MISALA PRAMENKOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođena je 1980. godine. Živi u Novom Pazaru

Po zanimanju je profesor islamskih nauka.

Zaposlena je u Medresi „Gazi Isa-beg“.

Bila je odbornica Stranke pravde i pomirenja u Novopazarskoj skupštini od maja 2016. godine.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)".
Poslednji put ažurirano: 16.10.2020, 14:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Pred nama je set jako važnih zakona. Ono što je danas na dnevnom redu jeste svakako izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju porekla imovine kao i dodatnom porezu i ova dva jako važna sporazuma o zajmu.

Prvo ću se osvrnuti na zakon koji se tiče samog dodatnog poreza i utvrđivanja porekla imovine. U nizu zakona koji se već primenjuju i implementiraju ovo će biti jako, jako važan zakon zato što će u mnogome olakšati koordinaciju među institucijama u sistemu i tako će problem lakše biti prepoznat i na njega će se adekvatnije odgovoriti.

Sa druge strane, ono što je ključno jeste implementacija samih zakona. Oni će ostati samo mrtvo slovo na papiru ukoliko se odlučno ne pokaže i u praksi ne primeni i sam zakon, što znači da ne sme biti onih koji su povlašćeni po bilo kom osnovu. To je garant stabilnog sistema, to je garant i iskrena želja u iskazivanju i delovanje u pogledu borbe protiv korupcije bilo koje vrste.

Sa druge strane, pitanje energetske efikasnosti je jako značajno. To je u pogledu ekologije, odnosno očuvanja životne sredine jako važno pitanje. Njemu se svakako treba posvetiti pažnja. Upravo potvrđivanjem ovog sporazuma to se i pokazuje, što svakako pozdravljamo.

Ono što je predmet drugog potvrđivanja Sporazume o zajmu jeste pitanje obnavljanja elektro mreže kako visokonaponske tako i niskonaponske. Ja ću istaći ono što su poslanici Stranke pravde i pomirenja uporno podsećali i ukazivali na probleme lošeg snabdevanja elektro energijom, posebno na teritoriji Sandžaka, jer mi smo recimo ove zime imali jako puno problema u tom pogledu gde su danima gradska, prigradska, posebno seoska područja ostajala bez električne energije.

Sa druge strane, loše snabdevanje električnom energijom je jako veliki problem za privrednike u tom kraju zemlje, tako da voditi računa o obnovi elektro mreže, ali i održavanju iste i to podjednako na teritoriji cele zemlje jeste nešto što je jako značajno.

U tom smislu, poslanici Stranke i pravde i pomirenja i generalnom naš poslanički klub, kako smo najavili, će u danu za glasanje svakako podržati ove zakone i nadamo se efikasnoj implementaciji.

Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje donošenja zakona o socijalnoj karti je jako značajno. Iz domena je svakako socijalne politike koja je za svako društvo, samim tim i našu državu je jako važno.

Ono što bi trebale biti najpre pozitive refleksije ovog zakona jeste svakako pokušaj sprečavanja zloupotrebe u pogledu dodeljivanja socijalne pomoći onima koji možda ne zaslužuju bilo koji vid socijalne pomoći, a zapravo ostvaruju na neki način tu pomoć ili sa druge strane, jedinstvena elektronska baza podataka će upravo dovesti do toga da se ima precizan i jasan uvid u socijalnu strukturu stanovništva i u toj bazi podataka će biti objedinjeni i obuhvaćeni svi oni kojima je potrebna određena vrsta pomoći i podrške i na taj način svakako nadamo se da njihovo pravo neće biti uskraćeno.

Centri za socijalni rad su institucije, odnosno ustanove koje se nikako ne bi smele zloupotrebljavati ni na koji način, međutim činjenica je nažalost da se to dešava. Sa područja Sandžaka, konkretno gradova i opština stalno ukazujemo na flagrantno kršenje zakona u pogledu određenih stavki ili kršenja prava građana koje se dešava od aktuelnih vlasti, odnosno režima koji je na vlasti u gradovima Sandžaka već, slobodno možemo reći nekoliko decenija.

Konkretno recimo DRI češljajući i pregledajući izveštaj o radu Centra za socijalni rad Novi Pazar za 2019. godinu je uočila niz nepravilnosti, odnosno greški. Recimo, iznosi podatak da je 1,7 miliona dinara isplaćeno na ime jednokratne novčane pomoći, ali bez potpune i ažurne dokumentacije. Kaže se dalje da je centar novac isplaćivao bez donošenja rešenja o ostvarivanju prava, već na osnovu određenih spiskova koji su dostavljani od strane gradonačelnika, članova gradskog veća, ali i članova gradske uprave. Dakle, donošenjem ovog zakona neće se moći raditi po principu kako se do sada radilo dostavljanje spiskova, jer je upitno ko se zapravo nalazio na tim spiskovima, da li su to kategorije lica kojima je pomoć potrebna ili su po nekom drugom osnovu dolazili do određenih privilegija.

Opština Tutin, o kojoj smo i danas dosta toga čuli, a koja mislim da prednjači u negativnom kontekstu u pogledu kršenja prava i diskriminacije građana koji ne pripadaju političkoj opciji koja je na vlasti, zapravo prednjači u pogledu brojnih nepravilnosti. Recimo, konkretno, stanovnici Donje Pešteri smatra se da veliki broj, zapravo, postoje i podaci gde se određenom inspekcijskom kontrolom može to i utvrditi da se prosto ne čeka stupanje na snagu zakona 2022. godine, pa onda dok dođe konkretno do implementacije. Dakle, stanovnici tog područja, recimo, koriste veći deo njih koji pripadaju, posebno političkoj opciji koja je na vlasti, koriste socijalnu novčanu pomoć, a za to ne bi imali ili na to ne bi imali pravo, a sa druge strane veliki broj građana ostaje uskraćen za tu istu pomoć. Kršenje prava građana ide, recimo, dotle da svaka moguća akcija je stranački obojena, ukoliko niste pripadnik SDA Sandžaka neće vam se recimo očistiti put do vaše kuće, već će se samo ići prema aktivistima koji, zapravo, pripadaju određenoj političkoj opciji.

U pogledu daljeg pogleda na samo socijalnu politiku smatram da bi se još dodatno sa nivoa države trebalo obratiti pažnja na određene osetljive kategorije društva, prevashodno mislim na pitanje finansijske pomoći ženama i to posebno ženama ruralnih područja, ženama na selu koje su u daleko podređenijem položaju nego što su, recimo, čak žene u gradskim sredinama. Sa druge strane zaštita prava i afirmacija prava deteta, posebno prava devojčica, sa druge strane, pitanje samohranih roditelja, pitanje alimentacije koje smo spominjali u toku današnjeg zasedanja, dakle, socijalna održivost i generalno ekonomska moć porodica gde jedan roditelj hrani i izdržava porodicu, a verovatno alimentacija se samo u malom broju slučajeva isplaćuje redovno je jako jako značajno i na ta pitanja bi u buduće trebalo svakako dodatno obratiti pažnju i povesti računa. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 27.01.2021.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jako važno pitanje, pitanje izbora sudija koji po prvi put stupaju na ovu jako važnu i značajnu funkciju, a svakako na predlog Visokog saveta sudstva.

Ono što su kolege pre mene govorile apsolutno se sa tim slažem da izbor sudija koji po prvi put stupaju na ovu važnu funkciju od strane Skupštine, odnosno narodnih poslanika, da ih mnogo obavezuje, što svakako ne znači da u njihovom daljem, odnosno kasnije radu ne trebaju toga biti svesni.

Budući da se radi o gradovima i mestima koja ne poznaju svi poslanici, o sastavu i strukturi samih sudova, sudstva generalno, kao i ljudi koji se na koncu i biraju na mestu sudija, želela bih da upravo ovo buduće sudije imaju pred sobom, da je pitanje sudstva i funkcije sudija jako značajno i jako odgovorno i da ovu funkciju treba da obavljaju odgovorno, pošteno, u interesu građana, u interesu onih kojima zapravo i sude.

Apropo ono što smo do sada čuli, o čemu se govorilo, da zapravo ako je moguće nezavisno, nekorumpirano i pravično sudstvo jeste preduslov demokratskog društva, odnosno to je dobar pokazatelj demokratskog kapaciteta jedne države, ali zapravo se ne bih složila sa kolegama koji kažu da danas ovde ne treba na široko govoriti o sudstvu zato što je to jako važno pitanje i konsekvence toga, bilo pozitivne ili negativne, upravo građani najviše osećaju.

Prema tome, imali smo priliku čuti i ranije, a i danas od poslanika Stranke pravde i pomirenja o stanju sudstva u nekim delovima Srbije, konkretno na teritoriji Sandžaka, konkretno u Novom Pazaru. To su problemi sa kojima se građani svakodnevno susreću, a mi kao direktno birani od strane samih građana imamo obavezu da iznesemo sve ono sa čim se na terenu naši glasači, građani i jednostavno svi oni koji dođu u određenu situaciju da zatraže pravdu pred ovim časnim institucijama zapravo i nekada vrlo vrlo neprijatno osete.

Govoriti o problemima u sudstvu, a prevashodno raditi na rešavanju tih problema jeste nešto što je jako važno i svaka informacija koja dođe sa tog aspekta bi se trebala iskoristiti na najbolji mogući način i reagovati adekvatno kako bi građani imali poverenja u institucije koje nekada, ispostavi se zaista činjenicom da određeni ljudi koji ih predstavljaju i možda na jedan neadekvatan način zapravo i poljuljaju poverenje građana u same institucije.

Na tragu pravde i pravičnosti i svega onoga što znači jedan nediskriminatorski odnos zapravo prema građanima ja ću danas iskoristiti priliku da ukažem na jednu jako važnu činjenicu koja se tiče zapravo ostvarenja prava na dečiji dodatak učenika i učenica Srednja medresa Gazi Isa-beg sa sedištem u Novom Pazaru. Naime, Medresa je škola, srednja škola koja deluju u sklopu Islamske zajednice u Srbiji i ja mislim da je ovo već druga godina, ako ne i pune dve godine su kako njeni učenici bivaju diskriminisani po osnovu ne znam kojem, da li pripadnosti određenoj verskoj zajednici ili određenom narodu, ali oni i njihovi roditelji direktno bivaju diskriminisani zato što nemaju pravo na ostvarivanje dečijeg dodatka kao i svi ostali srednjoškolci.

Mislim da taj problem nemaju učenici srednjih škola pri drugim verskim zajednicama i svakako se slažem sa tim i smatram da toga ne treba biti, ali ovom prilikom bih želela iskoristiti i uticaj i poziciju narodne poslanice da ukažem na ovaj diskriminatorski odnos. Zapravo, ovim činom se na neki način institucije, obrazovne institucije kao što je Medresa Gazi Isa-beg vraćaju u poziciju ili status koje su imale u vreme komunizma. To je vreme koje nikako ne pamtimo po nekim pozitivnim efektima u pogledu ostvarivanja određenih prava i zato bih apelovala na nadležna ministarstva, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna pitanja, Ministarstvo pravde da reaguju. Mi smo to i ranije tražili. U prethodnom sazivu imali smo obećanja da će se zapravo ovo regulisati i da će diskriminacija biti otklonjena. Međutim, do toga još nije došlo. Zahvaljujem se.