SAMIR TANDIR

Stranka pravde i pomirenja

Rođen je 1984.godine. Živi u Prijepolju.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija makedonaca (DPM)".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 09:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 71
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2021.

Poštovani predsedavajući akademiče Zukorliću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavniče Ministarstva pravde, današnji sporazumi sa Vladom Komonvelta Dominike, Argentinom tri sporazuma i Belorusijom su tehničke prirode i naš poslanički klub i mi kao najjača bošnjačka stranka, Stranka pravde i pomirenja, u danu za glasanje ćemo ih podržati.

Ovi sporazumi su dokaz međunarodnog ugleda i respekta koji naša zemlja ima na međunarodnoj sceni, jer ne možete vi sporazum da potpisujete sami sa sobom. Jednostavno, nije dovoljno da vi samo imate želju da sarađujete sa nekim, već i drugi moraju da imaju želju da sarađuju sa vama i da vas poštuju na međunarodnoj sceni.

Prošle nedelje smo potpisivali i mislim baš pre sedam dana smo diskutovali, a onda i glasali, o sporazumima sa Vladom SAD i Ruskom Federacijom, danas imamo ovih pet drugih sporazuma i to je dokaz jedne dobre dinamike, ali prvenstveno dokaz međunarodnog respekta.

Međunarodna politika koju vodi predsednik države, koju vodi Vlada, je nešto što svakako ima podršku i naše poslaničke grupe i naše stranke i međunarodna politika je suštinski važna i za unutrašnju stabilnost, a prvenstveno je važna za ekonomski razvoj naše zemlje, a to je ono što najviše interesuje sve građanke i građane.

Lider naše stranke, akademik Muamer Zukorlić, u svom današnjem obraćanju istakao je važnost regionalne politike. Kao što se baltičke zemlje oslanjaju jedna na drugu i prvo imaju tu saradnju između sebe, kao i skandinavske zemlje, kao i što zemlje Beneluksa usko sarađuju, tako mislim da i mi, balkanske zemlje, zemlje eks-ju prostora jugoistočne Evrope i jugozapadnog Balkana prvenstveno treba da imamo tu tesnu saradnju. I ta inicijativa tog tzv. mini Šengena je nešto što je pokrenuo predsednik naše zemlje i što mi kao Stranka pravde i pomirenja podržavamo. Smatramo da je to inicijativa od koje svi možemo i moramo imati koristi.

Zemlje regiona su jako važne za našu ekonomiju, jer skoro sa svim zemljama regiona naša zemlja ima suficit.

Što se tiče Evropske unije, to je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet i to su temeljne demokratske vrednosti kojima mi težimo, zato što želimo da ih suštinski implementiramo i što su deo našeg bića, a ne zato što je to domaći zadatak koji nam je neki birokrata u Briselu postavio.

Što se tiče SAD, Ruske Federacije i Kine, to su najvažniji svetski igrači i svakako da treba nastaviti održavati dobre odnose sa njima.

Ono što posebno hoću da istaknem jeste dobra saradnja sa muslimanskim svetom. Republika Turska je otvorila preko 500 kompanija u Republici Srbiji i to je nešto što svakako treba da se pozdravi. Naravno, očekujemo da će neke od tih kompanija u narednom periodu otvoriti svoje pogone i u sandžačkim opštinama. Ujedinjeni Arapski Emirati, dobra saradnja koju predsednik naše zemlje ima sa vladarskom porodicom Muhameda ben Zajida el Nahjana, sa Kraljevinom Bahrein uspostavljamo dobru saradnju, sve je to šansa i za našu namensku industriju i za građevinsku operativu, ali posebno hoću da istaknem, za proizvođače hrane.

Srbija i naše kompanije su veliki proizvođači halal proizvoda, to su tradicionalna halal tržišta i kada su u pitanju gotova jela i kada je u pitanju konditorska industrija, ali i kada je u pitanju industrija vode i sokova, to su svakako resursi koji su zemljama na Bliskom i Dalekom Istoku neophodni.

Ono što hoću da iskoristim jeste prisustvo predstavnika Ministarstva pravde i da apelujem na njih da se vodi računa o procentualnoj zastupljenosti manjinskih zajednica u tim sudskim institucijama i jedinicama u Republici Srbiji. Znači, trećina građanki i građana u Republici Srbiji su predstavnici manjinskih zajednica, želim da zajedno partnerski na tom radimo.

Želim da istaknem primer jednog prekršajnog suda, na primer u Prijepolju, koji dobro radi, hoću to da istaknem, ali da od osam zaposlenih je samo jedan Bošnjak, a 50% stanovništva su Bošnjaci. To je nešto što je, hoću da kažem, i nasleđeni problem, ali to je nešto na čemu moramo partnerski da radimo. Svakako podržavamo nešto, što bi rekli, stručnost ispred politike, ali, naravno, ne mogu se saglasiti da niko iz mog naroda nema stručnost. Znači, ima ih i onda partnerski treba da radimo da motivišemo ljude da ulaze i da se javljaju na konkurse, a da na konkursima biramo najbolje. Hvala vam.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, na početku želim da čestitam svim Bošnjakinjama i Bošnjacima 11. maj, nacionalni praznik Dan nacionalne zastave, uz želju da u zdravlju i sreći sa komšijama i prijateljima provedu današnji blagdan.

Od 2012. godine sa našim partnerima iz SNS, permanentno radimo na ostvarivanju manjinskih prava u Republici Srbiji, i ono što moramo priznati jeste da do 2012. godine situacija nije bila ni malo dobra. Imali smo jednu otvorenu agresiju na islamsku zajednicu, imali smo osporavanje rezultata od tadašnje vlasti izbora za nacionalni savet bošnjačkog naroda i nametanje Bošnjacima predstavnika i prekrajanje izborne volje i svih ovih godina permanentno radimo na ispravljanju tih nepravdi i na popravljanju statusa.

Želja svih manjinskih zajednica, samim tim i našeg Bošnjačkog naroda, želja svih građanki i građana u Republici Srbiji jeste da našu zemlju, državu Srbiju učini najboljim mestom za život. Mislim da i ovaj parlament, i ova Vlada predano radi na tome. Ali, ni položaj većine, ni položaj manjine nije tako dobar da ne bi mogao da bude još bolji, zato su nas građani birali, između ostalog zato i usvajamo ovaj današnji set zakona i predano radimo da našu zemlju učinimo suštinski demokratskim društvom.

Ono što, kada govorimo o pravima nacionalnih zajednica, prvenstveno bih danas spomenuo procentualnu zastupljenost manjinskih zajednica u državnim institucijama i vrlo je važno što danas govorimo o Zakonu o zapošljavanju. Ono što hoću da istaknem, a zvanični podatak Zavoda za statistiku jeste da je prosečna plata u Republici Srbiji 62.280 dinara bila u prvom kvartalu ove godine, prosečna plata u Novom Pazaru je 46.684 dinara, u Tutinu 48.039 dinara i u Prijepolju 42 hiljade dinara.

Znači, opštine Sandžaka poprilično zaostaju za republičkim prosekom i ono što je obaveza svih nas jeste da učinimo što je u našoj moći da dovedemo bar jednu veliku stranu investiciju na prostor Sandžaka, jer onog trenutka kada ekonomski popravimo situaciju mislim da ćemo zaustaviti i tu demografsku sliku koja je poprilično loša. Ljudi, pogotovo mladi se iseljavaju.

Ono što hoću, kada su železnice u pitanju da kažem, jeste da nisam zadovoljan načinom da vi ukoliko voz kasni garantujete tako što ćete povratiti sav novac, novac za kartu. Ono što vidimo jeste i treba pozdraviti kada je Ministarstvo infrastrukture u pitanju, da imamo obnovu i rekonstrukciju naših pruga, da imamo u najavi brze pruge ka Novom Sadu, ka Budimpešti, ka Nišu i to je nešto što je dobro.

Ono što je iskustvo poslovne zajednice u Evropi jeste da se sve više koriste vozovi, brzi IC vozovi, a da se manje koristi drumski saobraćaj i da se manje koristi avio saobraćaj. Za jednog poslovnog čoveka zaista je mnogo da vi idete na aerodrom koji je van grada, da sat vremena provedete kroz kontrole, kroz gejtove. Sve više se koristi železnički saobraćaj i mislim da je to šansa koju mi treba da iskoristimo. Ali, samim tim što vi putnicima, prvenstveno poslovnoj zajednici garantujete samo tako što ćete im povratiti cenu vozne karte ukoliko voz zakasni to nije neka garancija.

Što se tiče naše poslaničke grupe, u danu za glasanje glasaćemo za sve predložene zakone. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministrice, poštovani ministre, pred nama su jako važni sporazumi koji dokazuju da naš državni vrh vodi jednu mudru politiku i najveći kritičari ove Vlade i predsednika države kada je u pitanju spoljna politika ne mogu da nađu ama baš nikakvu zamerku. Mislim, da mi kao parlament dajemo maksimalan doprinos dajući podršku za usvajanje ovih sporazuma.

Usvajanje ovih sporazuma dokazuje respekt koji naša zemlja ima u svetu, jer kada vi potpisujete jedan sporazum, to nije dokaz da samo vi želite sa nekim da sarađujete, već je dokaz da i drugi hoće da sarađuju sa vama. Jako je retka situacija da jedna zemlja u svetu u jednom danu potpisuje sporazum sa dve možda najveće svetske sile, kao što su SAD i kao što je Rusija.

Što se tiče Sporazuma sa SAD o naučno-tehničkoj saradnji, posebno se radujem. Prvo, zato što ne treba govoriti šta znače SAD. Zapravo, želim da naša deca, da naši naučnici, da naši radnici putuju i upoznaju šta su SAD. To je tržište i kapitala i nauke, gde igraju i deluju zaista najbolji. Ako hoćete da budete najbolji morate da odete i da vidite kako funkcioniše njihova industrija, IT industrija, kako funkcioniše „Silikonska dolina“, kako funkcionišu njihovi ekonomski divovi.

Ako hoćemo da napravimo našu zemlju jakom, moramo da učimo od najboljih, a Sjedinjene Američke Države, svakako su to. Onog trenutka kada imamo razmenu ljudi i kada imamo razmenu ideja, bolje ćemo se upoznati i naši odnosi će postati bolji. U prvom momentu to treba da bude jedno iskreno prijateljstvo, a u budućnosti, svakako, to treba da bude i savezništvo.

Što se tiče Sporazuma sa Ruskom Federacijom, ono što je problem i to je nešto čime se usko bavim jeste reeksport naših kompanija. Znači mnogi lovci u mutnom su pokušali da sankcije EU prema Ruskoj Federaciji iskoriste i ne da plasiraju naše proizvode, da plasiraju naše meso, da plasiraju naše proizvode i voće i povrće, već da uvoze, da čine reeksport. Velike smo probleme imali i kada je u pitanju reeksport mesa i mesnih prerađevina i kada je u pitanju reeksport voća.

Pošto dolazim iz jednog kraja koji se bavi voćarstvom, Prijepolje, sandžačke opštine, dosta se ljudi bavi malinama. To je jedno veliko tržište koje je u povoju i koje nudi veliku šansu za naše kompanije.

U Danu za glasanje, svakako ćemo podržati sva tri sporazuma. Što se tiče sporazuma sa Kvebekom, to je sporazum koji rešava osnovne ljudske probleme. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri moje pitanje je upućeno predsednici Vlade i resornoj ministarki za zaštitu životne sredine Ireni Vujović, a tiče se uklanjanja nesanitarne deponije „Stanjevine“ kod Prijepolja.

Dokle se stiglo u sanaciji nesanitarne deponije „Stanjevine“ u kojoj smo sada fazi, kada možemo da očekujemo da će biti funkcionalna regionalna sanitarna deponija „Banjica“ kod Nove Variši, da li je to sanitarna deponije ili transfer stanica ili nešto treći i da li će deponija „Duboko“ kod Užica moći da servisira komunalne potrebe okolnih lokalnih samouprava?

Znači, to su neke stvari koje zanimaju građanke i građane sa prostora odakle i ja dolazim, znači iz sandžačkih opština i Zlatiborskog okruga. Ono što se postiglo u Prijepolju, jeste generacijska stvar i ja na tome, kao građanin Prijepolja, neko ko živi u Prijepolju, želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, prvenstveno predsedniku države Aleksandru Vučiću, ali i vama predsednice Vlade i resornoj ministarki.

Mislim da je to jedna generacijska stvar na koju svi moramo da budemo ponosni. Ovo postavljam pitanje i zbog građana, ali i zbog javnosti, jer vidim da se u poslednje vreme dosta bavimo ekologijom. To je dokaz da se mnogo bolje živi i podsetiću da 2009, 2010. i 2011. godine, glavna tema je bila da li ćemo moći iz budžeta da isplatimo plate i penzije.

Danas govorimo o ekologiji i to je nešto što je jako dobro. Drago mi je što građani mogu da iznesu jasno svoj stav i na protestima. To je dokaz da živimo u jednom demokratskom društvu.

Drugo pitanje koje postavljam, upućeno je ministru infrastrukture, Tomislavu Momiroviću – kada će krenuti izgradnja pruge Raška – Novi Pazar i kada će krenuti projektovanje te pruge i spajanje sa prugom Beograd – Bar?

Kada možemo da očekujemo dalju rekonstrukciju pruge Beograd – Bar i kada možemo očekivati rekonstrukciju železničkih stanica? Znači, železničke stanice su otprilike ukras svakog grada. Međutim, one su sada dovedene u stanje potpune ruiniranosti i mislim da je to nešto na šta treba da obratimo pažnju.

Nema ekonomskog razvitka bez autoputa i bez pruge. Jedan deo Sandžačkih opština ima prugu, znači međutim, neophodno je tu prugu rekonstruisati.

Složićemo se da je sramota da jedan veliki centar, kao što je Novi Pazar nema prugu i to je jedna nepravda koju pod hitno moramo da ispravimo. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala ministarki Vujović. Samo bih vas zamolio, spomenuli ste tri opštine, da u planu bude i četvrta opština, kako je planirano od početka i opština Sjenica, oni imaju određenih problema sa svojom likvidnošću, ali se nadam da ću uz podršku Ministarstva finansija, taj problem biti prevaziđen.

Moje sledeće pitanje bi bilo ministru, u narednom bloku očekujem da ministar Momirović, pošto sam dobio reč, odgovori, postaviću još pitanja ministarki energetike Zorani Mihajlović, a tiče se, pošto je najavljeno da će biti na sednici, a tiče se izgradnje HE Brodarevo 1. i 2. na Limu, kod Prijepolja. Da li je to predviđeno generalnim urbanističkim planom i kakav je stav Ministarstva, obzirom da se i sa jedne i druge strane Lima, nalazi zaštićeno područje.

Sa jedne strane zaštićemo područje Kamena gora, a sa druge strane Ozren i Jadovnik.

Lokalna zajednica nije informisana, pre 10 godina, smo imali pokušaj izgradnje i nije do toga došlo, jer je lokalna zajednica zauzela stav da predviđeni projekat nije bio adekvatan, da će narušiti apsolutno identitet tog područja, iako je važno da sve ono što Ministarstvo eventualno planira, da lokalna zajednica bude upoznata, da ne bi ostavili prostor za političke špekulante, koji na bilo koji način, tu temu mogu da zloupotrebljavaju.

Sledeće pitanje je upućeno ministru poljoprivrede. Zanima me, na koji način Ministarstvo može da pomogne stočarima, koji usled pandemije i zatvaranja hotela i restorana, nisu prodali svoja grla i krupne i sitne stoke.

Znači, ovaj problem je izražen u celoj našoj zemlji, ali ja govorim o problemima stočara, pogotovo sa Peštera i sa Zlatara, opština Sjenica, Tutin, Nova Varoš, jer imamo jednu i zimsku i letnju sezonu, koja je potpuno propala, hotelijeri, odnosno hoteli su bili zatvoreni, i restorani i to nisu količine koje mi možemo neke respektabilne da izvozimo, na svetska tržišta.

Takođe, Crna Gora, je prošle godine bila zatvorena i to su ljudi koji snabdevaju hotelijere i restorane.

Sada, ne samo da nisu prodali svoja stada, već su im ostala stada, moraju da kupuju seno, stočnu hranu i oni su u debelom minusu. Govorimo o pomoći privredi, da vidimo kakav paket mera bi mogli ovde u Skupštini, da usvojimo i pomognemo našim poljoprivrednicima.

Od ministra, takođe očekujem odgovor, hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.03.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovane ministrice i ministri, na početku želim da istaknem nesporne rezultate rada Vlade u borbi protiv Kovida-19. Želim da istaknem da smo kao država lideri kada je u pitanju broj vakcinisanih i revakcinisanih građana i ponosni smo svakako na činjenicu da naši građani imaju na raspolaganju četiri vakcine i da svako ima slobodu izbora da li želi da bude vakcinisan.

Hoću posebno da istaknem ekonomski paket mera koji smo usvojili ovde u Narodnoj skupštini, a tiče se najranjivijih delova našeg društva, naših penzionera, kao i svih građanki i građana i posebno kada je u pitanju pomoć privredi.

Želim da istaknem opredeljenost ove Vlade, predsednice Vlade i njenog Kabineta da se sva otvorena pitanja i otvorenost Kabineta prema nama narodnim poslanicima, da se sva otvorena pitanja koja imamo rešavaju.

Pitanje upućujem predsednici Vlade Republike Srbije. Kada možemo očekivati popuštanje mera Kriznog štaba? Znači, zanimaju me kratkoročne i dugoročne projekcije. Takođe, zanimaju me kakvi su ekonomski trenutno pokazatelji, kakve su projekcije BDP-a, kako stoji izvoz i da li neko od privrednika pokušava da zloupotrebi ovu situaciju da bi otpuštao radnike?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu za brigu o selu. Želim, takođe, da istaknem da kada smo konstituisali ovu Vladu poslanici Stranke pravde i pomirenja su jasno istakli da je jako važno što imamo Ministarstvo za brigu o selu, jer ja dolazim iz dela naše zemlje koji se Sandžak zove. To je planinski kraj. Naša sela su jako razuđena i hoću da istaknem da selo Zabrnjica kod Priboja je udaljeno od centra Priboja 30 kilometara i da bi došli do tog sela morate da pređete granicu. Karaula je udaljena 40 kilometara od centra Prijepolja, kao i Komaranski kraj. Sela Pešterske visoravni Delimeđe, Kladnica, Raškoviće, Cvetanoviće su takođe udaljeni po 50 i 60 kilometara i jako je važno da danas imamo ministarstvo koje se direktno brine za naše selo, da ti ljudi moraju imati osnovne uvjete za život, jer ne može neko svaki dan da ide 50 i 60 kilometara, da vodi, ne znam, svoje dete, unuče u vrtić, u ambulantu itd.

Znači, konkretno pitanje - kako planirate prevazići probleme između ruralnog i urbanog i koje konkretno akcije planirate da sprovedete i kada?

Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede. Odnosi se na proizvodnju krompira u našoj zemlji.

Tokom vikenda posetio sam poljoprivredna gazdinstva na teritoriji opština Prijepolja, Sjenice i Nove Varoši gde su me podsetili po ko zna koji put na tešku situaciju u kojoj se nalaze.

Pitanje glasi – šta će Ministarstvo preduzeti da se pomogne domaćim proizvođačima krompira i drugim povrtarima? Kako umanjiti štetu koju su pretrpeli i kakav je plan da se to više ne ponovi?

Situacija je jako teška. Naši poljoprivrednici se sada nalaze u poljima, uveliko se obrađuju njive. Međutim, plašim se ukoliko sa pozicije Ministarstva poljoprivrede, ukoliko sa pozicije i ovog parlamenta ne pošaljemo jasnu poruku našim poljoprivrednicima, bojim se da će mnoge njive ostati ne poorane i da će mnoga poljoprivredna gazdinstva biti ugašena.

Ako jednom seljak, ratar, farmer napusti svoje poljoprivredno gazdinstvo on se više nikada na to gazdinstvo neće vratiti. Zato je jako važno da naša poruka koju će poslati, prvenstveno Ministarstvo, bude poruka sigurnosti. Znači, čovek koji se bavi poljoprivredom, razgovarao sam, živim sa tim ljudima video sam i svakodnevno gledam svu njihovu muku. Taj čovek uloži sve svoje vreme, svo svoje bogatstvo, dosta njih su ušli u poljoprivredne i druge kredite, uložili su u mehanizaciju, za poljoprivredno đubrivo, za gorivo, uložili su u razne prehrane i agrotehničke mere. Međutim, cena koju su oni očekivali nisu je dobili.

Cena koju su uložili je oko 13 dinara, najmanje, a do 10 dinara i niže se kretao kilogram krompira, do te mere da su čak neki poljoprivredni proizvođači me obavestili da su poklanjali svoje zalihe samo da bi oslobodili skladišta. To je nešto što ne smemo više da dozvolimo da se desi i ono što poljoprivredni proizvođači od nas očekuju jeste jednu garanciju. Ne mogu oni da idu u sezonu a da nemaju garanciju da će svoj proizvod moći da prodaju. Zašto? Pa, taj čovek se samo bavi poljoprivredom. Ako mu jedna samo sezona propadne, pa nije to veliki neki kombinat ili državno neko preduzeće iza koga stoji sistem. Iza tog gazdinstva stoji on sam. Jednu lošu godinu naš poljoprivredni proizvođač ne može da preživi. Gde su troškovi proizvodnje, gde su troškovi života, gde su troškovi porodice?

Tako da, ovo je zaista krajnji rok ako hoćemo da spasimo ovu poljoprivrednu sezonu, da pošaljemo poruku našim poljoprivrednim proizvođačima.

Dosta štete je svakako prouzrokovala i pandemija korona virusa i želim, moje drugo pitanje, šta će Ministarstvo preduzeti da pomogne našim stočarima, pogotovo onima koji se bave ovčarstvom?

Na prostoru Pešterske visoravni, pogotovo na prostoru opština Sjenice i Tutin imamo preko 50.000 jagnjadi, ovaca, koje naši stočari nisu uspeli da prodaju. Zašto? Zato što je rad hotelijera, rad restorana zaustavljen. To nisu količine sa kojima mi možemo izaći na svetsko tržište gde možemo izvoziti, ali oni su svojim radom svakodnevno snabdevali restorane u unutrašnjosti, u Beogradu, na primorju, u Crnoj Gori. Pandemija je potpuno bacila na kolena tu vrstu delatnosti i hotelijere i restorane i sad imamo taj problem koji je polako došao i do naših stočara.

Znači, od Ministarstva poljoprivrede očekujemo jasnu reakciju, da li će to biti neki garantni fond, da li će to biti neke subvencije. Svakako treba pozdraviti sve one subvencije koje imamo u stočarstvu, ali to nije dovoljno.

Takođe, ovde važan i ukrajinski scenario, gde je država subvencionisala pravljenje skladišta kada je u pitanju proizvodnja krompira i na taj način su rešili da se postigne jedne optimalna cena i da se taj skladišteni krompir prodaje onog trenutka kada cena bude zadovoljavajuća za poljoprivrednog proizvođača.

Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno MUP i Ministarstvu za omladinu i sport, a povodom dopisa Evrpske kuće fudbala UEFA o potencijalnom nameštanju pojedinih mečeva naše Super lige u fudbalu. Zanima me šta su preduzeli povodom ovog dopisa? Dokle se stiglo sa proceduralnim radnjama i da li se utvrdila odgovornost i da li je ova tvrdnja i tačna?

Ono što me je posebno kao građanina koji dolazi iz Sandžaka, kao narodnog poslanika koji predstavlja sve građane i građanke iz Sandžaka zabrinulo, jeste da jedna od utakmica na koju se ovaj dopis UEFA odnosi jeste Novi Pazar-Proleter, koja se desila 21. marta tekuće godine.

Prema informacijama do kojih je moguće doći, a odnose se na ovaj dopis UEFA, da je UEFA skrenuta pažnja da su se desile velike uplate na ovaj meč na kladionicama u Aziji.

Inače, što se tiče Novog Pazara, moram da istaknem da su kladionice u Novom Pazaru i kockarnice rasadnici virusa i da ih sigurno Krizni štab treba razmotriti da li bi trebalo da im zabrani rad. Ako se ovo ispostavi kao tačna informacija, ne želim da prejudiciram, ovo bi zaista bila velika bruka koja ne bi imala ni lokalni, ni republički, već međunarodni karakter.

Zašto ovo govorim? Novi Pazar je grad fudbala. Možda ne postoji grad na Balkanu i u Evropi gde stanovnici, građani tog grada i te regije toliko vole svoje sportske kolektive, pogotovo svoj fudbalski klub.

Kada sam kao učenik srednje škole išao redovno na utakmice FK Novi Pazar, koji se tada takmičio u trećem rangu takmičenja, srpskoj ligi, po 10.000 gledalaca je dolazilo da gleda svoj klub i taj klub zaista treba da vode legende tog kluba, a ne da bude prepušten biznismenima, sa sumnjivim kapitalom ili nekim drugim avanturistima u sportu. Rukovodstvo fudbalskog kluba zbog ovog dopisa, bez obzira na odgovornost ili ne, mora da podnese ostavku i da prepusti klub sportskim radnicima.

Zamoljen sam od strane predstavnika roditelja čija deca pohađaju škole fudbala u Novom Pazaru da istaknem da je netipično da se veliki broj fudbalera sa strane nalazi u igračkom pogonu tog fudbalskog kluba. Zašto? Kada dovedete fudbalere sa strane, onda oni igraju za menadžere, onda oni igraju za kladionice, onda oni igraju za mešetare. Kada igra dete od tog fudbalskog kluba ili dete koje je poniklo u tom fudbalskom klubu, ono nikada neće prodati boje svog grada i tog fudbalskog kluba. Zato, umesto što se dovode isluženi igrači sa strane, šansu treba dati deci Novog Pazara, ali i deci iz susednih opština, jer je to jedini superligaš, deci koja treniraju fudbal i u Tutinu, i u Raškoj, i u Sjenici i Prijepolju i u Priboju.

Ono što takođe hoću da istaknem, jeste da je neprihvatljivo, da javna preduzeća isključivo sponzoriraju ili sponzorišu fudbalske i sportske kolektive iz Beograda i Novog Sada. Znači, moramo da imamo tu disperziju, da se podržavaju sportski kolektivi, uspešne sportske priče sa dugom tradicijom. To je Fudbalski klub koji je skoro 100 godina, uskoro će obeležiti svoje postojanje. Takve sportske priče treba da se podržavaju, da ne bi bili na meti raznoraznih belosvetskih avanturista i ljudi koji su željni brzog novca i lova u mutnom. Hvala vam.

Sedma sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.04.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici moje pitanje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede. Zanima me šta će preduzeti povodom neselektivne seče šuma u Sandžaku koje proizvodi ogoljevanje tla i uništavanje tokom eksploatacije lokalnih kategorisanih i nekategorisanih puteva?

Pre nego što uđem u obrazlaganje postavljenog pitanja, želim da svim Muslimanima u Republici Srbiji čestitam mesec Ramazan, mesec posta koji je danas nastupio. Čestitku takođe upućujem i vrhovnom poglavaru Muslimana u Republici Srbiji muftiji Mevludu Dudiću i svim imamima.

Što se tiče pitanja moram da istaknem da se ranije u vezi seče šuma vodilo računa da se to radilo planski, da smo imali i pošumljavanje, da se vodilo računa da ne dođe do erozije, da se to ne radi u naseljenim mestima, da se ne ugrozi život ljudi, pogotovo na selu, da se ne ugroze naši vodni izvori.

Nažalost, moram da primetim da u poslednjih nekoliko godina se to radi neselektivno, da javno preduzeće i njihove podružnice, njihov menadžment isključivo ima jednu trku za ostvarivanjem profita po svaku cenu.

Šume su bogatstvo naše zemlje, ali šuma u Prijepolju prvenstveno pripada ljudima u Prijepolju i oni moraju da je čuvaju i da je neguju i da je štite. Šuma u Tutinu prvenstveno pripada ljudima u Tutinu i oni moraju da je čuvaju, da je neguju i da je štite, jer džaba mi pričamo ovde o razvoju poljoprivrede ako uništimo šume. Šta će biti sa najboljom našom zemljom koju će da speru kiše? Šta će biti sa našim stočarskim fondom? Džaba mi pričamo ovde o Ministarstvu za selo, o Ministarstvu za demografsku politiku ako uništimo naše šume koje doslovno znače naš život?

Bogatstvo koje smo dobili od naših predaka, prirodna bogatstva, dužni smo da ih čuvamo, da ih negujemo i da ostavimo našoj deci i generacijama koje dolaze. Ako se nastavi ovakav tempo uništavanja šuma u Sandžaku sigurno nećemo imati ništa. Da im ostavimo pitanje je ko će ostati tamo da živi. Iz tog razloga upućujemo ovo pitanje i sada je zaista zadnji trenutak da se reaguje da ne bi situacija eskalirala i to ne smemo dozvoliti.

Drugi problem koji proizilazi iz ove neselektivne seče šuma jeste uništavanje lokalnih kategorisanih i nekategorisanih puteva. Znači, na primer, lokalna samouprava Prijepolje izdvoji 100 miliona dinara godišnje iz svog budžeta, iako je nerazvijena, devastirana opština. Tako rade i druge susedne opštine da bi napravili te puteve do seoskih područja, da bi ljudi ostali da žive na selu, da bi razvijali našu poljoprivredu.

Šta se dešava kada naiđe jedan kamion od 50 i 60 tona koji eksploatiše šumu? On uništi taj put. Javno preduzeće beleži rast prihoda, menadžment ima benefite od svega toga, a oni ljudi koji su 10, 20 ili 50 godina čekali put, njihov put je uništen i ne radi se samo, poštovane kolege, ovde o uništavanju samo asfaltiranih puteva. Radi se i o uništavanju atarskih puteva. Lokalna samouprava, Ministarstvo poljoprivrede izdvajaju značajna sredstva za sanaciju atarskih puteva do naših malinjaka, do drugih poljoprivrednih kultura, ali kada naiđe jedan kamion koji je nosivosti 50 ili 60 tona on sve to uništi. Šta moramo preduzeti?

Znači, pod hitno mora se zaustaviti neselektivna seča šuma, mora se promeniti pristup, on mora biti odgovoran, mora se pod hitno zaustaviti eksploatacija šuma u Sandžaku i krenuti u plansko pošumljavanje.

Ovo govorim da ne bi situacija eskalirala, jer to niko od nas ne želi. Hvala vam.