Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali prilike čuti, danas je pred nama jedan zaista širok spektar zakona iz različitih oblasti koji se dobrim delom tiču i imovinskih prava građana, a što je opet refleksija ili uticaj donošenja budžeta za 2022. godinu, i to budžeta koji se može okarakterisati kao razvojni, posebno usled činjenice da se donosi u vreme pandemije, kada je globalna kriza prisutna i u mnogo jačim i razvijenijim zemljama. Način da se na ovaj način konsoliduju finansijska sredstva, finansijske mogućnosti same zemlje je za svaku pohvalu. Direktno je budžet tu zapravo i razlog donošenja nekih zakona, kao što je Zakon o budžetu, Zakon o porezima itd, da bi se na neki način budžetska godina zatvorila i krenulo u novu potpuno spremno.
Sa druge strane, vidimo da postoje i potpuno nova zakonska rešenja, kao što je Zakon o budžetskoj inspekciji, koji će dati konkretne efekte, pozitivne svakako, u pogledu organizacije javne uprave, a što će se, nadamo se, ponajviše reflektovati na same lokalne zajednice.
U pogledu samih izmena i dopuna zakona, ja bih se ponajpre osvrnula na izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Dosta toga smo imali prilike čuti od ministra i izvestioca nadležnog odbora, ali smatram da je ova tema izuzetno važna i da zapravo jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja Republike Srbije svakako jeste razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj takođe.
Sa druge strane, to je jedna od najvećih razvojni šansi koju svakako treba iskoristiti, a sa druge strane, kako čusmo, donošenje novog budžeta za 2022. godinu izdvajanjem značajnih povećanja u pogledu poljoprivrede će, posebno u pogledu podsticaja finansijskih, mnogo učiniti i pospešiti, nadamo se, život konkretno poljoprivrednih proizvođača na selu, ali imati i refleksije na celo društvo.
U pogledu samog cilja donošenja zakona svakako da možemo reći da neka generalna ocena ovog zakona jeste zapravo da on predstavlja stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji, što će sa druge strane omogućiti konkurisanje za sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije koja su veoma značajna i koja nam u tom smislu treba biti i primer u pogledu razvoja i mogućnosti razvoja same poljoprivrede i generalno afirmacije života na selu.
Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je i nekoliko novih konkretnih mehanizama koji će svakako olakšati sam i život na selu, ali i kvalitetniji rad i saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Dakle, u tom cilju, u skladu sa aktuelnom digitalizacijom na svim poljima, neophodno je bilo svakako poraditi na polju digitalizacije i osavremenjivanja korespondencije i same birokratije u pogledu same poljoprivrede.
Tu se izašlo sa novim softverskim rešenjem E-agrar, koje će u budućnosti imati veoma značajan uticaj na život i rast, prvenstveno poljoprivrednih proizvođača, jer će ovim softverskim rešenjem zapravo biti mnogo olakšano u pogledu konkretne procedure. Recimo, ovo softversko rešenje će sadržati registar poljoprivrednih gazdinstava, što znači da se direktno, elektronskim putem, poljoprivredni proizvođači mogu registrovati svoje poljoprivredno gazdinstvo, sa druge strane mogu obnoviti svake godine poljoprivredno gazdinstvo. Osim toga, u svakom momentu mogu imati pristup, dakle svom predmetu, slučaju i informacijama o gazdinstvu i samo jednim klikom bukvalno doći do neophodnih informacija.
Sa druge strane, nadamo se da će ovaj sistem svakako uticati na transparentnost, u pogledu subvencija koje se dodeljuju poljoprivrednim proizvođačima, ali sa druge strane i u pogledu samog konačnog korisnika, odnosno konkretno poljoprivrednog proizvođača, u pogledu procedure, koja je nekada znala biti izuzetno otežana i nekada čak, u određenim segmentima kasniti u pogledu same isplate subvencija.
Smatramo da će ovim rešenjem se sprečiti i neke zloupotrebe koje smo do sada, možda imali u pogledu posrednika, koji su se stavljali na raspolaganje samim poljoprivrednicima, a možda zapravo i nisu toliko ažurni bili ili radili na pomoći samim poljoprivrednim proizvođačima.
Ono što bi neki zaključak mogao biti i pitanje, jeste zapravo da li su poljoprivredni proizvođači, zapravo osposobljeni u pogledu informacija one pismenosti i korišćenja ovih savremenih sredstava komunikacije, koja će svakako kroz E-agrar sada biti prisutna. Vidimo da se ovim zakonskim rešenjem i o tome vodilo računa i da će se verovatno nekim podzakonskim aktima, zapravo urediti način organizacije na terenu, kroz osnivanje različitih kancelarija, kako sam mogla shvatiti iz ponuđenog predloga, kroz osnivanje različitih odbora, zapravo mesta gde se poljoprivredni proizvođači direktno mogu obratiti i dobiti potrebnu pomoć i logistiku. To je veoma značajno u pogledu transparentnosti i efikasnijeg rada na tom polju. Sa druge strane, pitanje života na selu, organizacije života na selu, pitanje generalno afirmacije i pogleda na selo, od strane društva, je jedno od suštinskih pitanja i ovom pitanju se treba najozbiljnije prići.
Kvalitet života u gradu, u urbanim sredinama će u velikoj meri zavisiti od organizacije života na selu, što konkretno znači da osim ovih zakonskih rešenja, koja su izuzetno dobra, svakako svim snagama, kao što se i pokazuje, trebamo nastaviti i raditi na poboljšanju uslova za ljude koji žive na selu. U tom smislu, da bi nekom učinili atraktivnim život na selu, moraju biti obezbeđeni svi osnovni uslovi za život, kao što je dobra saobraćajna infrastruktura, kao što su dobre socijalne usluge, zdravstvene usluge itd. Na tom polju treba, zaista raditi da se što manji jaz primeti između života na selu i u gradu.
Sa druge strane, život na selu u pogledu atraktivnosti prema omladini ili mladim bračnim parovima je nešto na šta posebno treba obratiti pažnju, u pogledu mogućnosti i želje da ostaju na svojim imanjima, za razliku od odluke kada odluče da napuste svoja imanja, da dođu da žive u gradu, gde će možda biti podstanari, gde će živeti od jedne plate i možda jedva krpiti kraj sa krajem. U pogledu subvencija i načina podrške države na ovom pitanju bi se moglo i te kako poentirati i dobiti konkretne efekte na tom polju.
Pitanje seoskih područja koja se mogu smatrati draguljem ove zemlje, između ostalog, spomenula bih i pitanje Pešterske visoravni kao dela netaknute prirode, u pogledu zdrave klime, zdravih poljoprivrednih proizvoda, mesnih proizvoda, mlečnih i tako dalje, to je čini mi se još nedovoljno iskorišćen resurs u pogledu mogućnosti koje zapravo i pruža ovaj deo, koji se nalazi na teritoriji sandžačkih opština u Republici Srbiji.
Pitanje, odnosa države je veoma važno, ali sa druge strane pitanje lokalnih samouprava, odnosno jedinica lokalnih samouprava i onih koji vode godinama jedinice lokalne samouprave, zapravo snose veoma veliku odgovornost u pogledu afirmacije i želje da se život na tim područjima pospeši. Recimo, mi smo proteklih decenija, možemo slobodno reći imali niz obećanja u pogledu afirmacije Pešteri, posebno onog dela koji se nalazi na teritoriji tutinske opštine uz obećanje nekih industrijskih zona i različitih drugih projekata od kojih nažalost ni do dan danas ničega nema. Dakle, imamo vlast koja konstantno 30 godina guši taj prostor. Kada se pojave potencijalni investitori iz dijaspore ili prosto ljudi koji žele ulagati, oni nastoje da na svaki način osujete njihove namere i na taj način blokiraju razvoj.
Sa druge strane, deo Pešteri koji se nalazi na teritoriji sjeničke opštine, recimo u poslednjih nešto više od godinu dana, pokazuje kada imate lokalnu vlast, koja je domaćinski orjentisana, koja vodi računa o resursima i mogućnostima i koja pored svih kredita i zaduženja iz prethodnog perioda, nastoji da omogući građanima i stanovnicima same opštine, da iscrpi svaki mogući resurs, onda odmah vidite napredak u tom segmentu.
Konkretno je pre nekoliko dana ispred opštine Sjenice potpisan sporazum sa Ministarstvom o selu u pogledu podrške zadrugama kao efikasnom i korisnom načinu organizovanja poljoprivrednih proizvođača, osim toga budžetom predviđena sredstva za izgradnju i rekonstrukciju osnovnih škola u Sjenici, pokazatelj su da ukoliko ljudi koji nose važne funkcije na nivou lokalnih samouprava idu sa zahtevima prema republičkim organima, može se ostvariti i te kakav rezultat.
Dalje bih se osvrnula na pitanje izmene i dopuna Zakona o porezima na upotrebu držanje i nošenje dobara. Ovo je izuzetno važno zakonsko rešenje i čini mi se da su efekti u javnosti upravo veoma pozitivni i proizilaze iz proste činjenice što će ovim zakonskim rešenjem biti smanjen porez na korišćenje motornih vozila, konkretno putničkih vozila i što će veoma značajno biti prilikom registracije vozila gde se po osnovu starosti i kubikaže motora umanjuje znatno porez za starija vozila i za vozila koja imaju jaču kubikažu.
Ovim rešenjem se predlaže smanjenje poreza na automobile, zapremine motora preko dve hiljade kubika, što je potpuno opravdano i predstavlja veoma dobro rešenje. Trenutno poresko opterećenje recimo, eksponencijalno raste kada zapremina motora ide preko dve hiljade kubika što nema svoje opravdanje, jer vozila novije proizvodnje vrlo često postižu uz manju kubikažu jaču snagu motora, što znači da je i sa tehnološkog aspekta ovo pređašnje rešenje donekle bilo prevaziđeno i novo će svakako dati i pokazati konkretne rezultate.
Ono što bi se moglo kao neki vid, da kažemo, sugestije u pogledu donošenja ovog zakona spomenuti jeste sledeća stvar, da vozila od dve hiljade, do dve hiljade i petsto kubika možda bi trebalo o tome razmisliti u nekim narednim zakonskim rešenjima, da ne bi trebalo eksponencijalno oporezivati, jer vrednost tih vozila nije mnogo veća u odnosu na vozila od 1600 do 2000 kubika. Možda bi se u to smeru moglo razmisliti, pa umesto pet puta da bude uvećanje, da negde kompromisno možda bude tri puta.
Sledeće zakonsko rešenje na koje ću se osvrnuti jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Dakle, ovo je svakako u pogledu strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji koja treba da doprinese poboljšanju pravnog i organizacionog okvira, odnosno kapaciteta i službenika.
Vidimo, dakle, da se sada samo težište spušta na zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, što je veoma važno, i da se uvodi novi okvir kompetencija.
Dakle, nadamo se da će ovo zakonsko rešenje, ukoliko se u potpunosti implementira, uticati na to da se sam okvir kompetencija ispoštuje prilikom primanja zaposlenja i generalno praćenje samih državnih službenika od samog početka zasnivanja radnog odnosa, pa do kraja angažmana na određenom nivou.
Nadamo se da će se smanjiti zloupotrebe u pogledu partijskog zapošljavanja i nekih sitnih interesa kojih na lokalu vrlo često imamo, a na štetu kvaliteta, efikasnosti rada lokalne samouprave.
Ono što bih želela istaknuti i što je zapravo uopšte poznato, zakonska i ustavna obaveza jeste, a ovde se decidno u članu 19. ističe da pri zapošljavanju mora se voditi računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom među zaposlenima mora održavati u najvećoj meri strukturu stanovništva. Dakle, apel prema lokalnim samoupravama i prema državnim organima, institucijama na nivou lokalnih samouprava da se ispoštuje nacionalna struktura u sredinama gde je mešovit sastav.
U pogledu Zakona o budžetskoj inspekciji bih želela nešto reći kao novom zakonskom rešenju. Dakle, čuli smo od ministra da zapravo ovo podrazumeva centralizaciju budžetske inspekcija. Ovo će svakako značiti adekvatniju i bolju kontrolu u pogledu efikasnijeg trošenja i korišćenja javnih sredstava, dobara ove zemlje kroz adekvatniju kontrolu, gde se neće prepuštati kontrola samo inspektorima na lokalnom nivou, već će se svakako centralizovati i odgovaraće višim instancama i svakako da će se tu smanjiti prostor za zloupotrebe.
Sa tog aspekta pitanje i implikacija ovih zakona na život građana će biti vidljiv, a i u pozitivnom smeru svakako okarakterisana i želela bih na kraju istaći da će u danu za glasanje poslanici poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke podržati ova zakonska rešenja.
Hvala.