Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan set izbornih zakona kao i drugih zakona koji su donekle produkt promene izbornih zakona i dosta toga smo danas u obrazloženjima čuli.
Naime, postignuta rešenja su prevashodno rezultat dijaloga koji se vodio poslednjih meseci i ono što je veoma važno jeste da se kada se postigne kompromis određeni između vladajućih stranaka i opozicije i dođe do određenog rešenja, a sve u cilju poboljšanja izbornog procesa, jeste svakako za pohvalu, jer ne trebamo gledati kratkoročno na ove promene, već kao pozitivan efekat koji će se dugoročno odraziti na sve izborne procese i ne smemo gledati i na stvari koje se direktno samo na nas odnose, da li nas pogađaju ili ne, već da nastojimo da zakonska rešenja budu što kvalitetnija što bolja i da što manje izmena i dopuna kasnije zapravo i zahtevaju.
Poslanici SPP na čelu sa našim liderom, rahmetli, akademikom Muamerom Zukorlićem, su uzeli aktivno učešće u dijalogu i svojim konstruktivnim predlozima svakako doneli i između ostalog ovim zakonskim rešenjima koja danas imamo na dnevnom redu.
Svakako da je naš fokus bio u tim pregovorima da se poboljšaju izborni uslovi kada su u pitanju same liste nacionalnih manjina. U tom smislu bilo je nekoliko predloga koji su i uvršteni, kao što smo već čuli, smanjenje broja overenih izjava ili potpisa sa deset na pet hiljada za liste nacionalnih manjina je bitna promena i smatramo sasvim adekvatna u odnosu na pređašnje rešenje.
Sa druge strane, sada liste nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata. One liste nacionalnih manjina koje budu osvojile manje od tri posto njihov količnik će se uvećati za 35% što je takođe značajno.
Ono što je bio jedan od naših zahteva, a koji se ovog puta nije našao u ovom setu zakona koji će verovatno kao i što ste i sami istakli biti produkt neke šire promene i da kažemo obnove samog izbornog sistema, jeste pitanje smanjenja broja poslanika kada su u pitanju liste nacionalnih manjina, pri formiranju poslaničkih klubova u Skupštini, u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa pet na tri posto narodnih poslanika. To bi svakako podrazumevalo da Zakon o Narodnoj skupštini promeni i očekujemo da će se to u budućem periodu i desiti.
Zatim, tu su pored ostalih i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je veoma važan, na neki način će pospešiti transparentnost i efikasnost prilikom samih izbornih procesa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali prilike da čujemo od ministra u uvodnom izlaganju, pred nama je danas set izuzetno važnih zakona iz nekoliko, možemo reći čak i različitih oblasti.
Ja ću se prvo osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Ako pogledamo zakonsku regulativu koja je na snazi, odnosno važeća u Republikci Srbiji, uočićemo da zapravo predmet zaštite intelektualne svojine jesu duhovna nematerijalna tvorevina koja je kreacija čoveka i u tom smislu možemo reći tu spadaju književna, likovna, muzička dela, različiti softverski programi itd.
Intelektualna svojina se zapravo od materijalne svojine razlikuje po tome što se radi o zaštiti apstraktnog koncepta, odnosno proizvoda ljudske kreativnosti. U tom smislu, intelektualna svojina ima svoju vrednost, značaj i ona je nešto što se poseduje, takođe kao i materijalna svojina.
Zakonska regulativa koja je štiti je izuzetno važna, budući da imamo tendenciju stalnog porasta ove vrste, možemo slobodno reći kreacije ljudske ili kreativnosti koja je ujedno profitabilna, a sa druge strane, zaista i korisna. Kada su u pitanju svojinska prava, kao i kod materijalne svojine, neophodno je zatražiti dozvolu po pitanju korišćenja određenog produkta ljudskog, tako isto kod intelektualne svojine, neophodno je zatražiti i dobiti dozvolu od autora određenog dela. Osim što je potrebno da se da dozvola podrazumeva se i potrebno je da autor određene kreacije bude potpisan kako bi se ustanovilo i sačuvalo njegovo autorsko pravo. Zakon deli intelektualnu svojinu na dve oblasti, a to su autorska i srodna prava i druga vrsta je industrijska svojina.
Pod prvom oblašću autorska i srodna prava, podrazumeva se ili su zaštićeni filmovi, kompjuterski programi i igre, muzički produkti, književna i naučna dela, a kada je u pitanju industrijska svojina, onda se štite različiti žigovi, patenti, čak i geografske oznake itd.
Ukoliko se ne varam, zakonska regulativa na nivou Republike Srbije ovu vrstu svojine štiti sa šest zakonskih rešenja i nekoliko podzakonskih akata, što će ovim izmenama i dopunama svakako biti dodatno unapređeno, budući, kako rekosmo da se radi o grani delatnosti koja je stalno u ekspanziji i ona zahteva adekvatnu reakciju same zakonodavne regulative.
Malopre spomenuh pitanje autorskih prava u situaciji kada je neophodno da autor određenog dela bude konsultovan, bude odobreno i bude, u najmanju ruku, potpisan. Ukoliko dođe do kršenja ovih prava, autor nekada svoje pravo može zatražiti i dobiti na sudu, međutim u vidu materijalne nadoknade, odnosno obeštećenja. Međutim, složićemo se da ovo nije uvek adekvatna zamena, jer je autoru određenog dela značajnije da bude prepoznatljiv po svojoj kreaciji i da bude potpisan, nego što će kasnije dobiti vid obeštećenja. U tom smislu bi se moralo imati mnogo više senzibiliteta u pogledu korišćenja, recimo fotografija, različitih vrsta video snimaka itd, a veoma često danas mediji, činjenica je, znaju prekršiti ovaj, da kažemo, moralni kodeks u pogledu poštovanja prava onoga koji je i kreirao određenu stvar.
Zapravo, konkretno što se tiče samih izmena kod ovog zakona, primećujemo da se, kako čusmo, sa Republičke poreske inspekcije nadležnost prebacuje na tržišnu inspekciju, odnosno na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na taj način se dodatno treba intenzitet zaštite ove vrste svojine svakako i nastaviti.
Dodatno su u sam program intelektualne svojine uvršteni ovim zakonskim rešenjem kompjuterski programi, odnosno softverski programi, koji su danas i te kako prisutni u pogledu grane IT sektora, koji dodatno zauzima sve više maha i dodatno je potrebno sprečiti koliko je moguće pitanje sive ekonomije, odnosno tržišta koje posluje po nelegalnim principima.
Kada govorimo o samim idejama, patentiranju, potpisivanju i autorstvu generalno, zanimljivo je možda spomenuti činjenicu da se ideje zapravo i određena dela ili proizvodi ljudske kreativnosti ili kreacije, nisu potpisivali do nekog modernijeg doba, da kažemo, ranije se ideje nisu potpisivale, jer sa druge strane se smatralo da niko neće ukrasti ideju. Danas vidimo da je tržište nemilosrdno, pa i na tom polju je potrebno regulisati određene principe.
Sledeće zakonsko rešenje na koje bi se želela osvrnuti jeste pitanje zakona o izmenama i dopunama Zakon o elektronskom fakturisanju. Čuli smo da se uvodi sistem elektronskih faktura i da se rok pomera za nekoliko meseci, ali ovo je izuzetno važan princip gde se predviđaju obuke subjekata javnog sektora u pogledu elektronske fakture. Uvodi se javna lista sistema elektronskih faktura što će privrednim subjektima i javnom sektoru ubrzati poslovne procese.
Vidimo da u pogledu mogućnosti povraćaja PDV svakako da će elektronski sistem faktura omogućiti brojne olakšice, ekspeditivniji, transparentniji i efikasniji rad i u tom smislu, dakle, činjenica da će se izbeći svi oni silni papiri u pogledu fakturisanja i mogućnosti da se zagubi ta arhiva. Svakako da podržavamo usled reforme javnog sektora i ovaj vid elektronskog fakturisanja.
Pitanje Zakona o tržištu kapitala, još jedno polje koje kao intelektualna svojina stalno u procesu ekspanzije, promena, blagog porasta ili pada, gde treba adekvatno zakonski reagirati. Vidimo da iz ovog zakonskog rešenja zapravo nudi se određena stabilnost, pravna sigurnost privrednim subjektima, kako domaćim, tako i stranim koji će biti na tržištu kapitala, sa druge strane, uređuje se jedinstveno tržište i njihov pravni položaj.
Zakon o tržištu kapitala inače prvi put je donet 2011. godine, pre 10 godina i od tada je pretrpeo nekoliko izmena, a svakako da to praksa i zahteva budući da se radi o jako promenljivom, da kažemo, parametrima. Sa druge strane, čuli smo da ovaj vid zakonske regulative predstavlja i usaglašavanje sa zakonima EU u pogledu stabilnosti.
Činjenica je da u poslednjih deset godina, odnosno poslednju deceniju globalna ekonomska kriza je uticala na blagu nestabilnost tržišta, kako na globalnom, tako i na domaćem planu i tu imamo određenih promena i zato je neophodno zakonski precizirati i regulisati, dati određenu sigurnost i učiniti atraktivnijem domaće tržište, kako za domaće, tako i za strane ulagače.
Pitanje zajma od Banke za razvoj Saveta Evrope u pogledu razvoja univerzitetske infrastrukture jeste još jedno pitanje koje je izuzetno važno. Ulaganje ili investicija u obrazovanje ovog puta u visoko obrazovanje jeste nešto što je veoma značajno, čemu se treba stremiti, težiti i što svakako podržavamo. Vidimo da je u planu da se sedam fakulteta na nivou grada Beograda, odnosno fakulteta koji su u sklopu univerziteta u Beogradu ili u potpunosti adaptira u nekim segmentima ili da se zgrade rade iznova i to će nesumnjivo uticati na kvalitet rada i poboljšanje uveta samog studiranja i rada samih studenata.
Ono što bi bila naša sugestija svakako jeste da se ovaj princip razvoja univerzitetske infrastrukture prenese i na druge gradove, univerzitetske gradove u Republici Srbiji, poput Niša, Kragujevca, Novog Pazara, Novog Sada, itd. Dakle, u tom smeru treba delovati, jer investicije u samo obrazovanje je nešto što dugoročno donosi rezultate i što treba i svakako jeste jedan od strateških ciljeva.
U pogledu Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša ovo je vid ugovora, odnosno sporazuma koji svakako predstavlja jačanje saradnje između dve države, predstavlja bilateralni sporazum, kao značajan iskorak u pravcu unapređenja političkih odnosa.
Osim toga, konkretno ovaj sporazum će olakšati nosiocima službenih i diplomatskih pasoša jedne i druge zemlje, i to u trajanju do 30 dana da bez dodatnih viza i dodatne birokratije mogu boraviti u tom predviđenom periodu na teritoriji obe države. Dakle, i ovaj sporazum svakako zavređuje pažnju i podršku.
Pitanje podrške od strane države o samoj infrastrukturi, odnosno privredi u pogledu saniranja koliko je moguće posledica pandemije izazvane virusom Kovid 19, jeste nešto na čemu treba i dalje ustrajati i ukoliko je moguće sam dijapazon, odnosno spektar onih koji su obuhvaćeni određenim vrstama pomoći proširiti. Ovoga puta to su ugostitelji, hotelijeri na gradskom području, druge vrste privrednika, autoprevoznici itd.
Više puta smo sa pozicije našeg poslaničkog kluba i naše Stranke pravde i pomirenja ukazivali na to da se treba razmisliti i o različitim vrstama subvencije i pomoći poljoprivrednim proizvođačima, proizvođačima drugih privrednih delatnosti koje možda u određenim momentima takođe su bile ugrožene i osećale posledice aktuelne pandemije.
Toliko, zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani predstavničke Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu predlog nekoliko odluka koje se ponajpre tiču načina uređenja i biranja sudija koji se biraju po prvi put na sudijski funkciju. Mi smo zapravo u ovom sazivu mnogo puta i govorili i diskutovali na ovu temu, a upravo predložene ustavne promene idu u pravcu još samostalnijeg i nezavisnijeg sudstva, što je cilj kome treba svakako težiti i kome svaka moderno uređena i demokratski nastrojena zemlja teži. Između ostalog, Srbija se deklarisala i odredila za taj put.
U pogledu izbora sudija, bez obzira da li u ovoj varijanti ili nakon sprovedenog referenduma, ukoliko se građani za to izjasne, kvaliteti koji nekog delegiraju za izbor na mesto sudije, tužioca i generalno pravosudnih organa jesu, osim stručnosti i osposobljenosti, kvalitet dostojnosti. To je nešto što će značiti suštinsku promenu u pogledu sudijske funkcije, u pogledu pravosuđa i generalno u pogledu zaštite prava, pravde i unapređenja procesa pravosudnih organa.
Zapravo, negde smisao podele vlasti na izvrnu, zakonodavnu i sudsku, u kojoj će sudska biti što je moguće samostalnija i služiti za očuvanje pravnog poretka zemlje, jeste zapravo nešto što je glavni cilj i nastojanje moderno orijentisanih zemalja.
Ono što smo mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja u ovom sazivu vrlo često upozoravali i o tome govorili, jeste da se nekada te važne funkcije, posebno u manjim sredinama, znaju i te kako zloupotrebi i nekada, nažalost, umesto da se radi u korist građana, zapravo se direktno nanosi nepravda i ruše prava građana. O tome i te kako treba povesti računa.
Spominjali smo konkretne slučajeve, a najkarakterističniji je slučaj svakako ubistvo novinara i humanista Edina Hamidovića. Očekujemo da i tužilaštvo i sudski organi odrede svoj posao. Često čujemo da među sudijama imamo korumpiranih, među policajcima, među onima koji su nadređeni policajcima. Čak šefovi određenih policijskih stanica se povezuju sa vrlo sumnjivim i kriminalnim radnjama. To je nešto što se ne bi smelo dešavati, jer ukoliko neko predstavlja tako važan organ, a u svom ponašanju zapravo odaje sasvim drugu sliku, onda realno postoji opasnost od kršenja zakona, direktnog rada protiv interesa građana itd.
Ono na čemu smo insistirali i na čemu i dalje insistiramo, jeste da se vodi računa o nacionalnoj zastupljenosti upošljenika u redovima državnih organa iz nacionalnih manjina koje čine sastav stanovništva određene teritorije. Prevashodno mislimo na policiju, policijske službenike, na poresku upravu, recimo, u Novom Pazaru, na sudstvo, tužilaštvo i sve državne organe koji zapravo predstavljaju sistem određene države, jer to je nešto gde se pokazuje i odgovornost i poverenje prema građanima, bilo da pripadaju većinskom ili nekom od manjinskih naroda. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana predsednice, članovi Vlade, ja svoje pitanje postavljam prvenstveno Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, a budući da, nažalost, resorni ministar, zbog bolesti, nije danas sa nama, iskoristiću svakako prisustvo premijerke i ostalih ministara.
Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je donet 2018. godine, Uredbom se određuje da žene, porodilje koje imaju pravo ostvarivati naknadu za porodiljsko po osnovi rođenja deteta i nege deteta, moraju uplaćivati obavezno osiguranje najmanje 18 meseci, dakle godinu i po dana, dok kod žena koje se bave poljoprivedom, koje rade na selu i po tom osnovu uplaćuju svoje doprinose, taj rok je nešto duži, ukupno dve godine, odnosno 24 meseca.
Budući da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom već krenuo, dakle u toj je nekoj početnoj fazi, smatram da bi neophodno bilo ispraviti ovu očito nepravdu, slobodno mogu reći i diskriminaciju, u pogledu ove kategorije žena i zato ne bismo smeli propustiti priliku.
Ja bih želela znati da li će izmena zakona podrazumevati ovu izmenu? Zbog čega? Pa, upravo žene koje rade na selu su žene koje žive i rade u specifičnim uvetima i njima dodatno treba pružiti podršku. To su, dakle, mlađe žene koje rađaju decu. Prema tome, bilo kakvom zakonskom uredbom ih ne smemo diskriminirati, već, naprotiv, podržati, subvencionisati, itd.
U tom smeru bih želela da se razmisli konkretno o ovoj zakonskoj odredbi, a mislim da je Ustavni sud u decembru protekle godine i doneo odluku da je ova odredba zakonska neustavna, što je još jedan od dodatih argumenata da se u ovom smislu poradi.
Moje drugo pitanje upućujem prevashodno Ministarstvu prosvete, ali svakako vama premijerka i celoj Vladi, a tiče se obrazovanja.
Naime, Grad Beograd je izdvojio sredstva za kupovinu tablet uređaja i to je jako veliki doprinos samoj digitalizaciji, razvoju obrazovanja, tako da će mlađi osnovci od prvog do četvrtog razreda dobiti tablet uređaje i od 1. septembra imati priliku da elektronski prate nastavu, da pristupe udžbenicima.
Moje pitanje je šta je sa ostalim delom zemlje, da li se konkretno radi na tome da se ova pozitivna praksa prenese na ostale gradove i zajednice, posebno kada imamo u vidu činjenicu da deca u seoskim područjima, ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogo većim izazovima? Ovo je, dakle, način da se na putu obrazovanja pokaže ravnomeran razvoj u pogledu odnosa prema svim sredinama.
Hvala.
Zahvaljujem se na odgovorima, poštovana premijerko. Zaista mi je drago da čujem da su sporne, zapravo zakonske odredbe, koje su bile u prethodnom zakonu, eliminirane na taj način.
Ujedno bih iskoristila priliku i da apelujem na lokalne samouprave, kako ste i sami rekli, da sve svoje resurse i kapacitete usmere prema poboljšanju kvaliteta obrazovanja i sa tog aspekta svi zajedno utičemo na poboljšanje obrazovnog sistema.
Sledeća dva pitanja bih uputila ministrici kulture, gospođi Maji Gojković.
Naime, iz medija smo saznali da je grad Beograd otkupio određeni broj umetničkih dela, prevashodno radi zaštite istih i kako bi umetnička dela ostala u vlasništvu grada, pa bih želela da nas malo više, podrobnije informišete o tome.
Drugo pitanje se, takođe, odnosi na Ministarstvo kulture. Naime, pitanje očuvanja kulturne baštine je jedno od ključnih pitanja za dalji razvoj kulture i zanima me šta Ministarstvo kulture konkretno radi na ovim polju, ukoliko bi ste nas mogli informirati o tome? Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam dva pitanja koja upućujem Ministarstvu poljoprivrede.
Prvo pitanje odnosi se na Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, koju je u aprilu 2020. godine donela Vlada, a kojom se precizira nekoliko mera za pomoć poljoprivrednicima i stočarima.
Predviđeno je 25 dinara po metru kvadratnom upisane površine kod gajenja povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara, pod dva - 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000, tri - 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše do 20.000 dinara i pod četiri - 800 dinara po košnici pčela, a najviše do 20.000 dinara.
Moje pitanje jeste da li su sredstva isplaćena spomenutim kategorijama?
Drugo pitanje se odnosi na subvencije koje država daje svake godine poljoprivrednim proizvođačima i stočarima. Da li su ove subvencije isplaćene za prošlu 2020. godinu i da li možda ima duga za 2019. godinu, budući da su ovo jako značajna sredstva kojima zapravo poljoprivrednici i stočari mogu planirati svoj rad na selu, svoje izdatke, kupovinu hrane za stoku itd?
O značaju sela, o pomoći poljoprivrednim proizvođačima i stočarima je izlišno govoriti. Dakle, od kvaliteta sela će zavisiti i život nas u gradu, bukvalno. Tako da, ovoj kategoriji i ovim granama privrede zaista trebamo posvetiti pažnju.
Ljudi na selu koji se bave ovim granama privrede se susreću sa brojnim poteškoćama. One su znatno izraženije sada u aktuelnoj pandemiji, tako da bi Vlada trebala izaći pored svih mera podrške koje smo do sada imali različitim sferama privrede sa pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.
Nije dovoljno samo urediti zakonsku regulativu. Potrebno je propratiti da li se na terenu propisi implementiraju, jer se stočari, kao i poljoprivrednici susreću sa brojnim poteškoćama.
Konkretno u ovom periodu broj stada se, recimo, udvostručio usled slabe potrošnje. Otkupna cena je mala, izvoz je takođe jako slab, sve su to problemi koji tište seljake i neko će možda biti i primoran da u bescenje da svoje stado, da ga proda. Ukoliko seljak proda svoje stado, teško će se verovatno odlučiti da ga ponovo nabavi.
Ono što se konkretno, sa čim se na terenu stočari susreću jeste i samo pitanje subvencija. Pitanje je da li zaista subvencije dođu do svakog stočara, do onog ko najveću muku vidi u samom tom procesu proizvodnje, jer konkretno kada su u pitanju uzgajivači ovaca oni imaju subvencije predviđene od 7.000 po grlu ovce i 2.000 po tovnom jagnjetu.
Međutim, subvencije po tovnom jagnjetu se ne uplaćuju direktno na račune samih stočara, već najčešće nakupci trgovci i drugi šverceri zloupotrebe svoju poziciju i prosto otkupe jagnjad od domaćina, a onda ih matiče kao svoja. Sve to rade uz pomoć, da kažemo, veterinarskih stanica.
Još jedna otežavajuća okolnost na terenu jesu i sami administrativni problemi. Recimo, matične službe, čak nekoliko procenata ukupne zarade ili subvencija koje se daju stočarima uzmu u toku jedne godine.
Zato bi jako važno bilo, budući da sada imamo i još jedno Ministarstvo za brigu o selu, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, prosto što više se bude na terenu, da se ti ljudi saslušaju jer su ovo neke novonastale okolnosti i problemi se iz dana u dan javljaju, povećavaju, ali ne samo saslušati, već pokušati na najbolji mogući način rešiti određene probleme i dati im određene podsticaje.
Ono što bi za nas kao građane trebalo da bude značajno i jako važno jeste činjenica da možemo pospešiti domaću proizvodnju time što ćemo kupovati domaće proizvode. To je najmanje što mi možemo učiniti.
To je nešto što će jačati domaću ekonomiju a što će na neki način pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima da njihov rad prosto bude isplativ i da imaju određene rezultate. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, a odnosi se na potrebu rekonstrukcije Službe za primarnu zdravstvenu zaštitu žena pri Domu zdravlja Novi Pazar.
Naime, u ovom dispanzeru za žene godišnje se obavi po nekoliko desetina hiljada pregleda. Tako je u 2019. godini taj broj je bio 44.910 usluga, a u 2020. godini broj usluga je usled pandemije bio nešto manji, prezicnije 39.527 usluga.
Međutim, uslovi u kojima se obavljaju pregledi u kojima radi medicinsko osobe ovog dela doma zdravlja su jako loši. Prostorni kapacitet je jako mali, tako da se usluge pružaju u dva odvojena dela zgrade doma zdravlja.
Dispanzer za žene se nalazi na trećem spratu, ali se ultrazvuk i CTG aparat nalaze u drugom delu zgradu. Tako će npr. trudnica u devetom mesecu trudnoće popeti se do trećeg sprata radi pregleda, i to stepenicama, zato što ne postoji lift, pa će onda ponovo sići da bi obavila ili uradila CTG pregled, pa se ponovo vratiti do trećeg sprata da dostavi lekaru svoj nalaz.
Moje pitanje je – kada će se rekonstruisati ovaj deo doma zdravlja i tako obezbediti bolji uslovi za osoblje, ali i za pacijentkinje? Zapravo, pre nekoliko godina sredstva su i bila obezbeđena posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, dispanzer za žene je tada dobio nešto opreme, ali planirana rekonstrukcija je izostavljena. Hvala vam.