DRAGAN M. MARKOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci.

Završio je Višu školu Unutrašnjih poslova. Od 1992. godine počinje da radi kao operativni radnik u Resoru državne bezbednosti. Stekao zvanje diplomirani specijalni pedagog na beogradskom Defektološkom fakultetu. U Resoru državne bezbednosti napredovao je od operativnog radnika do savetnika Bezbednosno informativne agencije. Кao kandidat Partije ujedinjenih penzionera Srbije 2009. godine postavljen je za državnog sekretara u Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Iste godine formira Službu za zaštitu kabineta ministra policije. Imenovan je za zamenika direktora BIA 2012. godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću postaviti tri pitanja ministru Krkobabiću.

Prema podacima Odbora za preporod sela u zemlji Srbiji postoje 150.000 kuća koje imaju vlasnike, a koje se ne koriste i postoji 50.000 kuća koje nemaju vlasnike. Vi ste najavili da će vaše Ministarstvo otkupiti deo tih kuća i da će ih podeliti mladima, te s toga bih vas zamolio da nam pojasnite i date više informacija o načinu i kriterijumima podeli tih kuća.

Što se tiče mladih oni su svesni, znaju da je ova država dosta uložila u infrastrukturu o kojima su sada i kolege pričali i ministri, i znaju da je to, da kažem na neki način, sela postaju daleko bliža gradovima i daleko lakše živeti u selima pogotovo infrastruktura koja se najavljuje, pre svega, mislim komunalna kao i ovaj deo što je spomenula ministarka Joksimović da će internet biti pristupan maltene u svakom selu. Ali, mladi stručnjaci postavljaju pitanje da li mogu imati neke benefite, poput beneficiranog radnog staža ili uvećane zarade ukoliko se vrate da žive i rade u selima. Pa, otuda i moje pitanje da li se uopšte razmatra tako neka mogućnost da se u nekom narednom periodu i njima izađe u susret?

Što se tiče trećeg pitanja sa migracijama ne susreće se samo Srbija, već se susreće evropske zemlje i one su preuzele određene korake da zaustavi iseljavanje i da vrate mlade stručnjake u ruralna područja. U Nemačkoj, recimo je slična situacija kao i što vi želite ovde da radite, naime lokalne samouprave daju bespovratna sredstva mladim stručnjacima za kupovinu kuća i za obnovu tih kuća. U Italije je, da kažem, možda to i najviše je i urađeno, naime tu je i država i privatne kompanije i da kažem mladi poljoprivrednici, stručnjaci su se nekako udružili, pre svega, oko etno turizma gde su razvili da kažem sve ono što je potrebno za jedan život gde faktički, da kažem, od mladih stručnjaka, lekara, inženjera, vaspitača žive u tim selima, rade i obitavaju.

Stoga moje je pitanje da li razmatrate mogućnost pokretanja dijaloga u kome bi učestvovale i privredni subjekti, kako bi se i oni uključili u obnovu sela? Toliko, hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala, ministre, na odgovoru.

Pored svih ovih stvari o kojima smo govorili, ako se desi i ako država bude imala sredstava da plate budu uvećane, siguran sam da će ove migracije o kojima ste govorili i predsednica Vlade biti sada od grada prema selu, mladih ljudi, stručnjaka. Sigurno će imati motivaciju da rade u nekoj maloj sredini za duplo veću platu. Ako uzmemo u obzir svu ovu infrastrukturu o kojoj pričamo, sigurno će im život biti lak i dostupno da dođu do grada ako budu želeli da zadovolje neke potrebe koje ne budu imali tamo. Zahvaljujem se.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri i drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje biće upućeno ministru Krkobabiću.

Ministre, vi ste bili jedan od pokretača obnove zadrugarstva u zemlji Srbiji, takođe ste bili inicijator formiranja preko 900 zadruga, pre svega u ruralnim područjima, zadrugarstva pre svega ovo zemljoradničko i poljoprivredno, postiglo je uspeh i dalo je odgovor kako da opstanu mali posedi, kako da podignu svoju produktivnost.

Vlada Srbije i vaše Ministarstvo, ste u prethodne tri godine izdvojili milijardu i 700 miliona dinara za bespovratnu pomoć zadrugama, a u ovoj godini kako znamo planirano je 500 miliona dinara za pomoć zadrugama.

Međutim, hteo bih da kažem da u Zakonu o zadrugama, u članu 10. pored ovih zadruga, kao što sam naveo, poljoprivrednih i zemljoradničkih, stoji da mogu da se formiraju i druge zadruge poput stambenih, potrošačkih, zanatskih, zdravstvenih, socijalnih i drugih zadruga, druge delatnosti.

Formiranje ovih zadruga omogućilo bi faktički opstanak malim privrednicima i zanatlijama na tržištu.

Pre svega mislim da se ovim zadrugama nije posvetila adekvatna pažnja i moje pitanje se iz ovog nameće, odnosno pitanje prema vama - da li planirate da u narednom periodu odvojite određena novčana sredstva kako bi pomogli i ove druge zadruge, odnosno pre svega zadruge koje bi se formirale u urbanim sredinama?

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću postaviti tri pitanja ministru Krkobabiću.

Prema podacima Odbora za preporod sela u zemlji Srbiji postoje 150.000 kuća koje imaju vlasnike, a koje se ne koriste i postoji 50.000 kuća koje nemaju vlasnike. Vi ste najavili da će vaše Ministarstvo otkupiti deo tih kuća i da će ih podeliti mladima, te s toga bih vas zamolio da nam pojasnite i date više informacija o načinu i kriterijumima podeli tih kuća.

Što se tiče mladih oni su svesni, znaju da je ova država dosta uložila u infrastrukturu o kojima su sada i kolege pričali i ministri, i znaju da je to, da kažem na neki način, sela postaju daleko bliža gradovima i daleko lakše živeti u selima pogotovo infrastruktura koja se najavljuje, pre svega, mislim komunalna kao i ovaj deo što je spomenula ministarka Joksimović da će internet biti pristupan maltene u svakom selu. Ali, mladi stručnjaci postavljaju pitanje da li mogu imati neke benefite, poput beneficiranog radnog staža ili uvećane zarade ukoliko se vrate da žive i rade u selima. Pa, otuda i moje pitanje da li se uopšte razmatra tako neka mogućnost da se u nekom narednom periodu i njima izađe u susret?

Što se tiče trećeg pitanja sa migracijama ne susreće se samo Srbija, već se susreće evropske zemlje i one su preuzele određene korake da zaustavi iseljavanje i da vrate mlade stručnjake u ruralna područja. U Nemačkoj, recimo je slična situacija kao i što vi želite ovde da radite, naime lokalne samouprave daju bespovratna sredstva mladim stručnjacima za kupovinu kuća i za obnovu tih kuća. U Italije je, da kažem, možda to i najviše je i urađeno, naime tu je i država i privatne kompanije i da kažem mladi poljoprivrednici, stručnjaci su se nekako udružili, pre svega, oko etno turizma gde su razvili da kažem sve ono što je potrebno za jedan život gde faktički, da kažem, od mladih stručnjaka, lekara, inženjera, vaspitača žive u tim selima, rade i obitavaju.

Stoga moje je pitanje da li razmatrate mogućnost pokretanja dijaloga u kome bi učestvovale i privredni subjekti, kako bi se i oni uključili u obnovu sela? Toliko, hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri i drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje biće upućeno ministru Krkobabiću.

Ministre, vi ste bili jedan od pokretača obnove zadrugarstva u zemlji Srbiji, takođe ste bili inicijator formiranja preko 900 zadruga, pre svega u ruralnim područjima, zadrugarstva pre svega ovo zemljoradničko i poljoprivredno, postiglo je uspeh i dalo je odgovor kako da opstanu mali posedi, kako da podignu svoju produktivnost.

Vlada Srbije i vaše Ministarstvo, ste u prethodne tri godine izdvojili milijardu i 700 miliona dinara za bespovratnu pomoć zadrugama, a u ovoj godini kako znamo planirano je 500 miliona dinara za pomoć zadrugama.

Međutim, hteo bih da kažem da u Zakonu o zadrugama, u članu 10. pored ovih zadruga, kao što sam naveo, poljoprivrednih i zemljoradničkih, stoji da mogu da se formiraju i druge zadruge poput stambenih, potrošačkih, zanatskih, zdravstvenih, socijalnih i drugih zadruga, druge delatnosti.

Formiranje ovih zadruga omogućilo bi faktički opstanak malim privrednicima i zanatlijama na tržištu.

Pre svega mislim da se ovim zadrugama nije posvetila adekvatna pažnja i moje pitanje se iz ovog nameće, odnosno pitanje prema vama - da li planirate da u narednom periodu odvojite određena novčana sredstva kako bi pomogli i ove druge zadruge, odnosno pre svega zadruge koje bi se formirale u urbanim sredinama?