MISALA PRAMENKOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođena je 1980. godine. Živi u Novom Pazaru

Po zanimanju je profesor islamskih nauka.

Zaposlena je u Medresi „Gazi Isa-beg“.

Bila je odbornica Stranke pravde i pomirenja u Novopazarskoj skupštini od maja 2016. godine.

Nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja (SPP) – Demokratska partija Makedonaca (DPM)".
Poslednji put ažurirano: 16.10.2020, 14:43

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 28.07.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministrice sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Kada su u pitanju sami predlozi izmena, oni nisu obimni, kako smo mogli i čuti u izlaganjima kako izvestioca, tako i prethodnih govornika, ali su, smatram, jako značajni, budući da je kod izmena Zakona o kulturi u planu usaglašavanje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i to u segmentu obaveznosti da se određeni procenat, u ovom slučaju umesto 30% 40% pripadnika manje zastupljenog pola nađe u određenim segmentima.

Ono što je jako važno ukazati ovom prilikom, jeste činjenica da kada god spomenemo manje zatupljeni pol mi obično mislimo da se radi o ženama, a izgleda da ima i sektora gde će biti obrnuto, pa će i muškarci biti zastupljeni u odnosu na ono stanje kakvo je sada.

Međutim, ja nisam sigurna, budući da se konkretno ove vrlo precizno odredbe odnose na upravne i nadzorne odbore, neko je od prethodnih govornika rekao da žena imamo jako puno u kulturi, ali ih nemamo u drugim nekim poljima delovanja, nisam sigurna da ih imamo u upravnim i nadzornim odborima, tako da mislim da će ovo biti jako značajno, da u institucijama kulture kroz upravne i nadzorne odbore imamo 40% manje zastupljeno pola, pa ko god da to bio.

Zapravo, ažurnost vas, ministrice, i celog ministarstva pokazuje i vašu aktivnost. Upravo je nedavno i usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a vi ste našli za shodno da komponente koje se odnose zapravo na vaše ministarstvo i učinite. Mislim da bi vašim putem trebalo da krenu i ostali ministri, odnosno ostala ministarstva. Mislim da bismo u određenim segmentima tek zapravo videli kakva je situacija, da ako bi se te kvote od 40% postavile da bismo imali onda na neki način izbalansirano učešće, bez nekog nagoveštaja, normalno, da u samom delovanju treba po svaku cenu birati samo nekog ko predstavlja određeni pol bez obzira na stručne i druge kvalifikacije. To svakako treba imati u vidu.

Ono što je važno kada govorimo o samoj kulturi, jeste da je Zakon o kulturi kao bazični zakon koji tretira jednu veoma važnu sferu ljudskog života, budući da smo rekli da je kultura veoma širok pojam i u praksi i ukoliko bismo najšire hteli definirati ovaj pojam, uz sve pokušaje i stručne definicije ovog termina, mogli bismo reći u najširem da je kultura odnosa prema životu, prema celokupnom životu, kako svom, tako i prema životu drugih ljudi u našoj neposrednoj i daljoj komunikaciji, odnos prema prirodi, prema prirodnim resursima, prema svemu što se tiče čoveka.

U tom smislu je veoma značajno da na ovom jako važnom, mukotrpnom putu budemo svesni važnosti i pre svega naše odgovornosti u kreiranju samog odnosa prema kulturi života, ponašanja, kulturnih obrazaca generalno. Vi ste spomenuli dva jako značajna projekta koja Ministarstvo kulture i informisanja kani realizirati. Dakle, pitanje kulture u medijima i pitanje međureligijskog dijaloga su svakako projekti koji mogu mnogo doprineti, jer celi javni diskurs, ali možda ponajviše mediji su u potrebi da kroz različite sadržaje promovišu kulturu poštivanja drugog, drugojačijeg, različitosti, različitih vrednosti, a čini se da toga danas sve manje ima. Generalno, globalno možemo govoriti o devalvaciji kulture na svim poljima, pa u tom domenu i na ovom polju.

S druge strane, jako je važno zbog odgovornosti prema mlađim generacijama, jer deca danas nisu, nažalost, u prilici zbog svih modela života koji im se nude kroz proces digitalizacije i negde su možda više u nekom virtuelnom svetu nego što su to generacije nekada bile, pa u obavezi smo da njima predstavimo pitanje značaja kulture, ne samo kroz kulturne sadržaje i kulturno nasleđe jer je to samo jedan deo ili segment kulture, već kroz celokupan obrazac, kulturni obrazac i način ophođenja prema drugom i drugojačijem.

Pitanje kulture manjinskih zajednica i naroda je takođe nešto što je veoma značajno i to je svojevrsna blagodat, prednost, da u jednoj državi, u jednom društvu imate toliko različitih naroda i manjinskih zajednica i njima treba dati prostor, kako kroz medijsko javno predstavljanje, tako i kroz pomoć, konkretno ministarstva na lokalnom nivou. Jer, govorimo vrlo često o finansijama, kako one često nedostaju za neke projekte, a nažalost nekada je potreban i sam osećaj tih ljudi na lokalnom nivou koji deluju i utom smislu nadzorna uloga samog ministarstva je veoma značajna. Hvala vam.

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set zakonskih predloga, tačnije sedam zakonskih predloga u vidu različitih sporazuma, kredita i drugih zajmovnih aranžmana koji kako smo čuli se odnose na tri jako važna područja života koji su značajni za svakog građanina.

Pitanje saobraćajne infrastrukture, pitanje zaštite životne sredine i na kraju pitanje unapređenja javnog sektora je nešto što se suštinski tiče svakog građanina sa jedne strane, a sa druge strane za napredak i dalji rast i ekonomsku stabilnost države jako značajni faktori i parametri.

U pogledu saobraćajne infrastrukture videli smo da će ovi kreditni aranžmani podrazumevati prevashodno modernizaciju i oporavak železničke infrastrukture, što podrazumeva digitalizaciju i sve moderne tokove, uključujući i samu rehabilitaciju određenih železničkih deonica. To je za svaku pohvalu. Železnica je najekonomičniji, najjeftiniji vid prevoza, kako putnika, tako i robe i svakako za razvoj zemlje je jako važna.

Ono što je jako značajno jeste da je potrebno voditi računa da je železnicom pokrivena cela teritorija zemlje. Izneću podatak za koji verujem da svi znate, ali da prosto podstim na važnost i urgentnost delovanja u pogledu nedostatka železnice na području Sandžaka, gradova konkretno koji su u ovom delu zemlje. Naime, imamo činjenicu da železničku prugu imamo do Raške i onda se ona prekida i nastavlja se negde od Bistrice. Dakle, teritorija gradova i opština kao što su Novi Pazar, Tutin, Sjenica nisu obuhvaćeni železnicom.

Vi ste ministre i sami u izlaganju naveli da je nezamislivo bilo kakvo ulaganje ili bilo kakva konkurentnost u pogledu ulaganja investicija u područjima ukoliko nema adekvatne putne, a samim tim i železničke infrastrukture. Možemo reći da je Novi Pazar možda jedinstven slučaj grada koji je sa oko 120.000 stanovnika, i to ne samo u zemlji, već i u regionu, a da nema železnicu.

Bilo je, istorijski gledano, bilo je pokušaja da se izgradi železnička pruga, međutim oni su otprilike nekako da kažemo neslavno završavali, odnosno na ovom polju se konkretno ništa učinilo nije. Ozbiljniji takav pokušaj je bio negde polovinom prošloga stoleća 1949, 1950. godine su zapravo komunističke vlasti i uradile dokumentaciju i projekat i započeta je izgradnja ove pruge, međutim, samo nakon nekoliko meseci radovi su obustavljeni pod izgovorom da će na taj način biti ugrožen drumski saobraćaj i do konkretnijeg nekog pomaka, nažalost, nakon toga zapravo i nije došlo.

Dakle, govoriti o razvoju ovoga kraja ili bilo kog dela zemlje ne možemo ukoliko nemamo adekvatnu infrastrukturu osim železničke. Dosta je loša i putna infrastruktura. Istina da ova Vlada je akcenat i svoje delovanje i dobru volju pokazala u cilju rešavanja ovih problema, ali konkretne rezultate budući da se radi o značajnim i jako zahtevnim projektima očekujemo tek da vidimo negde u budućnosti. Tako da sa tog aspekta je jako važno naglasiti da građani Sandžaka, ovog dela zemlje očekuju punu podršku, jer ukoliko je kontinuitet prethodnih politika bio apsolutno diskriminirajući i ignorantski nastrojen prema ovom delu zemlje, nadamo se i očekujemo, a imamo pokazatelja dobrih da to neće biti politika ove Vlade, uostalom sporazum koji je Stranka pravde i pomirenja i potpisala sa SNS, garantuje niz ovih krucijalnih, rešavanje ovih životnih problema koji su jako značajni za same građane Sandžaka, odnosno svih gradova i opština u ovom delu zemlje.

Sa druge strane, pitanje životne sredine, očuvanja životne sredine, samo pitanje ekologije je pitanje koje smo imali u samoj Skupštini kroz donošenje različitih zakonskih akata. Zaštita životne sredine treba biti i jeste jedan od strateških ciljeva i zadataka, prvenstveno svakog čoveka na zemlji Planeti, a sa druge strane, potrebno je da se pokaže odlučnost i volja od strane sistema, odnosno država koje upravljaju određenim dobrima. Zbog čega? Pa, zaštita životne sredine je zapravo zalog budućim generacijama, a obaveza nas koji sada konzumiramo i koristimo resurse na zemlji da ih ne smemo trošiti nenamenski, bezrezervno, ne razmišljajući, neracionalno, već da imamo odgovoran odnos prema samoj prirodi. Čini mi se da kako čovečanstvo napreduje u tehnološkom i svakom drugom smislu, priroda s druge strane biva sve ugroženija. Jako je važno pratiti svetske i evropske tokove u tom pogledu, a svakako to država i pokazuje kroz donošenje i zelene agende i implementacije svega onoga što ona podrazumeva, ali i brojni drugih dokumenata.

S druge strane, implementacija toga je jako značajna, upravo spustiti sa nivoa centralne vlasti prema lokalnim samoupravama sve ono što se kao zakonodavni akt donese je veoma važno. Dakle, implementacija toga i primena na lokalu ukoliko se poštuje sve ono što se donese je jako značajno. Možda su upravo te manje sredine primer gde stvari treba popravljati i koliko je važna upravo ta nadzorna uloga same države i sistema u pogledu racionalnog korišćenja svih resursa koje nam priroda daje.

U tom pogledu spomenula i pozdravila, zapravo nedavno potpisivanje Ugovora o izgradnji toplane u Novom Pazaru na biomasu, to je nešto što će značajno, to je veoma skup projekat, više milionski projekat, ali veoma značajan iz prostog razloga što je Novi Pazar nažalost zadnjih godina u vrhu same lestvice gradova sa aerozagađenjima različitim vrstama, drugih negativnih primesa i brojni su faktori koji doprinose tome…

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana predsednice, članovi Vlade, ja svoje pitanje postavljam prvenstveno Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, a budući da, nažalost, resorni ministar, zbog bolesti, nije danas sa nama, iskoristiću svakako prisustvo premijerke i ostalih ministara.

Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je donet 2018. godine, Uredbom se određuje da žene, porodilje koje imaju pravo ostvarivati naknadu za porodiljsko po osnovi rođenja deteta i nege deteta, moraju uplaćivati obavezno osiguranje najmanje 18 meseci, dakle godinu i po dana, dok kod žena koje se bave poljoprivedom, koje rade na selu i po tom osnovu uplaćuju svoje doprinose, taj rok je nešto duži, ukupno dve godine, odnosno 24 meseca.

Budući da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom već krenuo, dakle u toj je nekoj početnoj fazi, smatram da bi neophodno bilo ispraviti ovu očito nepravdu, slobodno mogu reći i diskriminaciju, u pogledu ove kategorije žena i zato ne bismo smeli propustiti priliku.

Ja bih želela znati da li će izmena zakona podrazumevati ovu izmenu? Zbog čega? Pa, upravo žene koje rade na selu su žene koje žive i rade u specifičnim uvetima i njima dodatno treba pružiti podršku. To su, dakle, mlađe žene koje rađaju decu. Prema tome, bilo kakvom zakonskom uredbom ih ne smemo diskriminirati, već, naprotiv, podržati, subvencionisati, itd.

U tom smeru bih želela da se razmisli konkretno o ovoj zakonskoj odredbi, a mislim da je Ustavni sud u decembru protekle godine i doneo odluku da je ova odredba zakonska neustavna, što je još jedan od dodatih argumenata da se u ovom smislu poradi.

Moje drugo pitanje upućujem prevashodno Ministarstvu prosvete, ali svakako vama premijerka i celoj Vladi, a tiče se obrazovanja.

Naime, Grad Beograd je izdvojio sredstva za kupovinu tablet uređaja i to je jako veliki doprinos samoj digitalizaciji, razvoju obrazovanja, tako da će mlađi osnovci od prvog do četvrtog razreda dobiti tablet uređaje i od 1. septembra imati priliku da elektronski prate nastavu, da pristupe udžbenicima.

Moje pitanje je šta je sa ostalim delom zemlje, da li se konkretno radi na tome da se ova pozitivna praksa prenese na ostale gradove i zajednice, posebno kada imamo u vidu činjenicu da deca u seoskim područjima, ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogo većim izazovima? Ovo je, dakle, način da se na putu obrazovanja pokaže ravnomeran razvoj u pogledu odnosa prema svim sredinama.

Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem se na odgovorima, poštovana premijerko. Zaista mi je drago da čujem da su sporne, zapravo zakonske odredbe, koje su bile u prethodnom zakonu, eliminirane na taj način.

Ujedno bih iskoristila priliku i da apelujem na lokalne samouprave, kako ste i sami rekli, da sve svoje resurse i kapacitete usmere prema poboljšanju kvaliteta obrazovanja i sa tog aspekta svi zajedno utičemo na poboljšanje obrazovnog sistema.

Sledeća dva pitanja bih uputila ministrici kulture, gospođi Maji Gojković.

Naime, iz medija smo saznali da je grad Beograd otkupio određeni broj umetničkih dela, prevashodno radi zaštite istih i kako bi umetnička dela ostala u vlasništvu grada, pa bih želela da nas malo više, podrobnije informišete o tome.

Drugo pitanje se, takođe, odnosi na Ministarstvo kulture. Naime, pitanje očuvanja kulturne baštine je jedno od ključnih pitanja za dalji razvoj kulture i zanima me šta Ministarstvo kulture konkretno radi na ovim polju, ukoliko bi ste nas mogli informirati o tome? Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.03.2021.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam dva pitanja koja upućujem Ministarstvu poljoprivrede.

Prvo pitanje odnosi se na Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, koju je u aprilu 2020. godine donela Vlada, a kojom se precizira nekoliko mera za pomoć poljoprivrednicima i stočarima.

Predviđeno je 25 dinara po metru kvadratnom upisane površine kod gajenja povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara, pod dva - 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000, tri - 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše do 20.000 dinara i pod četiri - 800 dinara po košnici pčela, a najviše do 20.000 dinara.

Moje pitanje jeste da li su sredstva isplaćena spomenutim kategorijama?

Drugo pitanje se odnosi na subvencije koje država daje svake godine poljoprivrednim proizvođačima i stočarima. Da li su ove subvencije isplaćene za prošlu 2020. godinu i da li možda ima duga za 2019. godinu, budući da su ovo jako značajna sredstva kojima zapravo poljoprivrednici i stočari mogu planirati svoj rad na selu, svoje izdatke, kupovinu hrane za stoku itd?

O značaju sela, o pomoći poljoprivrednim proizvođačima i stočarima je izlišno govoriti. Dakle, od kvaliteta sela će zavisiti i život nas u gradu, bukvalno. Tako da, ovoj kategoriji i ovim granama privrede zaista trebamo posvetiti pažnju.

Ljudi na selu koji se bave ovim granama privrede se susreću sa brojnim poteškoćama. One su znatno izraženije sada u aktuelnoj pandemiji, tako da bi Vlada trebala izaći pored svih mera podrške koje smo do sada imali različitim sferama privrede sa pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.

Nije dovoljno samo urediti zakonsku regulativu. Potrebno je propratiti da li se na terenu propisi implementiraju, jer se stočari, kao i poljoprivrednici susreću sa brojnim poteškoćama.

Konkretno u ovom periodu broj stada se, recimo, udvostručio usled slabe potrošnje. Otkupna cena je mala, izvoz je takođe jako slab, sve su to problemi koji tište seljake i neko će možda biti i primoran da u bescenje da svoje stado, da ga proda. Ukoliko seljak proda svoje stado, teško će se verovatno odlučiti da ga ponovo nabavi.

Ono što se konkretno, sa čim se na terenu stočari susreću jeste i samo pitanje subvencija. Pitanje je da li zaista subvencije dođu do svakog stočara, do onog ko najveću muku vidi u samom tom procesu proizvodnje, jer konkretno kada su u pitanju uzgajivači ovaca oni imaju subvencije predviđene od 7.000 po grlu ovce i 2.000 po tovnom jagnjetu.

Međutim, subvencije po tovnom jagnjetu se ne uplaćuju direktno na račune samih stočara, već najčešće nakupci trgovci i drugi šverceri zloupotrebe svoju poziciju i prosto otkupe jagnjad od domaćina, a onda ih matiče kao svoja. Sve to rade uz pomoć, da kažemo, veterinarskih stanica.

Još jedna otežavajuća okolnost na terenu jesu i sami administrativni problemi. Recimo, matične službe, čak nekoliko procenata ukupne zarade ili subvencija koje se daju stočarima uzmu u toku jedne godine.

Zato bi jako važno bilo, budući da sada imamo i još jedno Ministarstvo za brigu o selu, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, prosto što više se bude na terenu, da se ti ljudi saslušaju jer su ovo neke novonastale okolnosti i problemi se iz dana u dan javljaju, povećavaju, ali ne samo saslušati, već pokušati na najbolji mogući način rešiti određene probleme i dati im određene podsticaje.

Ono što bi za nas kao građane trebalo da bude značajno i jako važno jeste činjenica da možemo pospešiti domaću proizvodnju time što ćemo kupovati domaće proizvode. To je najmanje što mi možemo učiniti.

To je nešto što će jačati domaću ekonomiju a što će na neki način pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima da njihov rad prosto bude isplativ i da imaju određene rezultate. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, a odnosi se na potrebu rekonstrukcije Službe za primarnu zdravstvenu zaštitu žena pri Domu zdravlja Novi Pazar.

Naime, u ovom dispanzeru za žene godišnje se obavi po nekoliko desetina hiljada pregleda. Tako je u 2019. godini taj broj je bio 44.910 usluga, a u 2020. godini broj usluga je usled pandemije bio nešto manji, prezicnije 39.527 usluga.

Međutim, uslovi u kojima se obavljaju pregledi u kojima radi medicinsko osobe ovog dela doma zdravlja su jako loši. Prostorni kapacitet je jako mali, tako da se usluge pružaju u dva odvojena dela zgrade doma zdravlja.

Dispanzer za žene se nalazi na trećem spratu, ali se ultrazvuk i CTG aparat nalaze u drugom delu zgradu. Tako će npr. trudnica u devetom mesecu trudnoće popeti se do trećeg sprata radi pregleda, i to stepenicama, zato što ne postoji lift, pa će onda ponovo sići da bi obavila ili uradila CTG pregled, pa se ponovo vratiti do trećeg sprata da dostavi lekaru svoj nalaz.

Moje pitanje je – kada će se rekonstruisati ovaj deo doma zdravlja i tako obezbediti bolji uslovi za osoblje, ali i za pacijentkinje? Zapravo, pre nekoliko godina sredstva su i bila obezbeđena posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, dispanzer za žene je tada dobio nešto opreme, ali planirana rekonstrukcija je izostavljena. Hvala vam.