Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas imam dva pitanja koja upućujem Ministarstvu poljoprivrede.

Prvo pitanje odnosi se na Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti Kovid 19, koju je u aprilu 2020. godine donela Vlada, a kojom se precizira nekoliko mera za pomoć poljoprivrednicima i stočarima.

Predviđeno je 25 dinara po metru kvadratnom upisane površine kod gajenja povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara, pod dva - 3.000 dinara po grlu krave, a najviše 30.000, tri - 500 dinara po grlu ovce ili koze, a najviše do 20.000 dinara i pod četiri - 800 dinara po košnici pčela, a najviše do 20.000 dinara.

Moje pitanje jeste da li su sredstva isplaćena spomenutim kategorijama?

Drugo pitanje se odnosi na subvencije koje država daje svake godine poljoprivrednim proizvođačima i stočarima. Da li su ove subvencije isplaćene za prošlu 2020. godinu i da li možda ima duga za 2019. godinu, budući da su ovo jako značajna sredstva kojima zapravo poljoprivrednici i stočari mogu planirati svoj rad na selu, svoje izdatke, kupovinu hrane za stoku itd?

O značaju sela, o pomoći poljoprivrednim proizvođačima i stočarima je izlišno govoriti. Dakle, od kvaliteta sela će zavisiti i život nas u gradu, bukvalno. Tako da, ovoj kategoriji i ovim granama privrede zaista trebamo posvetiti pažnju.

Ljudi na selu koji se bave ovim granama privrede se susreću sa brojnim poteškoćama. One su znatno izraženije sada u aktuelnoj pandemiji, tako da bi Vlada trebala izaći pored svih mera podrške koje smo do sada imali različitim sferama privrede sa pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima.

Nije dovoljno samo urediti zakonsku regulativu. Potrebno je propratiti da li se na terenu propisi implementiraju, jer se stočari, kao i poljoprivrednici susreću sa brojnim poteškoćama.

Konkretno u ovom periodu broj stada se, recimo, udvostručio usled slabe potrošnje. Otkupna cena je mala, izvoz je takođe jako slab, sve su to problemi koji tište seljake i neko će možda biti i primoran da u bescenje da svoje stado, da ga proda. Ukoliko seljak proda svoje stado, teško će se verovatno odlučiti da ga ponovo nabavi.

Ono što se konkretno, sa čim se na terenu stočari susreću jeste i samo pitanje subvencija. Pitanje je da li zaista subvencije dođu do svakog stočara, do onog ko najveću muku vidi u samom tom procesu proizvodnje, jer konkretno kada su u pitanju uzgajivači ovaca oni imaju subvencije predviđene od 7.000 po grlu ovce i 2.000 po tovnom jagnjetu.

Međutim, subvencije po tovnom jagnjetu se ne uplaćuju direktno na račune samih stočara, već najčešće nakupci trgovci i drugi šverceri zloupotrebe svoju poziciju i prosto otkupe jagnjad od domaćina, a onda ih matiče kao svoja. Sve to rade uz pomoć, da kažemo, veterinarskih stanica.

Još jedna otežavajuća okolnost na terenu jesu i sami administrativni problemi. Recimo, matične službe, čak nekoliko procenata ukupne zarade ili subvencija koje se daju stočarima uzmu u toku jedne godine.

Zato bi jako važno bilo, budući da sada imamo i još jedno Ministarstvo za brigu o selu, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, prosto što više se bude na terenu, da se ti ljudi saslušaju jer su ovo neke novonastale okolnosti i problemi se iz dana u dan javljaju, povećavaju, ali ne samo saslušati, već pokušati na najbolji mogući način rešiti određene probleme i dati im određene podsticaje.

Ono što bi za nas kao građane trebalo da bude značajno i jako važno jeste činjenica da možemo pospešiti domaću proizvodnju time što ćemo kupovati domaće proizvode. To je najmanje što mi možemo učiniti.

To je nešto što će jačati domaću ekonomiju a što će na neki način pomoći i samim poljoprivrednim proizvođačima i stočarima da njihov rad prosto bude isplativ i da imaju određene rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje rada i delovanja nezavisnih regulatornih tela je jako važno za sve građane, samim tim i za Skupštinu, za nas poslanike kao predstavnike naroda, budući da imamo i nadzornu ulogu u pogledu delovanja ovih jako važnih delova sistema.

Kada je u pitanju rad Agencije za sprečavanje korupcije, moramo reći da je delokrug rada i nadležnosti ove Agencije jako važan i značajan. Znamo da je zakonom i predviđeno da organe ove Agencije i čine direktor i Veća Agencije, čije članove danas i biramo, značajno je to što članovi Veća Agencije imaju unutar same Agencije neku vrstu interne kontrole u pogledu poslovanja i delovanja direktora načina njegovog delovanja u različitim pravnim postupcima i tako dalje, i to je jako značajno.

Sa druge strane, složiću se sa kolegama koji su ranije isticali da mi kao poslanici nemamo priliku da se upoznamo lično sa predloženim kandidatima, ali to prepuštamo svakako Ministarstvu pravde da ponese taj deo odgovornosti i ono što ćemo i mi, svakako kao poslanički klub, podržati članove predložene za sastav Veća Agencije i na taj način očekivati da adekvatno, profesionalno, principijelno odrade svoj deo posla.

Međutim, pitanje korupcije je pitanje koje je bukvalno pitanje koje se tiče svakog društva države. Danas u svetu nemamo državu u kojoj nema korupcije i to je nešto što je činjenica, ali se države razlikuju procentualno u pogledu zastupljenosti korupcije i sfera, generalno, društva u koje je korupcija zašla.

To je problem koji je slojevit i gde nije dovoljan rad samo jedne agencije, kao što je Agencija za sprečavanje korupcije, već je potrebno da celo društvo bude ujedinjeno u borbi protiv korupcije. To će se postići na nekoliko načina.

Prvo je potrebno imati jako dobru koordinaciju između nadležnih organa institucija u pogledu borbe protiv korupcije, i u tome se mora biti principijelno i dosledno, što znači da bilo ko u ovom lancu sistema ima drugačiji pogled na korupciju ili da je imalo tolerantan na korupciju to će stvoriti dodatne probleme u društvu.

Ono što smatram jako važnim u ovom momentu jeste podizati svest u društvu o štetnosti korupcije. To je jako važno, jer kad imate činjenicu da je u nekom društvu korupcija prisutna u svim sferama društva, to na neki način, nažalost, postaje deo svakodnevnice i deo normalnih pojava.

To ne smemo nikako dozvoliti i tu upravo nadležne institucije, generalno, putem medijskih sadržaja svi zajedno moramo delovati na način da građanima prvo ukažemo na štetnost korupcije, da korupcija direktno šteti ekonomskom blagostanju zemlje i da će korupcija samo dovesti do toga da generalno životni standard svih građana bude niži, sa jedne strane.

Sa druge strane, građani se moraju upoznati i sa tim da je bilo kakav vid učestvovanja u samom lancu korupcije, zapravo krivično delo i da ne sme biti u tom smislu ni prema sebi tolerantan, da sebi dozvoli da nekada u određenim momentima pospeši možda čak i ne znajući ili indirektno određeni lanac korupcije, a da to postane nešto što je normalna pojava. Dakle, podizanje svesti kod građana o štetnosti korupcije je nešto što je jako važno.

S druge strane, lokalne samouprave su jako važna karika u tom lancu. Zbog čega? Pa, upravo se u lokalnim samoupravama, nažalost, građani ponajčešće i suočavaju i sa problemom korupcije i organizovanog kriminala i svim drugim društvenim devijacijama koje postoje u društvu i upravo su građani u tim, da kažem, manjim zajednicama nekada više izloženi tim negativnim uticajima, nego možda u nekom većem sistemu, gde je odlučnost u borbi protiv ovih društvenih i socijalnih devijacija znatno odlučniji.

U tom smislu, lokalne samouprave takođe moraju mnogo više raditi na prevenciji i suzbijanju same korupcije. To će ponajpre kroz jedan otvoren, transparentan rad, otvorenost prema građanima u pogledu ponajpre budžeta, trošenja budžetskih sredstava kroz jedan, da kažemo, racionalan i odgovoran odnos prema budžetu, ali i transparentan odnos u pogledu dostupnosti informacija.

Da bih bliže predstavila probleme koji u manjim zajednicama postoje, ja ću prosto ukazati, recimo, na činjenicu da se prava uzbunjivača u jednom momentu moraju jako ispoštovati i zaštiti u smislu kada neki građanin se odvaži da ukaže na korupciju, na određene malverzacije da se, prosto, adekvatno mora zaštiti i tu zakonski reagovati.

Mi smo imali činjenicu da je u Novom Pazaru građanin, određeni aktivista, izašao sa nizom informacija o različitim malverzacijama u lokalnoj samoupravi. Nakon toga je on u sred bela dana bio pretučen u jednom lokalnom kafeu. Dakle, to su stvari koje se ne smeju tolerisati.

S druge strane, jedan svežiji primer jeste upravo iz Sjenice, gde je određena grupa političkih neistomišljenika, očito, otela, kidnapovala direktora jedne škole i na taj način maltretirala, uzurpirala njegovo prava, a čini mi se da je izostala adekvatna reakcija nadležnih organa. Tu je saopšteno, bukvalno, dalje MUP preuzima nadležnost. Međutim, mora se pokazati u ovakvim slučajevima neselektivnost i jedna odlučna borba ne samo u Beogradu kao centru, već i u manjim sredinama kao što su gradovi i opštine Sandžaka.

Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, a odnosi se na potrebu rekonstrukcije Službe za primarnu zdravstvenu zaštitu žena pri Domu zdravlja Novi Pazar.

Naime, u ovom dispanzeru za žene godišnje se obavi po nekoliko desetina hiljada pregleda. Tako je u 2019. godini taj broj je bio 44.910 usluga, a u 2020. godini broj usluga je usled pandemije bio nešto manji, prezicnije 39.527 usluga.

Međutim, uslovi u kojima se obavljaju pregledi u kojima radi medicinsko osobe ovog dela doma zdravlja su jako loši. Prostorni kapacitet je jako mali, tako da se usluge pružaju u dva odvojena dela zgrade doma zdravlja.

Dispanzer za žene se nalazi na trećem spratu, ali se ultrazvuk i CTG aparat nalaze u drugom delu zgradu. Tako će npr. trudnica u devetom mesecu trudnoće popeti se do trećeg sprata radi pregleda, i to stepenicama, zato što ne postoji lift, pa će onda ponovo sići da bi obavila ili uradila CTG pregled, pa se ponovo vratiti do trećeg sprata da dostavi lekaru svoj nalaz.

Moje pitanje je – kada će se rekonstruisati ovaj deo doma zdravlja i tako obezbediti bolji uslovi za osoblje, ali i za pacijentkinje? Zapravo, pre nekoliko godina sredstva su i bila obezbeđena posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj. Međutim, dispanzer za žene je tada dobio nešto opreme, ali planirana rekonstrukcija je izostavljena. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Pred nama je set jako važnih zakona. Ono što je danas na dnevnom redu jeste svakako izmena i dopuna Zakona o utvrđivanju porekla imovine kao i dodatnom porezu i ova dva jako važna sporazuma o zajmu.

Prvo ću se osvrnuti na zakon koji se tiče samog dodatnog poreza i utvrđivanja porekla imovine. U nizu zakona koji se već primenjuju i implementiraju ovo će biti jako, jako važan zakon zato što će u mnogome olakšati koordinaciju među institucijama u sistemu i tako će problem lakše biti prepoznat i na njega će se adekvatnije odgovoriti.

Sa druge strane, ono što je ključno jeste implementacija samih zakona. Oni će ostati samo mrtvo slovo na papiru ukoliko se odlučno ne pokaže i u praksi ne primeni i sam zakon, što znači da ne sme biti onih koji su povlašćeni po bilo kom osnovu. To je garant stabilnog sistema, to je garant i iskrena želja u iskazivanju i delovanje u pogledu borbe protiv korupcije bilo koje vrste.

Sa druge strane, pitanje energetske efikasnosti je jako značajno. To je u pogledu ekologije, odnosno očuvanja životne sredine jako važno pitanje. Njemu se svakako treba posvetiti pažnja. Upravo potvrđivanjem ovog sporazuma to se i pokazuje, što svakako pozdravljamo.

Ono što je predmet drugog potvrđivanja Sporazume o zajmu jeste pitanje obnavljanja elektro mreže kako visokonaponske tako i niskonaponske. Ja ću istaći ono što su poslanici Stranke pravde i pomirenja uporno podsećali i ukazivali na probleme lošeg snabdevanja elektro energijom, posebno na teritoriji Sandžaka, jer mi smo recimo ove zime imali jako puno problema u tom pogledu gde su danima gradska, prigradska, posebno seoska područja ostajala bez električne energije.

Sa druge strane, loše snabdevanje električnom energijom je jako veliki problem za privrednike u tom kraju zemlje, tako da voditi računa o obnovi elektro mreže, ali i održavanju iste i to podjednako na teritoriji cele zemlje jeste nešto što je jako značajno.

U tom smislu, poslanici Stranke i pravde i pomirenja i generalnom naš poslanički klub, kako smo najavili, će u danu za glasanje svakako podržati ove zakone i nadamo se efikasnoj implementaciji.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje donošenja zakona o socijalnoj karti je jako značajno. Iz domena je svakako socijalne politike koja je za svako društvo, samim tim i našu državu je jako važno.

Ono što bi trebale biti najpre pozitive refleksije ovog zakona jeste svakako pokušaj sprečavanja zloupotrebe u pogledu dodeljivanja socijalne pomoći onima koji možda ne zaslužuju bilo koji vid socijalne pomoći, a zapravo ostvaruju na neki način tu pomoć ili sa druge strane, jedinstvena elektronska baza podataka će upravo dovesti do toga da se ima precizan i jasan uvid u socijalnu strukturu stanovništva i u toj bazi podataka će biti objedinjeni i obuhvaćeni svi oni kojima je potrebna određena vrsta pomoći i podrške i na taj način svakako nadamo se da njihovo pravo neće biti uskraćeno.

Centri za socijalni rad su institucije, odnosno ustanove koje se nikako ne bi smele zloupotrebljavati ni na koji način, međutim činjenica je nažalost da se to dešava. Sa područja Sandžaka, konkretno gradova i opština stalno ukazujemo na flagrantno kršenje zakona u pogledu određenih stavki ili kršenja prava građana koje se dešava od aktuelnih vlasti, odnosno režima koji je na vlasti u gradovima Sandžaka već, slobodno možemo reći nekoliko decenija.

Konkretno recimo DRI češljajući i pregledajući izveštaj o radu Centra za socijalni rad Novi Pazar za 2019. godinu je uočila niz nepravilnosti, odnosno greški. Recimo, iznosi podatak da je 1,7 miliona dinara isplaćeno na ime jednokratne novčane pomoći, ali bez potpune i ažurne dokumentacije. Kaže se dalje da je centar novac isplaćivao bez donošenja rešenja o ostvarivanju prava, već na osnovu određenih spiskova koji su dostavljani od strane gradonačelnika, članova gradskog veća, ali i članova gradske uprave. Dakle, donošenjem ovog zakona neće se moći raditi po principu kako se do sada radilo dostavljanje spiskova, jer je upitno ko se zapravo nalazio na tim spiskovima, da li su to kategorije lica kojima je pomoć potrebna ili su po nekom drugom osnovu dolazili do određenih privilegija.

Opština Tutin, o kojoj smo i danas dosta toga čuli, a koja mislim da prednjači u negativnom kontekstu u pogledu kršenja prava i diskriminacije građana koji ne pripadaju političkoj opciji koja je na vlasti, zapravo prednjači u pogledu brojnih nepravilnosti. Recimo, konkretno, stanovnici Donje Pešteri smatra se da veliki broj, zapravo, postoje i podaci gde se određenom inspekcijskom kontrolom može to i utvrditi da se prosto ne čeka stupanje na snagu zakona 2022. godine, pa onda dok dođe konkretno do implementacije. Dakle, stanovnici tog područja, recimo, koriste veći deo njih koji pripadaju, posebno političkoj opciji koja je na vlasti, koriste socijalnu novčanu pomoć, a za to ne bi imali ili na to ne bi imali pravo, a sa druge strane veliki broj građana ostaje uskraćen za tu istu pomoć. Kršenje prava građana ide, recimo, dotle da svaka moguća akcija je stranački obojena, ukoliko niste pripadnik SDA Sandžaka neće vam se recimo očistiti put do vaše kuće, već će se samo ići prema aktivistima koji, zapravo, pripadaju određenoj političkoj opciji.

U pogledu daljeg pogleda na samo socijalnu politiku smatram da bi se još dodatno sa nivoa države trebalo obratiti pažnja na određene osetljive kategorije društva, prevashodno mislim na pitanje finansijske pomoći ženama i to posebno ženama ruralnih područja, ženama na selu koje su u daleko podređenijem položaju nego što su, recimo, čak žene u gradskim sredinama. Sa druge strane zaštita prava i afirmacija prava deteta, posebno prava devojčica, sa druge strane, pitanje samohranih roditelja, pitanje alimentacije koje smo spominjali u toku današnjeg zasedanja, dakle, socijalna održivost i generalno ekonomska moć porodica gde jedan roditelj hrani i izdržava porodicu, a verovatno alimentacija se samo u malom broju slučajeva isplaćuje redovno je jako jako značajno i na ta pitanja bi u buduće trebalo svakako dodatno obratiti pažnju i povesti računa. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jako važno pitanje, pitanje izbora sudija koji po prvi put stupaju na ovu jako važnu i značajnu funkciju, a svakako na predlog Visokog saveta sudstva.

Ono što su kolege pre mene govorile apsolutno se sa tim slažem da izbor sudija koji po prvi put stupaju na ovu važnu funkciju od strane Skupštine, odnosno narodnih poslanika, da ih mnogo obavezuje, što svakako ne znači da u njihovom daljem, odnosno kasnije radu ne trebaju toga biti svesni.

Budući da se radi o gradovima i mestima koja ne poznaju svi poslanici, o sastavu i strukturi samih sudova, sudstva generalno, kao i ljudi koji se na koncu i biraju na mestu sudija, želela bih da upravo ovo buduće sudije imaju pred sobom, da je pitanje sudstva i funkcije sudija jako značajno i jako odgovorno i da ovu funkciju treba da obavljaju odgovorno, pošteno, u interesu građana, u interesu onih kojima zapravo i sude.

Apropo ono što smo do sada čuli, o čemu se govorilo, da zapravo ako je moguće nezavisno, nekorumpirano i pravično sudstvo jeste preduslov demokratskog društva, odnosno to je dobar pokazatelj demokratskog kapaciteta jedne države, ali zapravo se ne bih složila sa kolegama koji kažu da danas ovde ne treba na široko govoriti o sudstvu zato što je to jako važno pitanje i konsekvence toga, bilo pozitivne ili negativne, upravo građani najviše osećaju.

Prema tome, imali smo priliku čuti i ranije, a i danas od poslanika Stranke pravde i pomirenja o stanju sudstva u nekim delovima Srbije, konkretno na teritoriji Sandžaka, konkretno u Novom Pazaru. To su problemi sa kojima se građani svakodnevno susreću, a mi kao direktno birani od strane samih građana imamo obavezu da iznesemo sve ono sa čim se na terenu naši glasači, građani i jednostavno svi oni koji dođu u određenu situaciju da zatraže pravdu pred ovim časnim institucijama zapravo i nekada vrlo vrlo neprijatno osete.

Govoriti o problemima u sudstvu, a prevashodno raditi na rešavanju tih problema jeste nešto što je jako važno i svaka informacija koja dođe sa tog aspekta bi se trebala iskoristiti na najbolji mogući način i reagovati adekvatno kako bi građani imali poverenja u institucije koje nekada, ispostavi se zaista činjenicom da određeni ljudi koji ih predstavljaju i možda na jedan neadekvatan način zapravo i poljuljaju poverenje građana u same institucije.

Na tragu pravde i pravičnosti i svega onoga što znači jedan nediskriminatorski odnos zapravo prema građanima ja ću danas iskoristiti priliku da ukažem na jednu jako važnu činjenicu koja se tiče zapravo ostvarenja prava na dečiji dodatak učenika i učenica Srednja medresa Gazi Isa-beg sa sedištem u Novom Pazaru. Naime, Medresa je škola, srednja škola koja deluju u sklopu Islamske zajednice u Srbiji i ja mislim da je ovo već druga godina, ako ne i pune dve godine su kako njeni učenici bivaju diskriminisani po osnovu ne znam kojem, da li pripadnosti određenoj verskoj zajednici ili određenom narodu, ali oni i njihovi roditelji direktno bivaju diskriminisani zato što nemaju pravo na ostvarivanje dečijeg dodatka kao i svi ostali srednjoškolci.

Mislim da taj problem nemaju učenici srednjih škola pri drugim verskim zajednicama i svakako se slažem sa tim i smatram da toga ne treba biti, ali ovom prilikom bih želela iskoristiti i uticaj i poziciju narodne poslanice da ukažem na ovaj diskriminatorski odnos. Zapravo, ovim činom se na neki način institucije, obrazovne institucije kao što je Medresa Gazi Isa-beg vraćaju u poziciju ili status koje su imale u vreme komunizma. To je vreme koje nikako ne pamtimo po nekim pozitivnim efektima u pogledu ostvarivanja određenih prava i zato bih apelovala na nadležna ministarstva, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna pitanja, Ministarstvo pravde da reaguju. Mi smo to i ranije tražili. U prethodnom sazivu imali smo obećanja da će se zapravo ovo regulisati i da će diskriminacija biti otklonjena. Međutim, do toga još nije došlo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, pred nama je set izveštaja jako značajnih na današnjoj raspravi. Posebno to ističem iz razloga što se radi o nezavisnim regulatornim telima koja imaju veliku odgovornost u pogledu promocije i vladavine prava. Sa druge strane, velika je odgovornost na nama narodnim poslanicima koji smo direktno birani od strane građana i na neki način predstavljamo i nadzornu ulogu u pogledu rada ovih nadzornih regulatornih tela.

Izveštaji su jako obuhvatni, jako konkretni i na kraju sa jasnim preporukama što je jako, jako značajno.

Međutim, ja ću se pokušati osvrnuti detaljno na određene izveštaje. Državna revizorska institucija je nezavisno telo koje u mnogome utiče na transparentnost trošenja javnih sredstava i to je jako značajno za samu državu, ali i za građane u pogledu saznanja da li se zapravo, na koji način, u kojoj dozi transparentno troše upravo novci građana koji učestvuju u samom procesu jačanja ekonomskog zemlje.

U tom smislu ja sam imala pre današnjeg zasedanja i nekoliko nedoumica u pogledu DRI i njihovog delovanja jer uglavnom se neke stvari kreću u pravcu preporuka, u pravcu saveta i mene je zanimalo šta dalje - ukoliko imamo preporuku o DRI, da li se dalje insistira na ispunjenju te preporuke itd, tako da sam donekle i dobila odgovor od vas da ukoliko se ne ispoštuju preporuke da onda sledi krivična prijava, što je normalno dobro dovesti do okončanja određeni proces, budući da znamo da posebno u domenu javnih nabavki postoji velika zloupotreba od strane onih koji su zaduženi da na jedan transparentan način time i rukovode.

Pitanje Zaštitnika građana, Zaštitnika ili Poverenice za ravnopravnost se nekako preklapaju i polje zaštite i unapređenje ljudskih prava je jako široko polje i tu uvek ima posla. Koliko god da smo napredovali, napredujemo u tom domenu tu uvek ima stvari na kojima ponovo, iznova treba raditi i pospešivati ih.

Govorili smo i čuli danas puno o zaštiti prava deteta. To je jako, jako značajan segment i društvo, njegov uspeh i briga o deci su zapravo pokazatelji koliko smo odgovorni kao društvo.

Čuli smo posebno neke karakteristične i specifične kategorije dece, dece sa posebnim potrebama, dece koja su obolela nažalost od nekih bolesti itd, tim kategorijama, deci romske nacionalnosti posebno treba posvetiti određenu pažnju.

Međutim, ne znam da li smo se kao društvo zapitali, iako sada ne govorim primarno o izveštaju koji je za 2019. godinu, već o onom što nas je snašlo sada skoro će već godina dana kako smo u pandemiji, svojevrsnom vanrednom stanju, slobodno mogu reći, a ne znam da li smo kao društvo dovoljno svesni na koji način je upravo ovo stanje uticalo na našu decu, jer su se deca baš u ovom razdoblju susrela sa brojnim neizvesnostima, sa brojnim novinama, možda i sa brojnim strahovima. Mi svi negde govorimo donekle o ekonomiji, o socijalnom blagostanju, o krizi eventualno i o načinu kako da to prevaziđemo, a sa druge strane imamo decu koja su se odjednom našla van školskih klupa. Organizovana im je onlajn nastava. Da li smo svesni sa kojim sve izazovima i teškoćama su se ta deca susrela? Psihički pritisak koji su imala u toku same pandemije i koji još uvek imaju? Tu je i postojanje straha konstantnog od toga da će se možda neko od najbližih članova porodice razboleti itd. Tu bih želela da kao društvo porazmislimo, iznađemo mehanizme i još više pažnje posvetimo deci baš u ovom stanju nekih vanrednih okolnosti.

Sa druge strane, pitanje zaštite ravnopravnosti je pitanje i borbe protiv bilo kakve vrste diskriminacije i činjenica je nažalost da su žene u jako puno segmenata diskriminisane i po više različitih osnova – da li na poslu, da li u pogledu ostvarivanja nekih prava na socijalna primanja i to je segment kome još više treba da pridamo pažnje i snažiti ženu i negde implementacija svega onoga o čemu govorimo je nekada mnogo bolja na vrhu, počev od tog državnog aparata ona kako se vertikalno niže spušta na lokalne samouprave to upravo zna da bude drastično lošije implementirano ili u dosta manjoj meri. Tako da tom segmentu jako treba posvetiti pažnje.

Pitanje nacionalnih manjina, odnosno prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji je jako jako značajno. Tu se mnogo uradilo, ali tu takođe ima mnogo prostora za dalji rad i napredovanje. Meni se svidela ideja Zaštitnika građana koji je spomenuo da je predložio da se na neki način predstavi svo dostignuće nacionalnih manjina u izgradnji države Srbije, što je jako značajno da se na taj način razbijaju predrasude, stereotipi o drugom, drugačijem kao potencijalnoj opasnosti. Ne, mi smo svi prosto….

… činimo pravo bogatstvo.
Samo još ako mogu jednu rečenicu, izvinjavam se, ono što smo upravo i spominjali a to je pitanje sastava državnih organa, posebno organa lokalnih samouprava u pogledu nacionalne zastupljenosti. U opštinama Sandžaka konkretno, iz kojih ja dolazim, ne smatram da je ta struktura još uvek zadovoljena. Na tome posebno treba raditi, ali bih još dodatno istakla sada i učešće žena iz samih redova nacionalnih manjina u tim organima kako na lokalnom nivou, tako i u izvršnoj vlasti. Hvala.

Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da na dnevnom redu danas imamo set jako značajnih zakona i oni se uglavnom tiču imovine, odnosno imovinskih prava sa različitih aspekata, da kažemo, tako da ću se ja osvrnuti na neke od zakona, iako smo danas mnogo toga čuli.

Neka od ovih zakonskih akata zapravo predstavljaju, kao što smo čuli, usklađivanje sa već postojećim zakonima, kod nekih je to donošenje iznova zakonske regulative budući da nije postojala do sada, kao što je slučaj digitalne imovine, odnosno tzv. virtuelne imovine.

Ovo je jako značajno, dakle da se kroz institucije sistema, prvo kroz sam zakonski okvir zauzme stav, ovo pitanje reguliše i na taj način će se svakako doprineti smanjenju zloupotreba po bilo kom osnovu.

Ovo je, kako smo i čuli, bukvalno grana koja je u usponu u svetu, tako i kod nas i jako je značajno da ona ima svoje zakonske tokove.

S druge strane, pitanje fiskalizacije kroz jednu novu, moderniju formu je jako važno i ukoliko bismo u jednoj reči hteli da ukažemo na, da kažemo, važnost ovog zakona, onda bismo svako mogli reći da je efikasnost u pitanju.

Naime, donošenjem ovog zakona zapravo će efikasnije i ažurnije, da kažemo, se i definisati sami prihodi prema budžetu, sa druge strane i drugi obveznici u ovom smislu. Jako je važno ovde biti potpuno principijelan, kao što smo čuli da je ovaj zakon, zapravo i sama fiskalizacija jaka potpora ekonomije zemlje i na pravom planu borba protiv sive ekonomije. To je jako važno, dakle, da tu prosto niko ne bude izuzet od samo slova zakona, niti krupni biznismeni, da kažemo, ili kompanije koje posluju enormnim kapitalom, niti neki zanatlija ili neko ko možda drži neku manju radnju.

U pogledu, inače, zakona koji se tiču samih poreza, stranka Pravde i pomirenja više puta je isticala da je u tom smislu jako značajno i negde imati obzira prema samim poreskim obveznicima kroz različite vidove subvencija, pomoći, negde smanjenjem poreza, negde oslobađanjem potpuno od poreza, ukoliko je to moguće, kao što su seoska domaćinstva, posebno sela koja su iznad 600 metara nadmorske visine, itd. Tako da, u tom smeru treba svakako nastojati iskoristiti sve mogućnosti i potencijale.

Zakon na koji bih se posebno želela osvrnuti jeste pitanje zakona o restituciji i obeštećenju. Naime, ovaj zakon je jako, jako važan. Značajan je sa aspekta same države, ali i fizičkih, odnosno pravnih lica koja nešto potražuju.

Dakle, za državu je jako značajno pitanje svojinskih prava, jer je to negde preduslov vladavine prava i generalno pravne države. Na taj način država zapravo pokazuje brigu o svojim građanima, o njihovoj imovini. Sa druge strane, pitanja potraživanja u ovom domenu su jako, jako velika. Konkretno, ja ću se osvrnuti na pitanje potraživanja ili restitucije imovine koja ide prema verskim zajednicama.

Činjenica je da verske zajednice u Republici Srbiji potražuju jako puno imovine. Kod nekih verskih zajednica je to uspešnije rešeno, kao što je slučaj sa SPC gde je negde oko 90%, možda i preko toga vraćeno, što je svakako za pohvalu. To pozdravljamo, ali smatramo da i prema ostalim verskim zajednicama treba ići u sličnom smeru. Doduše, to je prethodna Vlada i pokazala kao dobru volju, budući da se i krenulo sa rešavanjem pitanja restitucije, tzv. naturalne restitucije Islamskoj zajednici koja takođe potražuje dosta, dosta imovine.

Zapravo, kako sam i sam rekla, u poslednjem mandatu je vlast pokazala dobru volju. Mi se nadamo da će se zapravo u tom smeru nastaviti, jer je i samo razbijanje, odnosno cepanje Islamske zajednice 2007. godine imalo za cilj da taj proces na neki način onemogući ili d ga uspori.

Evo, upravo ovo je pokazatelj, dakle, kako se može biti konstruktivan i na tom polju. Zato očekujemo još konkretnije rezultate. Hvala vam puno.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o budžetu kao najvažniji zakon, slobodno možemo reći u jednoj kalendarskoj godini, koji se svakako planira za narednu, dakle, 2021. godinu.

Imati razvojni budžet u vremenu krize, posebno pandemije, izazvanom virusom Kovid-19 jeste jako značajno. Dakle, čuli smo da su brojne kapitalne investicije planirane u sklopu ovog budžeta, čuli smo da se očekuju povećanja plata u javnom sektoru, u zdravstvu, povećanje penzija, a to je jako, jako značajno.

Što se tiče kraja iz kog ja dolazim, konkretno Sandžaka, nama je u toku izgradnja magistralnog puta Novi Pazar – Tutin i očekuje se čini mi se da se u ovoj godini ta izgradnja i završi, što je jako pozitivno.

Ono što bi sledeće trebalo uvrstiti svakako u neke od narednih budžeta, budući da ovim nije predviđeno jeste nekoliko magistralnih puteva koji su od izuzetnog značaja za sve građane koji tamo žive, a to je magistralni put Novi Pazar – Sjenica, magistralni put Novi Pazar – Ribariće i rekonstrukcija puta Raška – Novi Pazar.

Sa druge strane, gasovod, železnica, autoput, sve ono što je od suštinske važnosti za boravak, prosperitet jednog kraja, posebno opština koje su bile niz godina, slobodno možemo reći i decenija devastirane.

Ono što je jako važno spomenuti jeste još jedna bitna stavka i želela bih od uvaženog ministra i da dobijem odgovor na to pitanje, a to je pitanje rodno odgovornog budžetiranja. Koliko se sećam, 2015. godine je Zakonom o budžetskom sistemu uveden princip rodno odgovornog budžetiranja i neki vremenski okvir je bio otprilike 2020. godina, da se zapravo to konkretizuje, odnosno implementira sa aspekta svih budžetskih obveznika, pa me zanima da li je ova alatka kao jako važna implementirana u okviru samog budžeta od strane svih budžetskih korisnika?

Zašto nam je u stvari potrebno rodno odgovorno budžetiranje? Upravo namera ove alatke nije da deli budžet na mušiki i ženski, već da prepozna potrebe određenih kategorija u samom društvu i da nađe najbolji način kako odgovoriti na same njihove potrebe?

Kao primer, navešću zdravstvenu zaštitu na selu ili čak u manjim gradovima koja nije jednaka zdravstvenoj zaštiti žena u većim gradovima. Nekada je na selu ambulanta puno udaljena, sa druge strane, možda i zatvorena. Broj specijalističkih pregleda je vrlo mali i dolazimo do situacije da recimo, zdravstvena zaštita jednu takvu ženu puno košta ili moguće je da uopšte ne dođe do nje. Zanima me dakle, koliko rodno odgogovorno budžetiranje zapravo konkretno imamo u praksi i posebno prema lokalnim samoupravama? Da li se u pravom smislu te reči implementira, jer se kao alatka može jako dobro iskoristi za razliku od rodno nutralnog budžeta? Hvala.

Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani prisutni, pred nama je set jako važnih izveštaja vezano za rad nezavisnih regulatornih tela, što je jako značajno za pokazatelje praćenja stanja i razvoja generalno jedne države.

Agencija za borbu protiv korupcije, kao i Fiskalni savet, jesu tela koja direktno odgovaraju Narodnoj skupštini i u čijoj nadležnosti zapravo i jeste praćenje problematike koja je u domenu i opisu njihovog posla.

Ono na šta bih se ja želela posebno fokusirati jeste pitanje samog rada Agencije za borbu protiv korupcije, jer negde u samoj definicije korupcije i stoji da je to zloupotreba ili pokušaj da se javnim sredstvima pribavi i lična korist. Negde tu je poenta problema.

Ja dolazim iz Sandžaka i mi u Sandžaku nemamo novootvorenih fabrika, nemamo novih radnih mesta, unatoč tome što smo godinama imali predstavnike direktno u Vladi, ali, opet, sa druge strane imamo afera, korupcije i imamo trošenje, netransparentno i nenamensko trošenje sredstava građana. O čemu konkretno govorim?

Svedoci smo da smo na nivou države videli, to je negde Vlada naglasila i prepoznala kao strateški bitno pitanje – borba protiv same korupcije, nakon toga je i usledilo nekoliko akcija delom same zemlje, uključujući i sam Sandžak, gde smo konkretno u Novom Pazaru, recimo, imali hapšenja određenih funkcionera gradske odnosno lokalne samouprave i otprilike na tome se za sada i stalo.

Postavljam pitanje – da li će se samo na tome zastati, ili će se prosto u taj proces ući dublje, budući da imamo činjenicu da, recimo, gradonačelnik Novog Pazara za svoje zaposlene kaže da ima puno poverenje u njih, da veruje u njih kao što sebi veruje, a sa druge strane država i državni organi kažu nešto drugo, tako da zahtevamo da ovo ne bude samo neka početna inicijativa, već da se ovom problemu pristupi sistemski, odgovorno i, sa druge strane, jako principijelno. To je ono što je jako važno u ovom momentu.

Verujte da bi državni organi imali posla da bukvalno u svaku samoupravu, konkretno u Sandžaku, preispitaju brojna poslovanja, jer su činjenice da svako malo izađe u javnost određena afera, kao što je, recimo, gradnja Sjeničke kuće u Sjenici, koja je trajala godinama, a pod plaštom te gradnje se gradilo mnogo štošta drugo, ili zloupotreba određenih projekata u Tutinu, gde se iz budžetskih sredstava svake godine izdvoji znatan broj sredstava za sušenje, recimo, lekovitog bilja, a od toga se samo jedna šupica napravi a sredstva se na taj način operu. To je problem sa kojim se ovo društvo definitivno mora suočiti.

Još jedna stvar na koju bih želela ukazati jeste pitanje rada nacionalnih saveta. Naime, mi smo kroz rebalans videli da su donekle smanjena sredstva savetima nacionalnih manjina i bili smo protiv te odluke, ali bih posebno naglasila pitanje rada i funkcioniranja Bošnjačkog nacionalnog veća. Ja ne znam, zaista, da li su nadležne institucije upoznate da je bukvalno Bošnjačko nacionalno veće servis jedne političke organizacije u Sandžaku, a to je Stranka demokratske akcije, i da to bukvalno godinama tako funkcioniše. U prilog tome govori i činjenica što, recimo, većnici koji su legalno i legitimno izabrani od strane naroda, recimo, iako zakonom imaju propisana primanja, apsolutno ne dobijaju ta primanja. To je samo jedan pokazatelj koliko još zloupotreba upravo budžeta ima od strane političkih subjekata i političkih aktera.

Umesto da nam se nacionalni savet bavi pitanjima od nacionalnog značaja, kakav su obrazovanje na maternjem jeziku, službena upotreba jezika i pisma, informisanje na maternjem jeziku, mi imamo činjenicu da je to bukvalno servis iz kog se finansira jedna politička partija. U tom smislu bi državni organi morali povesti računa i prosto procesuirati sve one koji na bilo koji način zloupotrebljavaju funkciju odnosno ulogu koji imaju u društvu. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, pred nama je jako važan set zakona iz oblasti ekonomske stabilnosti zemlje i čuli smo jako puno korisnih informacija od naših kolega.

Ono na šta bih ja želela ukazati jeste nekoliko stvari. Zapravo, zakoni o poreskim osnovama i administraciji vode fiskalnoj konsolidaciji zemlje, što je jako značajno u pogledu ekonomske stabilnosti zemlje i to je jako važan segment ovih zakona.

Sa druge strane, pohvalila bih činjenicu pojednostavljenja komunikacije između organa Poreske uprave, kao i poreskih obveznika. Jako je značajna mogućnost elektronske komunikacije u tom pogledu i to je nešto što će sigurno dovesti do efikasnijeg rada, kako samih poreskih organa, tako i olakšica. Velika je olakšica u pogledu samih poreskih obveznika.

Međutim, sa druge strane, država mora imati obzira prema svojim građanima kroz različite programe poreskih olakšica koje bi, u ovim momentima ekonomske krize izazvane pandemijom Kovida-19 koja pogađa sve grane privrede, jako, jako bile značajne samim privrednicima. Mi smo iz Stranke pravde i pomirenja više puta i isticali značaj, recimo, pomoći selima kroz mogućnost smanjenja poreza ili čak oslobađanja poreza za sela koja su na nadmorskoj visini većoj od šest stotina metara. To bi jako bilo značajno i ovom momentu imati u vidu.

Sa druge strane, rekla sam da ova kriza pogađa privredu, sve njene grane, ali ja bih želela istaći problem sa kojim se suočavaju stanovnici Pešterske visoravni u Sandžaku, jer imaju veliki problem, a samim tim i svi ostali poljoprivrednici i stočari u Srbiji sigurno se susreću sa tim problemom, a to je nemogućnost prodaje stoke usled slabe potražnje, jako niske maloprodajne cene. Njihove mogućnosti su jako, jako ograničene i dolazimo u rizik da se uzalud protraći sav njihov trud i višegodišnje zalaganje u smislu podizanja vlastitog gazdinstva, domaćinstva itd. Tako da, u tom smislu, pomoć i sluh države u pogledu određenih satisfakcija bi jako, jako bila značajna. Ta pomoć bi, svakako, nesumnjivo puno značila i drugim granama privrede, ugostiteljima i ostalim granama koje su jako značajne.

Čuli smo, takođe, da se ovim setom zakona veće ingerencije prenose i na lokalne samouprave, što je jako značajno u pogledu naplate samoga poreza. Sa jedne strane, lokalne samouprave će u budućnosti kroz primenu ovog zakona više prihodovati, to je jako značajno, i njihova prihodovna strana će biti samim tim stabilnija.

Međutim, ono na šta bih ja želela ukazati u ovom momentu, jeste činjenica i potreba da se sa državnog nivoa kroz institucije sistema povede računa i kontroliše svako trošenje budžetskih sredstava, jer činjenica je da su lokalne samouprave, posebno one koje su dodatno nerazvijene, kakve su, recimo, sandžačke opštine, u potrebi za investicijama, za sredstvima. Ukoliko dođe do različitih malverzacija finansijskih i do različitih zloupotreba položaja, to dodatno svakako može opteretiti i same građane, ali i sami budžet kako lokalne samouprave, tako i državni budžet.

Mi smo, nažalost, u sedmicama iza nas imali činjenicu da smo svedočili brojnim zloupotrebama ili optužbama za postojanje sumnje na zloupotrebe upravo službenih položaja i određenih ovlasti od strane visokih funkcionera lokalne samouprave u Novom Pazaru. Pozdravljamo takav jedan čin i akciju od strane državnih organa i ukazujemo na to da se taj vid borbe protiv korupcije mora sprovesti od samog vrha države, pa dalje prema lokalnim samoupravama, prosto da na taj način finansijsko stanje, ekonomska stabilnost dođe do izražaja, a da se, sa druge strane, spreče zloupotrebe svake vrste. Hvala vam još jednom.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kandidati za sastav buduće Vlade i narodni poslanici na samom početku bih želela da iskažem zadovoljstvo činjenicom da će skoro polovinu budućeg sastava činiti upravo žene, pripadnice lepšeg pola, što smatram da je jako značajno za još značajnije uključivanje žena u društvene i političke tokove. Svakako je značajno za preuzimanje jako značajnih funkcija u samom društvu, ali opet sa druge strane, svakako očekujemo da će one svojim radom, trudom i zalaganjem opravdati poverenje koje im je ukazano.

Svakako najznačajniji resurs i ono što bismo smatrali novinom i osveženjem u ovoj Vladi jeste formiranje tri nova ministarstva. Dakle, ministarstvo za brigu o selu je jako značajan resor, a poslanici stranke Pravde i pomirenja su u proteklom mandatu upravo vrlo često u svojim diskusijama i govorili o potrebama sela, kao i o teškoćama sa kojima se ljudi koji žive na selu susreću. Sa druge strane, pitanje osnivanja ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog jeste takođe jako značajno pitanje i u načelu i programu stranke Pravde i pomirenja stoji zalaganje za dijalog, pomirenje i opštu društvenu toleranciju. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji je od suštinskog značaja za celo društvo, budući da od stabilne i kvalitetne porodice zavisi stabilnost jednog društva.

U svom ekspozeu mandatarka je govorila o programu delovanja budućeg u Vladi i jako značajnim istakla segment unapređenja zdravstvenog sistema. Ono što bi jako značajno bilo u budućem radu novog sastava Vlada jeste da se potrudimo da unapređenje zdravstvenog sistema bude ravnomerno, koliko je to moguće, da kažemo rašireno i u tom smislu delovati na teritoriji cele zemlje. Konkretno ću navesti naš zahtev, dakle, zahtev stranke Pravde i pomirenja i potrebu građana Sandžaka, ali i tog dela Srbije za osnivanjem kliničkog centra u Novom Pazaru. Zdravstveni sistem nažalost, protekla kriza je pokazala, nije dorastao zadatku i usled lošeg vodstva, ali i menadžmenta zdravstvenog sistema u Novom Pazaru, mi smo nažalost imali veoma veliku smrtnost od strane naših sugrađana.

Ono što bismo mogli istaći kao nedostatak budućeg saziva Vlade jeste svakako činjenica što u njoj nemamo predstavnike manjina, iako znamo da čak jednu trećinu ukupnog stanovništva u Srbiji čine manjine, iako ako se opet vratimo na neke prethodne prakse možemo uvideti da smo nekada imali predstavnike manjina direktno u Vladi, ali da oni suštinski i nisu zastupali interese svog naroda. Smatram da treba dati šansu budućem sazivu ove Vlade, a da ćemo svakako dalju podršku formirati na osnovu samog rada i konkretnih rezultata koji će uslediti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih na početku iskoristila priliku da svima, lično u svoje, kao i u ime stranke Pravde i pomirenja čestitam izbor za narodne poslanike i da svima poželim uspešan rad.

Na dnevnom redu je jako važno pitanje, pitanje važno za same građane, za nas narodne poslanike, naposletku važno za samu državu, a to je izbor predsednika Narodne skupštine.

Ono što mi u stranici Pravde i pomirenja očekujemo od budućeg predsednika Narodne skupštine jeste korektan i konstruktivan odnos, naravno prema svim poslanicima, ali posebno prema poslanicima koji predstavljaju manjinske zajednice, odnosno manjinske narode u Republici Srbiji, a prema poslednjem popisu manjina u Srbiji ima negde oko jedne trećine, što je jako značajno i nije uopšte zanemarljiv broj. Smatramo da to predstavlja pravo bogatstvo ovog društava.

Sa druge strane, od predsednika Narodne skupštine očekujemo da bude prvi među jednakima. Dakle, da pokaže principe demokratije i parlamentarizma, praktično u svome radu.

Ono što će realno biti možda otežavajuća okolnost kada govorimo o ova dva značajna principa jeste svakako nedostatak jake opozicije. Dakle, jaka opozicija jeste najbolji korektiv vlasti, odnosno onima koji su na određenoj poziciji.

Ono što bi smo kao manjinska stranka konkretno tražili od budućeg predsednika Narodne skupštine jeste da se promeni prag, odnosno granica u pogledu formiranja poslaničkih klubova, sa pet na tri poslanika.

Zbog čega ovo tražimo? Iz prostog razloga što tretman manjinske stranke nemaju isti sa većinskim strankama ni prilikom samoga cenzusa, odnosno na izborima, pa je nelogično da imamo isti tretman kod formiranja poslaničkih klubova, jer smatramo da se tako naše pravo u pogledu, da kažemo konstruktivnijeg učešća u radu parlamentu opstruira, jer smo onda u situaciji da imamo manju minutažu da govorimo i ostala prava koja za sobom svakako povlači i sam poslanički klub.

U nadi da će ovaj parlament, dakle 12. saziv ovog parlamenta biti politička arena, u kojoj ćemo sučeljavati argumente, ali uz poštovanje jedni drugih, prvenstveno kroz poštovanje ljudskoga dostojanstva, a na taj način poštovanje samoga parlamenta. Zahvaljujem vam.