SAMIR TANDIR

Stranka pravde i pomirenja

Rođen je 1984.godine. Živi u Prijepolju.

Po obrazovanju je diplomirani ekonomista.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija makedonaca (DPM)".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 09:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću postaviti par pitanja danas.

Prvo pitanje je upućeno Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a tiče se kada će porodice čiji su članovi oteti u železničkoj stanici Štrpci i u Sjeverinu dobiti status civilnih žrtava rata i kada će im biti isplaćena puna reparacija?

Drugo pitanje se tiče Komisije za nestala lica – dokle se stiglo sa otkrivanjem posmrtnih ostataka otetih u Štrpcima i u Sjeverinu?

Mislim da minimum što kao ljudi, građani i društvo dugujemo porodicama čiji su članovi oteti u Štrpcima i u Sjeverinu, ali i svim drugim nestalim licima, jeste pravo da njihove porodice dobiju grobno mesto ili, kako mi Bošnjaci kažemo, mezar. Zanima me, video sam pre neki dan inicijativu Ministarstva i Komisije, dokle se došlo, a svakako to zanima sve građanke i građane, pogotovo u Sandžaku.

Treće pitanje je upućeno Tužilaštvu za ratne zločine – dokle se stiglo sa postupcima u ova dva slučaja? Da li se utvrđuje pozadina, odnosno inspiratori, i kada se mogu očekivati presude?

Šta se, u stvari, desilo? Znači, u subotu, 27. februara, navršava se 28 godina od kada je 19 građana, 19 ljudi, 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, uvidom u lična dokumenta, oteto u železničkoj stanici Štrpci od paravojne formacije „Osvetnici“.

Šta su ti ljudi radili u tom vozu, ili ovi u Sjeverinu u autobusu? Pa, radili su ono što ja i većina kolega radimo svake nedelje – putujemo za Beograd, odradimo svoj posao i vraćamo se. Većina putnika voza Lovćen 671 su putovali u Beograd radi svojih obaveza, radnih obaveza, da bi prehranili svoju porodicu. Neki su putovali da bi se školovali, a neki da bi se lečili. To su bili lojalni građani većinom Republike Srbije. Nisu išli ni da ratuju, ni da švercuju. Ova država je bila dužna da ih zaštiti.

Minimum što možemo da učinimo prema njihovim porodicama jeste da im se prizna status civilnih žrtava rata i da im se isplati puna reparacija.

Što se tiče lokalnih samouprava u Prijepolju i Priboju, one su radile ono što je u njihovoj moći, moram to da istaknem. Stranke na lokalnom nivou, i bošnjačke i srpske, su činile što mogu da olakšaju bol porodicama – izgradili su spomen komplekse, godišnje se organizuje komemorativna akademija i isplaćuje se simbolična pomoć porodicama onoliko koliko je lokalna samouprava u mogućnosti.

Međutim, ono što smo mi dužni, kao društvo, kao država, kao savesni građani, jeste da posle 28 godina pokušamo da umanjimo bol porodicama, jer tih ljudi nema.

Zločinac nema ni veru ni naciju. On ima ime. Ima svoje vlastito ime i za ona nedela koja je učinio treba da odgovara. Molim boga da se Štrpci i Sjeverin više nikada i nikom ne ponove. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 24.02.2021.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, danas su pred nama važni sporazumi i poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke će u danu za glasanje podržati ove sporazume.

Što se tiče Sporazuma sa Severnom Makedonijom, jako je važan sporazum. Naša Vlada i predsednik naše države vodi politiku dobrih međususedskih odnosa, vodi politiku pomirenja i mi kao Stranka pravde i pomirenja, najjača bošnjačka stranka, podržavamo Vladu i podržavamo apsolutno tu politiku.

Ta politika se, između ostalog, ogleda i u tim potezima kao što je donacija vakcina zemljama u regionu, između ostalog, kada govorimo o Severnoj Makedoniji, što je najbolji dokaz te politike dobrih međususedskih odnosa.

Jako je važno i u međuljudskim odnosima, kada biramo kuću za sebe, da ako naša kuća, želimo da svi imamo najbolji dom, ima bazen, ima dobru fasadu, ima travnjak, važno je i da naš komšija ima takvu kuću. Nije vam sve jedno da li je pored vas deponija, da li je pored vas neka kuća koja je oronula ili ta kuća i vašeg komšije je dobra. Samo u takvim okolnostima i vaša kuća dobija na ceni. Između ostalog, tako treba posmatrati i tu inicijativu Mini Šengena i mislim da sve zemlje regiona apsolutno treba da je podrže, jer ide svima u prilog.

Što se tiče migrantske krize, govorio sam i ponoviću. Država Srbija, naša Vlada, naše institucije su apsolutno položile ispit. To ne može da se kaže za dobar deo zemalja EU. Jednostavno, mi se nalazimo u posledici. Nismo uzrok. Zašto, građanke i građani, na primer, jedne Libije, koja je imala BDP izuzetno veliki, sada napuštaju tu zemlju glavom bez obzira i preko Lampeduze idu za Evropu?

Znači, mora i evropsko vođstvo, svetsko vođstvo da se pozabavi, jer je ovo globalni problem. Mi se nalazimo u posledici i želimo, koliko je to u mogućnosti, maksimalno, da ovim aktima zaštitimo svoju zemlju, ali i da zaštitimo te ljude, migrante, koji su žrtva ljudi koji na njihovoj nesreći žele da profitiraju.

Šta to znači najbolje znamo mi sa prostora bivše Jugoslavije, jer su mnogi naši rođaci, mnogi naši prijatelji, bili žrtve i trgovine ljudima i bili naša ili nesreća tih ljudi je 90-ih godina korišćena u zemljama EU da se preko Mađarske, Slovačke, Češke, dođe do Nemačke. I tada su naši ljudi sa prostora bivše Jugoslavije plaćali, kao što i danas čujemo da se to radi. I stvarno tome treba da se stane na put, jer mislim da je to jedan od najvećih zločina, da koristite nesreću nekog čoveka koji je napustio, iz ovih ili onih razloga, svoj dom i morao da ode glavom bez obzira.

Što se tiče Sporazuma sa Meksikom, čuli smo da je Meksiko jako važna, strateški važna zemlja, pogotovo važna u međunarodnim institucijama u kojima nama trebaju određeni glasovi i podrška, kada su u pitanju UN i druge međunarodne institucije.

Ne bi jedna važna zemlja potpisivala sporazum sa drugom zemljom da ta zemlja takođe nije važna. Mislim da to govori i o našoj ulozi na međunarodnoj politici i svaki sporazum koji se tiče obrazovanja, koji se tiče kulture i koji se tiče sporta apsolutno ćemo podržati, jer on može samo da doprinese dobrim odnosima. Bez obzira na geografsku udaljenost mi moramo da promovišemo nešto što se zovu univerzalne ljudske vrednosti.

Što se tiče sporazuma sa „Fronteksom“, a tiče se svakako naših granica, takođe ćemo ga podržati i smatramo da je on važan. Ono što želim da istaknem jeste prisustvo ministra policije ovde, da mogu da konstatujem i u prošlom obraćanju sam govorio, da imamo stabilizaciju prilika u regionu.

Želim da zamolim ministra da kroz uticaj koji ima u ministarstvu, da učinimo sve što je u mogućnosti i njegovoj i ministarstva da imamo procentualnu zastupljenost, u ovom slučaju bošnjačkog naroda, u policiji i svim drugim institucijama kao što su vatrogasne službe itd.

Takođe želim ministra da upoznam na jednoj sesiji kada su bili predstavnici Vlade ovde, govorio sam sa predsednicom Vlade, o problemu vatrogasne stanice u Brodarevu. To je naseljeno mesto 20 kilometara od Prijepolja. Ta vatrogasna stanica pokrivaće veliki jedan prostor komaranskog kraja. U letnjim mesecima dešavaju se požari, dešavaju se nezgode u kućama, poljoprivrednim dobrima, domaćinstvima, šumama.

Jako nam je važna ta vatrogasna stanica i zaista moramo da učinimo, vi sa pozicije Ministarstva, ono što je u vašoj moći, što pre, ona je napravljena, da ona bude puštena u funkciju.

Takođe, želim da istaknem da bi imali trajnu stabilizaciju prilika, jako je važno i ko će biti starešine i načelnici, područnih policijskih uprava. To moraju da budu ljudi bez mrlje u karijeri, profesionalci koji imaju diplomatsko svoje znanje. Može da se desi nekada i da takvi i pored svih provera ne dođu i onda pogotovo u tim sredinama kao što su, imamo pripadnike jednog, drugog, trećeg naroda, može da izazove nesagledive posledice, koje opet dolaze nama političarima, raznorazni ekstremisti ili ekstremne snage i sa jedne, i druge, i treće strane to nama fakturišu.

Da se ne bi bavili posledicom, iz tog razloga ovo sada govorim. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, poštovani ministre, što se tiče akata koji su danas na dnevnom redu poslanici stranke Pravde i pomirenja će ih u danu za glasanje svakako podržati.

Što se tiče Zakona o poreklu imovine apsolutno nemam dilemu da velika većina ljudi koji se bave politikom u ovoj zemlji poštuju zakon i imovinu i imetak koji imaju, da su ga stekli u skladu sa zakonom. Međutim, oni koji to nisu uradili sigurno da je ovo dodatni doprinos borbi protiv kriminala i korupcije. U toj borbi niko ne sme da bude pošteđen.

Ono samo što se nadam jeste da nećemo ući u jednu novu banalizaciju pa da političari počnu da se takmiče u tome koliko ko ima manje imovine i sećamo se one priče kada je jedan ministar govorio da i krevet na kom on spava nije njegov, što je i tužno i smešno i nadam se da nećemo ući u tu krajnost.

Što se tiče zajmova, jako je važno da li ti zajmovi idu u potrošnju ili u investicije, ako idu u investicije, kao što je ovde slučaj, to svakako treba podržati.

Što se tiče ozeljenjavanja javnog sektora, jako važan segment, obzirom da dolazim iz kraja, iz Sandžaka. Novi Pazar je vrlo često na lestvicama kao grad koji je jako zagađen i smatram da u toj borbi moramo da budemo mnogo efikasniji.

Što se tiče „Elektromreže Srbije“ i visokonaponska i niskonaponska mreža moraju da se menjaju, svedoci smo ove zime da veliki broj sela u prijepoljskom, novovaroškom kraju, Sjenica, Tutin, Pešter, nisu imali redovno snabdevanje električnom energijom i da su poljoprivredna gazdinstva i sve ono što oni rade na tim svojim gazdinstvima naši farmeri bili ugroženi. Da se to više ne bi dešavalo, ovaj zajam svakako nam je neophodan.

Hoću da iskoristim ovu priliku i da spomenem, vrlo često smo u ovom parlamentu govorili o Prijepolju i problemu ne sanitarne deponije Stanjevine. Danas u opštini Prijepolje potpisan je ugovor o sanaciji te ne sanitarne deponije. To je veliki dan za tu opštinu, opštinu iz koje ja dolazim, veliki dan za Vladu.

Hvala predsedniku države, hvala predsednici Vlade, hvala resornoj ministarki Ireni Vujović, hvala opštinskom rukovodstvu i predsedniku opštine Babiću, toj novoj administraciji što smo dočekali taj veliki dan i posebno želim da istaknem i kolegu iz Priboja Krstu Janjuševića, koji je dao svoj ogroman doprinos. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, na početku želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije, predsednici, resornoj ministarki za ekologiju što se posle 50 godina rešio problem nesanitarne deponije Stanjevine u opštini Prijepolje iz koje ja dolazim.

Takođe, želim da istaknem i da pohvalim Vladu za novi paket ekonomske pomoći građankama i građanima, a posebno najranjivijim grupama, a to su naši penzioneri.

Takođe, želim da pohvalim Vladu što se tiče borbe protiv Kovida-19, znači pandemije, gde smo treći u Evropi koliko sam pročitao kada je u pitanju broj vakcinisanih građana.

Što se tiče konkretno mog pitanja ono je upućeno predsednici Vlade Republike Srbije, a tiče se kad će u Sandžak početi da dolaze velike strane investicije? Sandžačke opštine spadaju u red devastiranih, najnerazvijenijih opština u Republici Srbiji, prosečna plata jeste ispod republičkog proseka, a nezaposlenost je takođe mnogo veća iznad republičkog proseka.

Treba nam, predsednice, po jedna velika strana investicija, bar u dva najveća sandžačka grada, u Novi Pazar i u Prijepolje.

Jednu od funkcionalnih rešenja koja bi moglo trajno da reši ovaj problem jeste uspostavljanje slobodnih ekonomskih zona. Mi imamo 15 tih zona u Republici Srbiji, neću govoriti o velikim gradovima kao što su Beograd, kao što su Kragujevac, Kruševac, itd, znači, govoriću o slobodnoj zoni koju imamo u opštini Priboj, koja se pokazala kao efikasno rešenje gde smo od jedne doline gladi napravili jednu prosperitetnu opštinu, naravno kolega koji dolazi iz te opštine Krsto Janjušević je svakako jako zaslužan i mi smatramo da bi možda o ovom rešenju trebali da razmislimo i da vidimo da li ono može da se implementira u nekom kraćem vremenskom periodu da Novi Pazar i Prijepolje dobiju slobodnu ekonomsku zonu.

Znači, podsetiću građane da je promet u tih 15 slobodnih zona u Republici Srbiji 2019. godini bio pet milijardi evra, da funkcioniše 200 kompanija i da imamo 37.000 zaposlenih.

Mislim da to otprilike i bio jedan od modela gde bi mogli da rešimo problem nezaposlenosti u sandžačkim opštinama i da promenimo negativni trend.

Imamo problem iseljavanja. On je prisutan u celoj Srbiji, ali ja predstavljam te opštine i želim da ukažem vama da vas upoznam i da vidimo kako u jednom partnerskom odnosu kroz dijalog da rešimo i da pošaljemo pozitivnu poruku ljudima koji na tom prostoru žive.

Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala predsednici Vlade.

Sledeće moje pitanje odnosi se, pošto je turizam velika razvojna šansa i Srbije i svih naših krajeva i delova naše zemlje, kolika su ulaganja u oblasti turizma konkretno za projekte Sandžačke opštine?

Pitanje za ministra za rad, boračka i socijalna pitanja - zašto učenici srednje verske škole medrese i drugih verskih škola nemaju pravo na dečiji dodatak i zdravstvenu zaštitu i da iskoristim ovu priliku da taj važan segment života, taj problem kroz jedan dijalog rešimo.

Što se tiče turizma, hoću da vas podsetim da sandžačke opštine imaju veliki prirodni kulturni potencijal koji je potpuno neiskorišćen. Kada govorimo ovom ekonomskom razvoju, svakako je turizam jedna od šansi koju možemo da iskoristimo uz sve ovo što smo govorili o slobodnim ekonomskim zonama. Znači, ne možemo da držimo jaja sve u jednoj košari, već da vidimo da idemo na više nekih ciljeva da bi trajno rešili problem nezaposlenosti.

Hoću da podsetim da je predsednik države u okviru obrazlaganja plana razvoja Srbije 2020-25 spomenuo Kamenu Goru kod Prijepolja kao jednu od tih tačaka razvoja, pa me zanima šta se planira, dokle se stiglo i kakve su ideje itd?

Takođe bih apelovao na predsednicu Vlade da vidi malo sa Javnim preduzećem „Skijališta Srbije“ da vode nešto što bi mi nazvali društveno odgovorno poslovanje.

Svaka čast, imamo razvoj naših zimskih turističkih centara. Međutim, moramo da posvetimo pažnju tim manjim centrima kao što su Jabuka i Komaran kod Prijepolja, Zlatar kod Nove Varoši i Ski centar Žari kod Sjenice.

Znači, osim tog profita koji se ostvari, svaka čast, mi smo ponosni na naše zimske turističke centre, međutim hajde da vidimo u tim manjim opštinama, kao što je, na primer, i opština Svrljig u istočnoj Srbiji, da vidimo da pokrenemo neke centre koji su u bivšoj Jugoslaviji bili poznati kao pionirski centri. Mislim da tu postoji veliki potencijal i hajde da vidimo kako da ga iskoristimo. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Poštovani predsedniče, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, moje pitanje je upućeno ministarki za zaštitu životne sredine, a pošto ona nije tu može predsednica Vlade da mi odgovori.

Danas ste već spomenuli, moje pitanje se odnosi na uklanjanje nesanitarne deponije Stanjevine u opštini Prijepolje. Znam delimično dokle se stiglo, međutim, to je jedan generacijski problem što se tiče Prijepolja i tog dela Srbije. Taj problem ima manje-više svaka opština u Srbiji. On je izražen i u Prijepolju i u Priboju i u Novoj Varoši i u Sjenici i Novom Pazaru itd, znači deo Srbije odakle ja dolazim, manje-više sve sandžačke opštine. Taj problem datira od polovine prošlog veka, od 1965. godine, i sve vlade do ovog mandata su pokušavale da reše taj problem.

Ja sada ne govorim kao političar, kao poslanik, već govorim kao građanin opštine Prijepolje. Želim da se zahvalim ovom mandatu, želim da se zahvalim vama kao predsednici Vlade, želim da se zahvalim resornoj ministarki Ireni Vujović, jer to je problem koji se tiče svih građanki i građana opštine Prijepolje i Srbije. Znači, ne postoji građanin koji je putovao magistralom ka moru, kada prođe kroz Prijepolje da nije zapamtio tu sliku. Nema razvoja opštine Prijepolje dok se nesanitarna deponija Stanjevine ne ukloni za sva vremena.

Zaista vam hvala. Želim da istaknem veliki doprinos, da maknemo politikanstvo i zaista govorim kao građanin opštine Prijepolje, ljudima kojima to utiče na zdravlje, utiče na razvoj, ne možemo da pričamo o razvoju turizma, iako imamo jednu od najlepših reka u Srbiji, iako možemo da radimo na razvoju verskog turizma, jer se najveće svetinje srpskog naroda nalaze u Prijepolju. Velika kulturna baština islamske kulture i civilizacije nalazi se u Prijepolju, čak imamo i katoličke bogomolje i ne možemo da se bavimo razvojem ni privrede ni turizma dok to ne uklonimo.

Želim da istaknem veliki doprinos kolege narodnog poslanika Krsta Janjuševića, koji je zaista bio, iako nije iz Prijepolja, pravi lobista, da se taj problem reši, jer on ima, kao što sam rekao, regionalni karakter i naravno da se zahvalim i predsedniku opštine gospodinu Vladimiru Babiću koji je takođe tek stupio na dužnost, a dao je ogroman doprinos.

Moje pitanje, osim Stanjevina, tiče se toga šta ćemo sa Banjicom. Da li je to transfer stanica, regionalna deponija, regionalni sabirni centar? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću postaviti par pitanja danas.

Prvo pitanje je upućeno Ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja, a tiče se kada će porodice čiji su članovi oteti u železničkoj stanici Štrpci i u Sjeverinu dobiti status civilnih žrtava rata i kada će im biti isplaćena puna reparacija?

Drugo pitanje se tiče Komisije za nestala lica – dokle se stiglo sa otkrivanjem posmrtnih ostataka otetih u Štrpcima i u Sjeverinu?

Mislim da minimum što kao ljudi, građani i društvo dugujemo porodicama čiji su članovi oteti u Štrpcima i u Sjeverinu, ali i svim drugim nestalim licima, jeste pravo da njihove porodice dobiju grobno mesto ili, kako mi Bošnjaci kažemo, mezar. Zanima me, video sam pre neki dan inicijativu Ministarstva i Komisije, dokle se došlo, a svakako to zanima sve građanke i građane, pogotovo u Sandžaku.

Treće pitanje je upućeno Tužilaštvu za ratne zločine – dokle se stiglo sa postupcima u ova dva slučaja? Da li se utvrđuje pozadina, odnosno inspiratori, i kada se mogu očekivati presude?

Šta se, u stvari, desilo? Znači, u subotu, 27. februara, navršava se 28 godina od kada je 19 građana, 19 ljudi, 18 Bošnjaka i jedan Hrvat, uvidom u lična dokumenta, oteto u železničkoj stanici Štrpci od paravojne formacije „Osvetnici“.

Šta su ti ljudi radili u tom vozu, ili ovi u Sjeverinu u autobusu? Pa, radili su ono što ja i većina kolega radimo svake nedelje – putujemo za Beograd, odradimo svoj posao i vraćamo se. Većina putnika voza Lovćen 671 su putovali u Beograd radi svojih obaveza, radnih obaveza, da bi prehranili svoju porodicu. Neki su putovali da bi se školovali, a neki da bi se lečili. To su bili lojalni građani većinom Republike Srbije. Nisu išli ni da ratuju, ni da švercuju. Ova država je bila dužna da ih zaštiti.

Minimum što možemo da učinimo prema njihovim porodicama jeste da im se prizna status civilnih žrtava rata i da im se isplati puna reparacija.

Što se tiče lokalnih samouprava u Prijepolju i Priboju, one su radile ono što je u njihovoj moći, moram to da istaknem. Stranke na lokalnom nivou, i bošnjačke i srpske, su činile što mogu da olakšaju bol porodicama – izgradili su spomen komplekse, godišnje se organizuje komemorativna akademija i isplaćuje se simbolična pomoć porodicama onoliko koliko je lokalna samouprava u mogućnosti.

Međutim, ono što smo mi dužni, kao društvo, kao država, kao savesni građani, jeste da posle 28 godina pokušamo da umanjimo bol porodicama, jer tih ljudi nema.

Zločinac nema ni veru ni naciju. On ima ime. Ima svoje vlastito ime i za ona nedela koja je učinio treba da odgovara. Molim boga da se Štrpci i Sjeverin više nikada i nikom ne ponove. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, ja na početku želim da pohvalim državu, da istaknem doprinos predsednika države, predsednice Vlade, svih resornih ministarstava na borbi protiv kriminala i korupcije, na pokazanim rezultatima.

Međutim, ono što me prvenstveno kao građanina, a onda i narodnog poslanika, posebno raduje jeste da smo ušli u srž, po meni, problema, da pronalazimo te trule jabuke, tj. saradnike unutar sistema koji daju podršku organizovanom kriminalu, policajce, tužioce, doktore, itd, koji im daju alibi, opravdanja.

S tim u vezi ide i moje pitanje, koje će biti upućeno Ministarstvu zdravlja – šta će Ministarstvo zdravlja da preduzme protiv odgovornih u Opštoj bolnici u Novom Pazaru koji su falsifikovali povrede i zdravstveno stanje kriminalaca koji su usred bela dana napali građanskog aktivistu Irfana Ugljanina i naneli mu telesne povrede? Po kom osnovu su ti ljudi prenoćili u bolnici?

Šta se u stvari desilo? Irfan Ugljanin je građanski aktivista ili ono što bi mi kazali – uzbunjivač, čovek koji putem medija, putem socijalnih mreža, ukazuje na probleme u društvu i daje konkretne dokaze za kriminal i korupciju i spregu gradske vlasti u Novom Pazaru sa organizovanim kriminalom, usred bela dana, dok je u jednom kafeu ispijao piće, prišli su mu ljudi i naneli mu telesne povrede. Ti ljudi su, koliko imam informaciju, dobili od čelnika zdravstvenog centra medicinsku dokumentaciju da su u stvari oni povređeni. Ono što oni nisu znali jeste da se sa nadzornih kamera vidi čitav incident. Da nije bilo nadzornih kamera i da sada nemamo medije koji to prenose i ovu Skupštinu, ispalo bi da se sve desilo kao u onoj čuvenoj rečenici Ilije Čvorovića – oprostiće ti Đura što te je tukao.

Mi smo više puta ukazivali na situaciju u zdravstvenom centru, da imamo zloupotrebe, nepravilnosti, beskrupuloznost, klijentelizam i razna druga mešetarenja. Kulminaciju takvog odnosa imali smo na leto 2020. godine, u jeku drugog talasa pandemije korona virusom, kada su građani pacijenti bili prepušteni sami sebi, kada su najbolji lekari, doktori, stručnjaci, bili žrtva mobinga i umesto da se tada suočavamo sa tim izazovom, oni su bili smenjivani i premeštani sa radnog mesta.

Već 15 godina na čelu ove zdravstvene ustanove smenjuju se dva čoveka koji su i bliži rođaci. Džaba mi izdvajamo novce, džaba država ulaže, džaba doniramo respiratore ako mi nemamo kadrove i ljude koji to mogu da sprovedu u delu i da zaista građanke i građani u Novom Pazaru, kao i građani i građanke u Sandžaku osete šta znači bolja primarna zdravstvena zaštita.

Presudan je naravno ljudski faktor. Ovi ljudi koji su 15 godina vodili ovu ustanovu moraju da idu. Slučaj Irfana Ugljanina, slučaj brutalne zloupotrebe kada doktori daju opravdanje kriminalcima mora da bude kap koja je prelila čašu i ja od resornog ministarstva očekujem da ovde zaista u duhu ove politike beskompromisne borbe protiv kriminala i korupcije postupi, da odgovorne suspenduje, kazni, sprovede celokupan postupak i da na čelo zdravstvenog centra dođu ljudi od integriteta, profesionalnog ugleda, ljudi koji mogu da se nose sa ovim izazovom.

Zamoljen sam od roditelja dece koja su završila Srednju medicinsku školu da kažem da deca iz Novog Pazar koja su završila Srednju medicinsku školu ne mogu da dobiju posao, a da deca koja imaju diplome iz drugih opština, sumnjive diplome u nekim večernjim školama mogu da dobiju posao i to očekujem od Ministarstva zdravlja da se ispita.

Nema krajnje stabilnosti i prosperiteta ekonomskog Novog Pazara dok ne budemo razbili tu spregu između kriminala i lokalne vlasti. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije i Ministarstvu policije u vezi otvaranja novih graničnih prelaza.

Želim da kažem da kraj iz kog dolazim je Sandžak i da se deo sandžačkih opština nalazi u našoj zemlji, a deo sandžačkih opština se nalazi u Crnog Gori i da svakodnevni život građanki i građana na tom prostoru, usled granice koja prolazi, je po prilično komplikovan, jer granica prolazi kroz dvorišta, kroz imanja, kroz kuće i ljudi, rođaci, najbliža rodbina iz susednih sela ne mogu da komuniciraju. Pogotovo je to prisutno i uočljivo i vidljivo na Pešterskoj visoravni i zato je moje pitanje upućeno Vladi Republike Srbije i Ministarstvu policije - kada će doći do otvaranja graničnog prelaza u selu Đerekare, opština Tutin, prema Bihoru i prema Petnici.

Znači, da bi farmer, da bi naš proizvođač na selu svoje proizvode iz sjeničkog kraja, iz zlatarskog kraja plasirao u sever Crne Gore, da bi plasirao ka moru sada mora da putuje tri, četiri ili pet sati, ali kada bi se uspostavio taj granični prelaz put se znatno smanjio i onda bi za 15, 20 minuta proizvodi - sjenički sir, zlatarski sir, sjenička pršuta mogli da se plasiraju u Beranama, u Petnici, na severu Crne Gore za 15, 20 minuta.

Takođe, sličan problem imaju i građanke i građani prijepoljskih sela, pogotovo hoću da kažem komaranska sela, jer tu ljudi ne mogu da uđu u selo Jabuka kod Prijepolja, ne mogu da uđu u svoj šumski posed zato što se on nalazi sa druge strane granice. Apelujem na našu graničnu policiju da revnosno, kao i do sada, štiti našu granicu, ali da zaista imaju obzira prema ovim građanima jer se dešavalo da ljudi idu da obiđu svoje stado ili svoju livadu ili svoj šumski posed i da završe u policijskoj upravi susedne države.

Želim da istaknem da je angažmanom naših narodnih poslanika u prethodnom sazivu otvoren granični prelaz kod Preševa prema Severnoj Makedoniji, prema Kumanovu i zaista smo dobili dosta pohvala od strane poslovne zajednice ljudi i u Severnoj Makedoniji i u Republici Srbiji da je taj granični prelaz dosta pomogao da imamo brži protok ljudi i roba. Hoću da istaknem da je Makedonija važno tržište za naše kompanije, važno tržište za našu poslovnu zajednicu i za poslovne ljude, jer su naše kompanije tu tradicionalno prisutne kada je u pitanju sektor usluga i kada je u pitanju proizvodnja, ali isto tako i kada je u pitanju turizam. a kada njihovi ljudi, stanovnici, građani dolazi da obiđu našu zemlju.

Ono što je takođe važno kada je u pitanju istočna Srbija jeste trajno otvaranje graničnog prelaza Kadibogaz kod Knjaževca i o tome je kolega Milija Miletiće govorio i smatramo da bi se sa tim graničnim prelazom, stalnim otvaranjem tog graničnog prelaze dosta se pomoglo građankama i građanima koji u tom delu naše zemlje žive, a posebno bi se pospešio turizam, jer bi onda ljudi umesto što putuju sada 150 i 200 kilometara za 30-40 kilometara mogli da posete istočnu Srbiju, mogli da posete opštine, pogotovo opštinu Svrljig.