Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada pogledamo ovaj rebalans budžeta u fokus pažnje nam je ukupan deficit koji iznosi oko 483 milijarde dinara ili nekih malo više od četiri milijarde evra.

Podsetio bih vas da pogledamo izvorni budžet 2020. godine, kojim je deficit bio planiran na 20 milijardi dinara i ako znamo da je Vlada Republike Srbije dala 5,8 milijardi evra kao mere podrške privredi i građanstvu, onda lako možemo da dođemo do zaključka da bi na kraju, da nema ove pandemije, ovaj budžet iz 2020. godine možda bio u suficitu, kao i prethodnih nekoliko budžeta.

Ovoliki deficit je odgovor Vlade na taj ekonomski uticaj pandemije korona virusa, i to produženim sprovođenjem mera ekonomske pomoći. Te pomoći i mere smo čuli, a neke bih napomenuo i gde su te pare. Znači, mere poreske politike, koje iznose oko 110 milijardi dinara, direktna podrška preduzetnicima, to su ona tri meseca isplate neto minimalne zarade i još dve dodatne po 60% minimalne zarade, što iznosi oko 130 milijardi dinara, direktna podrška hotelijerstvu, sektoru hotelijerstva 350 evra po krevetu i 150 evra po sobi i više od 300 hiljada turističkih vaučera, da ne zaboravimo, kao i druge mere, da sad ne nabrajam sve mere.

Ukupan paket mera je bio oko 491 milijardu dinara. Ako tu dodamo medicinsku opremu i lekove, to je oko 550 milijardi dinara. Ove mere, da ne zaboravimo, ne bi mogle biti donete da u prethodnom periodu nije bilo makroekonomske i fiskalne stabilnosti i suficita budžeta u prethodnih nekoliko godina koji je to sve definisao.

Da li su ove mere dale rezultate? Ako poslušamo šta je rekao MMF, Evropska komisija i Svetska banka, vrlo lako dolazimo do zaključka da su dale rezultate. Hajde da vidimo šta piše u ovim izveštajima.

Znači, ako uporedimo prvi rebalans iz aprila 2020. godine i ovaj današnji, vidimo da dolazi do postepenog oporavka ekonomske aktivnosti. Ako pogledamo, aprila meseca imali smo snažan pad privredne aktivnosti od 13,4% zbog vanrednog stanja iz 15. marta 2020. godine, ali postepenim otključavanjem ekonomije pad privrede u maju je zaustavljen, a u junu se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta.

Da ne bi ovo bila prazna priča, opet pogledajmo kroz brojke koje govore da na prihodovnoj strani, kaže se, ukupan budžetski prihod je uvećan za 46,5 milijardi dinara od prethodnog rebalansa budžeta, poreski prihodi uvećani su skoro 26 milijardi itd. Znači, sve ove cifre govore da se ekonomija vratila na putanju pozitivnog rasta što je vrlo bitno.

Takođe, drago mi je da javna ulaganja tj. kapitalne investicije, koje podrazumevaju ekonomski razvoj zemlje, od 85 milijardi dinara idu na 102 milijarde, znači 27 milijardi.

(Predsedavajući: Vreme.)

Još jednu rečenicu.

Pomenuo bih tu Ministarstvo životne sredine koje je nastavilo izgradnju glavnog kolektora za pročišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, a koje je počelo još 2008. godine i zato mi je drago što je Vlada dala ovaj novac i da napokon 2020, 2021. godine ovo završimo.

Iz svega rečenog se vidi da će poslanička grupa JS podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovaj Predlog zakona o ministarstvima vrši delimičnu reorganizaciju postojeće strukture ministarstava i predlagač je uočio realnost o kojoj je moja koleginica govorila i delegirao neke oblasti koje treba u narednom periodu da unapredimo. Te oblasti o kojima ovde govorimo jesu pretočene u nova ministarstva. To su ministarstvo za brigu o selu, ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, kao i ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Upravo ove oblasti, o kojima govore ova ministarstva, bio je reper, jedan od repera, kojim smo se mi rukovodili da podržimo ovaj predlog zakona o ministarstvima, tako da će poslanička grupa JS ovaj predlog zakona podržati.

Kada kažem reper kojim smo se rukovodili, jeste oblasti o kojima govore ova ministarstva, jer su to oblasti koje govore o suštini politike JS, a to je jaka porodica, jako selo, društveni dijalog, nova radna mesta, tj. zapošljavanje i tako dalje, a to ćemo videti da u ovim ministarstvima sve postoji.

Jedan od ozbiljnih poslova ministarstva za brigu o selu jeste strateško sagledavanje položaja sela, što mislim da je veoma bitna stvar, zato što smo od vremena još bivše SFRJ na ovamo imali tendenciju lošeg razvoja sela, a u poslednjih 20 godina imamo, po podacima koje smo dobili, koje smo ovde isto čuli, imamo oko 1.200 sela koja su nestala.

Migracija stanovništva, o kojoj svi znamo kako funkcioniše, od sela ka gradu, pa dalje iz grada i tako dalje, govori o tome da moramo da se pozabavimo ovim ozbiljnije.

Ja dolazim iz jednog grada, to je grad Leskovac, koji ima 144 naseljena mesta i najrazuđenija je opština u Srbiji. Složićete se, to je veliki broj seoskih sredina i lokalna samouprava sama, bez podrške ovakvog jednog ministarstva, neće moći da reši ove probleme, naročito probleme infrastrukture i nadam se da će ovo ministarstvo pomoći i našem gradu Leskovcu da ono reši mnoge probleme, naročito što se nalazimo na jugu Srbije.

Međutim, kada se građanima spomenemo povratak na selo, koji je naš cilj, obično se misli da će se baviti samo poljoprivredom. Međutim, mislim da u selu ima mnogo više od poljoprivrede, a to je da mnogi mogu da se bave vodoprivredom, šumarstvom, ali jedna stvar koja može da bude za Srbiju šansa, a to je seoski turizam.

Seoski turizam je nešto što u narednom periodu može da donese veoma veliki broj radnih mesta. A, ja bih ovde sada pomenuo našeg predsednika Dragana Markovića Palmu, predsednika JS, koji sebe nije mogao da pohvali da je juče otvorio jednu turističku destinaciju, destinaciju u Kočinom selu, pored Kočinog hrasta i to nije samo turistička destinacija sada, nego novih šest radna mesta. A, kada počnu deca sa ekskurzijama da dolaze u tu novu turističku destinaciju, mnogi meštani će moći možda da otvore svoj privatni biznis, pa je to ono što je bitno za sve nas.

Što se tiče samih sela, mi moramo da shvatimo da imamo sve više seoskih domaćinstava koja su starosne strukture ogromne, da imamo u selima momke koji imaju preko 40 godina i ni jedna devojka ne želi da dođe u selo i mi moramo protiv toga da se borimo, jer sela više nemaju ni dece da se rađaju, nemamo osnovne škole i tako dalje. Tako da je ovo ministarstvo koje ćemo naročito podržati.

Kad smo već kod toga, kod dece, ministarstvo koje se nadovezuje na sve ovo jeste ministarstvo o brizi o porodici i demografiji. Svaki, bar jedan udžbenik u osnovnoj školi, srednjoj školi možete da pročitate da kaže – porodica je stub društva. I porodica i treba da bude stub društva i mi moramo porodici da pomognemo maksimalno i ekonomski, što je veoma bitno, da pomognemo roditeljima da očuvaju svoju decu i to moramo mnogo ozbiljnije da radimo nego sada, zato što je i natalitet negativni, kao što smo čuli od naših prethodnih kolega.

Jedna srpska poslovica kaže – u složnu porodicu sreća sama dolazi. Pa, hajde da učinimo da srpska porodica postane složna i tamo će sreća sama da dođe, a da joj pomognemo da bude složna, moramo mnogo više da se za to zalažemo.

Da bih ostavio malo vremena mojoj koleginici, reći ću samo još jedno, Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, imam obavezu i to da kažem, iz jednog dela, naročito da je prethodna Vlada uočila probleme, a to su problemi nekontrolisane seče šuma. Opet imamo na jugu Srbije, naročito na administrativnoj liniji, velike te probleme. Vlada je to uočila i dala sebi zadatak da do 2021. godine sanira štetu koja je nastala takvom bespravnom sečom. Ako znamo da se ilegalna seča šume smatra krivičnim delom, to je još jedan znak da to može da se reši, tako da pretpostavljam da će Vlada koja dalje nastavlja ovaj rad u kontinuitetu i da to reši, naročito u južnoj Srbiji, gde kažem da je veliki taj problem, naročito u Leskovcu i okolini. Toliko. Hvala.