| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade i poštovani građani Srbije, drugom objedinjenom raspravom ove sednice obuhvaćeno je nekoliko izveštaja regulatornih tela, a ja ću se u kratkim crtama osvrnuti na neke detalje iz priloženih dokumenata.
Najveći broj njih se odnosi se na Komisiju za hartije od vrednosti, koja predstavlja jednu od najstarijih, ako ne i najstarije nezavisno regulatorno telo, s obzirom da je postojalo još od 1990. godine, kada su se otpočeli procesi i privredne tranzicije. Ako se posmatraju iz rad ove komisije za protekle dve godine o njenoj najvažnijoj regulatornoj funkciji možemo videti da su ti podaci gotovo ujednačeni, odnosno da u protekle godine nije bilo previše novih aktera koji su ulazili na tržište kapitala u meri da je za to zahtevalo obaveštenje ili angažovanje ove komisije.
Iz podataka se vidi da u Srbiji i dalje imamo samo jednu beogradsku berzu i da je u zadnje dve godine bilo po 14 investicionih društava od kojih je poslednje ušlo na tržište 2018. godine, dok se vidi da samo pojedine banke u poslednje vreme više ulažu kreiranje otvorenih investicionih fondova takođe, primetno da nije bio primećen ni veći broj obaveštenja o preuzimanjima ili prelasku zakonski značajnih pragova akcije u nekom društvu. Možda nije lako na osnovu ovih podataka izvlačiti neka dalekosežne zaključke, ali oni kao da označavaju da je naše tržište kapitala o značajnoj meri umrtvljeno i da bi i mi, kao Skupština, ali i Vlada sa Ministarstvom finansija mogli i morali da nađemo načina da ga bar u izvesnoj meri probudimo koliko je u domenu naših mogućnosti kreiranja pozitivnih, pravnih okvira za dobro i jednostavno poslovanje na tržištu.
Što se tiče nadzornih i kontrolnih funkcija komisije mogu da nas raduju podaci da u nekoliko poslednjih godina vidljiv trend, da sa jedne strane izdaje sve veći broj izdatih izveštaja o izvršenoj reviziji izveštaja, subjekata koji se bave ovim poslovima, a da među njima procentualno ima sve više onih izveštaja koji se izdaju sa pozitivnim mišljenjima ili pozitivnim mišljenjima sa skretanjem pažnje.
Udeo ove dve kategorije o ukupnom broju izveštaja dostigao je skoro četiri petine od ukupnog broja izveštaja, što je svakako dobar pokazatelj sve veće poslovne discipline aktera na tržištu od hartija od vrednosti. Ono što takođe valja pohvaliti o radu Komisije za hartije od vrednosti je podatak da se one domaćinski ponašala što se tiče finansijskog poslovanja, o tome najbolje svedoči činjenica navedene u izveštaju da je ona u 2024. godini ostvarila za oko 23% više prihoda od onog koji je ostvaren od 2023. godini, odnosno da je ukupan prihod bio za skoro 9% veći od onoga što je bilo planirano i što smo bili odobrili finansijskim planom ovog tela za 2024. godinu.
28/2 VS/IR
Sa druge strane, rashodi su ostvareni za oko 6% manje nego što je prvobitno bilo procenjeno, a ukupan rast rashoda nastao je najvećim delom zbog činjenice da se novac morao dati za povećanje zarada zaposlenima, s tim u vezi mislim da bi trebalo odobriti traženo povećanje sredstava, a ovom telu u traženom iznosu pogotovu, jer su ova opravdana i odnose se pre svega na dodatno zapošljavanje nekolicine stručnjaka i nabavka računarske opreme.
Pored Komisije za hartije od vrednosti, takođe se danas razmatraju i dva izveštaja Regulatornog tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge, iz tih izveštaja mogu se videti interesantni podaci koji potvrđuju da polako, ali sigurno ide ka daljoj modernizaciji usluga elektronskih i poštanskih komunikacija, odnosno da vremenom sve više opada broj fiksnih telefonskih pretplatnika, da je čak otpočeo i blagi pad broja pretplatnika same mobilne telefonije, ali se zato širi korišćenje fiksnog širokopojasnog interneta i većih zajedničkih paketa usluga i ovde se vidi u izvesnoj pozitivne tendencije u pravcu smanjivanja broja prigovora korisnika mobilnih mreža i opšte smetnje u elektronskom polju.
Pored ovih izveštaja, naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati i ostale tačke dnevnog reda. Hvala na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, ovom prilikom želim da se ukratko osvrnem na paket međunarodnih sporazuma koji se nalaze u okviru današnjeg zajedničkog i jedinstvenog pretresa i u kome se nalazi nekoliko vrsta međunarodnih sporazuma vezanih za rad bezbednosnih službi i graničnu kontrolu, sistem odbrane kao i ekonomski razvoj.
Poći ću od Sporazuma sa Mađarskom o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka. Reč je o Sporazumu koji je naša država potpisala sa određenim manjim brojem drugih zemalja kojima se regulišu procedure oko razmene tajnih podataka, identifikacija fizičkih i pribavljanje podataka o pravnim licima, način na koji se vrši prenos i čuvanje takvih podataka, dogovori oko posete ovlašćenih lica i slično.
Ovi sporazumi su osetljivi, jer se radi o kontaktima i saradnji bezbednosnih službi dveju zemalja. Tim pre je važnije da se ovo pitanje celovito uredi, kada je reč o našem neposrednom severnom susedu, gde smo svedoci da sa njim razvijamo sve bolju, sveobuhvatnu i naročitu bezbednosnu saradnju.
Drugu grupu sporazuma čine sporazumi o saradnji u oblasti odbrane sa određenim udaljenim vanevropskim državama, kao što su Demokratska Republika Kongo, Ekvatorijalna Gvineja, Esvatini, Centralnoafrička Republika, Gana. Oni su ujedno i osnov za naše uzajamno uvažavanje i razvoj sveobuhvatnih bilateralnih odnosa. Svesni smo da direktan domet ovih sporazuma za većinu nisu jasno opipljivi, ali oni su svakako osnov za naše buduće bolje razumevanje, sigurniju zajedničku budućnost.
Ove zemlje nisu naši neposredni, pa ni bliži susedi, pa bi nam teško mogle direktno vojno pomoći u slučaju eventualnog rata, kao ni mi njima, međutim, nikako se ne može izvesti zaključak da su ovi sporazumi bespotrebni, jer su oni pre svega krovni sporazumi koji omogućavaju razvoj i saradnju u različitim oblastima, od vojne saradnje, vojnog obrazovanja, vojne medicine, do razmene iskustava i studijskih putovanja. Oni će, između ostalog, omogućiti da se zainteresovani pitomci i kadeti iz ovih država školuju u sistemu našeg vojnog školstva, gde će razmenjivati iskustva i prenositi ih u svojim zemljama odakle su došli.
Još jedna grupa potpisanih sporazuma sa sličnim državama poput Kube, Burundije, Maldiva, nalazi se na dnevnom redu današnje sednice, ali ovi sporazumi su postavljeni na znatno široj ekonomskoj i trgovinskoj osnovi. Značaj ovakvih sporazuma nije potrebno dodatno objašnjavati, jer je za njih neophodno da stvaramo ugovorni osnov za afirmaciju naših preduzeća i otvaranje novih tržišta za naše izvozne proizvode, ma koliko oni bili geografski udaljeni i ma koliko trend na ukupni obim spoljnotrgovinske razmene bio skroman i ograničen. Time ćemo ojačati i naše dobre političke veze sa ovim tradicionalno prijateljskim orijentisanim državama.
Ako bi sa ovih udaljenih zemalja prešli na naše bliže susedstvo, u današnjem paketu sporazuma ističu se dva jako važna i praktična za svakodnevni život naših građana, deo sporazuma koji se odnosi na saradnju u oblasti obrazovanja koji će omogućavati daleko veću i raznovrsniju saradnju visokoškolskih institucija država, razmenu profesora i studenata, dodelu stipendija, što je od velikog značaja za budućnost naših zemalja.
Na kraju, imamo Sporazum o zajedničkoj graničnoj kontroli sa našim južnim susedom, Makedonijom, na glavnom putnom pravcu Preševo-Tabanovce, koji će stvoriti osnovu da se granične kontrole obavljaju efikasnije i brže, pa se nadamo da će se njegovom primenom smanjiti velike sezonske gužve na ovom pravcu.
Pored ovih, poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće predloge ostalih međunarodnih sporazuma koji se nalaze u okviru današnjeg dnevnog reda. Zahvaljujem na pažnji.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda želeo bih da postavim pitanje ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.
Vidim konstantan rast minimalnih zarada, prosečnih zarada, prosečnih penzija u Republici Srbiji iz godine u godinu. Dugoročnim programom Vlade Republike Srbije predviđeno je da penzije u 2027. godini iznose oko 650 evra. Takođe, najavljeno je povećanje penzija oko 11% i plata u narednoj godini, rebalansom budžeta je predviđeno da u ovoj godini, odnosno do kraja godine da se pomognu penzioneri sa najmanjim primanjima kroz razne vidove socijalnog davanja. Međutim, u Republici Srbiji imamo jedan broj penzionera koji imaju najniže penzije koje iznose oko 25.000 dinara, a takođe imamo jedan broj penzionera koji imaju poljoprivredne penzije koje su i manje od najmanjih penzija.
Moje pitanje za ministra finansija je da li može da se u narednom periodu obrati pažnja na ovu populaciju penzionera kako bi se njihov standard poboljšao, odnosno iz Penzionog fonda ne može da im se isplaćuje više od toga koliko mogu da primaju nego da li može da se iz republičkog budžeta odvoji neki fond koji bi faktički isplaćivao penzije ovim penzionerima?
Drugo pitanje odnosi se na kapitalne investicije. Rebalansom budžeta usvojeno je, predviđeno 706 milijardi dinara za kapitalne investicije. Deo tog novca odlazi na povezivanje, železničko povezivanje Glavne železničke sa aerodromom. Takođe, završeno je železničko povezivanje Beograda sa Novim Sadom, naravno i sa Suboticom, što je posebno izazvalo pozitivne reakcije građana koji koriste taj prevoz. Moje je pitanje da li se predviđa i kada će biti povezivanje Beograda sa jugom Srbije?
Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću postaviti tri pitanja ministru Krkobabiću.
Prema podacima Odbora za preporod sela u zemlji Srbiji postoje 150.000 kuća koje imaju vlasnike, a koje se ne koriste i postoji 50.000 kuća koje nemaju vlasnike. Vi ste najavili da će vaše Ministarstvo otkupiti deo tih kuća i da će ih podeliti mladima, te s toga bih vas zamolio da nam pojasnite i date više informacija o načinu i kriterijumima podeli tih kuća.
Što se tiče mladih oni su svesni, znaju da je ova država dosta uložila u infrastrukturu o kojima su sada i kolege pričali i ministri, i znaju da je to, da kažem na neki način, sela postaju daleko bliža gradovima i daleko lakše živeti u selima pogotovo infrastruktura koja se najavljuje, pre svega, mislim komunalna kao i ovaj deo što je spomenula ministarka Joksimović da će internet biti pristupan maltene u svakom selu. Ali, mladi stručnjaci postavljaju pitanje da li mogu imati neke benefite, poput beneficiranog radnog staža ili uvećane zarade ukoliko se vrate da žive i rade u selima. Pa, otuda i moje pitanje da li se uopšte razmatra tako neka mogućnost da se u nekom narednom periodu i njima izađe u susret?
Što se tiče trećeg pitanja sa migracijama ne susreće se samo Srbija, već se susreće evropske zemlje i one su preuzele određene korake da zaustavi iseljavanje i da vrate mlade stručnjake u ruralna područja. U Nemačkoj, recimo je slična situacija kao i što vi želite ovde da radite, naime lokalne samouprave daju bespovratna sredstva mladim stručnjacima za kupovinu kuća i za obnovu tih kuća. U Italije je, da kažem, možda to i najviše je i urađeno, naime tu je i država i privatne kompanije i da kažem mladi poljoprivrednici, stručnjaci su se nekako udružili, pre svega, oko etno turizma gde su razvili da kažem sve ono što je potrebno za jedan život gde faktički, da kažem, od mladih stručnjaka, lekara, inženjera, vaspitača žive u tim selima, rade i obitavaju.
Stoga moje je pitanje da li razmatrate mogućnost pokretanja dijaloga u kome bi učestvovale i privredni subjekti, kako bi se i oni uključili u obnovu sela? Toliko, hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri i drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje biće upućeno ministru Krkobabiću.
Ministre, vi ste bili jedan od pokretača obnove zadrugarstva u zemlji Srbiji, takođe ste bili inicijator formiranja preko 900 zadruga, pre svega u ruralnim područjima, zadrugarstva pre svega ovo zemljoradničko i poljoprivredno, postiglo je uspeh i dalo je odgovor kako da opstanu mali posedi, kako da podignu svoju produktivnost.
Vlada Srbije i vaše Ministarstvo, ste u prethodne tri godine izdvojili milijardu i 700 miliona dinara za bespovratnu pomoć zadrugama, a u ovoj godini kako znamo planirano je 500 miliona dinara za pomoć zadrugama.
Međutim, hteo bih da kažem da u Zakonu o zadrugama, u članu 10. pored ovih zadruga, kao što sam naveo, poljoprivrednih i zemljoradničkih, stoji da mogu da se formiraju i druge zadruge poput stambenih, potrošačkih, zanatskih, zdravstvenih, socijalnih i drugih zadruga, druge delatnosti.
Formiranje ovih zadruga omogućilo bi faktički opstanak malim privrednicima i zanatlijama na tržištu.
Pre svega mislim da se ovim zadrugama nije posvetila adekvatna pažnja i moje pitanje se iz ovog nameće, odnosno pitanje prema vama - da li planirate da u narednom periodu odvojite određena novčana sredstva kako bi pomogli i ove druge zadruge, odnosno pre svega zadruge koje bi se formirale u urbanim sredinama?
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda želeo bih da postavim pitanje ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.
Vidim konstantan rast minimalnih zarada, prosečnih zarada, prosečnih penzija u Republici Srbiji iz godine u godinu. Dugoročnim programom Vlade Republike Srbije predviđeno je da penzije u 2027. godini iznose oko 650 evra. Takođe, najavljeno je povećanje penzija oko 11% i plata u narednoj godini, rebalansom budžeta je predviđeno da u ovoj godini, odnosno do kraja godine da se pomognu penzioneri sa najmanjim primanjima kroz razne vidove socijalnog davanja. Međutim, u Republici Srbiji imamo jedan broj penzionera koji imaju najniže penzije koje iznose oko 25.000 dinara, a takođe imamo jedan broj penzionera koji imaju poljoprivredne penzije koje su i manje od najmanjih penzija.
Moje pitanje za ministra finansija je da li može da se u narednom periodu obrati pažnja na ovu populaciju penzionera kako bi se njihov standard poboljšao, odnosno iz Penzionog fonda ne može da im se isplaćuje više od toga koliko mogu da primaju nego da li može da se iz republičkog budžeta odvoji neki fond koji bi faktički isplaćivao penzije ovim penzionerima?
Drugo pitanje odnosi se na kapitalne investicije. Rebalansom budžeta usvojeno je, predviđeno 706 milijardi dinara za kapitalne investicije. Deo tog novca odlazi na povezivanje, železničko povezivanje Glavne železničke sa aerodromom. Takođe, završeno je železničko povezivanje Beograda sa Novim Sadom, naravno i sa Suboticom, što je posebno izazvalo pozitivne reakcije građana koji koriste taj prevoz. Moje je pitanje da li se predviđa i kada će biti povezivanje Beograda sa jugom Srbije?
Hvala.
(Beograd, 18.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 138000.00 | RSD | 21.10.2022 - |
| Republički penzioni fond (Penzija) | Republika | Mesečno | 120000.00 | RSD | 01.01.2019 - |