MISALA PRAMENKOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođena je 1980. godine. Živi u Novom Pazaru

Po zanimanju je profesor islamskih nauka.

Zaposlena je u Medresi „Gazi Isa-beg“.

Bila je odbornica Stranke pravde i pomirenja u Novopazarskoj skupštini od maja 2016. godine.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)".
Poslednji put ažurirano: 16.10.2020, 14:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 32
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog za izbor sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, njih 17. Mi smo dobili stručne biografije kandidata iako verovatno poslanici koji dolaze iz mesta gde se i biraju sami kandidati, bolje i poznaju kandidate, nama ostaje da na neki način uz poverenje, uz ono što predlaže VSS i stručne biografije, očekujemo i nadamo se da će sudije koje po prvi put stupaju na ovu veoma važnu i odgovornu funkciju, imati na umu da zapravo suditi nekom ili doneti presudu za ili protivno zahtevu određenog građanina, jeste veoma značajna i odgovorna funkcija i mnogo više da kažemo od klasičnog radnog mesta.

Ono što bih želela je da iskoristim priliku i da sa ovog mesta poručim budućim sudijama koje budu izabrane, da vode računa o tome kako i na koji način se pravda i pravo sprovode, jer ustavna podela vlasti u Republici Srbiji na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, gde se sudska vlast definiše kao nezavisna ili neovisna od bilo kakvog uticaja je srž efikasnog i pravednog sudstva, ako hoćemo na kraju krajeva, zato što su upravo građani direktno u situaciji da im se presudi na jedan ili drugi način.

Ukoliko sudija nastoji i daje sve od sebe da bude nezavistan, da ne dozvoli da uticaji sa strane na to utiču, sigurno će u svojoj misiji uspeti. Nekada može biti produkt da kažem, zanemarljiva ljudska greška, može biti produkt nesmotrene odluke, ali sigurna sam do to tako često neće biti ukoliko se ne umeša neko sa strane ko ne bi smeo. Kao što nažalost vrlo često čujemo da u krajevima koji su slabije razvijeni, za koje možemo reći da su na neki način na marginama nekada i samog interesovanja se zapravo dešavaju klasične zloupotrebe sudijski funkcija od strane ljudi koji su očito podlegli pritiscima različitih kriminalnih grupa. Vrlo često smo iznosili primere iz Sjenice. Danas smo čuli dosta toga o sudstvu u Tutinu i zapravo bi se na ove izjave trebalo reagovati, jer poverenje u sudstvo se gubi onog momenta kada sudije podlegnu korupciji, podlegnu radnjama koje se ne bi smele dešavati.

U tom svetlu i poruka novoizabranim sudijama da ovu funkciju obavljaju časno i pošteno u interesu sprovođenja prava, pravde i u interesu građana. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri veoma značajna zakonska rešenja. Dva su jako povezana i isprepletena među sobom, dakle Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i Zakon o fiskalizaciji. Čuli smo već da se oni među sobom dopunjuju, na neki način.

Ono što je svakako za pohvalu, jeste sama modernizacija procesa fiskalizacije kroz digitalni sistem. Svakako da će to uticati na razvoj privrede sa jedne, sa druge strane pojednostaviti samu proceduru birokratiju koju smo do sada imali, s druge strane, sigurno da će i država prihodovati u pogledu ažurnijeg i odgovornijeg pristupa poreskih obaveznika.

Ono što je jako značajno jeste da se od strane budžetskih korisnika, a posebno na nižim nivoima vlasti, dakle, na lokalnim samoupravama je da se povede računa o trošenju budžetskih sredstava i da se teško zarađen novac poreskih obveznika koristi i troši na jedan najracionalniji način. Sa druge strane, pomoć države građanima, ali i sektorska pomoć koja je do sada pružena od početka pandemije je jako značajna. U tom smislu svaka podrška i ovom paketu pomoć koji je pred nama.

Ono što bi naša sugestija bila i što su poslanici SPP više puta isticali jeste da bi se u pogledu sektorske pomoći možda moglo i trebalo svakako razmišljati o pomoći granama privrede koje možda do sada nisu bile uključene, kao što su poljoprivredni proizvođači, stočari itd, ali svakako ne sumnjamo da će iza ove branše i grane privrede biti razumevanja u nekom predstojećem periodu.

Svakako projekt osavremenjivanja železnice treba podržati i prosto projekti koji su od krucijalnog značaja za celu državu, posebno za malo nerazvijenije delove države… Dakle, apelujem ovim putem da i delovi države koji možda nisu još pokriveni železnicom, iako je dobro što radimo na modernizaciji železnice u jednom delu, da se što pre moguće i tom problemu pristupi. Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača. Iz izlaganja prethodnih govornika svakako smo mogli čuti o koliko važnim odredbama zakona se zapravo radi, jer je pitanje trgovine. Generalno kupoprodaje, područja koje je jako promenljivo, jako aktivno, jako živo, i ono je u potrebi da se stalno pravo dorađuje, odnosno da se adekvatnije pravno donesu određena rešenja. Upravo procena efekta donetih zakonskih odredaba od 2014. godine, uzrokuju i nove izmene i dopune.

Čuli smo da zapravo u ovom zakonskom rešenju postoji niz veoma konkretnih i kvalitetnih zakonskih rešenja koja će u mnogome olakšati sam status potrošača i zaštiti njihova prava, a to uostalom i treba biti stalna intencija kako države, aparature cele, tako i samih građana u pogledu svesnosti svojih prava, a to ćemo ponovo postići najbolje edukacijom građana.

Čuli smo od kolege prethodnika da i kroz neka zakonska rešenja, nažalost može doći do zloupotrebe određenih prava. U tom smislu je jako značajno da nadležne institucije edukuju same građane, a da se koliko je moguće sama birokratija i procedura pojednostavi, odnosno sa što manje komplikacija da bude.

Pitanje van sudskog rešavanja sporova je nešto što je sada unapređeno iako, složićemo se da kako smo i čuli nekada, može se možda i vremenski malo odugovlačiti, pa i izgubiti na značaju za sam proizvod koji je možda predmet spora.

Pitanja odnosa prema posebnim kategorijama potrošača, kao što su maloletnici je veoma značajno i ako imaju slobodu prodavci da u određenim momentu procene da li je lice maloletno ili ne, smatram da tu može doći do određenih zloupotreba i tu bi možda zakonski trebalo adekvatnije reagovati.

Ono što bih želela kroz par rečenica istaći jeste pitanje bezbednosti proizvoda koje kupujemo, posebno u oblasti proizvodnje i prodaje hrane je nešto što svakog od nas kao potrošača krajnjeg potrošača zanima i zapravo Zakon o bezbednosti hrane i reguliše ovaj segment. Ali je takođe činjenica da u praksi imamo veoma često različitih zloupotreba ili problema. Neki od tih problema verovatno su vezani za možda nekada slabiju kontrolu sirovina od kojih se pravi hrana, bez obzira da li su sirovine domaće ili iz uvoza i tu treba svakako pojačati ili ne samo pojačati, već ažurnije da inspekcijske kontrole obavljaju svoj posao.

Sa druge strane, deklaracija proizvoda nekada jako zna biti problematična u smislu da se dobro ne vidi da li je rok istekao, dakle, datum proizvodnje, odnosno predviđeni rok za upotrebu određenih namernica, onda nutritivne tablice koje se nalaze na proizvodima vrlo su često nerazumljive i njih mogu razumeti samo stručnjaci iz određene oblasti, a onda dođemo do saznanja, recimo, da su veoma nekada i štetne stvari po zdravlje ljudi, sakrivene iza određenih emulgatora, brojeva itd.

Tako da je u tom smislu potrebno adekvatnije delovati, posvetiti više pažnje ovom segmentu i sve raspoložive resurse zaista usmeriti prema zaštiti, bezbednosti hrane od koje nam svakako zavisi i kvalitet života i generacijama koje dolaze. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana predsednice, članovi Vlade, ja svoje pitanje postavljam prvenstveno Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, a budući da, nažalost, resorni ministar, zbog bolesti, nije danas sa nama, iskoristiću svakako prisustvo premijerke i ostalih ministara.

Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je donet 2018. godine, Uredbom se određuje da žene, porodilje koje imaju pravo ostvarivati naknadu za porodiljsko po osnovi rođenja deteta i nege deteta, moraju uplaćivati obavezno osiguranje najmanje 18 meseci, dakle godinu i po dana, dok kod žena koje se bave poljoprivedom, koje rade na selu i po tom osnovu uplaćuju svoje doprinose, taj rok je nešto duži, ukupno dve godine, odnosno 24 meseca.

Budući da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom već krenuo, dakle u toj je nekoj početnoj fazi, smatram da bi neophodno bilo ispraviti ovu očito nepravdu, slobodno mogu reći i diskriminaciju, u pogledu ove kategorije žena i zato ne bismo smeli propustiti priliku.

Ja bih želela znati da li će izmena zakona podrazumevati ovu izmenu? Zbog čega? Pa, upravo žene koje rade na selu su žene koje žive i rade u specifičnim uvetima i njima dodatno treba pružiti podršku. To su, dakle, mlađe žene koje rađaju decu. Prema tome, bilo kakvom zakonskom uredbom ih ne smemo diskriminirati, već, naprotiv, podržati, subvencionisati, itd.

U tom smeru bih želela da se razmisli konkretno o ovoj zakonskoj odredbi, a mislim da je Ustavni sud u decembru protekle godine i doneo odluku da je ova odredba zakonska neustavna, što je još jedan od dodatih argumenata da se u ovom smislu poradi.

Moje drugo pitanje upućujem prevashodno Ministarstvu prosvete, ali svakako vama premijerka i celoj Vladi, a tiče se obrazovanja.

Naime, Grad Beograd je izdvojio sredstva za kupovinu tablet uređaja i to je jako veliki doprinos samoj digitalizaciji, razvoju obrazovanja, tako da će mlađi osnovci od prvog do četvrtog razreda dobiti tablet uređaje i od 1. septembra imati priliku da elektronski prate nastavu, da pristupe udžbenicima.

Moje pitanje je šta je sa ostalim delom zemlje, da li se konkretno radi na tome da se ova pozitivna praksa prenese na ostale gradove i zajednice, posebno kada imamo u vidu činjenicu da deca u seoskim područjima, ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogo većim izazovima? Ovo je, dakle, način da se na putu obrazovanja pokaže ravnomeran razvoj u pogledu odnosa prema svim sredinama.

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem se na odgovorima, poštovana premijerko. Zaista mi je drago da čujem da su sporne, zapravo zakonske odredbe, koje su bile u prethodnom zakonu, eliminirane na taj način.

Ujedno bih iskoristila priliku i da apelujem na lokalne samouprave, kako ste i sami rekli, da sve svoje resurse i kapacitete usmere prema poboljšanju kvaliteta obrazovanja i sa tog aspekta svi zajedno utičemo na poboljšanje obrazovnog sistema.

Sledeća dva pitanja bih uputila ministrici kulture, gospođi Maji Gojković.

Naime, iz medija smo saznali da je grad Beograd otkupio određeni broj umetničkih dela, prevashodno radi zaštite istih i kako bi umetnička dela ostala u vlasništvu grada, pa bih želela da nas malo više, podrobnije informišete o tome.

Drugo pitanje se, takođe, odnosi na Ministarstvo kulture. Naime, pitanje očuvanja kulturne baštine je jedno od ključnih pitanja za dalji razvoj kulture i zanima me šta Ministarstvo kulture konkretno radi na ovim polju, ukoliko bi ste nas mogli informirati o tome? Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam dva pitanja koja upućujem Ministarstvu poljoprivrede.

Prvo pitanje odnosi se na Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, koju je u aprilu 2020. godine donela Vlada, a kojom se precizira nekoliko mera za pomoć poljoprivrednicima i stočarima.

Predviđeno je 25 dinara po metru kvadratnom upisane površine kod gajenja povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara, pod dva - 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000, tri - 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše do 20.000 dinara i pod četiri - 800 dinara po košnici pčela, a najviše do 20.000 dinara.

Moje pitanje jeste da li su sredstva isplaćena spomenutim kategorijama?

Drugo pitanje se odnosi na subvencije koje država daje svake godine poljoprivrednim proizvođačima i stočarima. Da li su ove subvencije isplaćene za prošlu 2020. godinu i da li možda ima duga za 2019. godinu, budući da su ovo jako značajna sredstva kojima zapravo poljoprivrednici i stočari mogu planirati svoj rad na selu, svoje izdatke, kupovinu hrane za stoku itd?

O značaju sela, o pomoći poljoprivrednim proizvođačima i stočarima je izlišno govoriti. Dakle, od kvaliteta sela će zavisiti i život nas u gradu, bukvalno. Tako da, ovoj kategoriji i ovim granama privrede zaista trebamo posvetiti pažnju.

Ljudi na selu koji se bave ovim granama privrede se susreću sa brojnim poteškoćama. One su znatno izraženije sada u aktuelnoj pandemiji, tako da bi Vlada trebala izaći pored svih mera podrške koje smo do sada imali različitim sferama privrede sa pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.

Nije dovoljno samo urediti zakonsku regulativu. Potrebno je propratiti da li se na terenu propisi implementiraju, jer se stočari, kao i poljoprivrednici susreću sa brojnim poteškoćama.

Konkretno u ovom periodu broj stada se, recimo, udvostručio usled slabe potrošnje. Otkupna cena je mala, izvoz je takođe jako slab, sve su to problemi koji tište seljake i neko će možda biti i primoran da u bescenje da svoje stado, da ga proda. Ukoliko seljak proda svoje stado, teško će se verovatno odlučiti da ga ponovo nabavi.

Ono što se konkretno, sa čim se na terenu stočari susreću jeste i samo pitanje subvencija. Pitanje je da li zaista subvencije dođu do svakog stočara, do onog ko najveću muku vidi u samom tom procesu proizvodnje, jer konkretno kada su u pitanju uzgajivači ovaca oni imaju subvencije predviđene od 7.000 po grlu ovce i 2.000 po tovnom jagnjetu.

Međutim, subvencije po tovnom jagnjetu se ne uplaćuju direktno na račune samih stočara, već najčešće nakupci trgovci i drugi šverceri zloupotrebe svoju poziciju i prosto otkupe jagnjad od domaćina, a onda ih matiče kao svoja. Sve to rade uz pomoć, da kažemo, veterinarskih stanica.

Još jedna otežavajuća okolnost na terenu jesu i sami administrativni problemi. Recimo, matične službe, čak nekoliko procenata ukupne zarade ili subvencija koje se daju stočarima uzmu u toku jedne godine.

Zato bi jako važno bilo, budući da sada imamo i još jedno Ministarstvo za brigu o selu, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, prosto što više se bude na terenu, da se ti ljudi saslušaju jer su ovo neke novonastale okolnosti i problemi se iz dana u dan javljaju, povećavaju, ali ne samo saslušati, već pokušati na najbolji mogući način rešiti određene probleme i dati im određene podsticaje.

Ono što bi za nas kao građane trebalo da bude značajno i jako važno jeste činjenica da možemo pospešiti domaću proizvodnju time što ćemo kupovati domaće proizvode. To je najmanje što mi možemo učiniti.

To je nešto što će jačati domaću ekonomiju a što će na neki način pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima da njihov rad prosto bude isplativ i da imaju određene rezultate. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, a odnosi se na potrebu rekonstrukcije Službe za primarnu zdravstvenu zaštitu žena pri Domu zdravlja Novi Pazar.

Naime, u ovom dispanzeru za žene godišnje se obavi po nekoliko desetina hiljada pregleda. Tako je u 2019. godini taj broj je bio 44.910 usluga, a u 2020. godini broj usluga je usled pandemije bio nešto manji, prezicnije 39.527 usluga.

Međutim, uslovi u kojima se obavljaju pregledi u kojima radi medicinsko osobe ovog dela doma zdravlja su jako loši. Prostorni kapacitet je jako mali, tako da se usluge pružaju u dva odvojena dela zgrade doma zdravlja.

Dispanzer za žene se nalazi na trećem spratu, ali se ultrazvuk i CTG aparat nalaze u drugom delu zgradu. Tako će npr. trudnica u devetom mesecu trudnoće popeti se do trećeg sprata radi pregleda, i to stepenicama, zato što ne postoji lift, pa će onda ponovo sići da bi obavila ili uradila CTG pregled, pa se ponovo vratiti do trećeg sprata da dostavi lekaru svoj nalaz.

Moje pitanje je – kada će se rekonstruisati ovaj deo doma zdravlja i tako obezbediti bolji uslovi za osoblje, ali i za pacijentkinje? Zapravo, pre nekoliko godina sredstva su i bila obezbeđena posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, dispanzer za žene je tada dobio nešto opreme, ali planirana rekonstrukcija je izostavljena. Hvala vam.