Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je veoma važan set izbornih zakona kao i drugih zakona koji su donekle produkt promene izbornih zakona i dosta toga smo danas u obrazloženjima čuli.

Naime, postignuta rešenja su prevashodno rezultat dijaloga koji se vodio poslednjih meseci i ono što je veoma važno jeste da se kada se postigne kompromis određeni između vladajućih stranaka i opozicije i dođe do određenog rešenja, a sve u cilju poboljšanja izbornog procesa, jeste svakako za pohvalu, jer ne trebamo gledati kratkoročno na ove promene, već kao pozitivan efekat koji će se dugoročno odraziti na sve izborne procese i ne smemo gledati i na stvari koje se direktno samo na nas odnose, da li nas pogađaju ili ne, već da nastojimo da zakonska rešenja budu što kvalitetnija što bolja i da što manje izmena i dopuna kasnije zapravo i zahtevaju.

Poslanici SPP na čelu sa našim liderom, rahmetli, akademikom Muamerom Zukorlićem, su uzeli aktivno učešće u dijalogu i svojim konstruktivnim predlozima svakako doneli i između ostalog ovim zakonskim rešenjima koja danas imamo na dnevnom redu.

Svakako da je naš fokus bio u tim pregovorima da se poboljšaju izborni uslovi kada su u pitanju same liste nacionalnih manjina. U tom smislu bilo je nekoliko predloga koji su i uvršteni, kao što smo već čuli, smanjenje broja overenih izjava ili potpisa sa deset na pet hiljada za liste nacionalnih manjina je bitna promena i smatramo sasvim adekvatna u odnosu na pređašnje rešenje.

Sa druge strane, sada liste nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata. One liste nacionalnih manjina koje budu osvojile manje od tri posto njihov količnik će se uvećati za 35% što je takođe značajno.

Ono što je bio jedan od naših zahteva, a koji se ovog puta nije našao u ovom setu zakona koji će verovatno kao i što ste i sami istakli biti produkt neke šire promene i da kažemo obnove samog izbornog sistema, jeste pitanje smanjenja broja poslanika kada su u pitanju liste nacionalnih manjina, pri formiranju poslaničkih klubova u Skupštini, u Narodnoj skupštini Republike Srbije sa pet na tri posto narodnih poslanika. To bi svakako podrazumevalo da Zakon o Narodnoj skupštini promeni i očekujemo da će se to u budućem periodu i desiti.

Zatim, tu su pored ostalih i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti koji je veoma važan, na neki način će pospešiti transparentnost i efikasnost prilikom samih izbornih procesa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo imali prilike da čujemo od ministra u uvodnom izlaganju, pred nama je danas set izuzetno važnih zakona iz nekoliko, možemo reći čak i različitih oblasti.

Ja ću se prvo osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine. Ako pogledamo zakonsku regulativu koja je na snazi, odnosno važeća u Republikci Srbiji, uočićemo da zapravo predmet zaštite intelektualne svojine jesu duhovna nematerijalna tvorevina koja je kreacija čoveka i u tom smislu možemo reći tu spadaju književna, likovna, muzička dela, različiti softverski programi itd.

Intelektualna svojina se zapravo od materijalne svojine razlikuje po tome što se radi o zaštiti apstraktnog koncepta, odnosno proizvoda ljudske kreativnosti. U tom smislu, intelektualna svojina ima svoju vrednost, značaj i ona je nešto što se poseduje, takođe kao i materijalna svojina.

Zakonska regulativa koja je štiti je izuzetno važna, budući da imamo tendenciju stalnog porasta ove vrste, možemo slobodno reći kreacije ljudske ili kreativnosti koja je ujedno profitabilna, a sa druge strane, zaista i korisna. Kada su u pitanju svojinska prava, kao i kod materijalne svojine, neophodno je zatražiti dozvolu po pitanju korišćenja određenog produkta ljudskog, tako isto kod intelektualne svojine, neophodno je zatražiti i dobiti dozvolu od autora određenog dela. Osim što je potrebno da se da dozvola podrazumeva se i potrebno je da autor određene kreacije bude potpisan kako bi se ustanovilo i sačuvalo njegovo autorsko pravo. Zakon deli intelektualnu svojinu na dve oblasti, a to su autorska i srodna prava i druga vrsta je industrijska svojina.

Pod prvom oblašću autorska i srodna prava, podrazumeva se ili su zaštićeni filmovi, kompjuterski programi i igre, muzički produkti, književna i naučna dela, a kada je u pitanju industrijska svojina, onda se štite različiti žigovi, patenti, čak i geografske oznake itd.

Ukoliko se ne varam, zakonska regulativa na nivou Republike Srbije ovu vrstu svojine štiti sa šest zakonskih rešenja i nekoliko podzakonskih akata, što će ovim izmenama i dopunama svakako biti dodatno unapređeno, budući, kako rekosmo da se radi o grani delatnosti koja je stalno u ekspanziji i ona zahteva adekvatnu reakciju same zakonodavne regulative.

Malopre spomenuh pitanje autorskih prava u situaciji kada je neophodno da autor određenog dela bude konsultovan, bude odobreno i bude, u najmanju ruku, potpisan. Ukoliko dođe do kršenja ovih prava, autor nekada svoje pravo može zatražiti i dobiti na sudu, međutim u vidu materijalne nadoknade, odnosno obeštećenja. Međutim, složićemo se da ovo nije uvek adekvatna zamena, jer je autoru određenog dela značajnije da bude prepoznatljiv po svojoj kreaciji i da bude potpisan, nego što će kasnije dobiti vid obeštećenja. U tom smislu bi se moralo imati mnogo više senzibiliteta u pogledu korišćenja, recimo fotografija, različitih vrsta video snimaka itd, a veoma često danas mediji, činjenica je, znaju prekršiti ovaj, da kažemo, moralni kodeks u pogledu poštovanja prava onoga koji je i kreirao određenu stvar.

Zapravo, konkretno što se tiče samih izmena kod ovog zakona, primećujemo da se, kako čusmo, sa Republičke poreske inspekcije nadležnost prebacuje na tržišnu inspekciju, odnosno na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i na taj način se dodatno treba intenzitet zaštite ove vrste svojine svakako i nastaviti.

Dodatno su u sam program intelektualne svojine uvršteni ovim zakonskim rešenjem kompjuterski programi, odnosno softverski programi, koji su danas i te kako prisutni u pogledu grane IT sektora, koji dodatno zauzima sve više maha i dodatno je potrebno sprečiti koliko je moguće pitanje sive ekonomije, odnosno tržišta koje posluje po nelegalnim principima.

Kada govorimo o samim idejama, patentiranju, potpisivanju i autorstvu generalno, zanimljivo je možda spomenuti činjenicu da se ideje zapravo i određena dela ili proizvodi ljudske kreativnosti ili kreacije, nisu potpisivali do nekog modernijeg doba, da kažemo, ranije se ideje nisu potpisivale, jer sa druge strane se smatralo da niko neće ukrasti ideju. Danas vidimo da je tržište nemilosrdno, pa i na tom polju je potrebno regulisati određene principe.

Sledeće zakonsko rešenje na koje bi se želela osvrnuti jeste pitanje zakona o izmenama i dopunama Zakon o elektronskom fakturisanju. Čuli smo da se uvodi sistem elektronskih faktura i da se rok pomera za nekoliko meseci, ali ovo je izuzetno važan princip gde se predviđaju obuke subjekata javnog sektora u pogledu elektronske fakture. Uvodi se javna lista sistema elektronskih faktura što će privrednim subjektima i javnom sektoru ubrzati poslovne procese.

Vidimo da u pogledu mogućnosti povraćaja PDV svakako da će elektronski sistem faktura omogućiti brojne olakšice, ekspeditivniji, transparentniji i efikasniji rad i u tom smislu, dakle, činjenica da će se izbeći svi oni silni papiri u pogledu fakturisanja i mogućnosti da se zagubi ta arhiva. Svakako da podržavamo usled reforme javnog sektora i ovaj vid elektronskog fakturisanja.

Pitanje Zakona o tržištu kapitala, još jedno polje koje kao intelektualna svojina stalno u procesu ekspanzije, promena, blagog porasta ili pada, gde treba adekvatno zakonski reagirati. Vidimo da iz ovog zakonskog rešenja zapravo nudi se određena stabilnost, pravna sigurnost privrednim subjektima, kako domaćim, tako i stranim koji će biti na tržištu kapitala, sa druge strane, uređuje se jedinstveno tržište i njihov pravni položaj.

Zakon o tržištu kapitala inače prvi put je donet 2011. godine, pre 10 godina i od tada je pretrpeo nekoliko izmena, a svakako da to praksa i zahteva budući da se radi o jako promenljivom, da kažemo, parametrima. Sa druge strane, čuli smo da ovaj vid zakonske regulative predstavlja i usaglašavanje sa zakonima EU u pogledu stabilnosti.

Činjenica je da u poslednjih deset godina, odnosno poslednju deceniju globalna ekonomska kriza je uticala na blagu nestabilnost tržišta, kako na globalnom, tako i na domaćem planu i tu imamo određenih promena i zato je neophodno zakonski precizirati i regulisati, dati određenu sigurnost i učiniti atraktivnijem domaće tržište, kako za domaće, tako i za strane ulagače.

Pitanje zajma od Banke za razvoj Saveta Evrope u pogledu razvoja univerzitetske infrastrukture jeste još jedno pitanje koje je izuzetno važno. Ulaganje ili investicija u obrazovanje ovog puta u visoko obrazovanje jeste nešto što je veoma značajno, čemu se treba stremiti, težiti i što svakako podržavamo. Vidimo da je u planu da se sedam fakulteta na nivou grada Beograda, odnosno fakulteta koji su u sklopu univerziteta u Beogradu ili u potpunosti adaptira u nekim segmentima ili da se zgrade rade iznova i to će nesumnjivo uticati na kvalitet rada i poboljšanje uveta samog studiranja i rada samih studenata.

Ono što bi bila naša sugestija svakako jeste da se ovaj princip razvoja univerzitetske infrastrukture prenese i na druge gradove, univerzitetske gradove u Republici Srbiji, poput Niša, Kragujevca, Novog Pazara, Novog Sada, itd. Dakle, u tom smeru treba delovati, jer investicije u samo obrazovanje je nešto što dugoročno donosi rezultate i što treba i svakako jeste jedan od strateških ciljeva.

U pogledu Predloga zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Kambodže o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša ovo je vid ugovora, odnosno sporazuma koji svakako predstavlja jačanje saradnje između dve države, predstavlja bilateralni sporazum, kao značajan iskorak u pravcu unapređenja političkih odnosa.

Osim toga, konkretno ovaj sporazum će olakšati nosiocima službenih i diplomatskih pasoša jedne i druge zemlje, i to u trajanju do 30 dana da bez dodatnih viza i dodatne birokratije mogu boraviti u tom predviđenom periodu na teritoriji obe države. Dakle, i ovaj sporazum svakako zavređuje pažnju i podršku.

Pitanje podrške od strane države o samoj infrastrukturi, odnosno privredi u pogledu saniranja koliko je moguće posledica pandemije izazvane virusom Kovid 19, jeste nešto na čemu treba i dalje ustrajati i ukoliko je moguće sam dijapazon, odnosno spektar onih koji su obuhvaćeni određenim vrstama pomoći proširiti. Ovoga puta to su ugostitelji, hotelijeri na gradskom području, druge vrste privrednika, autoprevoznici itd.

Više puta smo sa pozicije našeg poslaničkog kluba i naše Stranke pravde i pomirenja ukazivali na to da se treba razmisliti i o različitim vrstama subvencije i pomoći poljoprivrednim proizvođačima, proizvođačima drugih privrednih delatnosti koje možda u određenim momentima takođe su bile ugrožene i osećale posledice aktuelne pandemije.

Toliko, zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavničke Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas na dnevnom redu predlog nekoliko odluka koje se ponajpre tiču načina uređenja i biranja sudija koji se biraju po prvi put na sudijski funkciju. Mi smo zapravo u ovom sazivu mnogo puta i govorili i diskutovali na ovu temu, a upravo predložene ustavne promene idu u pravcu još samostalnijeg i nezavisnijeg sudstva, što je cilj kome treba svakako težiti i kome svaka moderno uređena i demokratski nastrojena zemlja teži. Između ostalog, Srbija se deklarisala i odredila za taj put.

U pogledu izbora sudija, bez obzira da li u ovoj varijanti ili nakon sprovedenog referenduma, ukoliko se građani za to izjasne, kvaliteti koji nekog delegiraju za izbor na mesto sudije, tužioca i generalno pravosudnih organa jesu, osim stručnosti i osposobljenosti, kvalitet dostojnosti. To je nešto što će značiti suštinsku promenu u pogledu sudijske funkcije, u pogledu pravosuđa i generalno u pogledu zaštite prava, pravde i unapređenja procesa pravosudnih organa.

Zapravo, negde smisao podele vlasti na izvrnu, zakonodavnu i sudsku, u kojoj će sudska biti što je moguće samostalnija i služiti za očuvanje pravnog poretka zemlje, jeste zapravo nešto što je glavni cilj i nastojanje moderno orijentisanih zemalja.

Ono što smo mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja u ovom sazivu vrlo često upozoravali i o tome govorili, jeste da se nekada te važne funkcije, posebno u manjim sredinama, znaju i te kako zloupotrebi i nekada, nažalost, umesto da se radi u korist građana, zapravo se direktno nanosi nepravda i ruše prava građana. O tome i te kako treba povesti računa.

Spominjali smo konkretne slučajeve, a najkarakterističniji je slučaj svakako ubistvo novinara i humanista Edina Hamidovića. Očekujemo da i tužilaštvo i sudski organi odrede svoj posao. Često čujemo da među sudijama imamo korumpiranih, među policajcima, među onima koji su nadređeni policajcima. Čak šefovi određenih policijskih stanica se povezuju sa vrlo sumnjivim i kriminalnim radnjama. To je nešto što se ne bi smelo dešavati, jer ukoliko neko predstavlja tako važan organ, a u svom ponašanju zapravo odaje sasvim drugu sliku, onda realno postoji opasnost od kršenja zakona, direktnog rada protiv interesa građana itd.

Ono na čemu smo insistirali i na čemu i dalje insistiramo, jeste da se vodi računa o nacionalnoj zastupljenosti upošljenika u redovima državnih organa iz nacionalnih manjina koje čine sastav stanovništva određene teritorije. Prevashodno mislimo na policiju, policijske službenike, na poresku upravu, recimo, u Novom Pazaru, na sudstvo, tužilaštvo i sve državne organe koji zapravo predstavljaju sistem određene države, jer to je nešto gde se pokazuje i odgovornost i poverenje prema građanima, bilo da pripadaju većinskom ili nekom od manjinskih naroda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje sva četiri zakona koji se tiču uređenja sistema plata jeste sa predlogom da se odgode do 2025. godine i smatramo da je to logičan potez budući da se sve pripreme na polju unapređenja ovog sektora neće zaustaviti, već oni imaju svoj kontinuitet, tako da nije loše postaviti rok i dati sve od sebe da se sve obaveze koje se imaju do tog roka ispune. To je možda i bolje rešenje nego dati neki kraći rok pa ga onda probijati itd. Sistem uređenja plata u javnom sektoru je i te kako važan. Pozdravljamo najavljena povećanja plata iz domena javne uprave, zdravstva itd.

Međutim, ja bih želela iskoristiti priliku da u toku obraćanja ukažem na pojavu koja se nažalost kod nas u Sandžaku u poslednje vreme veoma često dešava i što postaje neka loša praksa, a to je upućivanje pretnji građanima. Ovog puta u pitanju je naš kolega narodni poslanik, dr Jahja Fehratović.

Dobio je direktne pretnje od lica koje je dokazani inspirator brutalnog ubistva novinara i humaniste, Edina Hamidovića, u avgustu mesecu u Sjenici ove godine, koji je ubijen pred suprugom i svoje šestoro maloletne dece.

Dešava se to da to isto lice, ohrabreno određenim strukturama, nažalost pojedinim kako u sudstvu, tako u tužilaštvu, delovima policije, ponovo upućuje, targetira i stavlja metu na čelo časnim i čestitim ljudima.

Ukoliko je status i tretman narodnih poslanika koji imaju zagarantiran imunitet ovakav, šta očekivati i šta mogu očekivati građani Sjenice i okolnih gradova?

Dakle, politika kriminalnih struktura jeste zapravo da zaplaše narod, da zaplaše građane, a samim tim direktno nanose štetu državi i državnim organima.

Vlada Republike Srbije je otvoreno rekla i aktivno pokazala na delu da želi da se obračuna sa organizovanim kriminalom, ali se to mora desiti na teritoriji cele države i u tome se mora još odlučnije pokazati.

Korumpirani činovnici, uposlenici kako u sudstvu, tužilaštvu, u strukturama policije jesu kancer koji izjeda i državne organe i ovo društvo i tome se mora stati u kraj, jer kriminalci su poslednji ološ i poslednji sloj ovog društva koji nikako ne sme isplivati na površinu, jer su zahvaljujući svojim nečasnim radnjama na dnu samog društva zapravo ponajpre bi trebali biti iza rešetaka.

Uskoro se nadamo da će tretman takvih lica adekvatnim delovanjem i zapravo da će se smestiti na mesto koje im i pripada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministrice, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set važnih akata i odluka u pogledu ustavnih promena koje nas očekuju u relativno kratkom periodu.

Ono što je činjenica to je da je promena Ustava izuzetno ozbiljna stvar i da ovaj sastav Skupštine koji nešto malo više od godinu dana aktivno radi, uspostavljen je, eto, ima priliku da učestvuje u ustavnim promenama i sa tog aspekta je odgovornost samih nas poslanika izuzetno važna i značajna. U obavezi smo da svojim diskusijama, svojim zapažanjima, na neki način ukažemo i pokažemo građanima o kakvim se zapravo promenama radi.

Promene u ovom delu koje su pred nama su zapravo promene Ustava u pogledu zakonodavstva i ono što je glavna intencija ovih promena jeste zapravo jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti građana. Da li će do toga doći, kakvi će efekti biti, to je nešto što nas tek očekuje i što ćemo zapravo i videti.

Uostalom, sve što je produkt ljudskog rada i delovanja, a to vrlo često možemo videti kroz izmene i dopune zakona, jeste podložno promenama, nedostacima i kritici, ali želja i volja da se određene stvari promene i da se krene napred su zapravo dobar pokazatelj da se i sa te pravne tačke i pravnog aspekta nastoji pokriti sve ono što je potrebno.

Ono što je veoma važno i značajno jeste zapravo implementacija odnosno primena ovih izmena koje ćemo ubrzo konstatovati, ukoliko se građani sa tim slože i pokažu svoju volju na referendumu i pozitivno se izraze, zapravo implementacija i uticaj na život građana ćemo videti u nekom narednom periodu.

Sudijska funkcija, to smo vrlo često isticali kada smo bili u prilici da diskutujemo o predlozima sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju, njihova odgovornost u društvu je zaista velika. Ja bih to čak poredila sa odgovornošću lekara koji se na neki način staraju o ljudskim životima, a sa druge strane sudije su te koje imaju priliku, pravo i obavezu da brane pravdu i da građani prosto na terenu osete pravičnost u pogledu zastupanja njihovih interesa.

Da li je to danas slučaj, nisam baš sigurna da imamo najbolju sliku, posebno možda u nekim manjim sredinama, gde se prosto znaju i sudije i tužioci i advokati koji su možda više pod uticajem nekih struktura. Nadamo se da će buduće izmene Ustava i taj pravni okvir dodatno učvrstiti, samostalnost i nezavisnost sudija, a sa druge strane samostalnost tužioca.

Dobra stvar jeste što će građani imati priliku da se neposredno izjasne i da na referendumu, kroz referendumsko pitanje koje je potpuno jasno i nedvosmisleno, iskažu svoj stav o datom pitanju. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što smo imali prilike čuti, danas je pred nama jedan zaista širok spektar zakona iz različitih oblasti koji se dobrim delom tiču i imovinskih prava građana, a što je opet refleksija ili uticaj donošenja budžeta za 2022. godinu, i to budžeta koji se može okarakterisati kao razvojni, posebno usled činjenice da se donosi u vreme pandemije, kada je globalna kriza prisutna i u mnogo jačim i razvijenijim zemljama. Način da se na ovaj način konsoliduju finansijska sredstva, finansijske mogućnosti same zemlje je za svaku pohvalu. Direktno je budžet tu zapravo i razlog donošenja nekih zakona, kao što je Zakon o budžetu, Zakon o porezima itd, da bi se na neki način budžetska godina zatvorila i krenulo u novu potpuno spremno.

Sa druge strane, vidimo da postoje i potpuno nova zakonska rešenja, kao što je Zakon o budžetskoj inspekciji, koji će dati konkretne efekte, pozitivne svakako, u pogledu organizacije javne uprave, a što će se, nadamo se, ponajviše reflektovati na same lokalne zajednice.

U pogledu samih izmena i dopuna zakona, ja bih se ponajpre osvrnula na izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Dosta toga smo imali prilike čuti od ministra i izvestioca nadležnog odbora, ali smatram da je ova tema izuzetno važna i da zapravo jedan od osnovnih strateških pravaca razvoja Republike Srbije svakako jeste razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj takođe.

Sa druge strane, to je jedna od najvećih razvojni šansi koju svakako treba iskoristiti, a sa druge strane, kako čusmo, donošenje novog budžeta za 2022. godinu izdvajanjem značajnih povećanja u pogledu poljoprivrede će, posebno u pogledu podsticaja finansijskih, mnogo učiniti i pospešiti, nadamo se, život konkretno poljoprivrednih proizvođača na selu, ali imati i refleksije na celo društvo.

U pogledu samog cilja donošenja zakona svakako da možemo reći da neka generalna ocena ovog zakona jeste zapravo da on predstavlja stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa u Republici Srbiji, što će sa druge strane omogućiti konkurisanje za sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije koja su veoma značajna i koja nam u tom smislu treba biti i primer u pogledu razvoja i mogućnosti razvoja same poljoprivrede i generalno afirmacije života na selu.

Ovim zakonskim rešenjem predviđeno je i nekoliko novih konkretnih mehanizama koji će svakako olakšati sam i život na selu, ali i kvalitetniji rad i saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Dakle, u tom cilju, u skladu sa aktuelnom digitalizacijom na svim poljima, neophodno je bilo svakako poraditi na polju digitalizacije i osavremenjivanja korespondencije i same birokratije u pogledu same poljoprivrede.

Tu se izašlo sa novim softverskim rešenjem E-agrar, koje će u budućnosti imati veoma značajan uticaj na život i rast, prvenstveno poljoprivrednih proizvođača, jer će ovim softverskim rešenjem zapravo biti mnogo olakšano u pogledu konkretne procedure. Recimo, ovo softversko rešenje će sadržati registar poljoprivrednih gazdinstava, što znači da se direktno, elektronskim putem, poljoprivredni proizvođači mogu registrovati svoje poljoprivredno gazdinstvo, sa druge strane mogu obnoviti svake godine poljoprivredno gazdinstvo. Osim toga, u svakom momentu mogu imati pristup, dakle svom predmetu, slučaju i informacijama o gazdinstvu i samo jednim klikom bukvalno doći do neophodnih informacija.

Sa druge strane, nadamo se da će ovaj sistem svakako uticati na transparentnost, u pogledu subvencija koje se dodeljuju poljoprivrednim proizvođačima, ali sa druge strane i u pogledu samog konačnog korisnika, odnosno konkretno poljoprivrednog proizvođača, u pogledu procedure, koja je nekada znala biti izuzetno otežana i nekada čak, u određenim segmentima kasniti u pogledu same isplate subvencija.

Smatramo da će ovim rešenjem se sprečiti i neke zloupotrebe koje smo do sada, možda imali u pogledu posrednika, koji su se stavljali na raspolaganje samim poljoprivrednicima, a možda zapravo i nisu toliko ažurni bili ili radili na pomoći samim poljoprivrednim proizvođačima.

Ono što bi neki zaključak mogao biti i pitanje, jeste zapravo da li su poljoprivredni proizvođači, zapravo osposobljeni u pogledu informacija one pismenosti i korišćenja ovih savremenih sredstava komunikacije, koja će svakako kroz E-agrar sada biti prisutna. Vidimo da se ovim zakonskim rešenjem i o tome vodilo računa i da će se verovatno nekim podzakonskim aktima, zapravo urediti način organizacije na terenu, kroz osnivanje različitih kancelarija, kako sam mogla shvatiti iz ponuđenog predloga, kroz osnivanje različitih odbora, zapravo mesta gde se poljoprivredni proizvođači direktno mogu obratiti i dobiti potrebnu pomoć i logistiku. To je veoma značajno u pogledu transparentnosti i efikasnijeg rada na tom polju. Sa druge strane, pitanje života na selu, organizacije života na selu, pitanje generalno afirmacije i pogleda na selo, od strane društva, je jedno od suštinskih pitanja i ovom pitanju se treba najozbiljnije prići.

Kvalitet života u gradu, u urbanim sredinama će u velikoj meri zavisiti od organizacije života na selu, što konkretno znači da osim ovih zakonskih rešenja, koja su izuzetno dobra, svakako svim snagama, kao što se i pokazuje, trebamo nastaviti i raditi na poboljšanju uslova za ljude koji žive na selu. U tom smislu, da bi nekom učinili atraktivnim život na selu, moraju biti obezbeđeni svi osnovni uslovi za život, kao što je dobra saobraćajna infrastruktura, kao što su dobre socijalne usluge, zdravstvene usluge itd. Na tom polju treba, zaista raditi da se što manji jaz primeti između života na selu i u gradu.

Sa druge strane, život na selu u pogledu atraktivnosti prema omladini ili mladim bračnim parovima je nešto na šta posebno treba obratiti pažnju, u pogledu mogućnosti i želje da ostaju na svojim imanjima, za razliku od odluke kada odluče da napuste svoja imanja, da dođu da žive u gradu, gde će možda biti podstanari, gde će živeti od jedne plate i možda jedva krpiti kraj sa krajem. U pogledu subvencija i načina podrške države na ovom pitanju bi se moglo i te kako poentirati i dobiti konkretne efekte na tom polju.

Pitanje seoskih područja koja se mogu smatrati draguljem ove zemlje, između ostalog, spomenula bih i pitanje Pešterske visoravni kao dela netaknute prirode, u pogledu zdrave klime, zdravih poljoprivrednih proizvoda, mesnih proizvoda, mlečnih i tako dalje, to je čini mi se još nedovoljno iskorišćen resurs u pogledu mogućnosti koje zapravo i pruža ovaj deo, koji se nalazi na teritoriji sandžačkih opština u Republici Srbiji.

Pitanje, odnosa države je veoma važno, ali sa druge strane pitanje lokalnih samouprava, odnosno jedinica lokalnih samouprava i onih koji vode godinama jedinice lokalne samouprave, zapravo snose veoma veliku odgovornost u pogledu afirmacije i želje da se život na tim područjima pospeši. Recimo, mi smo proteklih decenija, možemo slobodno reći imali niz obećanja u pogledu afirmacije Pešteri, posebno onog dela koji se nalazi na teritoriji tutinske opštine uz obećanje nekih industrijskih zona i različitih drugih projekata od kojih nažalost ni do dan danas ničega nema. Dakle, imamo vlast koja konstantno 30 godina guši taj prostor. Kada se pojave potencijalni investitori iz dijaspore ili prosto ljudi koji žele ulagati, oni nastoje da na svaki način osujete njihove namere i na taj način blokiraju razvoj.

Sa druge strane, deo Pešteri koji se nalazi na teritoriji sjeničke opštine, recimo u poslednjih nešto više od godinu dana, pokazuje kada imate lokalnu vlast, koja je domaćinski orjentisana, koja vodi računa o resursima i mogućnostima i koja pored svih kredita i zaduženja iz prethodnog perioda, nastoji da omogući građanima i stanovnicima same opštine, da iscrpi svaki mogući resurs, onda odmah vidite napredak u tom segmentu.

Konkretno je pre nekoliko dana ispred opštine Sjenice potpisan sporazum sa Ministarstvom o selu u pogledu podrške zadrugama kao efikasnom i korisnom načinu organizovanja poljoprivrednih proizvođača, osim toga budžetom predviđena sredstva za izgradnju i rekonstrukciju osnovnih škola u Sjenici, pokazatelj su da ukoliko ljudi koji nose važne funkcije na nivou lokalnih samouprava idu sa zahtevima prema republičkim organima, može se ostvariti i te kakav rezultat.

Dalje bih se osvrnula na pitanje izmene i dopuna Zakona o porezima na upotrebu držanje i nošenje dobara. Ovo je izuzetno važno zakonsko rešenje i čini mi se da su efekti u javnosti upravo veoma pozitivni i proizilaze iz proste činjenice što će ovim zakonskim rešenjem biti smanjen porez na korišćenje motornih vozila, konkretno putničkih vozila i što će veoma značajno biti prilikom registracije vozila gde se po osnovu starosti i kubikaže motora umanjuje znatno porez za starija vozila i za vozila koja imaju jaču kubikažu.

Ovim rešenjem se predlaže smanjenje poreza na automobile, zapremine motora preko dve hiljade kubika, što je potpuno opravdano i predstavlja veoma dobro rešenje. Trenutno poresko opterećenje recimo, eksponencijalno raste kada zapremina motora ide preko dve hiljade kubika što nema svoje opravdanje, jer vozila novije proizvodnje vrlo često postižu uz manju kubikažu jaču snagu motora, što znači da je i sa tehnološkog aspekta ovo pređašnje rešenje donekle bilo prevaziđeno i novo će svakako dati i pokazati konkretne rezultate.

Ono što bi se moglo kao neki vid, da kažemo, sugestije u pogledu donošenja ovog zakona spomenuti jeste sledeća stvar, da vozila od dve hiljade, do dve hiljade i petsto kubika možda bi trebalo o tome razmisliti u nekim narednim zakonskim rešenjima, da ne bi trebalo eksponencijalno oporezivati, jer vrednost tih vozila nije mnogo veća u odnosu na vozila od 1600 do 2000 kubika. Možda bi se u to smeru moglo razmisliti, pa umesto pet puta da bude uvećanje, da negde kompromisno možda bude tri puta.

Sledeće zakonsko rešenje na koje ću se osvrnuti jeste Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Dakle, ovo je svakako u pogledu strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji koja treba da doprinese poboljšanju pravnog i organizacionog okvira, odnosno kapaciteta i službenika.

Vidimo, dakle, da se sada samo težište spušta na zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, što je veoma važno, i da se uvodi novi okvir kompetencija.

Dakle, nadamo se da će ovo zakonsko rešenje, ukoliko se u potpunosti implementira, uticati na to da se sam okvir kompetencija ispoštuje prilikom primanja zaposlenja i generalno praćenje samih državnih službenika od samog početka zasnivanja radnog odnosa, pa do kraja angažmana na određenom nivou.

Nadamo se da će se smanjiti zloupotrebe u pogledu partijskog zapošljavanja i nekih sitnih interesa kojih na lokalu vrlo često imamo, a na štetu kvaliteta, efikasnosti rada lokalne samouprave.

Ono što bih želela istaknuti i što je zapravo uopšte poznato, zakonska i ustavna obaveza jeste, a ovde se decidno u članu 19. ističe da pri zapošljavanju mora se voditi računa o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom među zaposlenima mora održavati u najvećoj meri strukturu stanovništva. Dakle, apel prema lokalnim samoupravama i prema državnim organima, institucijama na nivou lokalnih samouprava da se ispoštuje nacionalna struktura u sredinama gde je mešovit sastav.

U pogledu Zakona o budžetskoj inspekciji bih želela nešto reći kao novom zakonskom rešenju. Dakle, čuli smo od ministra da zapravo ovo podrazumeva centralizaciju budžetske inspekcija. Ovo će svakako značiti adekvatniju i bolju kontrolu u pogledu efikasnijeg trošenja i korišćenja javnih sredstava, dobara ove zemlje kroz adekvatniju kontrolu, gde se neće prepuštati kontrola samo inspektorima na lokalnom nivou, već će se svakako centralizovati i odgovaraće višim instancama i svakako da će se tu smanjiti prostor za zloupotrebe.

Sa tog aspekta pitanje i implikacija ovih zakona na život građana će biti vidljiv, a i u pozitivnom smeru svakako okarakterisana i želela bih na kraju istaći da će u danu za glasanje poslanici poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke podržati ova zakonska rešenja.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas tri veoma važne odluke, predlog odluka zapravo koje se direktno tiču rada sudstva i tužilaštva kao veoma važnih grana u samom funkcionisanju državnog aparata, ali konkretno u odnosu prema građanima, jer se zapravo radi o funkcijama sa kojima možda građani najčešće najdirektnije dolaze u priliku da se susretnu upravo u situacijama kada se radi o odlučivanju za njih veoma važnim problemima, životnim pitanjima itd.

Dakle, jedan predlog odluke se tiče prestanka funkcije javnog tužioca i to je više, kako čusmo, proceduralne prirode. Sa druge strane, Predlog odluke od izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Mi smo nekoliko puta imali zapravo prilike u ovom sazivu parlamenta raspravljati i govoriti o samom pitanju izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Iako su pred nama najavljene izmene u ovom sektoru ili sferi pravosuđa, posebno kroz promenu Ustava i referendum koji nam predstoji, možda je ovo jedna od poslednjih prilika da zapravo na ovaj način direktno narodni poslanici i diskutuju o samom izboru sudija.

Više puta smo isticali da se zapravo na neki način poslanici oslanjaju na primedbe i predloge samog VSS, jer poslanici, osim zvanične biografije, normalno, koju dobiju, ili eventualno kada se radi o kandidatima koji se tiču direktnog grada iz koga dolazimo, pa nam je to možda poznatije, više smo se oslanjali na ono što su bili predlozi i sugestije VSS, svakako uz pravo da se i određeni kandidati ospore.

Ono što bih posebno spomenula jeste činjenica da ste i vi, ali i mi kao poslanici čuli nekoliko puta te veoma važne kvalifikacije i zapravo odrednice koje trebaju delegirati nekog na tako važnu funkciju, a to su osposobljenost, stručnost i dostojnost. Zapravo su to tri bitne karakteristike koje su od krucijalnog značaja i na neki način sigurnost da će određeni kandidat odgovorno obavljati funkciju pred kojom se nalazi.

Sudija koji se prvi put bira na sudijsku funkciju svakako treba imati pred sobom činjenicu da svoj profesionalni rad i svoju dostojnost u pogledu moralnih kvaliteta, u pogledu nastojanja da izazovi, odgovornost koja mu se zapravo daje u poverenje, da nastoji na najbolji mogući način izneti, jer upravo nezavisnost sudstva i tužilaštva, kako sam malopre rekla, jesu donekle pokazatelji demokratskog kapaciteta određene zemlje, odnosno države u kojoj građani žive. To ćete vrlo lako kroz bilo koja istraživanja osetiti, dakle, kakav je stav i mišljenje javnog mnjenja po pitanju nezavisnosti i efikasnosti rada kako sudstva, tako i tužilaštva.

Ono o čemu ćemo imati prilike svakako da se izjasnimo jesu i predloženi kandidati vezano za izbor predsednika sudova, između ostalog i u Novom Pazaru. Dakle, grad iz koga ja dolazim. Svakako da će poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Predsednik Osnovnog suda u Novom Pazaru, generalno funkcija predsednika suda jeste još za jednu lestvicu odgovornija funkcija u odnosu na sam zadatak sudija. Zbog čega? Pa, zato što predsednik suda treba biti osoba koja je prva među jednakima, ali prva u svakom pogledu, u pogledu stručnih, moralnih i ostalih kvaliteta i da zapravo ona bude snaga, motor i pokretač i pokazatelj ostalim kolegama, posebno onima koji su možda mladi u ovoj grani, sa manjim radnim i profesionalnim iskustvom, da prosto pokaže kako i na koji način voditi ovu veoma važnu instituciju.

Ono na šta bih se ja još želela ovom prilikom osvrnuti to je pitanje nacionalne zastupljenosti, posebno u nacionalno mešovitim sredinama. Evidentno je da imamo generalno godinama taj problem da se posebno u državnim institucijama, javnim organima, u nekim specifičnim, da kažem, službama koje su jako osetljive, gde je nacionalna pripadnost i struktura u pogledu poverenja u konkretno državne organe još dodatno opterećenija ukoliko se radi o nacionalno mešovitim sredinama, kao što je pitanje policije, kao što je pitanje upravo sudstva i tužilaštva.

Ovom prilikom želim samo podsetiti javnost da je ispoštovati nacionalnu strukturu u takvim sredinama ustavna i zakonodavna ili zakonska obaveza i da se u društvu ne bi smela stvarati atmosfera i osećaj da ukoliko se donekle ta nacionalna struktura ispoštuje da je to zapravo neko pravo koje je posebno ili ekskluzivno nekom dato. To je zapravo samo ustavno i zakonsko pravo i ono se treba nastojati ispoštovati.

Činjenica je da poslednjih godina tu imamo pomaka, ali konkretno na teritoriji gradova i opština sa područja Sandžaka još, dakle, nismo dostigli taj željeni limit, odnosno granicu da prosto struktura u tim organima, odnosno institucijama odgovara i nacionalnoj strukturi.

U tom smeru treba povesti računa u pogledu donošenja nekih odluka koje nam tek predstoje. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su, kao što smo imali prilike čuti, dva veoma važna zakonska rešenja. Jedan se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, a drugi se odnosi na Zakon o Zaštitniku građana.

I jedan i drugi zakon se direktno tiču prava u pogledu ostvarivanja, zapravo predstavljaju adekvatne mehanizme u pogledu ostvarivanja prava građana i u tom pogledu je svakako interes svih nas, narodnih poslanika, koji prevashodno zastupamo interese građana, da podržimo ovakva zakonska rešenja koji predstavljaju adekvatnu i kvalitetnu dopunu u pogledu funkcionisanja konkretnih mehanizama, odnosno dva veoma važna instituta.

Kada je u pitanju sam Predlog izmena i dopuna Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, odnosno o Povereniku informacija od javnog značaja, vidimo da kroz ovo zakonsko rešenje se dodatno učvršćuje pozicija Poverenika, što je veoma značajno u pogledu ne samo veće transparentnosti već i mogućnosti odnosno ovlašćenja koje ovaj veoma važan mehanizam dobija u pogledu mogućnosti da zatraži od relevantnih faktora, dakle javnih institucija, ustanova, da informacije koje je neophodno postave recimo na svojim veb prezentacijama itd.

Sa druge strane, i taj segment donekle kaznene politike koju može u ovom momentu izreći sam Zaštitnik je verovatno adekvatno sredstvo za dolazak do informacija od javnog značaja.

U pogledu Zakona o Zaštitniku građana čuli smo niz izmena koje imaju intenciju prevashodno učvrstiti takođe poziciju Zaštitnika građana sa aspekta nezavisnosti i zastupanja interesa građana, što mu je prevashodno i u opisu same namene i onoga što se očekuje od Zaštitnika građana.

Dakle, Zaštitnik građana je institut koji bi trebao pomoći građanima u momentima kada osete da ne mogu doći do adekvatne pravne zaštite ili do rešenja određenog problema koji ih tišti.

Iskoristila bih priliku da spomenem instituciju lokalnog Zaštitnika građana kao veoma važnu. Dakle, lokalni ombudsman je jako značajan momenat, iako Zakon o lokalnoj samoupravi ne obavezuje lokalne zajednice već daje kao mogućnost. Dobar deo njih se, da tako kažem, odvažio da uspostavi ovaj institut, neki još nisu, ali pitanje lokalnog ombudsmana nekada može biti možda i adekvatno iskorišćeno, odnosno zastupanje građana od strane lokalnih zaštitnika građana možda nekada može u znatnoj meri biti i zloupotrebljeno i na neki način možda ispolitizovano, što se ne bi smelo desiti.

Navešću konkretan primer. Naime, 2016. godine u Tutinu je lokalni Zaštitnik građana napao dvojicu građana, što je presedan i nespojivo sa funkcijom koju obavlja. Upravo u pogledu stručnih, ali i moralnih kvaliteta, kada spominjemo potencijalne kandidate, kako za nacionalne tako i za lokalne zaštitnike građana, ti kvaliteti su nešto što treba biti odlika takvih osoba. Dakle, pored stručnih kvaliteta, moralni kvaliteti su ti koji su veoma značajni, posebno u manjim lokalnim zajednicama, gde se ljudi obično znaju, prepoznaju jedni druge i onda pitanje je da li neko može imati poverenja i da li ima hrabrosti da se obrati zapravo osobi za koju možda sumnja da će na najbolji mogući način zastupati interese.

U tom pogledu želim reći da se nekada određena ovlašćenja ili funkcionisanje određenih organa nekako sa centralnog nivoa prema lokalu znaju malo pogubiti u pogledu doslednosti i u pogledu osećaja odgovornosti. Zato je jako važna koordinacija i saradnja između nacionalnog Zaštitnika građana sa lokalnim zaštitnicima građana.

Recimo, neke savremene zemlje su uvele i veći opseg ombudsmana, odnosno zaštitnika građana, pa postoje, recimo, zaštitnici građana isključivo koji se bave pravima deteta, osoba sa invaliditetom, itd. To je primer dobre prakse, gde ćemo verovatno u nekom budućem periodu i mi težiti takvim nekim izmenama i dopunama i unapređenjima ovog instituta, ukoliko to, normalno, konkretne prilike budu zahtevale. Hvala.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća.

Poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog za izbor sudija koji se po prvi put biraju na sudijsku funkciju, njih 17. Mi smo dobili stručne biografije kandidata iako verovatno poslanici koji dolaze iz mesta gde se i biraju sami kandidati, bolje i poznaju kandidate, nama ostaje da na neki način uz poverenje, uz ono što predlaže VSS i stručne biografije, očekujemo i nadamo se da će sudije koje po prvi put stupaju na ovu veoma važnu i odgovornu funkciju, imati na umu da zapravo suditi nekom ili doneti presudu za ili protivno zahtevu određenog građanina, jeste veoma značajna i odgovorna funkcija i mnogo više da kažemo od klasičnog radnog mesta.

Ono što bih želela je da iskoristim priliku i da sa ovog mesta poručim budućim sudijama koje budu izabrane, da vode računa o tome kako i na koji način se pravda i pravo sprovode, jer ustavna podela vlasti u Republici Srbiji na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, gde se sudska vlast definiše kao nezavisna ili neovisna od bilo kakvog uticaja je srž efikasnog i pravednog sudstva, ako hoćemo na kraju krajeva, zato što su upravo građani direktno u situaciji da im se presudi na jedan ili drugi način.

Ukoliko sudija nastoji i daje sve od sebe da bude nezavistan, da ne dozvoli da uticaji sa strane na to utiču, sigurno će u svojoj misiji uspeti. Nekada može biti produkt da kažem, zanemarljiva ljudska greška, može biti produkt nesmotrene odluke, ali sigurna sam do to tako često neće biti ukoliko se ne umeša neko sa strane ko ne bi smeo. Kao što nažalost vrlo često čujemo da u krajevima koji su slabije razvijeni, za koje možemo reći da su na neki način na marginama nekada i samog interesovanja se zapravo dešavaju klasične zloupotrebe sudijski funkcija od strane ljudi koji su očito podlegli pritiscima različitih kriminalnih grupa. Vrlo često smo iznosili primere iz Sjenice. Danas smo čuli dosta toga o sudstvu u Tutinu i zapravo bi se na ove izjave trebalo reagovati, jer poverenje u sudstvo se gubi onog momenta kada sudije podlegnu korupciji, podlegnu radnjama koje se ne bi smele dešavati.

U tom svetlu i poruka novoizabranim sudijama da ovu funkciju obavljaju časno i pošteno u interesu sprovođenja prava, pravde i u interesu građana. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri veoma značajna zakonska rešenja. Dva su jako povezana i isprepletena među sobom, dakle Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i Zakon o fiskalizaciji. Čuli smo već da se oni među sobom dopunjuju, na neki način.

Ono što je svakako za pohvalu, jeste sama modernizacija procesa fiskalizacije kroz digitalni sistem. Svakako da će to uticati na razvoj privrede sa jedne, sa druge strane pojednostaviti samu proceduru birokratiju koju smo do sada imali, s druge strane, sigurno da će i država prihodovati u pogledu ažurnijeg i odgovornijeg pristupa poreskih obaveznika.

Ono što je jako značajno jeste da se od strane budžetskih korisnika, a posebno na nižim nivoima vlasti, dakle, na lokalnim samoupravama je da se povede računa o trošenju budžetskih sredstava i da se teško zarađen novac poreskih obveznika koristi i troši na jedan najracionalniji način. Sa druge strane, pomoć države građanima, ali i sektorska pomoć koja je do sada pružena od početka pandemije je jako značajna. U tom smislu svaka podrška i ovom paketu pomoć koji je pred nama.

Ono što bi naša sugestija bila i što su poslanici SPP više puta isticali jeste da bi se u pogledu sektorske pomoći možda moglo i trebalo svakako razmišljati o pomoći granama privrede koje možda do sada nisu bile uključene, kao što su poljoprivredni proizvođači, stočari itd, ali svakako ne sumnjamo da će iza ove branše i grane privrede biti razumevanja u nekom predstojećem periodu.

Svakako projekt osavremenjivanja železnice treba podržati i prosto projekti koji su od krucijalnog značaja za celu državu, posebno za malo nerazvijenije delove države… Dakle, apelujem ovim putem da i delovi države koji možda nisu još pokriveni železnicom, iako je dobro što radimo na modernizaciji železnice u jednom delu, da se što pre moguće i tom problemu pristupi. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti potrošača. Iz izlaganja prethodnih govornika svakako smo mogli čuti o koliko važnim odredbama zakona se zapravo radi, jer je pitanje trgovine. Generalno kupoprodaje, područja koje je jako promenljivo, jako aktivno, jako živo, i ono je u potrebi da se stalno pravo dorađuje, odnosno da se adekvatnije pravno donesu određena rešenja. Upravo procena efekta donetih zakonskih odredaba od 2014. godine, uzrokuju i nove izmene i dopune.

Čuli smo da zapravo u ovom zakonskom rešenju postoji niz veoma konkretnih i kvalitetnih zakonskih rešenja koja će u mnogome olakšati sam status potrošača i zaštiti njihova prava, a to uostalom i treba biti stalna intencija kako države, aparature cele, tako i samih građana u pogledu svesnosti svojih prava, a to ćemo ponovo postići najbolje edukacijom građana.

Čuli smo od kolege prethodnika da i kroz neka zakonska rešenja, nažalost može doći do zloupotrebe određenih prava. U tom smislu je jako značajno da nadležne institucije edukuju same građane, a da se koliko je moguće sama birokratija i procedura pojednostavi, odnosno sa što manje komplikacija da bude.

Pitanje van sudskog rešavanja sporova je nešto što je sada unapređeno iako, složićemo se da kako smo i čuli nekada, može se možda i vremenski malo odugovlačiti, pa i izgubiti na značaju za sam proizvod koji je možda predmet spora.

Pitanja odnosa prema posebnim kategorijama potrošača, kao što su maloletnici je veoma značajno i ako imaju slobodu prodavci da u određenim momentu procene da li je lice maloletno ili ne, smatram da tu može doći do određenih zloupotreba i tu bi možda zakonski trebalo adekvatnije reagovati.

Ono što bih želela kroz par rečenica istaći jeste pitanje bezbednosti proizvoda koje kupujemo, posebno u oblasti proizvodnje i prodaje hrane je nešto što svakog od nas kao potrošača krajnjeg potrošača zanima i zapravo Zakon o bezbednosti hrane i reguliše ovaj segment. Ali je takođe činjenica da u praksi imamo veoma često različitih zloupotreba ili problema. Neki od tih problema verovatno su vezani za možda nekada slabiju kontrolu sirovina od kojih se pravi hrana, bez obzira da li su sirovine domaće ili iz uvoza i tu treba svakako pojačati ili ne samo pojačati, već ažurnije da inspekcijske kontrole obavljaju svoj posao.

Sa druge strane, deklaracija proizvoda nekada jako zna biti problematična u smislu da se dobro ne vidi da li je rok istekao, dakle, datum proizvodnje, odnosno predviđeni rok za upotrebu određenih namernica, onda nutritivne tablice koje se nalaze na proizvodima vrlo su često nerazumljive i njih mogu razumeti samo stručnjaci iz određene oblasti, a onda dođemo do saznanja, recimo, da su veoma nekada i štetne stvari po zdravlje ljudi, sakrivene iza određenih emulgatora, brojeva itd.

Tako da je u tom smislu potrebno adekvatnije delovati, posvetiti više pažnje ovom segmentu i sve raspoložive resurse zaista usmeriti prema zaštiti, bezbednosti hrane od koje nam svakako zavisi i kvalitet života i generacijama koje dolaze. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministrice sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i bibliotečko-informacionoj delatnosti.

Kada su u pitanju sami predlozi izmena, oni nisu obimni, kako smo mogli i čuti u izlaganjima kako izvestioca, tako i prethodnih govornika, ali su, smatram, jako značajni, budući da je kod izmena Zakona o kulturi u planu usaglašavanje sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti i to u segmentu obaveznosti da se određeni procenat, u ovom slučaju umesto 30% 40% pripadnika manje zastupljenog pola nađe u određenim segmentima.

Ono što je jako važno ukazati ovom prilikom, jeste činjenica da kada god spomenemo manje zatupljeni pol mi obično mislimo da se radi o ženama, a izgleda da ima i sektora gde će biti obrnuto, pa će i muškarci biti zastupljeni u odnosu na ono stanje kakvo je sada.

Međutim, ja nisam sigurna, budući da se konkretno ove vrlo precizno odredbe odnose na upravne i nadzorne odbore, neko je od prethodnih govornika rekao da žena imamo jako puno u kulturi, ali ih nemamo u drugim nekim poljima delovanja, nisam sigurna da ih imamo u upravnim i nadzornim odborima, tako da mislim da će ovo biti jako značajno, da u institucijama kulture kroz upravne i nadzorne odbore imamo 40% manje zastupljeno pola, pa ko god da to bio.

Zapravo, ažurnost vas, ministrice, i celog ministarstva pokazuje i vašu aktivnost. Upravo je nedavno i usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a vi ste našli za shodno da komponente koje se odnose zapravo na vaše ministarstvo i učinite. Mislim da bi vašim putem trebalo da krenu i ostali ministri, odnosno ostala ministarstva. Mislim da bismo u određenim segmentima tek zapravo videli kakva je situacija, da ako bi se te kvote od 40% postavile da bismo imali onda na neki način izbalansirano učešće, bez nekog nagoveštaja, normalno, da u samom delovanju treba po svaku cenu birati samo nekog ko predstavlja određeni pol bez obzira na stručne i druge kvalifikacije. To svakako treba imati u vidu.

Ono što je važno kada govorimo o samoj kulturi, jeste da je Zakon o kulturi kao bazični zakon koji tretira jednu veoma važnu sferu ljudskog života, budući da smo rekli da je kultura veoma širok pojam i u praksi i ukoliko bismo najšire hteli definirati ovaj pojam, uz sve pokušaje i stručne definicije ovog termina, mogli bismo reći u najširem da je kultura odnosa prema životu, prema celokupnom životu, kako svom, tako i prema životu drugih ljudi u našoj neposrednoj i daljoj komunikaciji, odnos prema prirodi, prema prirodnim resursima, prema svemu što se tiče čoveka.

U tom smislu je veoma značajno da na ovom jako važnom, mukotrpnom putu budemo svesni važnosti i pre svega naše odgovornosti u kreiranju samog odnosa prema kulturi života, ponašanja, kulturnih obrazaca generalno. Vi ste spomenuli dva jako značajna projekta koja Ministarstvo kulture i informisanja kani realizirati. Dakle, pitanje kulture u medijima i pitanje međureligijskog dijaloga su svakako projekti koji mogu mnogo doprineti, jer celi javni diskurs, ali možda ponajviše mediji su u potrebi da kroz različite sadržaje promovišu kulturu poštivanja drugog, drugojačijeg, različitosti, različitih vrednosti, a čini se da toga danas sve manje ima. Generalno, globalno možemo govoriti o devalvaciji kulture na svim poljima, pa u tom domenu i na ovom polju.

S druge strane, jako je važno zbog odgovornosti prema mlađim generacijama, jer deca danas nisu, nažalost, u prilici zbog svih modela života koji im se nude kroz proces digitalizacije i negde su možda više u nekom virtuelnom svetu nego što su to generacije nekada bile, pa u obavezi smo da njima predstavimo pitanje značaja kulture, ne samo kroz kulturne sadržaje i kulturno nasleđe jer je to samo jedan deo ili segment kulture, već kroz celokupan obrazac, kulturni obrazac i način ophođenja prema drugom i drugojačijem.

Pitanje kulture manjinskih zajednica i naroda je takođe nešto što je veoma značajno i to je svojevrsna blagodat, prednost, da u jednoj državi, u jednom društvu imate toliko različitih naroda i manjinskih zajednica i njima treba dati prostor, kako kroz medijsko javno predstavljanje, tako i kroz pomoć, konkretno ministarstva na lokalnom nivou. Jer, govorimo vrlo često o finansijama, kako one često nedostaju za neke projekte, a nažalost nekada je potreban i sam osećaj tih ljudi na lokalnom nivou koji deluju i utom smislu nadzorna uloga samog ministarstva je veoma značajna. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set zakonskih predloga, tačnije sedam zakonskih predloga u vidu različitih sporazuma, kredita i drugih zajmovnih aranžmana koji kako smo čuli se odnose na tri jako važna područja života koji su značajni za svakog građanina.

Pitanje saobraćajne infrastrukture, pitanje zaštite životne sredine i na kraju pitanje unapređenja javnog sektora je nešto što se suštinski tiče svakog građanina sa jedne strane, a sa druge strane za napredak i dalji rast i ekonomsku stabilnost države jako značajni faktori i parametri.

U pogledu saobraćajne infrastrukture videli smo da će ovi kreditni aranžmani podrazumevati prevashodno modernizaciju i oporavak železničke infrastrukture, što podrazumeva digitalizaciju i sve moderne tokove, uključujući i samu rehabilitaciju određenih železničkih deonica. To je za svaku pohvalu. Železnica je najekonomičniji, najjeftiniji vid prevoza, kako putnika, tako i robe i svakako za razvoj zemlje je jako važna.

Ono što je jako značajno jeste da je potrebno voditi računa da je železnicom pokrivena cela teritorija zemlje. Izneću podatak za koji verujem da svi znate, ali da prosto podstim na važnost i urgentnost delovanja u pogledu nedostatka železnice na području Sandžaka, gradova konkretno koji su u ovom delu zemlje. Naime, imamo činjenicu da železničku prugu imamo do Raške i onda se ona prekida i nastavlja se negde od Bistrice. Dakle, teritorija gradova i opština kao što su Novi Pazar, Tutin, Sjenica nisu obuhvaćeni železnicom.

Vi ste ministre i sami u izlaganju naveli da je nezamislivo bilo kakvo ulaganje ili bilo kakva konkurentnost u pogledu ulaganja investicija u područjima ukoliko nema adekvatne putne, a samim tim i železničke infrastrukture. Možemo reći da je Novi Pazar možda jedinstven slučaj grada koji je sa oko 120.000 stanovnika, i to ne samo u zemlji, već i u regionu, a da nema železnicu.

Bilo je, istorijski gledano, bilo je pokušaja da se izgradi železnička pruga, međutim oni su otprilike nekako da kažemo neslavno završavali, odnosno na ovom polju se konkretno ništa učinilo nije. Ozbiljniji takav pokušaj je bio negde polovinom prošloga stoleća 1949, 1950. godine su zapravo komunističke vlasti i uradile dokumentaciju i projekat i započeta je izgradnja ove pruge, međutim, samo nakon nekoliko meseci radovi su obustavljeni pod izgovorom da će na taj način biti ugrožen drumski saobraćaj i do konkretnijeg nekog pomaka, nažalost, nakon toga zapravo i nije došlo.

Dakle, govoriti o razvoju ovoga kraja ili bilo kog dela zemlje ne možemo ukoliko nemamo adekvatnu infrastrukturu osim železničke. Dosta je loša i putna infrastruktura. Istina da ova Vlada je akcenat i svoje delovanje i dobru volju pokazala u cilju rešavanja ovih problema, ali konkretne rezultate budući da se radi o značajnim i jako zahtevnim projektima očekujemo tek da vidimo negde u budućnosti. Tako da sa tog aspekta je jako važno naglasiti da građani Sandžaka, ovog dela zemlje očekuju punu podršku, jer ukoliko je kontinuitet prethodnih politika bio apsolutno diskriminirajući i ignorantski nastrojen prema ovom delu zemlje, nadamo se i očekujemo, a imamo pokazatelja dobrih da to neće biti politika ove Vlade, uostalom sporazum koji je Stranka pravde i pomirenja i potpisala sa SNS, garantuje niz ovih krucijalnih, rešavanje ovih životnih problema koji su jako značajni za same građane Sandžaka, odnosno svih gradova i opština u ovom delu zemlje.

Sa druge strane, pitanje životne sredine, očuvanja životne sredine, samo pitanje ekologije je pitanje koje smo imali u samoj Skupštini kroz donošenje različitih zakonskih akata. Zaštita životne sredine treba biti i jeste jedan od strateških ciljeva i zadataka, prvenstveno svakog čoveka na zemlji Planeti, a sa druge strane, potrebno je da se pokaže odlučnost i volja od strane sistema, odnosno država koje upravljaju određenim dobrima. Zbog čega? Pa, zaštita životne sredine je zapravo zalog budućim generacijama, a obaveza nas koji sada konzumiramo i koristimo resurse na zemlji da ih ne smemo trošiti nenamenski, bezrezervno, ne razmišljajući, neracionalno, već da imamo odgovoran odnos prema samoj prirodi. Čini mi se da kako čovečanstvo napreduje u tehnološkom i svakom drugom smislu, priroda s druge strane biva sve ugroženija. Jako je važno pratiti svetske i evropske tokove u tom pogledu, a svakako to država i pokazuje kroz donošenje i zelene agende i implementacije svega onoga što ona podrazumeva, ali i brojni drugih dokumenata.

S druge strane, implementacija toga je jako značajna, upravo spustiti sa nivoa centralne vlasti prema lokalnim samoupravama sve ono što se kao zakonodavni akt donese je veoma važno. Dakle, implementacija toga i primena na lokalu ukoliko se poštuje sve ono što se donese je jako značajno. Možda su upravo te manje sredine primer gde stvari treba popravljati i koliko je važna upravo ta nadzorna uloga same države i sistema u pogledu racionalnog korišćenja svih resursa koje nam priroda daje.

U tom pogledu spomenula i pozdravila, zapravo nedavno potpisivanje Ugovora o izgradnji toplane u Novom Pazaru na biomasu, to je nešto što će značajno, to je veoma skup projekat, više milionski projekat, ali veoma značajan iz prostog razloga što je Novi Pazar nažalost zadnjih godina u vrhu same lestvice gradova sa aerozagađenjima različitim vrstama, drugih negativnih primesa i brojni su faktori koji doprinose tome…

Ja sam ovlašćeni.

Ja sam ovlašćeni predstavnik.