Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9010">Marina Raguš</a>

Marina Raguš

Srpska napredna stranka

Govori

Zapravo, hoću da nastavim tamo gde sam stala malopre, a vreme mi nije dozvolilo da na argumentovan način obrazložim taj amandman. Trudiću se da javnosti u Srbiji bude jasno šta SRS smatra da treba da se ispravi ovim predlogom zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, tj. naša intervencija je da se ovim zakonom definišu izgled i upotreba političkih, istorijskih, heraldičkih i muzičkih simbola teritorijalne celokupnosti, državnog suvereniteta i slobode Republike Srbije, odnosno grba, zastave i himne.
Mi pričamo o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, dakle, nacionalnih simbola, za koji smatramo da je izuzetno značajan, ali pričamo u kontekstu istorijskih i političkih događaja, da je nama suvereni deo teritorije, Kosovo i Metohija, uzurpiran, dakle, pod okupacijom, da se na tom delu teritorije sprovodi plan Martija Ahtisarija, da se na tom delu teritorije, to sam u raspravi u načelu i pokazala celokupnoj srpskoj javnosti, koja mi je, dozvolićete, ipak, najznačajnija za ovu temu, sprovodi zakon o upotrebi državnih simbola Kosova. Taj zakon je donet vrlo brzo posle proglašenja nezavisnosti tzv. države Kosovo.
Ono što je osnovno pitanje za SRS i pokušaj da se to ovim amandmanima vrlo jasno stavi do znanja, jeste pitanje, a nismo dobili taj odgovor od predstavnika resornog ministarstva – da li će se ovaj predlog zakona, kada se usvoji i postane zakon, sprovoditi na teritoriji Kosova i Metohije? To znači da se na svim institucijama vijori srpska zastava, da u svim institucijama postoji dvoglavi nemanjićki orao i da se na celoj teritoriji Kosova i Metohije, na svim manifestacijama, čuje himna "Bože pravde".
To je ono što, takođe, želimo, i insistiramo na konkretnom odgovoru – da li će i kada će? Ukoliko ne dobijemo taj odgovor, znači da smo mi u pravu i onda je bespredmetna rasprava o ovome, kao i o svakom drugom predlogu zakona. Međutim, mi učestvujemo, upravo da bismo pokazali srpskoj javnosti u kom vremenu i na koji način država Srbija koristi svoje prerogative na celoj svojoj teritoriji i da bismo dokazali, na kraju ili na početku, da ono što radi administracija i Vašingtona i Brisela nije ništa drugo nego, pravim jezikom rečeno, napad na ustavni poredak države Srbije. Hvala.
Prijavljena sam. Pretpostavljam da niste svesni činjenice da ostane mikrofon, pa kad pokušam da izvučem karticu, isključim i vas. Nadam se da će ti tehnički problemi biti rešeni.
Mi znamo da je Skupština Srbije u prethodnom sazivu poništila akte koji su doneti odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, ali možda bi trebalo sada malo detaljnije da se pozabavimo, pošto u raspravi u načelu nismo imali prilike, sada je prilika, kada govorimo u pojedinostima, i da čujemo i od predstavnika, pretpostavljam, resornog ministarstva – kakvo je određenje u odnosu na zakon o upotrebi državnih simbola Kosova?
Samo da podsetim, on u prvom poglavlju, u opštim odredbama, odnosno u članu 2, kaže da su državni simboli republike Kosovo zastava, grb i himna, kojom se predstavlja republika Kosovo, identitet republike Kosovo. Zastava, grb i himna republike Kosovo upotrebljavaju se u skladu sa zakonima i dotičnim podzakonskim aktima koji se donose u sprovođenju istog zakona, pa onda nije jasno na koji način će da funkcioniše naš zakon o upotrebi grba, zastave i himne s ovim zakonom, nepostojećim za nas, države Kosovo, koja je postala isključivo na šiptarskom terorizmu. U članu 3, oni govore o formi, sastavu državnih simbola republike Kosovo, o upotrebljavanju, postavljanju i poređenju zastave republike Kosovo. Takođe, govore o načinu upotrebe državne zastave republike Kosovo od strane građana itd.
Ono što bi trebalo da dobijemo makar kao objašnjenje, makar kao zvanični protest Republike Srbije, u odnosu na potpuno protivpravnu situaciju na teritoriji KiM-a, mi nismo dobili do dana današnjeg. Imamo situaciju da se na tom delu teritorije sprovodi plan Martija Ahtisarija. Imamo objašnjenje zvaničnih državnih institucija da to nije tako.
Imamo potpuno maglovitu situaciju, ili da mi to pojednostavimo na radikalan način, prepoznatljiv za sve nas – mi mislimo da su država Srbija, tj. zvanični organi, na izvestan način, s obzirom na to da nema zvaničnog protesta u ovom kontekstu, niti objašnjenja, niti zvaničnog odgovora, jednostavno, prihvatili činjenicu da teritorija KiM-a sprovodi zakone Martija Ahtisarija i ima svoje nacionalne simbole, koji su u potpunoj suprotnosti sa simbolima države Srbije.
Ono što je SRS, srpska javnost to mora da zna, tražila svojim amandmanima, jeste da srpska zastava ne sme da se vijori pored zastava svih onih koji su priznali nezavisno Kosovo, bez obzira na to o kakvoj pronacionalnoj instituciji je reč. To bi za nas značilo da srpska država upućuje zvaničnu poruku svima u svetu da za njih KiM nikad neće biti činjenica, u smislu da su šiptarskim teroristima, koji su oslobođeni svojih užasnih zločina, američka i briselska administracija napravile državu, ulažu tamo izvesna sredstva i svakodnevno lupaju šamare zvaničnim institucijama države Srbije, koje, de fakto i de jure, ne postoje na delu teritorije KiM-a.
Ono što bi srpska javnost treba da zna jeste i da smo mi, opet u iščekivanju odgovora od strane predstavnika zvanične vlasti u Srbiji, očekivali, takođe, izvestan protest, a to bi opet bila slika zaštite dostojanstva Srbije. Svaki put kada se u susednim republikama pali ili na određene grube načine tretira bilo koji nacionalni simbol Srbije , od zastave, pa nadalje, mi taj odgovor nismo dobili i nikakvu notu Srbija nije uputila Hrvatskoj tokom sprovođenja rukometnog prvenstva, a imali smo mnogobrojne primere o kojima ću kasnije da pričam.
Kada budemo dobili, konkretno, zvaničan stav izvršne vlasti u Srbiji, u smislu da se vrlo dostojanstveno zaštiti sve ono što Srbija predstavlja na bilo kom koraku, koliko unutar same države Srbije, toliko i spolja, onda ćemo imati prilike da govorimo o državi koja stoji iza ustavom garantovanog sistema.
Mi za sada imamo zaista užasnu situaciju flagrantnog kršenja svih ustavnih načela, udara na ustavni poredak Srbije. Svaka normalna država u svetu bi na određen način reagovala kada je reč o ovakvom protivpravnom divljanju.
SRS je više puta tražila objašnjenja, postavljala pitanja, pokušala amandmanima da skrene pažnju na to šta bi u ovom predlogu zakona trebalo da se promeni, ne bi li ovaj predlog zakona izgledao bolji, a prvo, i osnovno, nismo dobili odgovor da li će ovaj predlog zakona, odnosno zakon, kada se usvoji, važiti za deo teritorije koji je suvereni deo srpske teritorije, tj. za Kosovo i Metohiju.
Ja ću u vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS-a pokušati da na način dostojan mojih kolega predstavim sve ono što su oni pokušali da predstave svojim amandmanima. Prema ovim rešenjima Poslovnika i tumačenju predsednika Skupštine, nažalost, ne mogu o konkretnim rešenjima konkretnog amandmana da pričam, na temu Predloga zakona o upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, i te kako, i nadam se da ćete mi to dozvoliti.
Sve ono što nismo uspeli u raspravi u načelu da kažemo, evo prilike da se kroz konkretne primere oslika i istorijski, i društveni, i politički, iznad svega, kontekst, kada mi prvi put posle toliko vremena govorimo, Bogu hvala, o nacionalnim srpskim simbolima, kada mi po prvi put pokušavamo da kažemo da je tradicija sprovođenja srpskog nacionalnog interesa bila ništa drugo nego kontinuirano ubijanje srpskog nacionalnog pitanja na najrazličitije moguće načine.
Ono što mnogi autori govore i što mi potvrđujemo, jeste, na prvom mestu, zbog toga što je interes velikih sila na ovom delu teritorije bio takav, a u kontekstu približavanja velikoj Rusiji. To je tema za neki drugi dnevni red, pa ćemo tom prilikom, možda, ako bude prilike, pričati o tome. Ono što država Srbija pokušava sada da ubedi srpsku javnost, jeste da postoji na svakom delu teritorije, a mi kažemo da ne postoji.
Pokušava da ubedi da sprovodi Ustavom garantovana prava na svakom delu teritorije, a mi kažemo da ne sprovodi, pa samim tim i ovaj predlog zakona kod nas izaziva nevericu na koji način će biti sprovođen.
Ovaj bih put želela da skrenem pažnju i da podsetim srpsku javnost na to da je izuzetno važno i svi se mi ponosimo kada naši sportisti dobijaju izvesna priznanja za ostvarene fantastične rezultate u neverovatnim teškim okolnostima. Zaista je lepo slušati "Bože pravde" i gledati srpsku zastavu kako se vijori. Nije tako svaki put. Ono što je najčešće, a čini mi se da su sportisti, na prvom mestu, velike patriote i rodoljubi, i kada govorite i pričate sa njima, onda vidite da se najčešće na određenim prvenstvenima osećaju usamljeno.
Jedan od takvih slučajeva je bilo prvenstvo u rukometu u državi Hrvatskoj. Ono što je izostalo i ono što je nas zaista zgrozilo jeste činjenica da se to prvenstvo održalo u ''Lori''. Podsetiću vas da je Sportski objekat ''Lora'' nastao na srpskom mučilištu. Tamo su nekada, kao pripadnici vojske, bili mučeni ljudi. Odgovor države Srbije u smislu bilo kakvog protesta je izostao.
Pošto su se utakmice sprovodile u raznim gradovima, samo da podsetim srpsku javnost, možda srpska javnost to i ne zna, jer smo se mi o tome informisali od sportista koji su bili u izuzetno teškoj situaciji tamo i pod izuzetnim stresom, pred njihovim očima su se na najgori mogući način derogirali srpski nacionalni simboli i u tim okolnostima je trebalo da oni brane boje Srbije i da postižu određene rezultate. Izostala je zaštita države Srbije toj deci koja su davala sve od sebe.
Jedan od primera je, pored toga što su hrvatski navijači pokušali da fizički napadnu srpske rukometaše, da su posle spalili srpsku zastavu, uz šovinističke uvrede upućene srpskom narodu. Da je bilo obrnuto, mislim da bismo mi bili na agendi svih međunarodnih organizacija i da bismo već imali užasne note od strane visokih zvaničnika, recimo, EU, možda i Ujedinjenih nacija, ali kada Srbima to rade, onda čak i sa srpske strane izostane reakcija.
Ono što je izazvalo najveći incident, to je zapravo potez gradonačelnika Zadra, jednog od domaćina Svetskog prvenstva, koji je sa zvaničnog jarbola, na kome su bile izložene sve zastave učesnika prvenstva, skinuo samo srpsku trobojku. Razlog za uklanjanje srpske zastave, po njegovim rečima, bila je preventivna mera kojom je izbegnuto iritiranje hrvatskih navijača. Incident bez presedana, ali, nažalost, i bez osude sa srpske strane. Možemo da dozvolimo da srpski zvaničnici nisu upoznati s ovom situacijom, ali mislimo da je nečuveno da Ministarstvo sporta, recimo, nema ovakvu informaciju. Ako je i nije imalo, sada je ima. Imalo je pre nedelju dana, možda i pre mesec dana, ali mi još uvek nemamo zvaničan odgovor srpske izvršne vlasti u odnosu na sve ove incidente koji se dešavaju, vezano za srpske nacionalne simbole.
Pošto je to tako, pošto izvršna vlast u Srbiji ovim poručuje da joj nije bitno da zaštiti sve svoje građane, bez obzira na bilo kakvu posebnost, sve svoje ekipe, sportske ili bilo koje, možemo da kažemo da je izvršnoj vlasti ovo tek samo neka forma, da premijer Cvetković i gospodin Boris Tadić, zapravo, nemaju nameru da na određeni način štite sve ono što jeste srpsko dostojanstvo, kroz zaštitu srpskih nacionalnih simbola.
Takođe, vrlo verovatno, nećemo ni dobiti odgovor na to, na ovaj naš zahtev, a dobili smo odgovor da je amandman odbijen, da srpska zastava ne sme da se vijori pored zastava onih zemalja koje su priznale nezavisno Kosovo i Metohiju.
To su, dame i gospodo, građani Srbije, okolnosti u okviru kojih mi govorimo i raspravljamo o predloženom setu zakona, na prvom mestu, o Predlogu zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije.
Danas-sutra, opet će se desiti sličan incident. Ono što mi, na osnovu sadašnjeg ponašanja vlasti, možemo da pretpostavimo, jeste da neće biti nijedne reakcije. Šta je sledeće? Treba li neko negde da strada zato što će zaštititi zastavu države iz koje dolazi, jer mu ona znači sve u tom momentu, ili zato što će na određen način reagovati jer mu se neko podsmeva dok svira „Bože pravde“? Treba li neko da strada od razularene mase da bi vlast rekla – oni su pod našom zaštitom i mi ćemo pravovremeno i na pravi način da ih zaštitimo?
Prosto je nečuveno da je Vlada Srbije propustila sve ove momente da na pravi način reaguje i to je potpuno jasan i dovoljan odgovor srpskoj javnosti kakvu mi to Vladu, zapravo, imamo.
U ovim klupama je trebalo da bude, poštu su nacionalni simboli na dnevnom redu, a postoji li nešto značajnije od toga za jednu državu koja treba da postigne nekakvo dostojanstvo, celokupna Vlada, u punom sastavu. Mi ovde imamo samo jednog gospodina, koji predstavlja jedan deo Ministarstva. Pogledajte kakva je situaciju u samom parlamentu.
Dakle, toliko o onome koliko je nama značajno sve što se vezuje za Srbiju. Mislim da bi to trebalo srpskoj javnosti da bude jedini i pravi odgovor za trenutnu situaciju, za projekciju budućnosti i za to kako parlamentarizam, kako politički život u Srbiji izgleda. Hvala vam.
Pitanje za predlagača, na prvom mestu, jeste na koji način će da bude sankcionisan, pokušavam u kontinuitetu da završim priču koja se tiče nacionalnih simbola države Srbije, a opet, pošto moje kolege nisu tu, nemam mogućnost da pričam o konkretnom amandmanu, na koji način predlagač misli da sankcioniše svaku zloupotrebu nacionalnih simbola države Srbije, s obzirom na to da, čini nam se, to u kaznenim odredbama nije najjasnije istaknuto?
Možda ste neke od amandmana drugih poslaničkih grupa prihvatili, ukoliko imate problem što amandmani dolaze iz redova SRS.
Međutim, ono što jeste primer, o čemu, takođe, treba govoriti, pripremio je i moj kolega Dragan Stevanović, koji iz dobro poznatih razloga nije u mogućnosti da obrazlaže svoje amandmane.
Ukoliko samo analiziramo uporednu praksu zemalja u okruženju, a tiče se odnosa prema nacionalnim simbolima, premda nam uporedna praksa ovde i ne treba da bismo shvatili koliko značaja ima srpska zastava, grb i himna, npr. u Bugarskoj, u svakom selu ili zaseoku gde postoji nekakva državna institucija, kao što je škola, vrtić, ambulanta, bilo koja institucija zvaničnih državnih organa, postoji istaknut na vidljivom mestu bilo koji od nacionalnih simbola, na prvom mestu, zastava.
Ukoliko, recimo, pregledate samo situaciju u metropoli, dakle, u prestonom gradu države Srbije, vi ćete videti da nije takva situacija. Zakonom je predviđeno da je tako nešto obaveza, ali šta u slučaju da se to ne ispuni?
Za ono na šta gospodin Stevanović posebno skreće pažnju i o čemu bi trebalo posebno da se govori mi imamo i konkretne primere. U predviđenom vremenu za postavljanje poslaničkih pitanja i traženja objašnjenja istrošila sam vreme na ono što je najaktuelnije, ali, takođe, imamo određene primere o kojima ćemo govoriti, recimo, u četvrtak, pa ćemo tražiti zvaničan odgovor od države Srbije, a tiče se juga Srbije, odnosno opština Preševo i Bujanovac.
Da vas podsetim, jedan od članova ovih zakona govori o tome, konkretno, član 8. Dakle, nije redak slučaj da se sa srpskih državnih institucija skidaju srpske zastave i postavljaju albanske. To se naročito dešava na Dan zastave u Albaniji, kada šiptarski ekstremisti postave albansku zastavu na zgrade opštinske uprave u Preševu i Bujanovcu.
Ukoliko niste smatrali za sporno da reagujete na pravi način do sada, kako ćete reagovati sad, to je ono što nas posebno interesuje, i koje su kazne predviđene za one koji se tako ponašaju prema nacionalnim simbolima države Srbije?
Primer jedan, ono što su mediji propratili, u kontekstu kupovine srpskih kuća tamo gde Srbima nema mesta, jer albanski ekstremisti vrlo jasno to daju do znanja, tako što na brutalan način poteraju srpsko stanovništvo, jeste da se albanska zastava okači na svakoj kući koju otkupe od Srba.
Očekujemo zvaničan odgovor, pogotovo resornog ministarstva, pa bismo voleli da čujemo na koji način mislite da sprovodite ovaj zakon u tim situacijama? Na koji ćete način sprovesti zakon, recimo, na Kosovu i Metohiji – kada je zasedanje parlamenta, nema srpske zastave, na koji način ćete kazniti sve one koji u Prištini ne ističu srpske zastave, ne intoniraju himnu "Bože pravde" i ne postoje dvoglavi nemanjićki orlovi tamo gde treba da stoje? Kako ćete ih sankcionisati?
To bismo voleli da čujemo u ovoj raspravi u pojedinostima. Mislimo da ova rasprava o konkretnim zakonskim rešenjima zaslužuje takvu vrstu odgovora. Ukoliko niste vlasni da date takvu vrstu odgovora, uz određeno čuđenje koje moram sada da izrazim, postavljam pitanje, čemu vaše prisustvo na ovom redovnom zasedanju Parlamenta Srbije? Takođe, srpskoj javnosti ovo treba da bude odgovor na sve ono što bi trebalo da predstavlja dostojanstvo Srbije i konkretnu raspravu na temu upotrebe i korišćenja nacionalnih simbola države Srbije. Hvala vam.
Ono što smo predvideli amandmanom na ovaj član Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije jeste da se stav 1 menja i glasi: "U grb i na zastavu Republike Srbije, kao države prema kojoj se godinama vodi politika pritisaka i ucena, ne može se bilo šta ispisati, odnosno upisati, niti se oni mogu menjati".
Obrazloženje ovog amandmana i ono što nas je rukovodilo dok smo radili amandmane na ovaj predlog zakona jeste to da je amandman u potpunosti u skladu s odredbama člana 7. najvišeg zakonodavnog akta države Srbije, odnosno Ustava RS i međunarodnim standardima o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne, kao simbolima državne suverenosti RS na celokupnoj njenoj teritoriji, uključujući i KiM.
Predstavnika izvršne vlasti moram da pitam na koji način će sankcionisati doslednu neprimenu ovog člana, pogotovo na teritoriji Kosova i Metohije? Izvinjavam se što redovno pominjem KiM, ali to će meni biti osnova svakog daljeg izlaganja.
Ono što će nam biti značajno da čujemo tokom ove rasprave u pojedinostima, a bojimo se, na osnovu dosadašnjeg, da nećemo čuti, ali makar će srpska javnost da razmišlja o svemu ovome i o tome da raspravljamo o nacionalnim simbolima, Bogu hvala, devet godina posle promena u Srbiji, ali, eto, bar neka tema o kojoj bismo mogli da govorimo u kontekstu rada na podizanju dostojanstva ove države, koja se baca na kolena svakim danom i kojoj se, na izvestan način, šalju vrlo jasne poruke da najveće zapadnoevropske demokratije i SAD imaju određeni odnos prema onome što jesu nacionalni simboli države Srbije.
Nismo baš sasvim sigurni da li to veliki, svestrani, civilizovani Zapad plaši dvoglavi orao Nemanjića, da li im to zaista predstavlja opasnost i pretnju da će jednoga dana Srbija biti oslobođena, ujedinjena i da će stati na svoje noge, da li je himna "Bože pravde" opomena celom evropskom civilizovanom svetu koji su sve nacionalne simbole Srbije bacile pod noge. Mi to ne možemo da znamo, ali na osnovu celokupnog ponašanja do sada, to je jedina poruka koja je shvatljiva. Da nije tako, onda bismo bili u situaciji, recimo, da u Peći, Prizrenu, Uroševcu, Đakovici, Prištini, imamo istaknute državne i nacionalne simbole Srbije.
Da to nije tako i da je odnos pripadnika izvršne vlasti u Srbiji upravo takav kakav je i njihovih mentora, s obzirom na to da ste odabrali i narod je glasao za taj kurs približavanja Evropi, odnosno da Evropa nema alternativu, pogledajte kako to izgleda u praksi. Verujem da vam nije prijatno dok slušate ovo o čemu pričam, jer nemate jasne odgovore na ovu temu, ali situacija je sledeća.
Onog momenta kada se bude intonirala na teritoriji KiM-a himna kao što je "Bože pravde", znaćemo da Srbija sprovodi ono što je Ustavom garantovano, a da Amerika i predstavnici EU ne vrše udar na ustavni poredak države Srbije.
Takođe, u kontekstu svega ovoga što bi trebalo da se desi pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a tiče se nelegalnog proglašenja nezavisnosti KiM-a, sve i da Međunarodni sud pravde u Hagu odluči u našu korist, voleli bismo da znamo da li to znači da će srpska trobojka, srpska himna i dvoglavi orao da budu tamo gde im je mesto, na celoj teritoriji KiM-a, jer ako to ne znači, onda govorimo o plastičnim dokazima američke okupacije nad tim delom teritorije.
Ovde bismo mogli da postavimo još gomilu pitanja, ta pitanja ću da ostavim za obrazlaganje i raspravu u daljem toku ove sednice, ali bih volela da čujem, gospodine, da nam date makar jedan odgovor na sve ovo što jesu dileme, konkretna pitanja Poslaničkog kluba SRS-a za vas. Hvala.
To znači, s obzirom na to da jesam podnela amandman na ovaj član zakona, da mogu da govorim direktno o ovom amandmanu. Zbog uštede na vremenu, tekst obrazloženja, koji se u suštini ne razlikuje od ostalih amandmana i tiče se člana 7. Ustava Republike Srbije, vi imate.
Mi smo i očekivali, da budemo iskreni, da će Vlada odbiti ovakvo zakonsko rešenje i voleli bismo da čujemo od vas kojom odlukom ste se rukovodili kada ste odbijali ovaj amandman? Ja ću vas, takođe, pitati – na koji način ćete vi, kao predstavnici izvršne vlasti, da odreagujete kada se bude desio slučaj kršenja ovog člana 4. Predloga zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije na teritoriji KiM-a, u Preševu, Bujanovcu i Vranju? Kao što smo videli, imamo slične primere.
Na prvom mestu bih želela da vas pitam – na koji način mislite da će se sprovesti ovaj član na teritoriji KiM-a? Hvala.
Meni sada nije najjasnija ova tehnička komunikacija između mene i vas. To bih htela samo da mi definišete –  kada pritisnem ovaj taster, vi ne vidite to na ekranu i, znači, moram da dignem ruku? (Da)
Dakle, s obzirom na to da je moj kolega Dragan Stevanović podneo amandman na član 8. ovog predloga zakona, mislimo da je od izuzetnog značaja da dobijemo konačan odgovor na pitanje – da će se i ovaj član ovog predloga zakona sprovesti na teritoriji KiM-a? Potpuno smo uvereni, jer smo istraživali na Internetu nejasno zakonsko rešenje republike Kosovo o upotrebi državnih simbola, pa u kontekstu priče na temu Predloga zakona o upotrebi simbola koji treba država Srbija, na osnovu člana 7. Ustava, da sprovodi na celoj teritoriji koju predstavlja, srpska javnost bi trebalo da zna kako to izgleda na terenu, odnosno u praksi.
Primera radi, mi nismo čuli, niti videli nijednu zvaničnu reakciju, baš u svetlu priče i rasprave na temu ovog predloga zakona, od strane izvršne vlasti. Imate, recimo, čuveni član 6. ovog kosovskog tzv. zakona o upotrebi, pa bih volela da mi objasnite na koji način će paralelno da postoje slična zakonska rešenja? Tu se, između ostalog, govori o upotrebi nacionalnih zastava, pa se tako kaže da svaki građanin republike Kosovo ima pravo da postavlja nacionalnu zastavu u skladu s ovim zakonom i zakonom na snazi; ''građani komuniteta republike Kosovo imaju pravo individualno i kao komunitet da koriste nacionalnu zastavu. O načinu upotrebe nacionalne zastave na unutrašnjim prostorima, van javnih institucija, doneće posebne podzakonske akte. Zabranjuje se postavljanje nacionalnih zastava ako su zastarele ili pocepane''.
Naravno, izlišno bi bilo pitanje da li je to srpska trobojka, jer mi znamo kako izgleda albanska zastava.
U članu 7. vi imate, takođe, rešenje koje se tiče postavljanja državne zastave, koja se stalno postavlja. Ovo je vrlo značajan deo i mi očekujemo na koji način ćete da odreagujete u svetlu Predloga zakona o kom danas raspravljamo, jer se, između ostalog, kaže – državna zastava stalno se postavlja u zgradama: u zgradi predsednika republike Kosovo, prebivališta skupštine republike Kosovo, prebivališta Vlade republike Kosovo, onda, u tačkama graničnih prelaza, u zgradama predstavništava republike Kosovo u inostranstvu i u auto-vozilima koja upotrebljavaju rukovodioci predstavništava tokom obavljanja službenih zadataka, u skladu s međunarodnim odredbama, odnosno u skladu s pravilima i praksom međunarodne organizacije pri kojoj se nalazi predstavništvo, i tokom zvaničnih praznika republike Kosovo.
Ja vas sada pitam, na koji način izvršna vlast misli da sankcioniše ovakvo ponašanje, jer ovo je konkretan primer napada na ustavni poredak države Srbije? U ovom slučaju, imamo situaciju da potpuno nelegalna vlast na Kosovu potpuno derogira nacionalne simbole i upotrebu nacionalnih simbola na ovom suverenom delu teritorije.
Ja vas pitam, na koji način ćete vi, recimo, međunarodnim predstavnicima da uputite notu ukoliko se na KiM-u slave albanski praznici, poštuju albanski simboli, a ne srpski? To je ono što očekujemo, verujte da se sve ovo odvija pred očima srpske javnosti, da čujemo tokom današnje rasprave.
Takođe, ovim potpuno protivpravnim aktom, ali koji je zvanični akt republike Kosovo, predviđa se da se državna zastava postavlja prilikom zvaničnih prilika, u pratnji predsednika republike Kosovo, predsednika skupštine republike Kosovo, premijera, kada ide s teritorije republike Kosovo u posetu drugim zemljama i za njegov doček, kada se vraća u republiku Kosovo, onda povodom dolaska rukovodilaca strane države, ovlašćenog predstavnika međunarodne organizacije republici Kosovo, odnosno povodom svečanosti povodom pratnji sa republike Kosovo. Ona se, takođe, postavlja prilikom lokalnih sastanaka i međunarodnih javnih sastanaka, sportskih i kulturnih takmičenja, humanitarnih i vojnih predstava, tamo gde učestvuje republika Kosovo, povodom zvaničnog praznika, takođe, prilikom spomendana, javnih manifestacija koje su značajne za republiku Kosovo, koje određuje Vlada; takođe u drugim slučajevima, ako upotreba zastave nije u sukobu sa zakonom.
Takođe bismo voleli da čujemo – šta bi se desilo ako bi u Londonu, ili na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, ili SAD-a, nekom Srbinu palo na pamet da skine britansku ili američku zastavu i postavi svoju? To bi, otprilike, bila podjednaka situacija.
Mi u ovoj situaciji imamo slučaj da američka i briselska administracija podržavaju udar na ustavni poredak suverene države kakva je Srbija.
Pitamo vas, i želimo hitan odgovor, da li je država Srbija, odnosno resorno ministarstvo uputilo zvaničan protest prilikom održavanja bilo kakvog sastanka, bilo kakvih manifestacija, bilo čega, a gde su istaknuti drugi nacionalni simboli osim srpskih? Interesuje nas na koji način, pošto za nas Euleks ne postoji, on je činjenica razularene okupacije, UNMIK reaguje u situaciji nepoštovanja Ustava države Srbije, u smislu isticanja nacionalnih srpskih simbola?
U zavisnosti od vašeg odgovora, moći ćemo da razumemo kakva je situacija vezano za sprovođenje ovog ili bilo kog drugog zakona koji bi na osnovu našeg ustavnog poretka trebalo da se sprovodi na celokupnom delu teritorije KiM-a. Izostanak vašeg odgovora, gospodine, značiće prihvatanje nezavisnosti KiM-a, prihvatanje sprovođenja plana Martija Ahtisarija i da izvršna vlast, ipak, ima u planu da uđe u pregovore, kako je Išinger napomenuo da je to sledeća faza, s onima što predstavljaju republiku Kosovo.
Prihvatanje te činjenice, Srbiju izostavlja iz istorije. Ukoliko Vlada, izvršna vlast, prihvati na ovaj način da se derogiraju nacionalni simboli na teritoriji KiM-a, onda nemamo o čemu dalje da pričamo, onda smo otpisali 200.000 Srba koji su prognani sa teritorije KiM-a, onda smo priznali da je ''heroj ustanka'' Ramuš Haradinaj, da je političar par ekselans Hašim Tači, priznali smo sve ono što su zverstva najgore moguće vrste koja su se dešavala u odnosu na srpski i onaj lojalan albanski živalj, a to je trgovina organima, trgovina oružjem i narkoticima, užasna kriminalna aktivnost, pod okriljem međunarodne zajednice na teritoriji KiM-a.
Izostanak odgovora na ova pitanja, a za svaki član ću vam postaviti isto pitanje dok mi ne odgovorite, za nas će biti potpuno jasan signal čije interese izvršna vlast sprovodi, a na to, dok ne dobijem vaš odgovor, mogu samo da kažem da to nisu interesi srpskog naroda, da to nisu interesi svih onih privremeno razmeštenih Srba koji žive u fabričkim barakama na teritoriji Srbije. Odgovor na ovo pitanje će nam biti početak razmišljanja o državi koja bi trebalo da izgleda kao država Srbija. Hvala vam.
Kada je reč o ovom i svakom sledećem amandmanu, odgovor da nije u skladu s pravnim normiranjem, recimo, može da bude pisani tekst za obrazloženje zašto se određeni amandman ne prihvata, ali očekujemo usmeno obrazloženje na koji način mislite da paralelno postoji zakon o upotrebi, jer imate većinu u ovoj skupštini, biće izglasan, svih nacionalnih simbola i onoga što je 20. februara 2008. godine, čini mi se, potpisao predsednik, samozvani, skupštine republike Kosovo, Jakub Krasnići.
Između ostalog, ono što su oni vrlo jasno definisali pre nego što smo mi počeli da pričamo o nacionalnim simbolima jeste na koji način treba da bude postavljena zastava države Kosovo pored druge zastave, gledano spreda, a onda, ako državna zastava republike Kosovo bude istaknuta zajedno sa dve ili više drugih zastava, na ukrštenim kopljima, gledajući napred, koplje sa zastavom republike Kosovo treba da bude postavljeno ispred kopalja ovih država. Kada se državna zastava istakne s nekom drugom zastavom, ona stoji na počasnom mestu s desne strane, zastava države Kosovo.
Ono što su oni predvideli ovim zakonom je predstavljanje na javnim kancelarijama jedne ili više inostranih zastava, pored zastave države Kosovo, koje se obavlja samo u slučaju zvaničnih ceremonija ili dvaju ili više inostranih delegacija na visokom nivou i u slučajevima kada se potpisuju zvanični sporazumi.
Imamo diplomatske misije na teritoriji samozvane države Kosovo. Imamo međunarodne sastanke koji se održavaju, pa bih volela da mi kažete kako, pred kojim nacionalnim simbolima države Kosovo? Iteresuje me na koji način ćete izraziti protest svim međunarodnim institucijama i predstavnicima država u smislu isticanja nacionalnih simbola nepostojeće kosovske države?
Jdno od rešenja koje se nudi ovim paralelnim zakonom, koji funkcioniše na delu teritorije na kojoj se sprovodi plan Martija Ahtisarija, srpska javnost ima pravo ovo da zna, ljudi koji su za nas glasali na majskim izborima zahtevaju da se o ovome priča na ovaj način, kaže da ako je zastava postavljena zajedno s drugim zastavama, državna zastava je u sredini kruga, radi isticanja razlike i njihove identifikacije.
Pravo na razlikovanu zastavu imaju sledeće institucije: predsednik republike Kosovo, vlada republike Kosovo, ministarstvo unutrašnjih poslova, ministarstvo spoljnih poslova, bezbednosne snage republike Kosovo, zaštitni korpus republike Kosovo, policija i opštine republike Kosovo. Ovo je najzanimljivije, razlikovanje zastava određenim u stavu obuhvata uz sebe sve druge. Dakle, zastava predsednika republike Kosovo je prva zastava.
Ono što očekujemo da čujemo jeste kada će izvršna vlast, recimo, gospodinu De Kermabonu uputiti protest zbog isticanja nacionalnih simbola nepostojeće države na teritoriji KiM-a? To je jedan od odgovora koji očekujemo, makar do okončanja rasprave u pojedinostima o ovom predlogu zakona. Hvala.
Samo bih vas molila da mi kažete koliko vremena još imam na raspolaganju, a da je predviđeno za Poslaničku grupu.
(Predsedavajuća: Poslanička grupa SRS na raspolaganju ima 46 minuta.)
Još nešto. Zaista mi je neprijatno da se predstavniku vlasti obraćam sa – gospodine. Promaklo mi je njegovo prezime i funkcija, pa ako biste mogli samo da mi kažete.
Zaista vam se, gospodine Radojčiću, izvinjavam. Jednostavno mi je promaklo ko ste vi u stvari. Sada smo razrešili tu dilemu. Vi ste pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, ovde jedini prisutni dok raspravljamo o upotrebi nacionalnih simbola države Srbije.
Recite mi samo pravno - na koji način bi država Srbija trebalo da reaguje na nemogućnost upotrebe državnih simbola na teritoriji KiM-a?
Mi mislimo, prisećajući se nekih ranijih primera u ustavnoj praksi, da je to direktan napad na ustavni poredak države Srbije i da postoji samo jedan način da se reaguje u ovom smislu.
Zaista je teško voditi raspravu kada znate unapred koje odgovore možete da dobijete, u stvari, da ćete dobiti tišinu od predstavnika izvršne vlasti, zato što je faktičko stanje na teritoriji KiM-a takvo da je, kako bar kažu predstavnici američke administracije, povratak na prethodno stanje nemoguć, da je nezavisnost nepovratan proces i da u tom kontekstu o statusu nema razgovora.
Svesni smo činjenice da bi trebalo da Međunarodni sud pravde odluči većinom glasova da je reč o nelegalnom činu.
na našoj strani, uslovno rečeno, podnele podneske. Bojimo se da može da dođe do negativnog odgovora na postavljeno pitanje pred Međunarodnim sudom pravde, iz prostog razloga, što je pojačana diplomatska aktivnost američke i briselske administracije, u kontekstu priznavanja nezavisnog KiM-a.
Pretpostavljam da ste pravnik po struci. Pitam – na koji način bi trebalo da se reaguje na udar na ustavni poredak Srbije, u smislu nemogućnosti sprovođenja članova i odredaba ovog predloga zakona na delu KiM-a? Unapred se radujem odgovoru.
Kada smo već kod upotrebe simbola, koju su oni predvideli svojim zakonom o upotrebi nacionalnih simbola, vrlo je zanimljivo i nama značajno da čujemo kako ćete, na koji način sankcionisati paralelno sprovođenje, odnosno sprovođenje samo ovog zakona?
Nemogućnost postavljanja nacionalnih simbola na teritoriji KiM-a je, možda, odgovor na pitanje zašto nisu predviđene određene jače kaznene mere i, inače, kaznene mere za uništenje nacionalnih simbola na bilo kom mestu, a posebno na teritoriji KiM-a, jer bi onda trebalo da kaznite predstavnike EU i UN-a, jer dozvoljavaju da neki nelegitimni predstavnici ispoljavaju svoje nacionalne simbole.
Da ne parafraziram ono što stoji u njihovom zakonu o upotrebi nacionalnih simbola, naš predlog zakona je vrlo jasan. Pokušali smo amandmanima da utičemo na to, ali pravno nisu bili valjani da se o njima razmišlja na određeni način. Suštinski, nadam se da je ovo valjana rasprava, u okviru koje ćemo dobiti kvalifikovane odgovore, i nadamo se najavi određenih protesta u odnosu na ono što se dešava na teritoriji KiM-a.
U članu 14, kada je reč o intoniranju državne himne Kosova, državna himna republike Kosovo izvodi se na službenim svečanostima, na međunarodnim aktivnostima, gde je naša zemlja kao strana, kao i u drugim slučajevima predviđenim zakonom. ''Kada se izvodi himna, stoji se u stavu mirno. Nikada se ne izvodi na javnim prostorima bez zastave, izuzetno, kada se izvodi na televiziji ili na radiju.
Himna može da se intonira povodom službene proslave, kada predsednik republike Kosovo otputuje sa teritorije Kosova u inostranstvo i povodom povratka republici Kosovo, povodom dolaska i praćenja predstavnika inostranih država ili najviših njihovih službenika, odnosno ovlašćenih predstavnika međunarodnih organizacija, prilikom polaganja venaca koje polažu službeni predstavnici republike Kosovo, odnosno predstavnici inostranih međunarodnih organizacija, na spomenike, na groblje junaka i sl. Svaki stanovnik republike Kosovo ima pravo da otpeva himnu.''
Pitam vas – koju himnu peva? Da li se to intonira "Bože pravde" ili neka druga himna?
Kada je reč o redosledu intoniranja ili izvođenja državne himne Kosova zajedno sa himnom druge zemlje, prednost ima himna druge zemlje; prilikom službene posete nekog inostranog predsednika ili premijera, obavlja se pratnja intoniranjem, odnosno izvođenjem državnih himni obeju zemalja. Himna Kosova se izvodi posle prijateljske himne.
Ono što bi trebalo da bude interesantno za srpsku javnost, ona je uskraćena za zvaničan odgovor i medijsku pažnju u ovom smislu. S namerom pravim paralelu između protivpravnih akata nelegalne države Kosovo i ovoga o čemu danas govorimo, a to jeste jedina tema, u sklopu člana 7. Ustava Republike Srbije.
Interesantno je da čujemo da li je predsednik Tadić, kada je bio u poseti Visokim Dečanima, u okviru svoje službene pratnje, na svojim kolima imao nacionalne simbole države Srbije?
Takođe, ono što bi trebalo javnost Srbije da zna i da čuje od vas, jer preuzeli ste odgovornost da branite ovaj predlog zakona, pa tako i da nam odgovorite na ova pitanja – na koji način međunarodne delegacije i diplomatski predstavnici reaguju na intoniranje himne republike Kosovo, a nije "Bože pravde"?
Osnovno je, pretpostavljam da to postoji, da nemogućnost da imamo uvid u podnesak koji je država Srbija uputila Međunarodnom sudu pravde otvara mogućnost da, možda sada napamet govorim o ovim stvarima, ali bilo bi frapantno da to nije ušlo u podnesak koji smo uputili pred Međunarodni sud pravde, tražeći na jedan legitiman i legalan način da međunarodne institucije reaguju na zaštitu ustavnog poretka jedne suverene zemlje. Ukoliko nije, to je, takođe, dovoljan odgovor, ukoliko jeste, tim bolje.
Nadamo se da, možda, u nekoj daljoj ili bližoj budućnosti možemo da se izborimo za očuvanje nacionalnih simbola na teritoriji KiM-a, ali sasvim sigurno ne ova vlast. Ova vlast se u odnosu na to već odredila. Zašto?
Zato što ste propustili svaku moguću šansu da odreagujete.
S tim u vezi, zaista bih volela da čujem zvaničan vaš odgovor – da li se desila situacija da su intonirane kosovska himna, podignuta kosovska zastava, stavljen kosovski grb u svim srpskim gradovima na teritoriji KiM-a i da li je Srbija uputila zvaničnu protestnu notu za bilo šta, da je na bilo koji način protestovala? Ukoliko jeste, želimo da vidimo tekst tog zvaničnog protesta. Ukoliko nije, onda je ovaj dnevni red potpuno promašen i onda ova vlast sprovodi interese samo američke i briselske administracije.
Srpski interes je da srpski nacionalni simboli budu na teritoriji KiM-a, dakle, u Prištini, Peći, Dečanima, Đakovici, Uroševcu.
Onoga dana se to desi, kada se srpska zastava zavijori, tog dana imamo Srbiju prisutnu na celokupnoj svojoj teritoriji, tog dana možemo s ponosom da kažemo svojim građanima da se Ustav i ustavne odredbe sprovode na celokupnoj teritoriji države Srbije i tog dana, zaista, možemo da istaknemo svoju zastavu na sve moguće jarbole širom sveta.
Dok se to ne desi, ono što SRS zahteva, jeste da srpska zastava ne stoji pored zastava onih zemalja koje su priznale nezavisan KiM.
Takođe, ono što zahtevamo od svih onih koji ga nisu priznali, jeste da pred određenim međunarodnim institucijama, a na inicijativu izvršne vlasti, izraze svoj oštar protest, protest zbog toga što predsednik Srbije mora da se najavi da uđe na Kosovo, što ministri iz Srbije moraju da se najave da uđu na Kosovo, što bilo ko od poslanika nije baš dobrodošao na teritoriji Kosova.
Volela bih i vas da vidimo u automobilu koji će nositi srpsku zastavu, recimo, da se provozate na liniji Peć-Dečani, kako će to da izgleda.
Sećam se kada smo u kombiju vladike Teodosija prošli, upravo, na toj liniji, na Veliku Gospojinu, kakve je reakcije meštana izazvala sama mantija pravoslavnog vladike, episkopa; ne želim da vam pričam, ali mi smo dobro izvukli svoje glave. Takođe, s tom mantijom, i pored te mantije, nismo mogli da obiđemo srpsko groblje u Peći, zato što nam je, tada španska, administracija rekla da rizikujemo svoju bezbednost.
Pitam vas, kada će na automobilima zvaničnika države Srbije da stoji zvanična zastava a da oni normalno obavljaju svoje aktivnosti, recimo, u Prištini, a da pri tom ne rizikuju da budu obezglavljeni, kao što prolaze pravoslavni sveštenici i monasi, držeći svoje liturgije, od Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, do svih srpskih svetinja.
Ono što mi možemo da vam kažemo, jer smo bili više puta na teritoriji Kosova, a posebno Metohije, jeste da su srpski nacionalni simboli za te koji su proglasili nezavisno Kosovo i Metohiju alergijski znak, pri tom, i simbol za pobunu.
Takođe, mi do dana današnjeg, primera radi, a ne odstupa od teme, nismo čuli da je uhapšen bilo ko ko je popalio srpske svetinje tokom martovskih pogroma 2004. godine. Zašto su ih palili? Da spale viševekovno prisustvo srpske srednjevekovne države, ono što jeste srce Srbije, a to je Kosovo i Metohija.
Tema nimalo laka, nimalo jednostavna. Vrlo verovatno da je vama teško da slušate sve ovo o čemu pričam, jer odgovori koje ste vi mogli da date, a opet su u skladu s temom o kojoj govorimo, nisu odgovori koje treba saopštiti srpskoj javnosti.
Mi kažemo da srpska javnost mora da zna da diplomatske misije u Prištini vode pregovore pod nacionalnim simbolima tzv. države Kosovo, koja je nastala nad srpskom krvlju i nad krvlju onih Albanaca koji su bili lojalni ustavnom poretku države Srbije.
To srpska javnost ima pravo da zna.
Mi se nadamo da ćemo tokom ove rasprave, makar na kraju rasprave, a opet interaktivne komunikacije radi, da čujemo makar neki od odgovora na sva ova pitanja koja pokušavamo sada da postavimo. Hvala vam.
Da su moje kolege prisutne, sasvim sigurno biste, gospodine Radojčiću, imali prilike da na vrlo kvalifikovan i detaljniji način čujete šire obrazlaganje amandmana koje je SRS podneo, pokušavajući tako da ovaj zakon učini jasnijim i preciznijim, a posebno, treba to reći bez zadržavanja, u smislu kaznenih odredaba, o kojima će kasnije verovatno biti reči, za izricanje sankcija svakom onom ko ne poštuje članove ovog predloga zakona, s obzirom na to da, kao što imate prilike da čujete, tema jeste sprovođenje zakona na teritoriji KiM-a.
Građani koji su za nas glasali, dakle, za listu SRS-dr Vojislav Šešelj, glasali su za listu koja je rekla: "Srbija nema alternativu". Mi smo tada dali odgovor i projekciju šta može da se desi baš u smislu KiM-a.
Zašto pričamo o Kosovu i Metohiji? Složićete se, to je zaista srce srednjovekovne države i predstavlja, po rezolucijama UN-a i završnim aktima svih međunarodnih institucija koje su vlasne da odlučuju o tome, kontinuitet državne teritorije Republike Srbije. Neko je u nekom momentu odlučio da se stornira taj deo teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta, odnosno izvršio je udar na ustavni poredak Republike Srbije.
Kao što znate, ne treba da vas podsećam, u preambuli srpskog ustava stoji da je KiM sastavni deo države Srbije. Mi smo i tada smatrali da nije baš najsrećnije rešenje da to stoji samo u preambuli. Ono što proizlazi iz svega toga jeste da se svi ostali članovi Ustava, odnosno svi državni atributi sprovode na celokupnoj teritoriji KiM-a.
Zašto mi, kada pričamo o ovome i kada je reč o bilo kom zakonskom predlogu, postavljamo samo jedno pitanje: da li će zakon biti sprovodiv na teritoriji KiM-a? Zato što nam odgovor na to pitanje daje odgovor na sva pitanja. Znam da će mnogi kolumnisti, čak i ovde prisutni, reći da je ovo tema koja izlazi iz okvira ove rasprave, ali nije, ovo je jedina tema o kojoj treba da se priča, zato što mi na teritoriji KiM imamo sprovođenje zakona koji govori o nacionalnim simbolima, a nisu srpski nacionalni simboli, a iza tog zakona, dame i gospodo, stoje SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Zašto? Taj odgovor je dobio predsednik DS-a 23. marta, na redovnoj sednici Saveta bezbednosti, kada je pokušao da zaštiti nacionalne simbole, pokušao da zaštiti teritorijalni integritet, kada je došao na naše stavove iz 1999. godine. To su isto pokušali da urade mnogi pre njega, svi oni koji su u Hagu osuđeni na toliku robiju da bi se sprovodio i dao legitimitet nezavisnosti KiM-a.
Šta je on tada dobio od diplomatskih predstavnika Velike Britanije i Amerike? Kosovo je nezavisno. To je bespovratno. Na teritoriji KiM-a sprovodi se plan Martija Ahtisarija. Godinama unazad, mi smo taj podatak iznosili ovde i nećemo se ponavljati, američka, vašingtonska administracija je stotine hiljada i miliona dolara ulagala u KiM.
Da li hoćete da pričamo koliki je budžet EU za KiM, upravo onaj deo teritorije koji derogira ovaj zakon o kom pričamo danas?
Dakle, mi ovaj zakon možemo da stavimo storno, jer vlast nema odgovor na ovo pitanje. Mi nećemo moći da ga sprovedemo na delu KiM-a, ne samo ovaj, nijedan drugi, ali je ovaj teži i bolniji zato što su nacionalni simboli u pitanju, zato što je u pitanju sve ono što čini svakoga od nas. Zato predstavnici vlasti nisu ovde i zato je gospodinu Radojčiću vrlo neprijatno da me sluša, verovatno mu odzvanjam govoreći na ovu temu, ali drago mi je što ovo postoji, što ovo jeste jedini medij i na ovom mestu jedino može da se priča o ovome.
Nečuveno je da je Parlament poluprazan kada je reč o ovako važnim stvarima. Da li to znači da vladajuća koalicija predsedniku DS-a okreće leđa kada se priča o ovome? Ko će to da stane u odbranu nacionalnih simbola – jedan radikal? Da li je to bila zamisao? Iza ovog jednog radikala stoji preko milion glasova.
U periodu krize, budite uvereni u to, za čoveka koji gubi sve svakoga dana, od egzistencije, socijalne sigurnosti, koji ne zna šta mu je država, na kom delu teritorije se ona prostire, nacionalni identitet će biti značajan, ako ne i najznačajniji, kao što je vrlo značajan svima onima koji su ga izgubili nečijom odlukom, a to nije bila srpska odluka.
Za to se, dame i gospodo, vaš predsednik pokušava sada da izbori. Na koji način? Ne može da ode na KiM sa svojom zastavom, da intonira svoju himnu, što mu šiptarske vlasti neće reći: "E, sada možeš". On to nama ne bi rekao. Nama su to preneli kosovski dnevnici. Znači, srpska javnost je uskraćena za objašnjenje, odgovor na konkretnu situaciju u kojoj se svi mi nalazimo.
Vi smatrate da ovo nije značajna stvar. Ovo je pitanje par ekselans. Ako toga nemamo, znači, nas država ne štiti svuda, mi nećemo imati mogućnost da stojimo ponosni u bilo kojoj međunarodnoj instituciji, zato što postoji deo koji će da se uvlači u međunarodne institucije, pa će vam doći predstavnik republike Kosovo, I, šta ćete vi da radite tada? Doći će sa svojom diplomatskom pratnjom, na tim kolima će biti zastava republike Kosova. I, šta tada? Hoćete da pričate s njim? Pa, to znači da ste pružili ruku onima koji su otpisali 200.000 prognanih Srba, tolike zločine, o kojima Karla del Ponte, naknadnom pameću, priča. To znači da ste otpisali sve nas.
Da li vi shvatate istorijski momenat, koji je značajan? Znači, odluka ove godine, a na vama je najveća moguća odgovornost. Mi smo pokušali to da uradimo, mi smo štitili ustavni poredak, ono na šta sve države imaju pravo. Mi smo dobili "Milosrdnog anđela".
Vaš predsednik je bio pred "milosrdnim anđelom" u Savetu bezbednosti. Koliko vas to zna? Dobio je šamarčinu od predstavnika Britanije i Amerike i popio autogol. To je najstrašnija moguća činjenica. A ko priča o tome u Srbiji? Radikali.
Znači, ukoliko govorimo o nacionalnom interesu, ovde ga nema. Ovde mi ne možemo da znamo, jer nema predstavnika izvršne vlasti kada pričamo u raspravi u pojedinostima o tako važnom pitanju, kada, kog dana će se naša zastava zavijoriti u Prištini. Na koji način mi izražavamo protest, recimo, Američkoj ambasadi ovde? Odakle pravo svima njima da na srpskoj teritoriji pričaju s predstavnicima republike Kosovo? Zato mi danas pričamo o tome na ovaj način, zato što srpska javnost treba da zna da su nama oteli miran san, dostojanstvo, ekonomiju, sve, Amerikanci i Britanci na teritoriji Evrope. To je jedina istina i to vi znate, samo iz tog razloga što su dobro finansirali rušenje prethodnog režima. Vi to ne smete da kažete. Jedni način na koji ćete moći da reagujete, jeste da priznate nezavisan KiM, tako što ćete ući u pregovore s njim.
To treba da se kaže srpskoj javnosti, da vi, sve i da hoćete, mi smo bili u vašim cipelama, nećete moći da date drugačiji odgovor, zato što onda imate situaciju da će državni vrh Srbije da bude optužen pred nekim tribunalom, samo zato što je branio nacionalne simbole, nacionalno dostojanstvo i ustavni poredak zemlje.
Sada vas pitam, da obrnemo situaciju, da na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva, bilo koje zapadnoevropske demokratije, bilo ko pokuša nešto slično da uradi, kako bi prošao? Koji bi bio odgovor njihovog državnog vrha? Nema američkog propagandnog filma koji na prvom mestu ne zavijori američku zastavu, koji ne stvara mit o američkom predsedniku, kao instituciji, koji ne intonira himnu, koji ne govori o tome da je za Amerikanca najznačajnije da ti simboli predstavljaju njega, bez obzira na to gde se nalazio. Na teritoriji KiM-a, srpski nacionalni simboli su prognani. Ko ih je prognao? Američka administracija. Šta nama govori predstavnik Euleksa – da se na teritoriji KiM-a sprovodi plan Martija Ahtisarija i da s Albancima treba pregovarati, i ulazimo u sledeću fazu, a to je Išinger – podela Kosova i de fakto priznanje, i do viđenja. Koliko to Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika – pretkumanovska, beogradski pašaluk, koliko?
Vi ćete nama da kažete da smo mi izazvali, lošom politikom, takav odnos međunarodne javnosti prema nama, da vi zato sada ispaštate naše poteze. Nije tačno, vi se upravo sada nalazite tamo gde smo mi bili.
Ne zaboravite, Milošević je bio američki faktor stabilnosti. Amerikanci su bili saveznici njemu; zato što im je verovao, zato je tako prošao. Takođe, pitaćemo gospodina Radojčića, recimo, na koji način misli da postavi dvoglavi nemanjićki grb kada u poglavlju 3, koje nosi naslov – Grb republike Kosovo, piše da se postavlja na ulazu državnih institucija, zajedno s njihovim naslovom, u svim službenim aktima, u pečatima državnih institucija, u dokumentaciji i u međudržavnim sporazumima republike Kosovo, na osnovu reciprociteta.
Kada je reč o upotrebi grba, to je isključivo pravo državnih organa, a upotrebljava se kao, znak identifikovanja, u pečatima, štambiljima, na zvaničnim dokumentima i u znakovima državnih organa, u dokumentima civilnog statusa i u ličnim dokumentima, u diplomama i svedočanstvima završene škole, za označavanje državne granice, u rejonima graničnih prelaza, objektima državnih organa, kao i u prostorima ovih organa. Ovde nema dvoglavog nemanjićkog grba.
Zatim, ''u prostorima i zgradama gde je sedište državnih organa, kao i u prostorima ovih organa, u prostorima i zgradama diplomatskih i konzularnih predstavništava republike Kosovo van republike i u prevoznim sredstvima koje upotrebljava rukovodstvo predstavništava, shodno međunarodnim sporazumima; u pečatu, štambilju, naznačenoj dokumentaciji organa lokalnih zajednica kada obavljaju posebne zadatke, odnosno zadatke iz državne nadležnosti; u pečatima, štambiljima dokumentacije preduzeća i drugih organizacija, kao i privatnih, kada imaju javna ovlašćenja za obavljanje posebnih zadataka, odnosno određene zadatke iz državne nadležnosti; u pozivima, čestitkama, vizitkartama za identifikaciju koju upotrebljava predsednike republike Kosovo, predsednik skupštine republike Kosovo, premijer, ministri, rukovodioci predstavništava van zemlje, u pozivima, čestitkama, vizitkartama, sličnim službenim kartama za identifikaciju koje upotrebljavaju poslanici, funkcioneri, službenici državnih organa; prilikom međunarodnih kulturno-sportskih i drugih takmičenja, humanitarnih skupova i drugih priredaba gde se republika Kosovo predstavlja, odnosno gde učestvuje, shodno pravilima i zakonima takvih skupova''.
Grbom naznačuju i letelice i druga javna prevozna sredstva, prema uslovima i načinu koje utvrđuju odredbe opštih pravnih akata, i u drugim prilikama i u uslovima kada određuje zakon.
Vrlo verovatno ćete se sada začuditi, a ja ću vam postaviti opet isto pitanje. Ovo je nama samo uvertira da će ono što su Amerikanci stvorili na teritoriji Kosova i Metohije da se uvodi u sve međunarodne manifestacije, kulturne i sportske aktivnosti, bilo koje druge aktivnosti.
Kako će izvršna vlast da reaguje, upravo, na upotrebu nacionalnih simbola veštačkih tvorevina američke administracije? Na koji način ćete vi, recimo, ukoliko se desi da učestvujete i da budu predstavnici s teritorije KiM-a, da odreagujete kada se bude intonirala njihova himna i kada se bude predstavljao njihov grb, kada se bude napravila njihova avio-kompanija, recimo?
Sada možemo da pravimo projekcije, jer ovo je okvir. U ovo se ulažu pare. Nije tajna, postoji zvaničan dokument, Senat, lepo, usvojio, koliko na godišnjem nivou američka administracija ulaže u budžet Kosova. Budžet za EU, odnosno predstavnike EU za teritoriju Kosova znači da će potpomognuti stvaranju institucija na teritoriji KiM-a, napraviće im državu.
Nama je potpuno jasno zašto je to tako, bez obzira na to kakvi mi bili i koliko se često svađali u Srbiji, oni nikada saveznike neće imati za to divljanje.
Njima su potrebni Albanci dole da bi sprovodili ono što je interes, jer to jeste geostrateški vrlo važno mesto za približavanje Rusiji. Čujemo da će Bondstil da zameni bazu Avijano. To jeste tok mnogih značajnih puteva, od resurasa, do trgovine drogom i ostalih stvari.
Dakle, vrlo važna tačka za američku administraciju. Da nije tako, Bondstil ne bi bio postavljen kao druga baza u svetu, da nije tako, Amerikanci ne bi pravili veštačku tvorevinu na našoj teritoriji.
Ono što bismo želeli da čujemo, jeste – na koji način ćete sankcionisati sprovođenje ovih članova o upotrebi, recimo, grba, intoniranja državne himne Kosova, a u svetlu odredaba zakona o kojima mi danas raspravljamo? Hvala.
Meni je potpuno jasno da na ovo pitanje treba da odgovori, recimo, ministar, koji je vlastan da konačno da odgovor. Sada ću vam postaviti jedno pitanje i neću o ovom amandmanu bilo šta dalje reći – da li će član ovog zakona biti sproveden na teritoriji Kosova i Metohije? Molim vas, gospodine Radojčiću, da mi date taj odgovor.
Hvala, gospođo Đukić Dejanović.
Upravo je to ono o čemu SRS priča već mesecima i sve vreme dok govorimo i raspravljamo o ovom predlogu zakona, kao i o ostalim predlozima zakona. Gospodin Markićević je opravdano reagovao na način za koji smatramo da je jedini primeren.
Ono što i gospodinu Markićeviću, a i celokupnoj javnosti u Srbiji želim da kažem, jeste da se u paralelnom zakonskom aktu, koji sprovodi, vrlo verovatno, šiptarske nacionalne simbole na otetoj srpskoj teritoriji, u članu 17, između ostalog, kaže – novčanom kaznom u iznosu od 500 do 1.000 evra kažnjava se pravno lice kada upotrebi grb ili zastavu u suprotnosti sa članom ovog zakona, grb ili zastavu u obliku ili sadržaju kako nije predviđeno ovim zakonom i propisima koji su na snazi, na javnom mestu ističe grb ili dotrajalu zastavu na neki nepravilan način, ako ne upotrebi grb ili zastavu kada je upotreba obavezna, izvođenje himne republike Kosovo u suprotnosti sa članom, takođe, ovog zakona i propisima koji su na snazi.
Zbog povrede stava 1. ovog člana izriče se novčana kazna u iznosu od 250 do 500 evra i odgovornom službenom licu. Zbog povrede stava 1. ovog člana izriče se novčana kazna u iznosu od 250 do 500 evra odgovornom licu pri državnim organima. Novčanom kaznom u iznosu od 150 do 300 evra kažnjava se fizičko lice zbog povrede propisa iz ovog člana zakona.
Ono što je evidentno i što srpska javnost, takođe, treba da zna, jeste da je vrlo verovatno da oni koji su pisali članove, odnosno napravili predloge zakona o upotrebi nacionalnih simbola, nisu imali u vidu ovo, za šta se nadam da smo vrlo detaljno predstavili, a da paralelno funkcioniše na teritoriji KiM-a. Pretpostavljam da i većina poslanika prisutnih ovde nije nikada imala prilike da vidi ovaj zakon o upotrebi nacionalnih simbola veštačke tvorevine, potpuno nelegalne, kao što je republika Kosovo, a ono što je sramota, to je da predlagač ovakve amandmane nije usvojio. To što oni postoje u nekim drugim zakonskim aktima, drugim zakonskim rešenjima, ne znači da ovaj predlog zakona ne treba da bude vrlo jasan i da nedvosmisleno ukazuje na to da država Srbija sprovodi ovaj zakon na celokupnoj teritoriji, da država Srbija ohrabruje da se na dostojan način tretiraju nacionalni simboli i da država Srbija sankcioniše svakog ko se drzne da se na bilo koji nedostojan način odnosi prema nacionalnim simbolima.
To što mi danas u ovakvom ambijentu, na ovakav način, s pomoćnikom direktora Republičkog sekreterijata za zakonodavstvo vodimo raspravu u pojedinostima, takođe je odnos izvršne vlasti prema onome što će reći, na prvom mestu, opozicija.
Takođe, ovde niko nije niti naivan, niti ograničen, mogli su da očekuju kakva će pitanja doći od strane opozicije, ali su predstavnici vlasti, koji su vlasni da vode razgovor na ovu temu, sasvim smo ubeđeni u to, izbegli da se pojave ovde. Mi se čak i bojimo odgovora koji ćemo dobiti u nekom narednom periodu.
Istrajavaćemo na tome da nam vladajuća većina koja čini vlast da zvanične odgovore na sva ova pitanja koja smo danas, tokom ove rasprave, postavili, ali ono što nam je najznačajnije, dobro je što postoji ovaj način, ovo je, ipak, priznaćete, jedino mesto gde se susreću vlast i opozicija. Ovakve rasprave se vode u mnogim evropskim parlamentima, i te kako se vode kada je reč o zaštiti nacionalnog dostojanstva i nacionalnih simbola, i te kako se sprovode kampanje koje promovišu nacionalno dostojanstvo u svim ozbiljnim državama
Takođe, ostajemo uskraćeni za potvrdu odgovora da oni koji nama nalažu standarde osiromašuju srpsku privredu, građane bacaju na kolena, direktno stoje iza udara na ustavni poredak države Srbije. Vrlo je verovatno da ovo vama nije značajan institut, ali videćete, pretpostavljam, kada dođe vreme za to, da nema značajnijeg instituta za jednu državu od zaštite ustavnog poretka.
Mi ovde danas gledamo samo slike pred našim očima, kroz konkretne primere i zakonska rešenja, kroz postojanje paralelnih institucija, da su oni koji su nam presudili, bukvalno, oduzeli pravo da sprovodimo ovaj zakon na delu Kosova i Metohije.
Ovo bila sve bila određena spekulacija, politička, kako bi neki rekli, klapnja na temu, da mi nemamo konkretne poteze i konkretne odgovore na najznačajnijim mestima, a pogotovo na onom delu teritorije koje je oteto od Srbije, ne srpskom voljom, već tako što je, pod okriljem najmoćnijih sila, etnički promenjena struktura na teritoriji KiM-a, sprovedena potpuno kriminalna vlast, koja će sprovoditi interese tih administracija, a videćete kako će se sprovoditi rasprava pred Međunarodnim sudom pravde. Ono što je njima bio argument ranije, humanitarna katastrofa, na prvom mestu, učinjena je prema srpskom narodu, koji nema šanse da se vrati na teritoriju KiM-a, nema mogućnost da raširi lepu srpsku trobojku, nema mogućnost da stane uspravno i dostojanstveno na intoniranje himne "Bože pravde", nema mogućnost ni da se divi dvoglavom nemanjićkom orlu na svim državnim institucijama. To je činjenica pred kojom, čini mi se, niko u Srbiji ne bi trebalo da bude ravnodušan.
SRS će se zalagati, odnosno uvek će postavljati samo jedno pitanje – kada, u kom momentu će se zakoni koji se predlažu u ovoj skupštini sprovoditi na delu teritorije KiM-a, kada će izvršna vlast u Srbiji da uruči protest svima onima i da sankcioniše sve one koji derogiraju nacionalne simbole? To i jeste tema današnje rasprave.
Ono na čemu ćemo insistirati jeste povratak tradicionalnih srpskih teritorija i ustavni poredak države Srbije. Na koji način? Mirnim, političko-pravnim i diplomatskim sredstvima. Onoga momenta kada budete uručili protest De Kermabonu, koji je primio predstavnika nelegalne vlasti s nacionalnim simbolima potpuno stranim srpskim, tog momenta ćemo znati da sprovodite srpske interese. To se ne dešava i to se neće desiti u doglednoj budućnosti, jer da hoće, desilo bi se već. Mi možemo, potpuno uvereni, da kažemo da ne sprovodite srpske interese na srpskoj teritoriji. Na srpskoj teritoriji se sprovode američki i britanski nacionalni interesi i to je činjenica. Hvala.
Ono što bih htela, pre prelaska na ovo obrazlaganje, prvo, da saznam nešto, kao ovlašćeni predstavnik, pošto mi nije bilo najjasnije ovo malopre, a nemam poslovničku mogućnost, osim da rizikujem da budem izbačena naglavačke, pa sada trošim ovo vreme. Dakle, ovlašćeni predstavnik ima vreme koje može da iskoristi tokom celokupne rasprave u pojedinostima i, kada vi pitate, što je sasvim logično, na kraju – da li neko od ovlašćenih predstavnika želi nešto da kaže, onda on to pravo nema?!