Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan set izbornih zakona kao i drugih zakona koji su donekle produkt promene izbornih zakona i dosta toga smo danas u obrazloženjima čuli.
Naime, postignuta rešenja su prevashodno rezultat dijaloga koji se vodio poslednjih meseci i ono što je veoma važno jeste da se kada se postigne kompromis određeni između vladajućih stranaka i opozicije i dođe do određenog rešenja, a sve u cilju poboljšanja izbornog procesa, jeste svakako za pohvalu, jer ne trebamo gledati kratkoročno na ove promene, već kao pozitivan efekat koji će se dugoročno odraziti na sve izborne procese i ne smemo gledati i na stvari koje se direktno samo na nas odnose, da li nas pogađaju ili ne, već da nastojimo da zakonska rešenja budu što kvalitetnija što bolja i da što manje izmena i dopuna kasnije zapravo i zahtevaju.
Poslanici SPP na čelu sa našim liderom, rahmetli, akademikom Muamerom Zukorlićem, su uzeli aktivno učešće u dijalogu i svojim konstruktivnim predlozima svakako doneli i između ostalog ovim zakonskim rešenjima koja danas imamo na dnevnom redu.
Svakako da je naš fokus bio u tim pregovorima da se poboljšaju izborni uslovi kada su u pitanju same liste nacionalnih manjina. U tom smislu bilo je nekoliko predloga koji su i uvršteni, kao što smo već čuli, smanjenje broja overenih izjava ili potpisa sa deset na pet hiljada za liste nacionalnih manjina je bitna promena i smatramo sasvim adekvatna u odnosu na pređašnje rešenje.
Sa druge strane, sada liste nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata. One liste nacionalnih manjina koje budu osvojile manje od tri posto njihov količnik će se uvećati za 35% što je takođe značajno.
Ono što je bio jedan od naših zahteva, a koji se ovog puta nije našao u ovom setu zakona koji će verovatno kao i što ste i sami istakli biti produkt neke šire promene i da kažemo obnove samog izbornog sistema, jeste pitanje smanjenja broja poslanika kada su u pitanju liste nacionalnih manjina, pri formiranju poslaničkih klubova u Skupštini, u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa pet na tri posto narodnih poslanika. To bi svakako podrazumevalo da Zakon o Narodnoj skupštini promeni i očekujemo da će se to u budućem periodu i desiti.
Zatim, tu su pored ostalih i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je veoma važan, na neki način će pospešiti transparentnost i efikasnost prilikom samih izbornih procesa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali prilike da čujemo od ministra u uvodnom izlaganju, pred nama je danas set izuzetno važnih zakona iz nekoliko, možemo reći čak i različitih oblasti.
Ja ću se prvo osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Ako pogledamo zakonsku regulativu koja je na snazi, odnosno važeća u Republikci Srbiji, uočićemo da zapravo predmet zaštite intelektualne svojine jesu duhovna nematerijalna tvorevina koja je kreacija čoveka i u tom smislu možemo reći tu spadaju književna, likovna, muzička dela, različiti softverski programi itd.
Intelektualna svojina se zapravo od materijalne svojine razlikuje po tome što se radi o zaštiti apstraktnog koncepta, odnosno proizvoda ljudske kreativnosti. U tom smislu, intelektualna svojina ima svoju vrednost, značaj i ona je nešto što se poseduje, takođe kao i materijalna svojina.
Zakonska regulativa koja je štiti je izuzetno važna, budući da imamo tendenciju stalnog porasta ove vrste, možemo slobodno reći kreacije ljudske ili kreativnosti koja je ujedno profitabilna, a sa druge strane, zaista i korisna. Kada su u pitanju svojinska prava, kao i kod materijalne svojine, neophodno je zatražiti dozvolu po pitanju korišćenja određenog produkta ljudskog, tako isto kod intelektualne svojine, neophodno je zatražiti i dobiti dozvolu od autora određenog dela. Osim što je potrebno da se da dozvola podrazumeva se i potrebno je da autor određene kreacije bude potpisan kako bi se ustanovilo i sačuvalo njegovo autorsko pravo. Zakon deli intelektualnu svojinu na dve oblasti, a to su autorska i srodna prava i druga vrsta je industrijska svojina.
Pod prvom oblašću autorska i srodna prava, podrazumeva se ili su zaštićeni filmovi, kompjuterski programi i igre, muzički produkti, književna i naučna dela, a kada je u pitanju industrijska svojina, onda se štite različiti žigovi, patenti, čak i geografske oznake itd.
Ukoliko se ne varam, zakonska regulativa na nivou Republike Srbije ovu vrstu svojine štiti sa šest zakonskih rešenja i nekoliko podzakonskih akata, što će ovim izmenama i dopunama svakako biti dodatno unapređeno, budući, kako rekosmo da se radi o grani delatnosti koja je stalno u ekspanziji i ona zahteva adekvatnu reakciju same zakonodavne regulative.
Malopre spomenuh pitanje autorskih prava u situaciji kada je neophodno da autor određenog dela bude konsultovan, bude odobreno i bude, u najmanju ruku, potpisan. Ukoliko dođe do kršenja ovih prava, autor nekada svoje pravo može zatražiti i dobiti na sudu, međutim u vidu materijalne nadoknade, odnosno obeštećenja. Međutim, složićemo se da ovo nije uvek adekvatna zamena, jer je autoru određenog dela značajnije da bude prepoznatljiv po svojoj kreaciji i da bude potpisan, nego što će kasnije dobiti vid obeštećenja. U tom smislu bi se moralo imati mnogo više senzibiliteta u pogledu korišćenja, recimo fotografija, različitih vrsta video snimaka itd, a veoma često danas mediji, činjenica je, znaju prekršiti ovaj, da kažemo, moralni kodeks u pogledu poštovanja prava onoga koji je i kreirao određenu stvar.
Zapravo, konkretno što se tiče samih izmena kod ovog zakona, primećujemo da se, kako čusmo, sa Republičke poreske inspekcije nadležnost prebacuje na tržišnu inspekciju, odnosno na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na taj način se dodatno treba intenzitet zaštite ove vrste svojine svakako i nastaviti.
Dodatno su u sam program intelektualne svojine uvršteni ovim zakonskim rešenjem kompjuterski programi, odnosno softverski programi, koji su danas i te kako prisutni u pogledu grane IT sektora, koji dodatno zauzima sve više maha i dodatno je potrebno sprečiti koliko je moguće pitanje sive ekonomije, odnosno tržišta koje posluje po nelegalnim principima.
Kada govorimo o samim idejama, patentiranju, potpisivanju i autorstvu generalno, zanimljivo je možda spomenuti činjenicu da se ideje zapravo i određena dela ili proizvodi ljudske kreativnosti ili kreacije, nisu potpisivali do nekog modernijeg doba, da kažemo, ranije se ideje nisu potpisivale, jer sa druge strane se smatralo da niko neće ukrasti ideju. Danas vidimo da je tržište nemilosrdno, pa i na tom polju je potrebno regulisati određene principe.
Sledeće zakonsko rešenje na koje bi se želela osvrnuti jeste pitanje zakona o izmenama i dopunama Zakon o elektronskom fakturisanju. Čuli smo da se uvodi sistem elektronskih faktura i da se rok pomera za nekoliko meseci, ali ovo je izuzetno važan princip gde se predviđaju obuke subjekata javnog sektora u pogledu elektronske fakture. Uvodi se javna lista sistema elektronskih faktura što će privrednim subjektima i javnom sektoru ubrzati poslovne procese.
Vidimo da u pogledu mogućnosti povraćaja PDV svakako da će elektronski sistem faktura omogućiti brojne olakšice, ekspeditivniji, transparentniji i efikasniji rad i u tom smislu, dakle, činjenica da će se izbeći svi oni silni papiri u pogledu fakturisanja i mogućnosti da se zagubi ta arhiva. Svakako da podržavamo usled reforme javnog sektora i ovaj vid elektronskog fakturisanja.
Pitanje Zakona o tržištu kapitala, još jedno polje koje kao intelektualna svojina stalno u procesu ekspanzije, promena, blagog porasta ili pada, gde treba adekvatno zakonski reagirati. Vidimo da iz ovog zakonskog rešenja zapravo nudi se određena stabilnost, pravna sigurnost privrednim subjektima, kako domaćim, tako i stranim koji će biti na tržištu kapitala, sa druge strane, uređuje se jedinstveno tržište i njihov pravni položaj.
Zakon o tržištu kapitala inače prvi put je donet 2011. godine, pre 10 godina i od tada je pretrpeo nekoliko izmena, a svakako da to praksa i zahteva budući da se radi o jako promenljivom, da kažemo, parametrima. Sa druge strane, čuli smo da ovaj vid zakonske regulative predstavlja i usaglašavanje sa zakonima EU u pogledu stabilnosti.
Činjenica je da u poslednjih deset godina, odnosno poslednju deceniju globalna ekonomska kriza je uticala na blagu nestabilnost tržišta, kako na globalnom, tako i na domaćem planu i tu imamo određenih promena i zato je neophodno zakonski precizirati i regulisati, dati određenu sigurnost i učiniti atraktivnijem domaće tržište, kako za domaće, tako i za strane ulagače.
Pitanje zajma od Banke za razvoj Saveta Evrope u pogledu razvoja univerzitetske infrastrukture jeste još jedno pitanje koje je izuzetno važno. Ulaganje ili investicija u obrazovanje ovog puta u visoko obrazovanje jeste nešto što je veoma značajno, čemu se treba stremiti, težiti i što svakako podržavamo. Vidimo da je u planu da se sedam fakulteta na nivou grada Beograda, odnosno fakulteta koji su u sklopu univerziteta u Beogradu ili u potpunosti adaptira u nekim segmentima ili da se zgrade rade iznova i to će nesumnjivo uticati na kvalitet rada i poboljšanje uveta samog studiranja i rada samih studenata.
Ono što bi bila naša sugestija svakako jeste da se ovaj princip razvoja univerzitetske infrastrukture prenese i na druge gradove, univerzitetske gradove u Republici Srbiji, poput Niša, Kragujevca, Novog Pazara, Novog Sada, itd. Dakle, u tom smeru treba delovati, jer investicije u samo obrazovanje je nešto što dugoročno donosi rezultate i što treba i svakako jeste jedan od strateških ciljeva.
U pogledu Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša ovo je vid ugovora, odnosno sporazuma koji svakako predstavlja jačanje saradnje između dve države, predstavlja bilateralni sporazum, kao značajan iskorak u pravcu unapređenja političkih odnosa.
Osim toga, konkretno ovaj sporazum će olakšati nosiocima službenih i diplomatskih pasoša jedne i druge zemlje, i to u trajanju do 30 dana da bez dodatnih viza i dodatne birokratije mogu boraviti u tom predviđenom periodu na teritoriji obe države. Dakle, i ovaj sporazum svakako zavređuje pažnju i podršku.
Pitanje podrške od strane države o samoj infrastrukturi, odnosno privredi u pogledu saniranja koliko je moguće posledica pandemije izazvane virusom Kovid 19, jeste nešto na čemu treba i dalje ustrajati i ukoliko je moguće sam dijapazon, odnosno spektar onih koji su obuhvaćeni određenim vrstama pomoći proširiti. Ovoga puta to su ugostitelji, hotelijeri na gradskom području, druge vrste privrednika, autoprevoznici itd.
Više puta smo sa pozicije našeg poslaničkog kluba i naše Stranke pravde i pomirenja ukazivali na to da se treba razmisliti i o različitim vrstama subvencije i pomoći poljoprivrednim proizvođačima, proizvođačima drugih privrednih delatnosti koje možda u određenim momentima takođe su bile ugrožene i osećale posledice aktuelne pandemije.
Toliko, zahvaljujem.
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.
Poštovani predstavničke Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu predlog nekoliko odluka koje se ponajpre tiču načina uređenja i biranja sudija koji se biraju po prvi put na sudijski funkciju. Mi smo zapravo u ovom sazivu mnogo puta i govorili i diskutovali na ovu temu, a upravo predložene ustavne promene idu u pravcu još samostalnijeg i nezavisnijeg sudstva, što je cilj kome treba svakako težiti i kome svaka moderno uređena i demokratski nastrojena zemlja teži. Između ostalog, Srbija se deklarisala i odredila za taj put.
U pogledu izbora sudija, bez obzira da li u ovoj varijanti ili nakon sprovedenog referenduma, ukoliko se građani za to izjasne, kvaliteti koji nekog delegiraju za izbor na mesto sudije, tužioca i generalno pravosudnih organa jesu, osim stručnosti i osposobljenosti, kvalitet dostojnosti. To je nešto što će značiti suštinsku promenu u pogledu sudijske funkcije, u pogledu pravosuđa i generalno u pogledu zaštite prava, pravde i unapređenja procesa pravosudnih organa.
Zapravo, negde smisao podele vlasti na izvrnu, zakonodavnu i sudsku, u kojoj će sudska biti što je moguće samostalnija i služiti za očuvanje pravnog poretka zemlje, jeste zapravo nešto što je glavni cilj i nastojanje moderno orijentisanih zemalja.
Ono što smo mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja u ovom sazivu vrlo često upozoravali i o tome govorili, jeste da se nekada te važne funkcije, posebno u manjim sredinama, znaju i te kako zloupotrebi i nekada, nažalost, umesto da se radi u korist građana, zapravo se direktno nanosi nepravda i ruše prava građana. O tome i te kako treba povesti računa.
Spominjali smo konkretne slučajeve, a najkarakterističniji je slučaj svakako ubistvo novinara i humanista Edina Hamidovića. Očekujemo da i tužilaštvo i sudski organi odrede svoj posao. Često čujemo da među sudijama imamo korumpiranih, među policajcima, među onima koji su nadređeni policajcima. Čak šefovi određenih policijskih stanica se povezuju sa vrlo sumnjivim i kriminalnim radnjama. To je nešto što se ne bi smelo dešavati, jer ukoliko neko predstavlja tako važan organ, a u svom ponašanju zapravo odaje sasvim drugu sliku, onda realno postoji opasnost od kršenja zakona, direktnog rada protiv interesa građana itd.
Ono na čemu smo insistirali i na čemu i dalje insistiramo, jeste da se vodi računa o nacionalnoj zastupljenosti upošljenika u redovima državnih organa iz nacionalnih manjina koje čine sastav stanovništva određene teritorije. Prevashodno mislimo na policiju, policijske službenike, na poresku upravu, recimo, u Novom Pazaru, na sudstvo, tužilaštvo i sve državne organe koji zapravo predstavljaju sistem određene države, jer to je nešto gde se pokazuje i odgovornost i poverenje prema građanima, bilo da pripadaju većinskom ili nekom od manjinskih naroda. Zahvaljujem.
Nema govora na sednicama odbora.