20.000 što popisivača, što instruktora, koji moraju da imaju osnovna iskustva i znanja u radu sa računarom, produženje roka daje mogućnost da izaberemo kvalitetniji kadar koji će se baviti ovom problematikom, pa je i sama obuka tih istih ljudi bi bila olakšana. Dakle, imamo vremena da nađemo dosta kvalitetnih ljudi koji će ispuniti uslove da ovaj popis bude maksimalno dobro urađen.

Inače, ovo bi trebalo da bude i poslednji popis koji će se baviti ovom metodom, metodom intervjua, tj. da popis vrše popisivači na terenu. Očekujemo da do 2031. godine digitalizacija zaživi u svom punom sjaju, pa će se budući popis vršiti putem raznih administrativnih registara, odnosno raznih baza podataka koje bi bile ažurirane bar mesečno. Na taj način bi onda popisi mogli da se obavljaju mnogo češće nego što je to sada kod današnjih tradicionalnih na 10 godina, koji su inače veoma veoma skupi, kao vidimo zahtevaju jako kompleksnu organizaciju.

Još jedna mogućnost, koja se sama nameće, produženjem ovih rokova zbog pandemije Kovid-19, jeste da se radi na popularizaciji popisa. U smislu pojašnjenja građanima da sve podatke koje daju popisivačima jesu statistički poverljivi. Treba naravno reći da se individualni podaci svakog građanina koriste samo u statističke svrhe i da su ti podaci potpuno bezbedni i individualno anonimni.

Naime, još u samom laptopu prilikom unošenja u elektronski obrazac oni se kriptuju, pa da laptop slučajno ne stane niko ne može doći do podataka iz njega. Takođe, postoji i primarno i sekundarno prikrivanje podataka koji ima za cilj da se na kraju i statističkoj analizi ne zna o kom pojedincu je reč, pa makar on i sam bio statistički gledano u bazi od nekoliko miliona ljudi. To govorim sa ciljem da svaki građanin zna da kakve god podatke on istog trenutka postaju anonimni. Čak i popisivači imaju obavezu čuvanja službene tajne.

Ovo je bitno iz razloga što trebamo očekivati da dobijemo odgovore na sva postavljena pitanja iako Ustav garantuje svakom pojedincu da na pojedina pitanja ne mora da se izjasni. Interes svih je da imamo kompletan skup svih podataka, jer samo iz takvog kompletnog skupa i sa ovim unapređenim softverskim sistemom mogu da se izvlače kvalitetni zaključci, rešenja i odluke koje su u interesu svih građana Republike Srbije.

Uzgred, da napomenem još jednu bitnu karakteristiku popisa. Popis u gradskoj sredini i u ruralnim područjima nikako nisu isti. Popisivači u ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogim izazovima, u zavisnosti od same razvijenosti ruralnog područja, ako i usled razuđenosti samog tog područja.

Do sada smo stalno govorili o ruralnim sredinama, o srpskim selima i uvek naiđemo na to da ako unapredimo selo, unapređujemo i te oblasti o kojima govorimo, kao što danas govorimo o popisu, kao što smo pre neki dan govorili o širokopojasnom internetu ili o vakcinisanju ljudi gde zdravstveni radnici moraju da odu u ta ruralna sela.

Dakle, nisu isti uslovi za popisivače npr. u Jagodini sa 52 sela i asfaltom do svake kuće i ruralnih sela na jugu Srbije, o kojima često govorim ovde. To govorim iz razloga što još jedan od primarnih ciljeva Vlade, pored digitalizacije je i dobar put, što se pokazuje i na delu. Hajde da ta dela prebacimo i na sela na jugu. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarsko sa saradnicima, da smo pre dvadesetak godina čuli rečenicu koja govori o olakšanoj komunikaciji među ljudima svi bismo pomislili da se radi o kvalitetnim putevima ili mostovima, ali danas kada čujemo taj deo rečenice koji govori o olakšanoj komunikaciji većina nas pomisli na brz internet.

Mada, kada govorimo o ruralnim seoskim sredinama mnogi i danas misle na puteve gde su i dalje asfalti određeni infrastrukturni objekti i njihov nedostižni cilj.

S obzirom da danas govorimo o ugovoru o zajmu od 18 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, za širokopojasni internet u ruralnim sredinama u analizi dolazimo do određenih zaključaka.

Naime, kada uzimate kredit ili zajam očekujete da se on isplati, odnosno da sam sebe kroz određeni broj godina otplati.

Drugo, moramo znati da u ruralnim sredinama uglavnom živi staro stanovništvo i da se ta sela postepeno gase, pa se i postavlja pitanje – da li je suštinska potreba društva širokopojasni internet u ruralnim područjima?

Mi u Jedinstvenoj Srbiji smatramo ovaj projekat Vlade opravdanim i u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija će podržati ovaj predlog. Zašto?

Pre svega, tačno je da u ruralnim sredinama preovlađuje pretežno staro stanovništvo, ali za jedno dete koje živi i takvim sredinama trebamo da se borimo i da omogućimo da i ta deca imaju bar približne uslove kao deca iz urbanih sredina.

Škole u tim sredinama, tj. njihova isturena odeljenja su često sa jednim do nekoliko dece koji imaju pravo na kvalitetniju nastavu i pristup informacijama koje nudi internet.

Podrška novih tehnologija, inovacija kroz digitalizaciju daje rezultate, na ne dugoročno gledano, već odmah jer savremene tehnologije prožimaju sve pore društva, pa je i to jedan od elemenata koji doprinosi da mi iz Jedinstvene Srbije podržimo jedan ovakav projekat, jer bilo koji zajam ili kredit da uzmete, a on odmah daje pozitivne rezultate je više nego isplativ.

Realizacija ovakvog projekta do sada nije bila moguća bez intervencije države, jer ovakvi projekti nisu komercijalno isplativi. Operaterima se ne isplati da ulažu sredstva u takva područja.

Kada u ovakvim sredinama imate internet o kome govorimo, povratak mladih na selo, ali i sam dolazak u takve sredine bio bi veoma olakšan.

Dakle, ovakvim iskorakom koji danas pravimo, imamo pored navedenih pozitivnih stvari dobru polaznu osnovu i za usporavanje migracija stanovništva ili čak i u obrnutom procesu. Ta osnova može da se nadogradi ruralnim turizmom, jer XXI vek samo na papiru, vek potrebe za zdravom životnom sredinom, već bi bio i na ovaj direktan način realizovan.

Da bi sve ovo zaživelo, moramo da se pozabavimo i infrastrukturom do tih sredina. S obzirom da ja dolazim sa juga Srbije, za Jablanički i Pčinjski okrug je ovo naročito lepa vest, jer mi obilujemo ruralnim sredinama, a implementacija jednog ovakvog projekta će omogućiti i uravnoteženi regionalni razvoj. Barem 20% sela pripada jednoj od kategorija ruralne sredine na jugu Srbije, a na primer, u Leskovcu imamo 144 naseljenih mesta, u dužini od 50 i širini 40 kilometara i po tom broju smo najrazuđeniji u Srbiji.

Kada sam malopre rekao da mnoga ruralna sela nemaju adekvatnu infrastrukturu, zaključak se sam nameće, zbog tolike razuđenosti lokalna samouprava nije u mogućnosti sama da reši probleme i potrebno je da država priskoči u pomoć upravo kao što to i sada čini.

Negde su lokalne samouprave same rešile te probleme, više od decenije smo mi iz Jablaničkog i Pčinjskog okruga, ali i drugih krajeva Srbije vodili naše građane zahvaljujući predsedniku Jedinstvene Srbije, Draganu Markoviću Palmi na izlete do Jagodine, da vidimo kako su uređena 52 sela, sa potpunom infrastrukturom. To je dobar primer kako treba da izgleda selo u XXI veku.

Zašto je sve ovo bitno? Pre svega, krajnji cilj treba da bude da se smanji migracija stanovništva i da se omogući ostanak seoskog stanovništva na porodičnim ognjištima. Time bi se ojačale i porodice i vratila tradicija.

Pored ovoga što sam rekao, za realizaciju ovog cilja je potrebno, i to ste vi dobro primetili, da se stvore nove tačke razvoja u nerazvijenim područjima. One bi bile barijera za sve ono sa čime se već decenijama suočavamo.

Naime, da bi bilo jasnije o čemu govorim daću konkretan primer i time ću završiti. Nekada je Leskovac bio sastavljen od 17 opština. Danas su to veće seoske sredine ili naseljene mesta gradskog tipa. Jedno od njih je Vučje, a drugo Grdelica i to su barijere o kojima sam govorio.

Centar dešavanja svih meštana sela koja gravitiraju oko Vučija i Grdelice upravo su bili tu, u Vučiju i Grdelici, ne u Leskovcu. Vučije je udaljeno 17 kilometara od Leskovca, a od Vučja do sela Oruglice, koja pripada Leskovcu, a na administrativnoj liniji je, imate još 30 kilometara. Tada je Oruglica imala 40 i više đaka, danas ima samo jednog i za tog jednog đaka treba da se borimo.

Zato treba internet u takvim selima. Zato treba asfalt do svakog sela. Zato treba da ojačamo barijere kao što su Vučje i Grdelica, jer ćemo onda spasiti selo. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani, Zakon o klimatskim promenama je zakon koji treba da uredi sistem i da okvir kojim se ograničava emisija gasova sa efektom staklene bašte i sistem za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Na samom početku mog izlaganja bih rekao nekoliko reči upravo o ovim emisijama gasova. Dakle, gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte su oni koji zadržavaju toplotu koju emituje zemljina površina i na taj način čine zemlju toplom. Gasovi koji izazivaju ovaj efekat su, pre svega, ugljendioksid, vodena para, metan i drugi gasovi, a ugljendioksid predstavlja 75% svih antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte, dakle, emisije koje izaziva čovek.

Koncentracija ugljendioksida naglo je počela da raste kada su ljudi počeli da koriste fosilna goriva i uporedo sa energetskim zahtevima, koji su u poslednjih vek i po bili sve veći, rasle su i emisije ugljendioksida i sada prevazilaze prirodnu sposobnost zemlje za apsorpcijom. To dovodi do povećanja ovog gasa u atmosferi, što dovodi i do povećanja temperature.

Dakle, glavni uzrok povećanja temperature naše planete jesu gasovi sa efektima staklene bašte, a ugljendioksid najodgovorniji kao najdominantniji.

Pariskim sporazumom, koji su potpisale sve zemlje sveta, međunarodna zajednica je potvrdila opredeljenost da će ekonomski rast investicija biti praćen i smanjenjem emisija ovih gasova, a prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove jedan je od uslova održivog ekonomskog razvoja zemlje i smanjenja rizika i štete od elementarnih i prirodnih nepogoda.

U Srbiji se procenjuje da je zbog ekstremnih klimatskih i vremenskih uslova od 2000. do 2015. godine materijalna šteta bila oko pet milijardi evra, a oko 70% ovih gubitaka povezani su sa sušom i visokom temperaturom dok su ostali bili vezani za poplave.

Što se tiče samog Predloga zakona, a u životu je sve jedan proces, vremenski okvir za realizaciju tehničko-tehnoloških zahteva za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte je takav da je neophodno strateško tj. dugoročno planiranje praćeno identifikacijom konkretnih kratkoročnih i srednjoročnih politika mera. Zato se i propisuje ovim Predlogom zakona izrada strategija nisko ugljeničnih razvoja, akcionog plana i programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.

Ovaj Predlog zakona definiše nekoliko bitnih stvari. Najpre, najveći uzročnici, tj. najveći emiteri ovakvih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte se identifikuju i oni se nalaze u sektorima energetike, poljoprivrede, saobraćaja, itd, i njihov rast treba da bude ograničen.

Drugo, Predlog zakona predlaže ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i Vlada propisuje nivoe emisija iz izvora na nacionalnom nivou za postrojenja i vazduhoplovne aktivnosti, kao i za emisije iz sektora i kategorije u kojima dolazi do sagorevanja goriva i fugitivnih emisija iz goriva, industrijskih procesa i upotrebe proizvoda, poljoprivrede i otpada.

Treće, podizanje opšte svesti u oblasti klimatskih promena i kakvu ulogu imaju emisije gasova iz sektora industrije, energetike i vazduhoplovnih aktivnosti, kao i dostupnost podataka o emisijama ovih gasova na godišnjem nivou. Dakle, povećava se transparentnost rada samog Ministarstva u ovoj oblasti.

Najveći udeo u ukupnim emisijama ovih gasova Republike Srbije potiče iz sektora energetike, uključujuću i saobraćaj. Kako se predviđa rast proizvodnje to može dovesti do nekontrolisanog porasta emisija ovih gasova, ali istovremeno u zavisnosti od načina planiranja i realizacije politika i mera ovi sektori mogu biti najveći potencijal za smanjenje emisija, ali zato je potrebno sistematsko i kontinuirano praćenje ovih emisija. Zato se Predlogom ovog zakona uspostavlja nacionalni savet za klimatske promene kao savetodavno telo Vlade.

Savet čine predstavnici ministarstva i drugih organa i organizacija, predstavnici naučne i stručne javnosti, kao i predstavnici civilnog društva čija je oblast delovanja od značaja za utvrđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblasti klimatskih promena.

Dakle, za ispunjenje ovih ciljeva Predlog zakona predviđa uspostavljanje sistematskog i kontinuiranog praćenje izveštavanja o ovim emisijama gasova sa verifikacijom podataka na godišnjem nivou.

Na kraju, usvajanjem ovog Predloga zakona ispuniće se obaveza Srbije prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskog sporazuma. Zbog svega napred rečenog poslanička grupa JS će u danu da glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, uvaženi građani, danas govorimo o Izveštaju o radu Agencije za energetiku za 2019. godinu, a taj izveštaj sadrži izveštaj o stanju u energetskom sektoru Srbije, koji je iz okvira nadležnosti Agencije i Izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Agencije. Ja ću se osvrnuti u svom izlaganju na oba ova dokumenta.

Najpre, što se tiče Izveštaja o radu i finansijskom poslovanju same Agencije, treba reći da je Agencija jedno regulatorno telo, osnovano u cilju unapređenja i usmeravanja razvoja tržišta električne energije i prirodnog gasa, sa principima nediskriminacije, razvoja tržišta i efikasne konkurencije, a jedan od ciljeva Agencije je zaštita potrošača i zaštita investitora.

Zakonom o energetici iz decembra 2014. godine značajno je ojačana uloga Agencije i proširene su joj nadležnosti i to u vidu sertifikacije i licenciranja, regulacije cena nadzora nad tržištem energije itd.

Ovde treba pomenuti i još da radom Agencije upravlja Savet Agencije koji donosi sve odluke o pitanjima iz nadležnosti Agencije sa predsednikom i četiri člana.

Iz samog Izveštaja vidimo da na putu priključenja Republike Srbije EU, jedna od bitnih obaveza Agencije za energetiku, kao regulatornog tela i ostvarivanje pune nezavisnosti koju čini funkcionalna, personalne i finansijska nezavisnost.

Predmet monitoringa Evropske komisije u procesu pristupanja EU je upravo ova puna nezavisnost Agencije za energetiku i to je odgovor na pitanje da li ona treba da postoji, a da li ova nezavisnost postoji, ja kažem naravno da postoji i čak bih rekao možda i više od toga.

Naime, što se tiče finansijske nezavisnosti Agencije, Agencija ne zavisi od budžeta Republike Srbije, dakle ni od izvršne vlasti, tj. Vlade Republike Srbije, ni od bilo kog državnog organa jer se finansira iz prihoda koje je ostvarila poslom kojim se bavi.

Međutim, kako u krajnjoj liniji budžet Agencije pune građani Srbije, a Narodna skupština je predstavnički dom građana, to i ta nezavisnost podleže jednoj vrsti kontrole i to je kontrola Narodne skupštine.

U skladu sa zakonom, predsednik i članovi Saveta najmanje jednom godišnje dostavljaju Narodnoj skupštini izveštaj o svom radu, koji sadrži i podatke o finansijskom poslovanju, verifikovane od strane nezavisnog revizora.

Iako je ovo Izveštaj za 2019. godinu, a sada je 2021. godina, revizija, kako kažete, u samom Izveštaju je u toku pa je vi niste dostavili, a mi je nismo dobili.

Druga bitna stvar o kojoj bih nešto rekao jesu kadrovi, gde vi otvoreno kažete da jedan od najvećih problema sa kojima se već više godina suočava Agencija je nedostatak kvalitetnih kadrova.

Od ukupnog broja zaposlenih, 89% je sa visokom stručnom spremom i završenim posebnim školama i obukama iz oblasti regulacije, tako da imaju specifična znanja i iskustva. Ja se tu sa vama mogu potpuno složiti jer pravi kadar treba prvo naći, a zatim i platiti, za šta se zalaže JS, o čemu je više puta i govorio predsednik JS Dragan Marković Palma, da kvalitetni ljudi koji daju rezultate trebaju biti i plaćeni.

Vi u ovom izveštaju konstatujete da je taj nedostatak kadrova posledica višegodišnjeg znatno sporijeg rasta zarada u Agenciji, u odnosu na javni i privatni sektor u oblasti energetike. Mislim da ste vi tu potpuno u pravu jer u Izveštaju piše da od 2014. godine nema povećanja plata u vašoj Agenciji.

S obzirom da ja ne znam kolike su plate u oblasti energetike, a malopre sam čuo od izvestioca da su ljudi koji su otišli iz agencije u 2019. godini, njih jedanaestoro otišli su za mnogo veće plate, čak sam čuo i neke brojke od 12 do 15 hiljada evra se govori, pogledao sam vaš finansijski izveštaj u kome se kaže da je prosečna neto zarada, ako sam dobro izračunao, oko 165 hiljada. To samo govori da ćete vi u budućnosti imati velikih problema sa kadrovima ako govorimo o ovim sumama.

Tako da bi nešto drugo moglo da se preduzme da bi ovi kadrovi ostali. Inače, sam izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Agencije je veoma detaljno napisan i odražava pravu sliku rada agencije.

Što se tiče izveštaja o stanju u energetskom sektoru Srbije, koji je iz okvira nadležnosti Agencije, mogu takođe reći da je urađen dosta detaljno i kvalitetno i slažem se sa vama da je jedan od najsveobuhvatnijih izveštaja koji sam video. Iz tog izveštaja bih izdvojio i osvrnuo se pre svega na cenu električne energije, jer je to jedna od vaših nadležnosti, dakle, regulacija cena. Tu ste uporedili cene električne energije za domaćinstva u Srbiji sa cenama u drugim evropskim zemljama gde se jasno vidi da su cene kod nas ubedljivo najniže.

Obzirom da svako može da kaže da se životni standard građana mora paralelno posmatrati sa cenama električne energije kako bi se stvorila realna slika, vi ste u ovom izveštaju dali strukturu prodajne cene električne energije svedene na paritet kupovne moći građana, što mi je posebno drago, jer tu se može takođe videti da smo i tu u vrhu. Jedino Stokholm i Helsinki imaju odnos između zarada i cena električne energije povoljniji nego što je to slučaj u Srbiji, odnosno u Beogradu.

Takođe, neko može reći da je životni standard građana u Beogradu veći nego na primer na jugu Srbije u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu što je, realno, tačno. Ali vi ste tu dali detaljan prikaz što se tiče energetski ugroženih kupaca gde se omogućava ljudima iz kategorije socijalno ugroženih da koriste određene benefite, a finansijska sredstva za zaštitu socijalno ugroženih tj. energetski ugroženih kupaca se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije. Zaštitom ovih kupaca na trošak budžeta stvaraju se pretpostavke za brži razvoj tržišne energije.

Pozvao bih sve građane koji imaju uslove da iskoriste ove benefite, s obzirom da ste rekli da broj ljudi koji je koristio ove benefite višestruko je manji nego što je to realna situacija.

U svakom slučaju, ovakav detaljan i kvalitetan izveštaj kakav je danas pred nama, PG Jedinstvene Srbije će u Danu za glasanje podržati. Hvala.