PREDRAG RAJIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1987. godine. Živi u Novom Sadu.

Osnovnu školu „Isa Bajić“ završio je u Kuli. Gimnaziju društveno-jezičkog smera završio je u Vrbasu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Tokom studija pisao je radove iz oblasti Teorije države i prava i Obligacionog prava. Godine 2009. boravio je na univerzitetu „Kraljica Meri“ u Londonu.

Tokom studija radio je kao sportski novinar i dopisnik beogradskog lista „Sportski Žurnal“ i kao reporter televizije „SOS Kanal“. Rajić je osnovao Službu za odnose sa javnošću FK „Hajduk“ iz Kule i bio na njenom čelu od 2011. do 2013. godine.

Nakon studija, bio je radno angažovan u advokatskoj kancelariji „Jovičić“ iz Novog Sada na poslovima advokatskog pripravnika, kao i u privatnoj kompaniji na poslu pravnog konsultanta. U ovom periodu pisao je analize za potrebe „Instituta za pravo i finansije“ iz Beograda.

Tokom 2014. godine, obavljao je radnu praksu u Sekretarijatu za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Pokrajinske vlade.

Tokom 2015. godine, držao je redovna, nedeljna predavanja u „Američkom kutku – Novi Sad“ u okviru debatnog kluba „PolitikUS“.

Za svoj rad nagrađen je posebnom pohvalnicom ambasade SAD u Beogradu. Rajićev projekat proglašen je najboljim od strane „Američkog kutka – Novi Sad“ u 2016. godini, na godišnjoj konferenciji svih američkih kutaka aktivnih u Srbiji. Rajić u ovoj instituciji vodi i program „PolitikUS plus“. Predsednik je Srpsko-američkog foruma „PolitikUS“.

Od februara meseca 2017. godine, drži redovna predavanja u Kulturnom centru Novog Sada. Od septembra 2014. godine do oktobra 2017. godine, bio je radno angažovan u Sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Pokrajinske vlade, u Sektoru za pravne i opšte poslove. Rajić je imenovan od strane Sekretarijata kao menadžer na dva projekta IPA prekogranične saradnje Srbija – Mađarska, od kojih se na jednom Sekretarijat javlja kao vodeći partner.

Oktobra 2017. godine zaposlen je u Skupštini AP Vojvodine u zvanju savetnika za međuregionalnu saradnju. Decembra 2018. godine odlukom Administrativnog odbora Skupštine AP Vojvodine, postavljen je na mesto v.d. pomoćnika generalnog sekretara Službe Skupštine AP Vojvodine.

Rajić je portparol Centra za društvenu stabilnost iz Novog Sada.

Učestvovao je na drugom Globalnom forumu mladih diplomata u Sočiju 2018. godine, u organizaciji Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije.

Pohađao je Školu osnovnog muzičkog obrazovanja, bavio se karateom, sertifikovan je od strane Agencije za licenciranje Republike Poljske, kao i Fonda za evropske poslove AP Vojvodine, kao lice obučeno za kreiranje i vođenje projekata koji se finansiraju iz fondova Evropske Unije.

Govori engleski, mađarski i ruski jezik. Pasivno se služi nemačkim, španskim, beloruskim i ukrajinskim jezikom.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 04.11.2020, 10:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Hvala, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Selakoviću, prvo vama želim da se zahvalim zbog toga što ste odvojili dva dana za ovaj dom i što ste time, zapravo pokazali koliko je ovo važna i bitna tema uprkos tome što znam koliko posla imate i sa kakvim se sve preprekama suočavate, ali ovo je zaista jedan primer koji svi treba da slede, jer govori o tome na kakav način i na koji način treba da se poštuje najviše zakonodavno telo Republike Srbije i na tome vam hvala.

Evropska unija je najveći projekat mira na starom kontinentu, iako, zapravo, inicijalno nije osnovana samo i prevashodno sa tom namenom. Prva namena zapravo jeste bila olakšan protok roba, pa onda i kapitala, usluga, ljudi, da bi se naposletku ispostavilo da od kako je formirana još kao Zajednica za ugalj i čelik, pa sve do danas do svoje reforme i svojeg širenja, na tom prostoru koji uključuje te države nije bilo ratova.

Voleo bih da su postojale neke druge organizacija poput Društva naroda, UN da su uspele, koje su i bile formirane upravo sa tom namerom, da su uspele tako nešto i da ishoduju. Države članice EU međusobno nisu ratovale. Samo zamislite i razmislite koliko je ljudi poginulo na Francusko-Nemačkoj granici boreći se za Azos, Lorenu, koliko je njih pokušavalo da dođe do jedne, odnosno do druge predstonice. Samo da je to uspela EU već bi ispunila svoju svrhu u potpunosti.

Srbija, naravno, treba da bude članica Evropske unije, jer EU je jedan sistem vrednosti kom mi težimo i koji je sa nama kompatibilan. Kad kažem sa nama, mislim sa našom pravnom i političkom kulturom. Podsetiću vas, još 1835. godine mi smo doneli Ustav koji je tada bio smatran, recimo u jednom Beču, koji nam je sada, je li, jedan od uzora, kao suviše liberalan i rečeno je da se on, zapravo, mora ukinuti i pod pritiskom i Beča i drugih prestonica koje su tada bile presudne na ovom prostoru on i jeste bio ukinut.

Mi, Srbi, smo demokratski narod, naše tekovine su demokratske. Mi kad god smo ginuli, kad smo podizali ustanke, mi smo ih podizali s tim ciljem ne samo da se oslobodimo ropstva, nego i da napravimo demokratsko društvo. Imali smo periode, imali smo faze kada su nam nametani neki totalitarni sistemi uvoženi sa spolja. Neki od njih su nažalost i potrajali i po nekoliko decenija, ali bez obzira na to, prvom prilikom, kada smo mogli mi smo se ponovo vratili našim demokratskim korenima.

Baš zbog toga što EU ima taj demokratski impuls u svom temelju smatram da smo vrlo kompatibilni i da treba da budemo punopravna članica EU. Da li ćemo biti? Ne zavisi samo od nas.

Čitajući ovaj izveštaj, zaključio sam nekoliko momenata koje bih želeo ovde da prokomentarišem i na koje ću se koncentrisati a koji su mi bili veoma zanimljivi i veoma interesantni.

Budući da sam po vokaciji diplomirani pravnik, prvo mi je upalo u oči to što je rečeno i napisano za reformu sistema pravosuđa i za napredak u poglavlju koje se bavi upravo ovom tematikom. Iskren da budem, drago mi je zbog toga što su i oni koji su nas ocenjivali zaključili isto što zaključujem i ja. Tamo piše da postoji izvesna sprega, odnosno uticaj pojedinaca iz politike i pravosuđa i to je tačno, ali to nije jednosmerna ulica, odnosno nije ulica u kojoj se stalno misli kako izvršna i zakonodavna vlast prave pritisak na sudove. Ne, ja sam lično bio svedok u Strazburu na jednom skupu kada je jedan od više puta ovde pominjanih sudija Apelacionog suda u Beogradu nastupao kao opozicioni aktivista. Nastupao kao opozicioni politički aktivista.

Sada ja vas pitam, pitam sve ovde u sali, pitam sve građane koji ovo gledaju, bez obzira na političku afilijaciju, da li je moguće i da li je realno za očekivati da taj sudija sutra u nekom postupku bude objektivan kada bude sudio nekom naprednjaku? On koji piše knjige, on koji piše blogove, on koji izlazi u javnost, odlazi u televizijske formate u kojima se bavi samo i isključivo Aleksandrom Vučićem kao da postoji neka izvesna opsednutost tim čovekom kod ovog sudije.

Bilo kome od ne članova, ne funkcionera, nego samo simpatizera SNS, kako oni kažu krezubih botova, sendvičara, ukoliko on bude ikada sudio, da li iko iz Srbije i EU može da kaže da će biti objektivan do kraja? Plašim se da ne. Dobro je što se ta sprega pominje i siguran sam da su i oni koji su pisali taj izveštaj mislili na to isto. Možda nije bilo uputno ali kako oni kažu, politički korektno, da to do kraja i napišu, ali je dobro da se to pominje.

Kod nas nažalost neke sudije, iako ja mislim da ogromna većina sudija i tužilaca radi svoj posao vrlo odgovorno, da su to obrazovani, moralni, čestiti ljudi, ali nažalost postoji ne mali broj i sudija i tužilaca koji smatraju da to što su nezavisni u svom delovanju od zakonodavne i izvršne grane vlasti, to isto znači i da su neodgovorno ne samo prema tim granama vlasti već prema društvu uopšte. Vi onda dođete u paradoksalnu situaciju, čak ako kritikujete i pravosnažnu presudu, budete optuženi za pritisak na pravosuđe nezavisno.

Izvinite, ali svako od nas treba da bude procenjen i svačiji rad treba da bude ocenjen. Rad narodnih poslanika se ceni na izborima, ukoliko nisu radili adekvatno, kvalitetno nećete biti reizabrani. Slično je i sa predstavnicima izvršne vlasti, ako nisu radili adekvatno neće ih predstavnici zakonodavne vlasti izabrati ponovo ili će ih razrešiti te dužnosti.

A ko čuva čuvare? To je stara poslovica još iz rimskog perioda. Ko čuva čuvare? Ko čuva sudije? Ko kontroliše sudije? Kontrolišu sami sebe, zatvoren sistem. Prvi put ih biramo i više ništa. Od tada imamo zatvoren krug, sami sebe biraju, sami sebe postavljaju, sami sebe unapređuju.

Da li je to baš sistem koji se može nazvati, kako u angloameričkom pravu kažu – sistem kontrole i balansa. Ne bih rekao. Nisam siguran. Zamislite da imamo situaciju kao što imamo u Francuskoj da predsednik države ovde postavlja sudije. Neka je to i formalno. To je Francuska. Mi govorimo o državi koja je kolevka savremene demokratije i liberalizma. Svi se na nju ugledamo. To su neke anomalije koje su možda za jednu širu društvenu polemiku. Ja bih se samo zaustavio na tome što mi je drago da očigledno da i oni koji nas posmatraju sa strane vide da tu postoje određene klase i kaste koje se trude da se bave politikom na jedan neprincipijelan način.

Pazite, može svako da ima svoje političko mišljenje, neka se on bavio i sudstvom i tužilaštvom. Nije sporno. Ne može da blati državu. Na žalost bio sam svedok takvog događaja u inostranstvu. Ja sam politički opredeljen od kada znam za sebe i bio sam u opoziciji, kao aktivista, nikada mi se nije desilo da odemo u inostranstvo i da govorim protiv svoje države, nikada. Kakav god bio Boris Tadić, ja tada nisam hteo da pred strancima govorim loše o svojoj državi. Oni to rade jer oni smatraju da što je gore Srbiji, biće gore Vučiću, pa će onda biti bolje njima i onda će oni doći na vlast nečijim dekretom verovatno, pošto podršku građana nemaju.

Kada smo kod te podrške građana primetio sam drugi momenat u izveštaju koji se odnosi na sastav ovog parlamenta i na protekle izbore. Drago mi je što je pomenuto to da imamo nikada više žena u ovom parlamentu. Ja to pozdravljam. Smatram da treba da bude još više dama ovde. Što više dama to manje ratova. To se pokazalo kroz istoriju. Što više dama u politici, pre svega, ima izuzetaka naravno. Dobro je što imamo četrdesetak posto i više dama u ovom parlamentu i što je to pomenuto. Bilo bi još bolje da je i pohvaljeno.

Činjenica je da imamo nikada više predstavnika nacionalnih manjina, etničkih zajednica ovde u parlamentu. Šta više imamo dva potpredsednika ovog saziva ovog parlamenta koji dolaze iz manjinskih naroda. Ako se ne varam ukupno smo do sada u istoriji našeg parlamentarizma imali tri potpredsednika iz redova manjinskih naroda. U 30 godina tri, samo u jednom sazivu dva. To je zaista jedan napredak, jedan pomak koji je dobro što je primećen u tom izveštaju, a voleo bih da je i podvučen kao nešto što je pozitivno i nešto što je dobra tekovina.

Često se prebacuje ovom sazivu parlamenta da je jednoličan. To je volja naroda. Volja naroda je bila takva da u izbornom sistemu koji ide na ruku opoziciji, budući da je spušten cenzus, u proporcionalnom sistemu sa 5 na 3% ne izglasaju one koji su se kandidovali, koji nisu uspeli da se kvalifikuju za ovaj saziv parlamenta. Za one koji su bojkotovali izbore nisu ni mogli da glasaju.

Sada vidimo da ti isti koji su bojkotovali izbore se kaju zbog te svoje odluke i krive vlast zbog toga što su oni doneli pogrešnu političku odluku. Pazite, bojkot izbora je jedna legitimna politička opcija, ali onda snosite posledice za nju. Nezrelo je kritikovati vlast zbog toga što ste vi sami izvršili politički harakiri. Mada je harakiri častan postupak. Ovo je bio jedan besmislen postupak. Sada krivite one koji su se kvalifikovali i dobili podršku građana na izborima. Na izborima na kojima je u sred pandemije korone izašlo više ljudi nego što izađe u mnogim državama članicama EU. I to starim članicama EU. To je važno za podvući i važno za primetiti.

Svaki izveštaj EU treba sa dužnom pažnjom da se prouči. Da se uvaži ono što se utvrdi, da treba da se uvaži da je od koristi za naše građane, jer kako je to i ministar Selaković lepo podvukao juče, samo Srbija nema alternativu. Sa druge strane ono što smatramo da je za kritiku iz tog izveštaja iskritikovati. To nije sporno. Mislim da je to upravo evropska demokratska tekovina, raspravljati, razgovarati u domovima kao što je ovaj. Na raznim forumima. To je nešto što je plus.

Treća stavka, budući da se ja bavim analizom geopolitičkih tokova prioritetno, a koju sam morao da proučim i da pomenem ovde jeste spoljna politika države Srbije. Država Srbija biće dužna da uskladi u potpunosti svoju spoljnu politiku sa EU onda kada postane njena punopravna članica. Verujem i neću reći da li, nego kada to postanemo. Dakle, verujem da ćemo postati. Kada to postanemo, a podvlačim i ponavljam to ne zavisi samo od nas, o tome ćemo razgovarati.

Sada sam primetio jednu zanimljivost, a to je da se konstatuje u ovom izveštaju, u jednoj rečenici, u istom stavu, da država Srbija ima razvijenu bilateralnu saradnju sa Ruskom Federacijom, Kinom i SAD. Ja sam onda zaključio da je to zapravo nešto na šta se gleda pohvalno i afirmativno. Razmislite, da li bi neko u EU stavio u isti stav Rusku Federaciju, Kinu i Ameriku, da ne misli da je svaka od ovih stavki zasebna za Srbiju, pozitivna i da Srbija kao suverena država ima na to pravo. Amerika je strateški partner EU i tek će biti nakon inauguracije Džoa Bajdena 20. januara, kada se bude obnovilo to partnerstvo.

Ne verujem da bi neko nama u istom stavu stavio zapravo državu činilaca i članicu, jednog moćnog saveza, tog strateškog partnerstva, Ameriku i one države za koju bi nam eventualno zamerio partnerstva. Zašto bi nam zamerili? Zapravo, Srbija saradnjom sa Kinom se trudi, pokušava da dođe na onaj nivo saradnje koji već postoji od strane država članica EU sa tom istom Kinom. Mi smo mnogo napredovali na tom polju poslednjih godina, ali smo i dalje veoma daleko u odnosu na druge države, države članice EU i kada poredite njihove brojke i njihovu robnu razmenu sa Kinom, a da ne govorim o Nemačkoj, Francuskoj.

Pogledajte Poljsku, Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju u krajnjoj liniji, koliko one sarađuju sa Kinom. Upravo sve te inicijative saradnje sa Kinom su nam upravo došle iz EU, iz Poljske, Bukurešta, sve te inicijative, Put svile, sve je to došlo iz EU. Mi smo se tome priključivali baš zbog toga što smo na evropskom putu, tako da našu saradnju, privrednu i svaku drugu sa Kinom, očigledno i u Briselu gledaju kao na nešto što je plus i nešto što je pozitivno i ja bih to ovde pozdravio, jer je to razumna i racionalna politika naših evropskih partnera.

Zaključiću nečim što sam lično iskusio. Ja sam bio projektni menadžer na jednom projektu prekogranične saradnje Srbija-Mađarska i još uvek sam na još jednom projektu angažovan i uvideo sam radeći na tim projektima zapravo na koji način vi možete ubediti građane Srbije zbog čega su nam evropske integracije bitne.

Iskren da budem, mnogo se novca trošilo, pogotovo do 2012. godine u svim tim projektima koji su postojali tada na nešto što se zove podizanje svesti. To se otprilike svodi na organizaciju događaja na kojem učestvuje dvadesetak ljudi istomišljenika, gde se novac troši na ketering, gde neko izvuče određeni sitni ćar i naposletku se svi raziđu, slikaju i fotografišu, pošalju izveštaj svom nadređenom menadžeru i kažu, mi smo svoj posao uradili dajte nam novac koji treba da refundirate.

Nije to politika i ne možete na takav način da približite građanima zbog čega su evropske integracije bitne, jer od toga građani nemaju baš ništa. Ali sam učestvujući u tome, budući da sam vodio taj projekat i na to sam vrlo ponosan, projekat „Agrino“ kada smo nabavljali plastenike koji su digitalizovani u Rumi, Futogu, Vršcu, video koliko građanima, učenicima tih srednjih škola poljoprivrednih, koliko im to znači kada vide jedan plastenik koji im je kupila sa 80% novca EU. Onda im možete reći, vidite zbog čega vam je bitna EU. To shvataju ti učenici, a shvataju to i poljoprivrednici.

Ja apelujem na naše evropske partnere prevashodno, da i u narednim periodima, u narednim pozivima što je moguće više novca odvajaju za strateške projekte i opredeljuju za nešto od čega će zaista svi imati koristi i što će da ostane i nakon tih projekata, a ne samo na ono što se zove podizanje svesti, jer svest se zapravo najbolje podiže adekvatnim i konkretnim delima, a primer za tako nešto nam svojim svakodnevnim radom daju upravo predsednik Aleksandar Vučić. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2020.

Hvala, gospodine predsedniče.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, velika je čast biti narodni poslanik, velika je čast ali je i velika odgovornost. Ta odgovornost biva još veća u kriznim periodima.

Često smo skloni tome da kažemo kako su vremena teška, a istini za volju ona nikada i nisu bila laka, samo je veliko pitanje koliko smo zapravo mi jaki da podnesemo baš taj teret koji nam je Bog namenio.

Srbija se, kao i čitav svet, suočila sa nevidljivim neprijateljom, a znamo da su takvi neprijatelji uvek najpodmukliji. Dodatan problem u tome jeste i to što i stručna međunarodna javnost zapravo nije znala sa čime se suočava kada je do epidemije korona virusa došlo. Ipak, država Srbija je uspela da nađe adekvatan odgovor. Sasvim sam siguran da ga ne bi našla da na svom čelu nema Aleksandra Vučića koji je, odgovorno to tvrdim, najbolji srpski vladar sasvim sigurno od kneza Mihajla Obrenovića na ovamo, verovatno i duže.

Odgovorno to tvrdim zato što je Aleksandar Vučić reformator u mirnodopsko vreme i on je borac i zaštitnik u vreme krize, a u jedno i u drugo vreme on je uporan zaštitnik države Srbije, onaj koji nas vodi napred, koji nam svojim primerom i svojim pregalaštvom pokazuje kako možemo i moramo dalje.

Baš zbog toga mi koji smo po prvi put narodni poslanici ne treba da budemo opijeni slavom. Treba da shvatimo koliko je ovaj put težak zapravo i da smo na svoja leđa sada preuzeli jedan veliki teret.

Siguran sam, gospodine ministre, da se suočavate sa velikim problemima i sa velikim izazovima, ali moram sa ovog mesta da vam čestitam zbog dve stvari. Prva je stvar što imate neverovatnu energiju da pratite predsednika Vučića koji ima još veću energiju i sasvim sigurno da to nije lako. Drugo, suočavate se, sasvim sigurno, sa neverovatnim zahtevima sa svih strana. Jednostavno, kada se kreira budžet, uvek će biti onih koji su nedovoljno zadovoljni.

Međutim, vi ste uspeli u tome, kao deo tima koji predvodi predsednik Vučić, da od Srbije u ovoj krizi napravite novu Poljsku. Zbog čega to govorim? U prethodnoj svetskoj ekonomskoj krizi, pre 10-ak godina, Poljska je bila jedina država u Evropi, ne u Evropskoj uniji, nego u Evropi, koja nije pala u recesiju. Država Srbija je danas jedna od najboljih u Evropi po tom pitanju. Imamo najmanji pad, a moguće je čak da ga nećemo imati uopšte. Ako neko misli da je to bilo lako, neka se zamisli i neka na to pitanje odgovori ponovo. U vreme kada velike svetske ekonomije, poput Amerike, koja donosi 25% svetskog BDP, padaju u ozbiljnu krizu, u vreme kada velika kineska ekonomija, koja je najbrže rastuća na svetu, pada u ozbiljnu krizu, u vreme kada ruska ekonomija pada u ozbiljnu krizu, Srbija je uspela u tome da ostane na površini. I ja vam zbog toga, gospodine ministre, zahvaljujem.

Zahvaljujem vam u ime svih nas ovde, koji ćemo glasati za ovaj predlog, zahvaljujem u ime svih građana Srbije zbog toga što smo uspeli da gotovo neoštećeni, neokrnjeni, izađemo iz prvog dela ove krize koja i dalje traje i zbog čega moramo da čuvamo stabilnost.

Mi moramo da čuvamo stabilnost iz još jednog razloga. Srbija se nalazi u veoma teškoj geopolitičkoj poziciji. To nam je bog namenio. Tu smo gde smo, izgradili smo kuću na raskršću puteva, suočavamo se sa raznim problemima stalno. Jedna smo od država koja ima najviše različitih država u svom okruženju, najviše različitih graničnih prelaza sa drugim zemljama. I to nije lako. To je, s jedne strane, šansa, kada imate one koji su vam dobronamerni u okruženju, ali to je i pretnja kada imate one koji vam baš i nisu dobronamerni. Uz sve to, mi se suočavamo sa interesima različitih velikih svetskih sila koji se ovde preklapaju i koji često umeju da budu međusobno suprotstavljeni.

Predsednik Vučić je uspeo u tome da navede te sile da se takmiče međusobno na takav način što će više investirati i što će želeti da se na takav način bore za našu naklonost. Uspeo je da nas spasi od sirijskog scenarija, gde bi se neki drugi preko naših leđa sukobljavali i pravili ovde proksi ratove.

Opet ću reći – ako neko misli da je to bilo lako, neka se zamisli i neka na to pitanje odgovori ponovo.

Srbija je nasledila bezbroj problema. Srpski faktor je nasledio bezbroj problema. Ali, meni je drago što mi napokon i ovde u domu Narodne skupštine govorimo o srpskom faktoru, što se ne zaustavljamo kada je reč o pravu Srba samo na avnojevskim granicama. Mi nikome ne pretimo. Mi ne želimo da ugrozimo ni jedne granice ni jedne druge međunarodno priznate države. Mi samo želimo da pomognemo Srbima, ma gde oni živeli. I držimo se slova zakona, držimo se slova sporazuma, istih onih čiji je Srbija garant.

Drago mi je zbog toga što danas kada odem i u BiH, kada odem i u Crnu Goru, mogu da vidim da Srbi u Beogradu vide svoju prestonicu, da Srbi u Beogradu vide svog ktitora, svog zaštitnika. Dugo to nismo imali. To je veliki napredak.

Kada kažem da moramo da čuvamo stabilnost, mislim i na to što će ova pozicija koju imamo biti dodatno usložnjena dogodine. Kao što znamo, 20. januara iduće godine doći će do promena u Beloj kući. Kao što znamo, imamo različite države, sa različitim aspiracijama, koje su u međuvremenu dodatno ojačale i žele da ostvare svoj interes. Ti se interesi nama mogu i ne moraju sviđati. Mi ih možemo smatrati manje ili više legitimnim. Ali, na ovom svetu često vlada ono pravilo da sila boga ne moli, iako bog nju ne voli.

Mi moramo da vodimo ovaj srpski brod na način na koji to radi predsednik Vučić. I moramo da ga pratimo na tom putu. Moramo da mu stvorimo uslove da može da nas vodi. Jer, ukoliko se predsednik Vučić bude bavio internim problemima ovde i ako mi ne budemo bili u stanju da sačuvamo stabilnost države Srbije, on neće moći da se suočava sa svim onim problemima koji nam prete i sa svim onim kontekstima u koje možemo upasti, a koje mogu biti vrlo negativne. Plašim se da toga nisu svi dovoljno svesni u našem društvu. Neki nisu dovoljno svesni, a neki su svesni ali svesno rade protiv interesa ove države.

Fenomen kvazi drugosrbijanske elite nema niko u regionu. Nećete ni u jednoj jedinoj prestonici naći tako nešto. Nećete naći takvu samozvanu elitu auto-šovinista koji mrze predsednika Vučića najviše zbog toga što je preporodio Srbiju ovih osam godina. To je prvi razlog što ga oni mrze.

Da smo mi doživeli kolaps u ekonomskom smislu, u političkom smislu, da smo nastavili da uništavamo našu vojsku, oni bi mu aplaudirali prvi. Oni bi prvi bili uz njega. Ne mrze oni nas zbog toga što podržavamo predsednika Vučića, oni nas mrze zbog toga što podržavamo predsednika Vučića, najvećeg srpskog reformatora u poslednjih 200 godina. To je njihov problem.

A posao svih nas mladih koji smo ušli u dom Narodne skupštine jeste da uz svoje iskusnije kolege se izborimo upravo za to da dođe do te smene elita, da napokon nazovemo stvari pravim imenom, da ne ćutimo kada kvazi intelektualci i kvazi naučnici pokušavaju da oblate ljude i s njima predsednika Vučića na taj način što će izmišljati nekakve plagijate. A onda kada ti isti koji su to radili budu uhvaćeni u plagijatu, ta elita ćuti. Ako oni ćute, mi ne smemo. Jer, oni su kvazi elita a mi moramo da budemo prava srpska elita. Mi moramo da vodimo ovaj narod na koji to čini predsednik Vučić, mi moramo da mu pomognemo na tom putu. A za to se moraju zasukati rukavi.

Moramo svi da radimo svoj posao i ne smemo da potcenjujemo posao onog drugog, jer sve je važno, od zdravstvenih radnika koji se bore po kovid bolnicama, preko putara koji prave nove kilometre auto-puteva koje nismo imali do sada u istoriji, pa sve do onih koji se bave analitikom geopolitičkih procesa. Svaki posao je bitan. I nijedan posao ne može biti zapostavljen. Ni jedan posao ne može biti marginalizovan. Moramo biti ujedinjeni. Moramo sačuvati stabilnost. Moramo opravdati poverenje koje su nam građani dali. Ja sam siguran da ćemo u tome uspeti.

Za kraj bih želeo da poručim nešto i građanima koji gledaju ovaj prenos. Ovo je Dom Narodne skupštine, ovo je saziv Narodne skupštine u kom je preko 50% lica koja su po prvi put dobila tu čast i tu odgovornost da obavljaju ovu veliku dužnost. Molim građane da budu kritični prema nama. Molim građane da otvoreno i jasno kažu kada im se ne sviđa. Molim građane da budu iskreni u onim momentima kada ovaj saziv bude ostvarivao velike uspehe. Samo na taj način, ako se budemo gledali u oči i jedni drugima govorili istinu, mi ćemo uspeti da istrajemo na ovom putu, na putu koji nam je utro predsednik Aleksandar Vučić i na putu koji od nas očekuju naši potomci i koji su nam zavetovali naši preci. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Pomoćnik generalnog sekretara Skupština AP Vojvodine Pokrajina Mesečno 102458.00 RSD 28.12.2018 -
- Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo (Menadžer na projektu prekogranične saradnje Srbija-Mađarska) Pokrajina Mesečno 74400.00 RSD 25.01.2018 -
- Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo (Menadžer na projektu prekogranične saradnje Srbija-Mađarska) Pokrajina Mesečno 16400.00 RSD 16.07.2018 -
- Kulturni centar grada Novog Sada (Predavač) Grad Po realizaciji na osnovu ugovora 20000.00 RSD 20.02.2017 -