U redu, hvala vam.

Dakle, potpisivanjem ovog značajnog Ugovora o gradnji toplane na biomasu za Novi Pazar će puno značiti, iz prostog razloga što je sadašnja toplana smeštena u užem centru grada, možemo reći, i koristi mazut kao osnovno govorimo koji je mnogo veći zagađivač u odnosu na biomasu, odnosno energente koji će značiti očuvanje životne sredine i ona će svakako biti projektovana, planirana i rađena izvan naseljenog mesta što je veoma važno.

Dakle, ovde prepoznajemo nastojanje Vlade da upravo kroz princip prepoznavanja onoga što je ključna potreba određenog područja upravo iznađe model i način da se na ovaj način ovo pitanje i reši.

Sa druge strane, rekla sam da su brojni segmenti doprineli upravo zagađenju i lošem kvalitetu celokupnom, ako možemo reći, životne sredine u Novom Pazaru, jeste verovatno i nepoštivanje, malopre sam rekla, akata, odnosno zakonskih procedura koje se donesu na centrali, a njihova primena na lokalnu nekada zakaže.

Poslednjih godina Novi Pazar je grad koji se gradi velikim intenzitetom, ekspanzija velikog broja građevinskih objekata, posebno višespratnica, stambenih zgrada je vidljiva. To je dobro u pogledu i značajno u pogledu napretka tog građevinskog sektora.

Sa druge strane, stiče se utisak da sve te zgrade koje su podignute nisu podignute u skladu sa propisima ili onim što bi trebalo ispoštovati u pogledu gradnje, a posebno što svaki od tih ugovora podrazumeva ili ima jedan segment koji se odnosi na efekte na životnu sredinu. Te zgrade, višespratnice obično niknu tamo gde se nađe adekvatan prostor, u smislu da neko želi prodati jedan ili dva placa, nađe se adekvatan prostor i podigne se zgrada. Većina tih zgrada nema adekvatna parkirališta, sa druge strane da ne govorim o zelenilu oko tih zgrada ili mogućnosti da ima neki mali parkić ili mesto gde će se deca poigrati. Sa tog aspekta je veoma važno uticati na elemente, odnosno nosioce vlasti na lokalu da se upravo ovim pitanjima malo značajnije pozabavimo svi, jer čini se da zelenilo uporno zamenjuje beton, a to nije dobro rešenje i dobar način rada.

Usput ću i spomenuti da recimo Novi Pazar, kako malopre rekoh, oko 120 hiljada stanovnika broji, a ima svega jedan park prečnika možda 150 metara. Da kažem i to da stanje ništa nije bolje ni u susednom Tutinu gde bukvalno nemate uređenog parka. Tako da nam nedostaje planskog zelenila, sadnje drveća, ali i ozelenjavanje površina koje će na taj način višestruko koristiti samim građanima i u pogledu aerozagađenja i sa druge strane novim visokim temperaturama znamo da je uz samo prisustvo zelenila mnogo lakše preći preko svih klimatskih promena koje su nekada drastične i vrlo nagle. U tom smeru jako je važno voditi računa o implementaciji zakonskih akata na samom lokalu.

Što se tiče samog autoputa Moravski koridor, čuli smo od ministra koliko će, kakvu savremenu saobraćajnicu će zapravo predstavljati ovaj autoput i to je nešto što je jako značajno. Sa druge strane izražavamo nadu da će trasom autoputa Požega-Boljare svakako, koja će, kako je i obećano, preći preko Pešterske visoravni, ovaj kraj dodatno oživeti uz sve potrebe o kojima sam govorila, jer autoput je takođe vid komunikacije i povezivanja sa centrima i sa svim značajnijim privrednim subjektima što je za građane ovog kraja jako važno. Uz autoput, uz adekvatnu železnicu koja bi ovom kraju više koristila u pogledu, da kažemo, prenosa roba nego što bi možda i u pogledu samog prevoza putnika, jer je poznato da je ovaj kraj jako bogat i trgovinskim radnjama i da ljudi na ovom području imaju izuzetno razvijen trgovački duh i da su sa te strane jako aktivni, a sa druge strane Pešterska visoravan je zapravo jedan bastion zdrave prirode odakle možemo i koristiti i izvoziti kako poljoprivredne proizvode, tako sve druge resurse kojih zaista na Pešterskoj visoravni ima.

U tom smeru, pozdravljamo svakako nastavak gradnje auto-puteva i dalje umrežavanje zemlje. Pitanje unapređenja javnog sektora je jako značajno kroz kreiranje unapređenja javnog sektora, a prvenstveno će se to odraziti na transparentnost, efikasnost u postupku javnih nabavki, što je veoma značajno, racionalnije i bolje upravljanje elementima ili sadržajima socijalne zaštite, što je veoma značajno i uz smanjenje birokratije, ovo je nešto što će svakako građanima konkretne rezultate doneti i što će oni osetiti kroz svoj svakodnevni život.

U tom pogledu, kažem da sva tri aranžmana kreditna koja se odnose, zapravo tri polja koja pokrivaju, kreditni aranžmani jako su važni i značajni, izražavamo punu podršku, uz nadu da nam je potrebno da vidimo još intenzivnije i odlučnije pitanje ravnomernog regionalnog razvoja i da prosto svaki deo zemlje bude negde podjednako razvijen i da iz svakog dela zemlja zapravo crpimo resurse koji su specifični, adekvatni za određeni kraj. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Jako važno pitanje. O važnosti ovog zakona su kolege pre mene svakako govorile. Ono što je dobro je što je ovo otprilike izmena i dopuna zakona u pogledu nekih nedostataka koji su se u praksi pokazali, a tragom onoga što je počelo da se primenjuje, odnosno implementira od 1. jula 2018. godine, i to je jako značajno.

Dakle, kada vlast prepoznaje pitanje nedostataka vlastitih akata koja su donesena i u tom smeru je spremna da reaguje, to je nešto što je svakako za svaku pohvalu.

Pitanje porodice, društvene podrške porodici se zapravo treba gledati još dublje i suštinski se ovim pitanjem baviti, jer je ekonomski segment, finansijska podrška porodici samo jedan od segmenata podrške porodici, ali mi kao društvo moramo raditi na promociji vrednosti same porodice, vrednosti majke i vrednosti dece unutar same porodice. U tom smislu, jako me raduje i činjenica da je, čini mi se, kroz ovu dopunu poseban akcenat stavljen na porodice koje imaju decu sa poteškoćama u razvoju, nekom vrstom invaliditeta, težih oboljenja ili kako god da to naslovimo.

Dakle, složićemo se svi da rađati, odgajati decu u današnjem društvenom ambijentu nimalo nije lako. Uz sve podrške i države i beneficije i sve ostalo to je jako zahtevna i odgovorna uloga i samo oni koji su u potpunosti svesni zapravo toga odlučuju se na ovako odgovoran vid i društvene pozicije i roditeljstva i svega ostalog.

Možemo pretpostaviti koliko su izazovi i poteškoće veće kod porodica koje imaju dete sa invaliditetom ili bilo kojom vrstom poteškoće, odnosno oboljenja. Još koliko je dodatno potrebno snage, finansijskih sredstava, volje, želje da se to dete izvede i dovede, da kažemo, do nekih normalnih tokova života koliko je to moguće.

Ono što bih želela da upitam uvaženog ministra, vi ste u svom izlaganju spomenuli primanja po osnovu posebne nege deteta da će ići do pete godine deteta sa invaliditetom, u tom smislu mislim da bi se i dalje trebalo razmišljati o nekoj ozbiljnijoj pomoći takvoj deci i nakon pete godine - zbog čega? Pa, neki invaliditeti, bolesti su takvog tipa da bukvalno traju celi život. Pitanje je šta nakon te pete godine deteta, posebno ukoliko se radi o detetu koje je prvo ili drugo po rođenju, pa recimo ne potpada pod domen roditeljskog dodatka do 10 godina kako to danas imamo. To je jedna stvar. U tom smislu bi jako značajno bilo iskoračiti u nekim budućim izmenama i dopunama zakona, pošto u ovom segmentu se išlo dotle.

Ono na šta bih ja još želela ukazati, dakle, podrška majkama, odnosno porodicama, posebno majkama koje su rodile više od četvoro dece. Mi imamo pitanje roditeljskog dodatka koje od 1. jula 2018. godine na treće i četvrto dete, i uvećano za svakako za prvo i drugo dete, ali posebno želim naglasiti primanja koje majke dobijaju za treće i četvrto dete - 12.000, odnosno 18.000 i ovo je nešto što je jako značajno za porodice i za sve one koji primaju ovu vrstu pomoću.

Međutim, mislim da zakonskim rešenjima i da generalno kao društvo nismo ispromovirali majke koje su rodile više od četvoro dece. Ja sam negde pročitala argument da Svetska zdravstvena organizacija smatra da nije zdravo roditi više od četvoro dece i iz tih preporuka dalje se zakonskim aktima ne seže. Mislim da žena koja i pored toga što je svesna da roditi petoro i više dece preuzima toliki rizik na sebe, s druge strane vidimo da neke od koleginica su spominjale problem drugorođenog deteta, da se uglavnom bračni parovi ili majke odlučuju da rode jedno dete, već je problem kod drugog deteta, šta sa ženama koje su se odlučile da rode više od četvoro dece? Ja smatram da te žene prosto treba proglasiti herojima, satisfakciju finansijsku i svaku drugu im dati u pogledu nekog načina, modela, da li će to biti plata redovna, da li će biti neki status finansijski koje one ostvaruju.

Mislim da ukoliko bismo neku statistiku ili istraživanje odradili po pitanju toga u kojim područjima zemlje su upravo te brojnije porodice. Mislim da ćemo naći da su to uglavnom seoske porodice i porodice koje upravo imaju i drugih izazova. Ceniti takvu odlučnost, hrabrost žene, koja pored toga što je rodila toliki broj dece, ima i drugih tereta u pogledu fizičkog rada i svega ostalog, smatram da bi kao društvo pokazali bismo visoki stepen svesti i odgovornosti ukoliko bismo u tom smeru išli. Tako da je to neka od preporuka za sve nas, za sve one koju budu učestvovali u procesu donošenja odluka da se aktivnije pozabavimo ovim pitanjem.

Recimo, u zemljama Zapadne Evrope koje su jako razvijene, čini mi se ili bar iz konstatacija naše dijaspore koja tamo živi, da žena koja rodi, sad ne znam da li šestoro ili sedmoro dece, njima recimo država reši trajno stambeno pitanje, dodeli im kuću, dodeli im stan, to su jako značajni podsticaji, tako da nam i to donekle treba biti motiv u daljem delovanju. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Ovaj zakon se može svrstati u red zakona koji su konkretni i koji su jako značajni za život svakog građanina, posebno onih koji su trenutno u statusu penzionera, međutim, ovaj status penzionera je nekako status koji se tiče i onih koji su danas možda u statusu radnika, ali će vrlo brzo doći na poziciju penzionera, tako da odgovorna vlast i oni koji oponašaju vlast u određenom periodu svakako kroz zakonska rešenja trebaju nastojati da najbolji mogući način reše ova pitanja.

Zapravo, pitanje socijalne politike u određenoj zemlji, u određenom društvu je nešto od čega zavisi i sam kvalitet života građana. Ukoliko u svojoj semantičkoj suštini pogledamo samo značenje reči politika, videćemo da negde istorijski se prvenstveno ovaj pojam odnosio na uređenje poslova određene zajednice ili grada, odnosno polica uz veštinu upravljanja, a opet danas moderno shvatanje politike bismo mogli svesti na društvenu delatnost koja sasvim osmišljeno, ciljano usmerava društvo u određenom pravcu, odnosno u određenom smeru.

Od socijalnih sadržaja koji prvenstveno podrazumevaju sigurnost na poslu, dobru zaradu, redovnu zaradu, sa druge strane sutra i sigurnu penzije, s druge strane dobru zdravstvenu zaštitu, rešeno stambeno pitanje u mnogome će zavisiti i sama orijentacija građana i raspoloženje prema ljudima koji su na vlasti, odnosno prema onima koji oponašaju samu poziciju vlasti.

Ovo je zapravo pitanje koje u modernim društvima znači dobiti ili izgubiti vlast, to nije samo dekor i to nije samo ukras. Zbog čega? Zato što moderna društva se upravo baziraju i počivaju na socijalnom blagostanju i građani prosto znaju prepoznati kada se radi u njihovu korist, a kada se radi protiv njihovih interesa.

U pogledu pristupa socijalnim politikama, možemo i istorijski videti da postoje dva karaktera, a to su utilitaristički i humanistički. Za razliku od utilitarističkog, humanistički karakter podrazumeva i ima kao centralnu figuru čoveka, odnosno konkretno dobro za svakog pojedinca koji će kroz javni interes, kroz kolektivni interes imati i uživati poziciju adekvatnu u društvu i biti motivisan kako kroz norme zakonodavne, tako i kroz primernu određenih normi.

U tom smislu, bih želela istaći i određene probleme koji danas otežavaju, da kažem, socijalnu sliku globalno celog sveta, a oni se prvenstveno ogledaju u siromaštvu. Dakle, paradoks je da s jedne strane, čovečanstvo napreduje u naučnom, ekonomskom, kulturološkom, svakom drugom smislu, a sa druge strane imamo povećanja broja siromašnih i onih koji su gladni.

Dakle, po nekim procenama osamdesetih godina prošlog stoleća, negde oko 750 miliona ljudi je spadalo u siromašne građane, dok je procena da u ovom stoleću zapravo je to 1,2 milijarde ljudi. Što znači da se radi o enormnom povećanju. Sa druge strane, otprilike 63% zemalja u razvoju imaju ovaj trend povećanja siromaštva. Veliki je broj ljudi koji su izloženi gladi, među njima posebno dece, negde oko 600 miliona ljudi je izloženo gladi, a upravo u zemljama u razvoju, dakle, negde više od polovine dece starosne dobi ispod pet godina, zapravo, je neuhranjeno, a čak 90 miliona je izloženo surovoj gladi. Što znači da se društvo ne sme polarizovati na one jako bogate, one koji su u dobroj finansijskoj, socijalnoj poziciji i one koji predstavljaju siromašnu kategoriju.

Upravo smisao socijalne politike jeste da imetak, imovina, kapital, cirkuliše i da kruži od bogatih prema siromašnima i da ne dozvolimo da imamo polarizaciju na ovakav način.

U pogledu samog zakonskog rešenja i celog sistema penzijskog osiguranja, možemo reći da se radi o zaista kompleksnom segmentu kojeg nije moguće rešiti jednim zakonskim rešenjem, ali zapravo kontinuitet u pogledu izrade zakonskih akata i normi pokazuje spremnost vlasti da izađe iz ovog problema i da dugoročno reši ovaj problem.

Mi smo čuli od ministrice u izveštaju da zapravo od 2001. godine se krenulo u reformu penzijskog i invalidskog osiguranja, i negde sedam etapa je prošlo od samog početka, a proces čini mi se, možda negde do polovine je došao, mada tendencije se stalno menjaju, i u tom smislu možemo očekivati da će biti potrebno stalno vršiti izmene, dopune zakona u određenim segmentima.

Međutim, jako je važno što pre kategorijama koje su u određenoj potrebi izaći sa konkretnim zakonskim rešenjem, jer bukvalno svake godine su ljudi koji su u nekoj podređenoj situaciji, možda zbog lošeg zakonodavnog rešenja, zapravo na gubitku, jer odlika zakona koje ljudi donose zapravo jeste što su oni nesavršeni, što su oni podložni menjanju i što zapravo njihov pravi efekat vidimo tek kada se počnu primenjivati. Onda nam rezultati sa terena, odnosno praksa sa terena govori da se radi o dobrom ili lošem zakonskom rešenju koje treba menjati. U tom smeru, bilo kakva reforma, odnosno promena, koja se uradi blagovremeno na adekvatan način jeste veoma značajna za same građane.

U pogledu ovih konkretno izmena, čuli smo od ministrice da se zapravo radi o izmenama koje su bile najhitnije. Bilo je najava, čini mi se, u javnosti od strane ministra poljoprivrede da će se konkretno neka rešenja u pogledu korisnika poljoprivredne penzije rešiti, čini mi se da su ovog puta izostala, ali ja ću ih svakako spomenuti, pa se nadam da u nekim od budućih zakonskih rešenja će se svakako naći.

Dakle, u pogledu, najpre dugovanja, veoma velikih visokih, enormnih dugovanja koja imaju poljoprivredni osiguranici, a koji su produkt, da kažemo nekih, zaostalih neplaćanja u periodu možda od pre dve ili tri decenije, ta dugovanja su teret sa jedne strane teret za samu državu, ali sa druge strane ona predstavljaju balast i teret za same poljoprivredne osiguranike, i oni ta dugovanja vuku.

Ovde bi značajno bilo da Vlada izađe sa konkretnom merom pomoći poljoprivrednim osiguranicima, na način da li da se dobar deo tih dugovanja otpiše ili da se otpišu kamate koje su u međuvremenu porasle. Prosto da se nađe model koji će biti u interesu i samih poljoprivrednih osiguranika, tada, a većina tih ljudi su danas penzioneri ili neki očekuju penziju. Zapravo, na taj način da se njihov status preciznije definiše i zaokruži.

Sa druge strane spomenuli smo kategoriju radnika koji su na ovaj način, zapravo diskriminacija i nepravda koja im je tada bila učinjena ispravljena je, a u pitanju su radnici koji su u jednom momentu čak i ostali bez posla, prihvatili određene mere Vlade usled privatizacije, ali sa druge strane to se odrazilo na mogućnost primanja penzija. Zato je jako značajno što se u pogledu prevremene starosne penzije ukidaju propisi koji su do sada važili i što će na taj način nepravda biti ispravljena.

Još jedan važan segment koji se provlači kroz zakonodavnu normu datih propisa jeste pitanje porodičnih penzija gde se korisnici porodičnih penzija stavljaju u jedan povoljniji položaj u smislu da se neće određivati penzija po principu prevremene starosne penzije, već po principu i visini starosne penzije, odnosno one penzije koja bi osobi pripala u momentu smrti, i što su korisnici iz same porodice umrle osobe u mogućnosti da na valjan način iskoriste samo pitanje penzija. Sa druge strane, pitanje pogrebnih usluga, odnosno nadoknade pogrebnih troškova se takođe kroz ovaj zakonodavni akt provlači što je jako pohvalno.

Dakle, u principu, svako zakonsko rešenje koje će značiti olakšanje, konkretno olakšanje života građana, u ovom slučaju penzionera, je jako značajno. Znate, Republika Srbija je prošla od devedesetih godina na ovamo turbulentne, jako turbulentne periode u svakom smislu posebno se to odrazilo i vidljivo je bilo na ekonomskom planu. Tim neprijatnostima su svedočili i radnici koji su tada možda imali i male plate i primanja, ali sa druge strane i u velikoj meri su to osetili penzioneri. Svi se dobro sećamo da je u jednom momentu inflacija penzija bila jako niska i bukvalno je bilo nemoguće preživeti i nekih par dana od celog meseca, a svakako ne celi mesec.

Tako da, u tom smislu je jako značajno imati to na umu. Uostalom, visina, povećanje i dalji napredak penzija, iako je zemlja na dobrom putu, svakako je uzročno-posledično povezana sa konkretnim ekonomskim razvojem zemlje. Dakle, ukoliko se zemlja ekonomski razvija, ukoliko se sektor plata povećava, ukoliko su te zarade stabilne, bruto društveni dohodak bude veći utoliko će se i penzije povećavati.

Dakle, sve je povezano i zato raditi na boljitku i prosperitetu države, znači doprinositi svim kategorijama društva kako radnicima, tako samim penzionerima. Jer, u principu model solidarnosti među generacijama gde će se pokazati da će osiguranici svojim uplatama doprinosa zapravo finansirati penzionere, zapravo će značiti da sutra to mogu očekivati i kada oni dođu u period, da kažemo, određene starosne dobi.

Tako da, na kraju bih želela istaći da će poslanički klub stranke Pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje svakako podržati ovaj zakonski okvir uz svakako želju, sugestiju da što pre dođe i do novih izmena i dopuna zakona kako bismo sve one kategorije osiguranika, u ovom slučaju konkretno penzionera, doveli u što povoljniji položaj. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set jako važnih zakonskih rešenja iz dve do duše različite oblasti, pitanje gasifikacije, odnosno Predloga zakona kojima se daje podrška bankama u pogledu obezbeđivanja sredstava za gasifikaciju, odnosno činjenicu da će jedan deo zemlje dobiti i unaprediti mrežu gasovoda, svakako podržavamo, uz nastojanje, nadu i potrebu da spomenem da su obećanja Vlade u smeru da će i ostali deo zemlje koji zapravo nema rešenje pitanje gasovoda biti obuhvaćeno vrlo brzo.

Tako da u svakom smislu, pogledu energetske efikasnosti, u pogledu konkretno olakšavajućih okolnosti i zahteva života ljudi, svakako da je ovaj set zakona jako značajan i podržaćemo ga.

Sa druge strane, pitanje Predloga zakona o nacionalnoj bazi podataka u borbi protiv terorizma je jako važno. Sa ovim zakonom se na neki način zaokružuje set zakonskih rešenja koji će u mnogome borbu protiv terorizma učiniti efikasnijom, budući da znamo da je terorizam globalno zlo, globalna pretnja s kojom se čovečanstvo konstantno suočava. Istina, u različitim periodima je različito i prezentovano i definisano, samo sam uticaj i prisustvo terorizma, ali ono što možemo reči je da terorizam kao vid nasilja usmeren prema bilo kome je nešto što zaista treba osuditi, što ni po koju cenu ne sme biti opravdano ni na koji način.

Sa druge strane, uvaženi akademik Zukorlić, lider naše stranke je govorio u svom obraćanju u potrebi da se neke stvari jasno diferenciraju u pogledu da kažemo tog ligvinstičog jezičkog pristupa, pa tako imamo vrlo često, doduše na globalnom nivou kovanicu tipa islamski terorizam gde treba jasno ukazati da je terorizam kao pretnja globalnom miru ne spojiv sa bilo kojom religijom, posebno monoteističkom, rekla bih, a posebno sa Islamom, kao takvim koji zapravo i predstavlja sam po sebi mir i zaštitu apsolutnog prava. Tako je značajno da i u pogledu domaće javnosti u medijima, u javnom diskursu se ovakvi propusti ne smeju dešavati. Zbog čega? Upravo zato što kroz medije, ako hoćemo i kroz sistem obrazovanja moramo generacije učiti o tome da je terorizam pretnja, zlo i da nema svoje ime, prezime, religiju, pokret, već da je to isključiva odrednica i odabir pojedinca. U tom smislu ćemo svest građana, nadam se podići na veći nivo.

U tom smislu bih spomenula događaj koji se desio pre dva, tri dana kada je cela jedna muslimanska porodica u Kanadi ubijena samo zato što su bili Muslimani, da je upravo premijer Kanade izjavio da se radio o isključivo terorističkom činu. Dakle, samo zajedno udruženi možemo biti efikasni u borbi protiv terorizma i na taj način je jako važno odvojiti određene stvari od nekih imenitelja koji ne pripadaju. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana predsednice, članovi Vlade, ja svoje pitanje postavljam prvenstveno Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, a budući da, nažalost, resorni ministar, zbog bolesti, nije danas sa nama, iskoristiću svakako prisustvo premijerke i ostalih ministara.

Naime, Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je donet 2018. godine, Uredbom se određuje da žene, porodilje koje imaju pravo ostvarivati naknadu za porodiljsko po osnovi rođenja deteta i nege deteta, moraju uplaćivati obavezno osiguranje najmanje 18 meseci, dakle godinu i po dana, dok kod žena koje se bave poljoprivedom, koje rade na selu i po tom osnovu uplaćuju svoje doprinose, taj rok je nešto duži, ukupno dve godine, odnosno 24 meseca.

Budući da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom već krenuo, dakle u toj je nekoj početnoj fazi, smatram da bi neophodno bilo ispraviti ovu očito nepravdu, slobodno mogu reći i diskriminaciju, u pogledu ove kategorije žena i zato ne bismo smeli propustiti priliku.

Ja bih želela znati da li će izmena zakona podrazumevati ovu izmenu? Zbog čega? Pa, upravo žene koje rade na selu su žene koje žive i rade u specifičnim uvetima i njima dodatno treba pružiti podršku. To su, dakle, mlađe žene koje rađaju decu. Prema tome, bilo kakvom zakonskom uredbom ih ne smemo diskriminirati, već, naprotiv, podržati, subvencionisati, itd.

U tom smeru bih želela da se razmisli konkretno o ovoj zakonskoj odredbi, a mislim da je Ustavni sud u decembru protekle godine i doneo odluku da je ova odredba zakonska neustavna, što je još jedan od dodatih argumenata da se u ovom smislu poradi.

Moje drugo pitanje upućujem prevashodno Ministarstvu prosvete, ali svakako vama premijerka i celoj Vladi, a tiče se obrazovanja.

Naime, Grad Beograd je izdvojio sredstva za kupovinu tablet uređaja i to je jako veliki doprinos samoj digitalizaciji, razvoju obrazovanja, tako da će mlađi osnovci od prvog do četvrtog razreda dobiti tablet uređaje i od 1. septembra imati priliku da elektronski prate nastavu, da pristupe udžbenicima.

Moje pitanje je šta je sa ostalim delom zemlje, da li se konkretno radi na tome da se ova pozitivna praksa prenese na ostale gradove i zajednice, posebno kada imamo u vidu činjenicu da deca u seoskim područjima, ruralnim sredinama se suočavaju sa mnogo većim izazovima? Ovo je, dakle, način da se na putu obrazovanja pokaže ravnomeran razvoj u pogledu odnosa prema svim sredinama.

Hvala.

Zahvaljujem se na odgovorima, poštovana premijerko. Zaista mi je drago da čujem da su sporne, zapravo zakonske odredbe, koje su bile u prethodnom zakonu, eliminirane na taj način.

Ujedno bih iskoristila priliku i da apelujem na lokalne samouprave, kako ste i sami rekli, da sve svoje resurse i kapacitete usmere prema poboljšanju kvaliteta obrazovanja i sa tog aspekta svi zajedno utičemo na poboljšanje obrazovnog sistema.

Sledeća dva pitanja bih uputila ministrici kulture, gospođi Maji Gojković.

Naime, iz medija smo saznali da je grad Beograd otkupio određeni broj umetničkih dela, prevashodno radi zaštite istih i kako bi umetnička dela ostala u vlasništvu grada, pa bih želela da nas malo više, podrobnije informišete o tome.

Drugo pitanje se, takođe, odnosi na Ministarstvo kulture. Naime, pitanje očuvanja kulturne baštine je jedno od ključnih pitanja za dalji razvoj kulture i zanima me šta Ministarstvo kulture konkretno radi na ovim polju, ukoliko bi ste nas mogli informirati o tome? Zahvaljujem.

Zahvaljujem zaista na odgovorima.
Držim da su ovo jako značajne informacije za sve nas narodne poslanike, ali i za same građane, jer se zaista radi o konkretnim stvarima, o vidljivom napretku i u to ime se i zahvaljujem, jer se zapravo vidi odlučnost same Vlade na čelu sa predsednikom države da sva područja koja su prioritetna u pogledu razvoja same države i društva, kao što je porodica, kao što je obrazovanje, kao što je kultura, ali i svaki drugi segment života, koji su prosto isprepletani, nemoguće je odvojiti jedno od drugog, u tom smislu, dakle, i odgovoran odnos prema javnoj svojini, da li iz oblasti kulturnog nasleđa, da li iz oblasti javnih finansija, je najbolji pokazatelj odgovornosti pri vođenju države. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su dva značajna zakonska predloga. Radi se o izmenama i dopunama zakona Zakona o ličnoj karti. Kako smo već imali priliku čuti od samog predlagača, ali i od svih onih koji su izlagali, nakon toga je svojevrsni napredak u pogledu efikasnosti dobijanja ove javne isprave. Ukoliko će se, a hoće se svakako smanjiti birokratija, odnosno čekanje u redovima ispred šaltera, sa jedne strane, a sa druge strane videli smo da i finansijski pokazatelji će ići u prilog građanima i smatramo jako značajnim ove izmene i dopune. U danu za glasanje ćemo podržati predlog ovog zakona.

Dakle, smanjiti birokratiju, smanjiti finansijske izdatke, odnosno troškove je nešto što je konkretna stvar ili učinak koji će direktno osetiti građani. Nemamo priliku da baš kod svakog zakonskog rešenja budu vidljivi neki efekti, ali ovde sigurno hoće i u tom smislu podržavamo aktuelnu kampanju same Vlade „Stop birokratiji“, gde god se može olakšati građanima da se tome pristupi.

Posebno me raduje činjenica koju smo čuli, vezano za gubitak, odnosno nestanak lične karte, a to je da se više ne mora ići sa objavom u „Službenom glasniku“, već će direktno ići na sajt. To je svakako značajna olakšica.

U pogledu drugog zakona, izmena i dopuna Zakona o akcizama, čuli smo konkretno na šta se odnosi, na alkoholna pića. Čuli smo da se radi o usklađivanju sa pravnom regulativom EU. Svakako to podržavamo i upravo bi kroz akcize, jer sama akcizna roba se smatra na neki način luksuznom robom, trebalo na neki način razmišljati o prevenciji i zaštiti zdravlja ljudi, jer što su veće akcize na cigarete, odnosno duvan i na alkoholna pića, nadamo se da će možda u neku ruku biti motiv za manjom konzumacijom ovih štetnih, da kažemo, proizvoda i po fizičko i mentalno zdravlje ljudi.

U tom smislu, svakako je značajno voditi računa o bilo kakvim zloupotrebama koje se vrlo često povezuju sa akciznom robom, zapravo, akcizna roba se vrlo često vezuje za vidove kriminala. Ono što smo više puta isticali, a jako je važno, u borbi protiv kriminala, kako organizovanog, tako i nekih manjih vidova kriminala, treba biti beskompromisan i treba biti neselektivan. Borba protiv kriminala ne sme imati selektivan pristup, kako u većim gradovima, metropolama, tako i u manjim sredinama. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o četiri jako važna zakona. To smo već više puta čuli danas, konstataciju da nije moguće u relativno kratkom vremenskom roku dati adekvatan osvrt na sva četiri važna zakona.

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju je jako značajan i kao što vidimo, tretira bitna pitanja. Jedno od važnih pitanja jeste pitanje državne mature, koje se ovim zakonom tretira i u doglednom vremenskom periodu ovo će se implementirati u praksi svakako.

Ono što bih pohvalila kod ovog zakona, između ostalog, jeste i pitanje modernizacije, odnosno digitalizacije kroz portal „Bolja srednja škola“, kako je i ministar u svojoj diskusiji najavio, što će u mnogome olakšati sam pristup informacijama i svemu ostalom što je potrebno kako srednjoškolcima, tako i njihovim roditeljima i ostalima koji sudeluju u procesu obrazovanja.

Pitanje zaštite kulturnog nasleđa, u ovom slučaju Sremskih Karlovaca, ali i kulturnog nasleđa svih naroda koji žive na teritoriji Republike Srbije je jedno od važnih pitanja. Zato kroz određenu zakonsku regulativu samo se može sačuvati i unaprediti kulturno nasleđe koje je jako važno za budućnost generacija koje svakako dolaze.

Dva zakona, istina, prvi zakon je izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, a potpuno novi zakon jeste zakon o rodnoj ravnopravnosti, dva su zakona koja su izazvala dosta pažnje. Činjenica da se na ovim zakonima, posebno na Zakonu o rodnoj ravnopravnosti dugo radilo, govori o kompleksnosti same materije i o tome kako smo već istakli da se ne može jednostrano i da kažemo nekada i brzopleto prići određenim pitanjima.

Dakle, zabrana diskriminacije je nešto što bi trebala biti tekovina savremeni društava, država, ukoliko žele da se osiguraju prava građana, jer diskriminacija po bilo kom osnovu je zapravo nešto što je nedopustivo, da li po osnovu nacionalne, verske pripadnosti, polna diskriminacija, diskriminacija po starosnoj dobi, po bilo kom drugom osnovu je apsolutno nedopustiva.

Kada je u pitanju zakon o rodnoj ravnopravnosti, lider naše stranke akademik Zukorlić je u uvodnom predavanju istakao šta su naše zapravo zamerke i negde, da kažemo, obazrivost i opreznost po pitanju ovog nacrta zakona. U mnogome je on ukazao na sve manjkavosti koje mi smatramo da bi se trebali doraditi i još jednom možda razmotriti.

Zapravo, mi kada kažemo zakon o rodnoj ravnopravnosti, obično se misli na zakon koji tretira samo neka ženska prava, a zapravo nije tako, jer ravnopravnost podrazumeva ravnopravnost kako muškaraca, tako i žena, na svim životnim poljima. U praksi su zapravo prava žena vrlo često bila kršena. Sa tog aspekta verovatno uvek se aludira na onaj pol koji je više bio ugrožen u jednom momentu, a to su svakako bile žene.

Tako da, pravima žena i garantovanju ženskih prava u pogledu kako privatne, tako i javne sfere, političke sfere, treba biti apsolutno nepristrasan i dati podršku ovakvoj vrsti ravnopravnosti, u čemu smo mi svakako i potpuno jasni.

Ono što smo istakli, a što jeste naša opreznost u pogledu ovog zakona, jeste upravo pokušaj da se na neki način promeni etički i kulturološki, a negde i religijski kodeks ili obrazac, zapravo. Činjenica je da narodi koji žive prostoru Republike Srbije, to je jako važan segment njihovog života.

Dakle, jesmo za evropski put, jesmo za ono što nudi EU, ali kroz jedno bogatstvo, kroz lepezu različitosti da u pogledu ekonomskih pitanja, dakle razvoja, da imao zajednički pristup i politiku u okviru EU, ali sa druge strane da se autentičnost naroda unutar te Unije sačuva, a to je nešto što je jako značajno.

Sa druge strane, pitanje jezičkog značenja reči pol i rod čini mi se da u javnosti nije dovoljno diferencirana, odnosno razgraničena, jer mi kada govorimo o rodnim odrednicama kažemo da je to nešto što se u društvu tako percipira, a opet sa druge strane kad god se diskriminacija dešava u pogledu prava žena, ostvarivanja prava žena, diskriminacija se dešava uvek po osnovu toga što je neko žena, pa svejedno da li je majka, da li ne znam po nekoj drugoj vokaciji nešto drugo. Tako da bi da tu jasnija diferencijacija trebala se postaviti. U svakom slučaju, smatramo da se ovim stvarima treba jako osetljivo, ozbiljno prići i ponuditi se još adekvatniji model. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani prisutni, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o predlogu odluka o izboru sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju. Ovo smo imali priliku kao poslanici nekoliko puta da raspravljamo i razmatramo u ovom sazivu, što znači da je učestali izbor sudija zapravo nešto što je potreba celokupnog pravosudnog sistema i što svakako kao narodni poslanici trebamo podržati.

Sa druge strane, nadam se da smo dovoljno svesni odgovornosti koju upravo Narodna skupština ima u procesu izbora sudija i to onih koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, gde uz Visoki savet sudstva zajedno učestvujemo u samom procesu izbora i predlogu i izboru kandidata.

Istina, čini mi se da malo veću odgovornost ipak snosi Visoki savet sudstva, budući da imaju ingerencije da ocene stručne kompetencije kandidata i ono što smo imali prilike čuti u izlaganju samog izvestioca, predstavnika Visokog saveta sudstva i na šta bih se želela osvrnuti, to su tri parametra koje ste spomenuli kod ocene kandidata, a to su – stručnost, osposobljenost i dostojnost. Dakle, tri jako važna parametra koji zapravo definišu ili bi barem trebali definirati buduće sudije, a koji svakako imaju obavezu raditi u skladu sa ova tri kvaliteta koja ističemo.

Dakle, stručnost i osposobljenost je nešto što svakako vi kao struka procenjujete i gde su ocene koje dobiju kandidati jako značajne, ali dostojnost je nešto što uključuje i same moralne kvalitete sudije. Zapravo, kada kažemo sudija, sama funkcija je jako, jako odgovorna i važna i ona ima direktne implikacije na život samih građana. To je jako važno i to bih volela da kandidati koji se izaberu na ove odgovorne funkcije imaju na umu pred sobom. Jer, zapravo, najvažnije u svemu jeste da sve zakone, sve odluke koje ovde donesemo, najvažniji je taj odnos ili implikacija prema običnom građaninu, a sudstvo je jedan od važnih segmenata svake osobe koja na bilo koji način dođe u priliku da bude ili neko ko traži pravdu ili neko ko je zapravo tužen po određenom osnovu.

Prema tome, građani će pravi efekat pravednih, stručnih, osposobljenih i, nadam se, moralnih sudija upravo videti ukoliko u njihovim suđenjima i kod donošenja odluke budu pravedni, ukoliko budu poštovali zakonsku regulativu.

Sa druge strane, sama vladavina prava, borba protiv korupcije, kriminala i svega ostalog zavisi umnogome od efikasnog i nezavisnog sudstva. Korupcija, mito, su zapravo prekršaji prava i zlodela koja se ne bi smela nikako povezati sa sudijama i sa sudstvom, a nisam sigurna da baš tako stojimo po svim osnovama i u svim sudovima, jer vrlo često se može videti i čuti nekada izraženo nezadovoljstvo od strane građana po pitanju samog rada sudstva.

Nezavisno sudstvo jeste nešto što je ideal kome treba težiti, ali ni razvijenija društva i možda mnogo naprednija društva od našeg nisu uspela u potpunosti dovesti do kraja, ali od tog ideala ne treba odustati. Upravo od nezavisnosti sudstva će zavisiti i sam kvalitet presuda i samih konačnih rezultata koji imaju, kako sam već rekla, implikacije na život običnih građana.

Sa druge strane, pitanje efikasnosti sudstva je nešto što je jako značajno za same građane, jer upravo zastarelost određenog predmeta je problem sa kojim se građani vrlo često susretnu, pa nekada znamo reći „pravda, iako je spora, dostižna je“. Ali, činjenica je da kada veliki vremenski period prođe u odnosu na određeno da li krivično delo, da li presudu koja se čeka, to nekada zna biti jako otežavajuća okolnost i nekada čak i narušiti tuđe pravo.

U svakom slučaju, već smo spomenuli da pitanje izbora sudija ćemo svakako podržati iako, kažem, nismo u prilici da poznajemo sve kandidate lično i da znamo informacije o njima, ali ostaje nam da na osnovu biografija koje ste nam dostavili zapravo formiramo neko svoje mišljenje. Sa druge strane, da imamo nade u to da će zaista svoj poziv i ovu nadasve odgovornu funkciju shvatiti na jedan, da kažem, najozbiljniji način. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo već imali prilike čuti, danas imamo u objedinjenoj raspravi set od tri zakona koji se tiču sporazuma sa tri jako važna partnera Republici Srbiji i sva tri sporazuma se tiču određenih projekata na ekonomskom planu.

Inače, potvrđivanje bilo kakvih sporazuma sa različitim zemljama dokaz je diplomatskog prestiža određene zemlje i to je jako važan korak u otvaranju zemlje prema svim partnerima, ali kada su sporazumi sa konkretnim projektima, odnosno planovima, onda to dodatno ima još jaču snagu i težinu.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Narodne Republike Kine i Republike Srbije, ovde se zapravo radi o unapređivanju carinskih administracija dveju zemalja koje će dovesti do još bolje trgovinske razmene između dve zemlje, iako je ona i za sada jako dobra, budući da samo u protekloj godini razmena roba između ove dve zemlje je bila preko tri milijarde dolara.

Kina je osvedočen partner Republici Srbiji i dva su sektora u koja zapravo Kina aktivno ulaže, a to je pitanje kapitalnih projekata iz oblasti putne, odnosno saobraćajne infrastrukture i druga oblast je pitanje, odnosno sektor energetike.

Nekoliko hiljada firmi Narodne Republike Kine iz oblasti energetike zapravo deluje na prostoru same Republike. Prema tome, jako je značajno da se ovaj Sporazum podrži, da se ova dobra i trgovinska i svaka druga saradnja nastavi.

Drugi sporazum se tiče potvrđivanja Sporazuma između Vlade Republike Francuske i Republike Srbije u pogledu prioritetnih projekata i to se odnosi na dva jako važna projekta. Prvi projekat jeste izgradnja metroa, projekat od kapitalnog značaja, dakle nacionalnog značaja za celu zemlju, a ne samo za glavni grad. Drugi projekat je iz oblasti energetske efikasnosti. Budući da je zakonska osnova stečena za dalju promociju i aktivno delovanje u ovoj oblasti, jako je važno imati pitanje energetske efikasnosti i energetski obnovljivih izvora u pogledu same dinamike razvoja na području cele zemlje, a videli smo da Vlada predviđa da jednako zastupi kako urbane, tako i ruralne delove, odnosno delove zemlje koji su znatno više zapostavljeni.

Pitanje energetske efikasnosti i energetski obnovljivih izvora je jako važno sa aspekta ekologije, očuvanja životne sredine i svega onoga o čemu smo imali prilike govoriti u prethodnim raspravama, što se tiče samih zakona iz oblasti energetike.

Treći sporazum se odnosi na Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, takođe, u pogledu prioritetnih investicija ili podsticanja investicija u Republici Srbije. Sjedinjene Američke države su jako važan partner svakoj zemlji, samim tim i Republici Srbiji u pogledu realizacije ekonomskih projekata, ali i u pogledu spoljnopolitičke saradnje, tako da sveukupno možemo reći da se radi o tri jako značajna sporazuma.

Što se tiče sporazuma koji se odnosi na saradnju sa Narodnom Republikom Kinom, dakle, on samo potvrđuje dobru saradnju koja je do sada ostvarena i upravo smo govorili u kojim sektorima je to najviše vidljivo.

Značajna je i pomoć koja je bila upućena od strane Narodne Republike Kine Republici Srbiji u toku aktuelne pandemije, ali se u toku pandemije videlo da Srbija ima i mnogo drugih prijatelja i da narod koji ima prijatelja sa svih strana zapravo u određenim nedaćama ili nezavidnim situacijama vidi ko su osvedočeni prijatelji. To smo posebno mogli videti po aktivnostima koje je preduzela, recimo, naša dijaspora sa svih strana sveta koji su priskočili u pomoć kako novčano, tako i medicinskim sredstvima, itd.

Dalja implementacija ovog sporazuma će zapravo u pogledu kapitalnih investicija i saobraćajne infrastrukture značiti i ravnomeran regionalan razvoj u pogledu razvijanja svih delova naše zemlje, posebno delova koji su bili zapostavljeni godinama, pa i decenijama možemo reći. Trasa auto-puta koja će jednim delom proći i kroz Sandžak će značiti jako puno za ekonomski i svaki drugi oporavak ove zemlje.

Tako da, kao što je već najavljeno, poslanici Stranke pravde i pomirenja će u danu za glasanje, tj. danas podržati ovaj set zakona jako važnih u pogledu saradnje sa ove tri jako važne zemlje kao partnera. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jako važno pitanje, zapravo, Zakon o rebalansu ili promeni budžeta koji je zahtevao sam život, odnosno trendovi kretanja i potrebe stanovništva i građana države, posebno u vremenu pandemije, i to je sasvim očekivano.

Ono što bih istakla jeste da je za svaku pohvalu činjenicu da i u ovim teškim vremenima krize možemo čuti da je budžet razvojni, i to se ovim rebalansom takođe potvrdilo. Šta to znači? Ukoliko se rebalans budžeta donosi iz tri glavna razloga, kako smo čuli, između ostalog i zbog kapitalnih ulaganja, onda svakako možemo reći da je jako značajno sa pozicije države, građana da u vremenu pandemije, u vremenu velike ekonomske krize mogu izdvojiti značajna sredstva za kapitalne projekte.

Apropo onoga o čemu je ministar upravo govorio, o znatno većim sredstvima koja se izdvajaju za Ministarstvo za zaštitu životne sredine, odnosno pitanja ekologije, to bih u svakom slučaju pohvalila. Dakle, oko 50% uvećana sredstva za ovo ministarstvo je jako značajno i želela bih istaći i pohvaliti angažman ministarstva koje je na teritoriji opštine Prijepolje radilo na uklanjanju i sanaciji deponije, ali ću takođe istaći da nadomak Novog Pazara je deponija Golo brdo koja predstavlja pravu ekološku bombu, odnosno slobodno možemo reći – katastrofu za taj deo zemlje, tako da u budućim nekim planovima bi jako značajno i veoma potrebno bilo imati u vidu i rešavanje i ove deponije.

Sa druge strane, kako sam već spomenula, 7,2% BDP uložiti u kapitalne projekte, autoputeve, umrežavanje, kako na nivou države, tako i sa državama oko nas, prevashodno sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom itd. je jako važan i značajan projekat.

Sa druge strane, infrastruktura u zdravstvu je važan segment koji se predviđa ovim rebalansom budžeta i poslanici Stranke pravde i pomirenja su svakako isticali podršku svim ovim projektima uz napomenu da se mora rešiti pitanje kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru, a gde postoji velika potreba građana tog dela zemlje za rešavanjem ovog problema.

Nadam se da ostali poslanici neće zameriti što poslanici Stranke pravde i pomirenja u svojim izlaganjima prevashodno spominju gradove Sandžaka i taj deo zemlje, a razlog je prost. Dakle, ukoliko imate totalnu marginalizaciju i zapostavljanje dugi niz godina, možemo reći i decenijama, onda se problemi nagomilaju i onda je potrebno iznositi sve probleme sa kojima se građani na terenu susreću. Infrastruktura u zdravstvu, uz izgradnju, rekonstrukciju postojećih zdravstvenih objekata, svakako je jako značajan projekat.

Treći razlog, kako smo čuli, za donošenje rebalansa budžeta jeste svakako pomoć građanima i privredi usled kovid pandemije, i to je treći po redu paket pomoći građanima, a koji je jako, jako značajan. Sa tog aspekta, takođe, sve pohvale za uključivanje jedne veće lepeze privrednih grana u sam proces pomoći. Videli smo da će iz oblasti turizma, ugostiteljstva, čak i samostalni umetnici dobiti neku određenu pomoć, što je jako značajno.

Sa druge strane, mi smo kroz svoje diskusije isticali pitanje potrebe i dodatne pomoći poljoprivrednicima, dakle, poljoprivrednim proizvođačima i stočarima koji su u ovom momentu zaista ugroženi. Ovo je već druga godina pandemije u kojoj se nalazimo i prosto usled različitih problema sa kojima se susreću, usled male potražnje poljoprivrednih proizvoda iz oblasti stočarstva, oni su u prilici, zapravo bolje reći u neprilici, da održe svoja domaćinstva na jednom zavidnom nivou.

Prevashodno tu treba povesti računa o rokovima. Kada je u pitanju isplata subvencija koje su garantovane samim poljoprivrednim proizvođačima, ne kasniti sa tim, jer te subvencije su jako značajne u pogledu održavanja samog života na selu.

Sa druge strane, potrebno bi bilo povesti računa o mladim poljoprivrednicima. Mladi ljudi koji žive na selu su zapravo perspektiva, jer održivost života na selu neće biti moguća ukoliko se mladi bračnim parovima ne izađe u susret kroz neke subvencije koje se dodeljuju tim mladim ljudima.

Na selu nekada nailaze i na različite administrativne, birokratske probleme, tako da u tom smislu treba uprostiti proceduru i omogućiti što aktivnije dobijanje tih sredstava.

Sa druge strane, raditi na podsticanju mladih da ostaju na selu kroz rešavanje i stambenog pitanja. Sa druge strane, još jedan resurs koji možda nismo dovoljno iskoristili, a za koji bi verovatno i građani imali osećaja, ukoliko bi se ozbiljnije na tome radilo, da veliki broj mladih zapravo živi u gradu, a ostavili su svoja domaćinstva na selu i potrebno bi ih bilo obnoviti, jer je veća perspektiva da mladi bračni par na selu ima svoju kuću, svoje domaćinstvo nego da u gradu bude podstanar, možda ostane bez posla i tako dalje. Tako da, u tom smislu jako bi značajno bilo delovati.

Ja ću iskoristiti priliku da prenesem i reči jednog uglednog domaćina sa Peštera sa kojim sam nedavno bila u komunikaciji, koji su zaista na mene ostavile dubok dojam. U toku razgovora u jednom momentu on kaže: „Ja sam mislio da moj sin koji je već zasnovao porodicu na selu nikada neće napustiti selo, međutim sada više u to nisam siguran, usled svih poteškoća sa kojima se susreću“.

Tako da još jednom bih želela pozvati nadležne organe da se prema poljoprivrednicima, konkretno ima više sluha u pogledu direktne pomoći njima, a vidim da su uvećana sredstva za Ministarstvo poljoprivrede, ali je potrebno da direktno ta sredstva i vid pomoći dođe do samih poljoprivrednika.

U tom smislu, pozdravljamo svakako nedavna hapšenja, vezano za zloupotrebe subvencija iz oblasti poljoprivrede. Svakako da ima mnogo zloupotreba i na tom polju i činjenica je da kriminal i neke protivzakonite radnje se ne dešavaju samo u nekim drugim sferama, već su nažalost pored sporta zahvatile i druge grane privrede kao što je poljoprivreda. Hvala vam.

Poštovana potpredsednice Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set jako važnih zakona koji predstavljaju zaokruženje javne regulative koja se odnosi na pitanje energetike i rudarstva kroz izmene i dopune zakona o ova dva jako važna sektora, a sa druge strane čuli smo da su pred nama dva potpuno nova jako važna zakona. Ti zakoni su važni za strateški razvoj same države ali sa druge strane i za svakog građanina i građanku ove zemlje.

Pitanje zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i energetskoj efikasnosti, ukoliko bi htela da jednom rečenicom, recimo, građanima pojasnim najprostije značaj ovih zakona, rekla bih da se njima stiče pravni osnov da na neki način uzmemo od prirode resurse koje nam daje, a sa druge strane da sačuvamo prirodu od svih oštećenja i zagađenja koja se nažalost konstantno dešavaju od strane čoveka. Sa druge strane, očuvanje životne sredine zapravo predstavlja i očuvanje zdravlja ljudi, jer jedno sa drugim je jako usko povezano i nemoguće je govoriti o jednom a ne dotaći se drugog.

Pitanje ovog seta zakona zapravo predstavlja nastavak energetske tranzicije zemlje kako smo to čuli od vas i u tom smislu je potrebna podrška ne samo narodnih poslanika, već i celog državnog aparata kroz sve institucije, ali i jako je značajno raditi na razvijanju svesti kod građana o ovoj jako važnoj temi. Ono što je koleginica spomenula, kroz medijsku promociju, smatram da je jako značajno, negde se svest građana podigne o važnosti ovih tema i da shvatimo da svako od nas je bitan, svako od nas kao pojedinac u tom lancu, u celom sistemu mora dati doprinos ono što je do nas, a svakako da ono što se tiče institucija i konkretno državnih organa i institucija to se treba kroz implementaciju zakona i sprovesti. Dakle, jako je važan pravni okvir ali implementacija zakona je takođe jako značajna.

Ono što bih još želela spomenuti jeste da razvoj države na svim nivoima treba ići srazmerno prema svim krajevima, dakle, posebno onim koji su devastirani, nerazvijeni, zapušteni itd. Konkretno ja ću spomenuti gradove i opštine sa područja Sandžaka, dela naše zemlje koji u mnogim segmentima zaostaje, nažalost, kako smo to mnogo puta čuli do sada u pogledu, rekli smo već, elektromreže gde očekujemo da se ozbiljno poradi na tome. Recimo, Novi Pazar je protekle zime bio konstantno u vrhu ne samo gradova u Srbiji, već i nažalost i u Evropi po stopi zagađenosti vazduha, što je jako loše. Prošle godine, otprilike, u martu mesecu 2020. je potpisan ugovor o izgradnji toplane na biomasu. Nadamo se negde planirani rok za završetak radova jeste jesen 2022. godine. Nadamo se da će se ti rokovi ispoštovati i to će biti jako značajno. Značajno je i to što su još nekoliko opština sa teritorije Sandžaka, kao što su opštine Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, spominju se, čini mi se, u istoj priči i jako će značajno biti sa tog apsekta.

Sa druge strane, spomenuću i pitanje prirodnog potencijala kojeg ima, recimo, Pešterska visoravan u pogledu mogućnosti upravo korišćenja izvora obnovljive energije kroz korišćenje blagodati koje nam se nude kroz vodu, sunce, vetar itd. Ne znam koliko uvaženi poslanici u sali znaju, ali upravo na Pešteri je 2011. godine izgrađena prva vetrenjača, dakle, i to je velika perspektiva. Što se tiče područja, kompletnog područja Sandžaka, posebno Pešterske visoravni i po broju sunčanih sati i po brzini vetra i svega ostalog. Tako da bi u buduće, negde, inicijativa bila i sa naše strane da se ovaj resurs, dakle, vetroparkova iskoristi. Raduje nas ova najava izgradnje solarnog parka u Sjenici. Na isti način, dakle, samo apel da se nastavi sa inicijativama i daljim aktivnostima u tom pogledu.

Ono što je jako zanimljivo i što ću spomenuti, a kolege su već spominjale, jeste taj institut kupac-proizvođač, u pogledu solarne energije. Smatram da je ovde jako značajno edukovati stanovništvo u pogledu mogućnosti koja nudi upravo ovaj institut, dakle, da prosto ljudi kroz postavljanje solarnih panela, normalno gde to uslovi dozvoljavaju, utiču ne samo na trošenje, ne samo da pasivno trošimo energiju nego da utičemo na njenu proizvodnju, a čak i da umanjimo račune vlastite na taj način.

Dakle, da zaključim još jednom, set jako važnih zakona pred nama i u danu za glasanje, kako smo to i najavili poslanici Stranke pravde i pomirenja će glasati za ovaj set zakona. Hvala vam.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvažena potpredsednice Vlade i ministrice sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o muzejskoj delatnosti kao jako važan zakon iz oblasti očuvanja kulturne baštine naroda koji žive na ovom prostoru.

Zapravo, muzeji su riznice istorijske građe koja nas podseća i ukazuje na razvojni put naroda koji žive na određenom prostoru i u tom smislu značajno je posvetiti pažnju ovoj važnoj delatnosti.

Vidimo i iz vašeg uvodnog predstavljanja samog zakona da će se ovim zakonom regulisati jako važna pitanja koja do sada, nažalost, nisu bila regulisana. To nam ukazuje upravo i na propuste i probleme koji su do sada postojali, a koji se trebaju otkloniti implementacijom ovog zakona u predmetnoj oblasti.

Nekoliko stvari koje ste istakli, kao što su prevashodno briga i zaštita kulturne građe, zatim pitanje samih zvanja, odnosno stručnosti, počev od direktora muzeja, pa dalje, preko ostalog osoblja, nakon toga pitanje digitalizacije i generalno evropskih standarda koji se u toj oblasti propisuju jako je značajno.

Sa druge strane bih i pozdravila vašu inicijativu o potrebi zaštite i ja bih još tome dodala promociji sakralne kulture svih crkava i verskih zajednica i na tom polju trebamo jako puno raditi.

U pogledu promocije kulture, mislim da kao društvo kroz obrazovne institucije, počev od predškolskih ustanova, preko školskog vaspitanja, sve do visokoškolskih institucija, moramo poraditi generalno više na upoznavanju naše dece i mladih generacija sa kulturnim nasleđem koje će biti zalog stabilnoj i dobroj budućnosti svakako.

Što se tiče Predloga odluke o proglašenju stare i značajne bibliotečke građe od kulturnog dobra od izuzetne važnosti, na ovom tragu bih rekla da, slušajući koleginice i kolege koji dolaze iz različitih krajeva Srbije i koji spominju vrlo često konkretne probleme sa kojima se institucije kulture na terenu susreću, smatram da bi podrška ministarstva, a ne sumnjam da je i do sada bila bezrezervna, još značajnija bi bila ta podrška upućena prema lokalnim samoupravama, budući da nekada se određene institucije kulture susreću sa jako ozbiljnim problemima, počev od egzistencijalnih problema kao što ću, recimo, ja navesti nekoliko primera iz kraja iz kog ja dolazim, dakle, konkretno prostora Sandžaka, gde recimo imamo činjenicu da matična biblioteka u Prijepolju nema svoju zgradu, što je jako otežavajuća okolnost i osnovni preduslov za kvalitetan rad. Sa druge strane, recimo, biblioteka u Sjenici ima na raspolaganju svega 40 m2 i u takvim uslovima je nemoguće govoriti o kvalitetnom radu, zapravo.

Spomenuću još pitanje, iskoristiću vaše prisustvo kao ministarke resornog ministarstva, pitanje problematike prostornog kapaciteta Istorijskog arhiva „Ras“ iz Novog Pazara koji je zadužen za skladištenje, zaštitu, obradu i prezentaciju arhivske građe sa područja grada Novog Pazara i opština Tutin i Sjenica, a vrlo su skučeni sa prostorom. Na svega 450 m2 rade i redovno u izveštajima svojim koje podnose lokalnoj samoupravi spominju taj problem, budući da nisu u mogućnosti da svoju zakonsku obavezu na valjan način ispune, da prihvataju arhivsku građu, koje je svake godine sve više, tako da se u tom smislu, pored toga što Zakon o arhivskoj građi, arhivskoj delatnosti propisuje svojim članom 5. da Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave moraju iznaći načina i obezbediti uslove arhivima da rade adekvatno svoj posao, Istorijski arhiv „Ras“ u Novom Pazaru nema uslova za kvalitetan rad.

Oni čak spominju u svojim izveštajima i rešenje koje bi bilo adekvatno, a ne bi bilo toliko komplikvoano, budući da zgrada u kojoj se nalaze jeste namenski uređena i urađena za potrebe arhiva, ali se u prizemlju nalazi muzička škola, tako da bi bilo logično, recimo, izmestiti muzičku školu i naći adekvatan prostor, a njima osloboditi taj prostor.

Eto, koristim vaše prisustvo kao resorne ministrice da iznesem probleme koji su na terenu i koji su jako značajni.

Svakako, u danu za glasanje poslanici Stranke pravde i pomirenja, kako smo i najavili, će podržati i zakon i odluku kao jako važnu i značajnu. Hvala.

Hvala vam.

Lično nemam informaciju da li se konkurisalo za takvu vrstu pomoći, ali ono što sam u izlaganju i spomenula jeste da, budući da sam odbornica u lokalnom parlamentu, pa imam prilike da se upoznam sa izveštajima Istorijskog arhiva „Ras“, zgrada u kojoj se nalaze imala bi solidno kapaciteta da primi arhivsku građu ukoliko bi se desilo izmeštanje određenih institucija i ustanova koje tu deluju, tako da u ovom momentu nemam informaciju, ali hvala vam na sugestiju. Svakako da ću preneti.

Hvala još jednom.