DRAGAN M. (M) MARKOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Dragan M. Marković je do sada bio narodni poslanik dva puta, u 12. sazivu, od 2020. do 2022. godine, i u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U 12. sazivu bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, Odbora za zaštitu životne sredine i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 405 sati, dva puta se obraćao u plenumu, dva puta je učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja i nijednom u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 313 puta, i 309 puta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 123. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 21.10.2022. godine. U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe PUPS - solidarnost i pravda, član Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i zamenik člana Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 115. na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1965. godine u Smederevskoj Palanci. Nakon osnove i srednje skole završio je tadašnju Višu školi unutrašnjih poslova u Zemunu a zatim i Defektološki fakultet, i to smer za prevenciju i resocijalizaciju mladih.

Februara 1992. godine započeo je profesionalnu karijeru u tadašnjem Resor državne bezbednosti, a kasnije nastavio u Bezbednosno-informativnoj agenciji gde je dočekao penziju. Tokom rada u Bezbednosno-informativnoj agenciji prošao je sve nivoe od operativca, šefa grupe do zamenika direktora Bezbednosno-informativne agencije. Karijeru je završio kao savetnik direktora Agencije.

Кao kandidat Partije ujedinjenih penzionera Srbije 2009. godine postavljen je za državnog sekretara u Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, na toj poziciji bio je do 2012. godine.

Potpredsednik je Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda.
Poslednji put ažurirano: 17.02.2024, 09:55

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa PUPS - "Tri P"
  • Beograd
  • Smederevska Palanka
  • 1965
  • Diplomirani pedagog - penzioner

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 04.07.2023.

Hvala, predsedniče.

Poštovani ministri, kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću se vratiti na temu razgovora ove sednice, a to je smena Bratislava Gašića koju su pokrenuli opozicioni lideri, pre svega, ja mislim, iz političkih razloga.

Hteo bih da kažem da se i neposredno sarađivao sa gospodinom ministrom Gašićem i da sam imao i tu priliku da se upoznam kako radi on i moram da kažem da je izuzetno dobro prihvatio i bio dobar, da kažem, rukovodilac i saradnik dok smo sarađivali. To govore njegovi rezultat.

Naime, reći ću jednu stvar, sada je lako reći da je uhapšena neka grupa Belivuka, koja je bila izuzetno opasna, znači, ljudi koji su otimali ljude, ubijali ljude i to je sada lako reći.

Međutim, kada dobijete tu prvu informaciju da je izvršeno neko ubistvo to nije lako ni doći do toga, ni doći do tih informacija da bi sutra moglo to da se procesuira. Sve je to između ostalog i radio i organizovao pripadnike i BIA i policije gospodin Gašić, te iz tog razloga ne vidim zašto se kritikuje ako je već sprečio, da kažem, da ta grupa i dalje radi to što je radila.

Ovde se spominjalo da su pojedini policajci se ogrešili o zakon i da su van, da kažem, stroja policije, odnosno da su uhapšeni. Pa ne vidim ništa šta je tu loše. Jednostavno, i unutrašnja kontrola ili SUP, skraćeno kako se zove, radila je svoj posao. Nije lako opet doći do tih policajaca, do tih materijalnih dokaza kako bi se sutra na sudu procesuirali i da kažem bili osuđeni i ne vidim šta je tu loše što su takođe pod rukovodstvom ministra Gašića oni uhapšeni i neki su naravno već osuđeni, neki postupci traju.

Kada je i u pitanju Škola „Ribnikar“ tu smo se svi složili ili bar većina, čak i kolege iz opozicije, da je tu pre svega zakazala porodica, škola, a nikako ne može da bude odgovoran ni ministar ni policija.

Što se tiče Mladenovca i Smedereva, ne bih hteo da pričam puno o tome. Ministar Gašić je pokazao niz tih prijava i niz postupaka policije po prijavama. Rađeno je po zakonu i nažalost, odrađeno je sve što se tada moglo, ali eto desilo se to što se desilo. Nije se do kraja moglo predvideti šta može da se desi.

Naime, ako policija reaguje represivno i ako bi ušla negde u neki pretres stana bez odluke suda verovatno bi bila jako kritikovana. Ako opet ne uđe pa se nešto desi post festum svi iznose nešto što je negativno.

Ono što bih još hteo da kažem, ne bih želeo da oduzimam puno vremena, jedan poslanik iz DS postavio je pitanja ministru Gašiću, što mislim da sa vama, ministre, nema nikakve veze, čak i vi niste bili tada ni u BIA, a i da jeste apsolutno nema veze sa vama. Postavio je pitanja, ne znam zašto vama, zašto nije meni kada sam ovde već, a sebe sam prepoznao po funkciji, po nadimku, nije spomenuo moje ime, da imamo neke vile nas četvoro pored Ostružničkog mosta.

Prvo, moram da kažem da kolega ili vrši insinuacije ili nije dobro obavešten. Ime koje je spomenuo Duško Babić ne postoji u BIA i ako je mislio na Duška Bobića mogu da kažem da on nema ništa tamo, nikakvu vilu i voleo bih da mi kolega koji je to spomenuo i koji sada ne gleda ovamo da me odvede i da mi pokaže te vile.

Da je hteo da proveri, ja sam svu svoju imovinu prijavio na sebe imenom i prezimenom, prijavio sam i na to što on priča da je blizu, nije blizu Ostružničkog mosta, tačno sam naveo i lokaciju i adresu i kvadraturu i to je, da kažem, veličina manje od jednog prosečnog stana. Ako on smatra da su to luksuzne vile, onda svi živimo u luksuznim stanovima.

Tako da, te neistine koje je kolega postavio, izgovorio to samo može da se očekuje od njih.

Kada govorimo o odgovornosti, vratio bih se na to da je premijer Đinđić bio ubijen, koji je bio pod nadležnosti isključivo MUP-a pa niko nije iz njihove vlasti tada tražio nikakvu odgovornost. Sada se traži odgovornost za nešto gde se vide rezultati, gde ima dosta pomaka u radu.

Ono što bih hteo da kažem, ministre Gašiću, vama zameraju da ne znam nešto radite, nešto sređujete. Zar je to loše? Zar je loše da policija ima dobre uniforme, dobru opremu, vozila, ono sve što treba, što tokom godine i rada, a ja sam dugo bio tamo i radio, gde nekada nismo imali, moram da kažem, ni gorivo, bilo je ograničeno, za službene potrebe nismo imali, a da ne pričam vozila koja su bila stara i sve ostalo i ne vidim da je to loše.

Mislim da je ova država odgovorna, da ulaže dosta u sve sfere i da investira dosta, naročito i u policiju i stoga mi iz PUPS – Solidarnost i pravda sigurno nećemo podržati vašu smenu. Hvala vam. Ja toliko.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2023.

Poštovani gospodine Orliću, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, najpre želim da izrazim saučešće porodicama ubijenih u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kao i u selima u okolini Mladenovca i Smedereva, u Malom Orašju i Duboni.

Ja sam svoj radni vek proveo u sektoru bezbednosti i tokom rada se susretao sa raznim stvarima, ali uprkos tome i takvom iskustvu i posle ovih 20 dana ne mogu da shvatim brutalnost prilikom izvršenja ovih krivičnih dela, odnosno ovih ubistava. Smatram da jeste trenutak da se svi pojedinačno preispitamo šta i koliko smo mogli da uradimo da sprečimo ovakve nemile događaje. Takođe mislim da ne treba politički zloupotrebljavati ove tragedije. U svakom slučaju, uveren sam da političko prepucavanje odgovornosti neće rešiti probleme.

Mislim da svi treba da budemo konstruktivni u pronalasku rešenja na nivou celokupnog društva, kako bi se eventualne slične tragedije u budućnosti sprečile. Samo proaktivnim delovanjem svih nas možemo da vratimo osećaj sigurnosti građanima Srbije.

Kada govorim o odgovornosti, moram priznati da ne vidim sa profilne strane šta su BIA i MUP mogli da urade da bi sprečili masakr u beogradskoj školi. Ne možete očekivati da tajna policija prati ili nadgleda trinaestogodišnjaka bez bilo kakvih snažnih indicija da će tako nešto učiniti. Ni dečak ubica, ni roditelji nisu bili povezani sa nekom terorističkom organizacijom ili sektom da bi to bio razlog za njihov nadzor od strane BIA ili MUP.

Dečak ubica, taj trinaestogodišnjak je izvršio masakr, a i da sami roditelji i prijatelji nisu bili upoznati sa planom tog monstruoznog zločina. Moram nažalost konstatovati da nije moguće sve sprečiti, jer kapaciteti i najmoćnijih službi su jednostavno ograničeni. To posebno važi za ovakve tragične događaje kada su vinovnici ovako mlade dobi. Uostalom, moramo priznati, pre svih zakazali su porodica, škola, zajednica, svi mi kao društvo, budući da nismo uočili potencijalni problem. Zato svi moramo zajedno da radimo na rešavanju i pružanju pomoći svima koji su pogođeni ovom tragedijom.

Takođe i u slučaju masakra u Mladenovcu i Smederevu videli smo koliko je policijskih snaga te noći angažovano. Policajci su išli da hapse ubicu, nisu razmišljali o svom životu. Jedini cilj im je bio da ubicu privedu pravdi. Drugi su radili više od 30 sati, nisu išli kući prikupljajući materijalne dokaze i poštujući procedure kako na sudu ne bi bilo mogućnosti da ubica bude oslobođen zbog nedostatka dokaza i iz tog razloga smatram da svim pripadnicima policije treba odati priznanje.

U svakom slučaju, moj utisak je da je policija reagovala maksimalno profesionalno. Međutim, ponoviću, ovakve i pojedinačne akte je teško predvideti kada za tako nešto ne postoje prethodne indicije. Zato je jako važno da se svi zapitamo, najpre kao članovi društva kako svojim ponašanjem možemo da utičemo da se ovakve stvari ne ponavljaju i šta uraditi da se ne bi desile slični slučajevi u budućnosti.

Verujem da se i u sektoru bezbednosti postavljaju ista pitanja, kako i na koji način unaprediti sistem zaštite i uskladiti ga sa rizicima i pretnjama koje nosi savremeno doba. Naravno da nije rešenje ni praviti bunkere oko svake škole i da je povećan broj policajaca u školama samo privremena mera, jer to nije trajno rešenje. To bi otvorilo pitanje šta sa srednjim školama, fakultetima, studentskim domovima.

U svakom slučaju, treba naći meru u budućnosti u delovanju kako se ne bi narušila ljudska prava i slobode. Zato je neophodan dijalog svih nas van dnevne politike, uključivanje stručnjaka iz svih oblasti u rešavanju ovih problema. Naše je da stvorimo najbolje uslove da oni koji su stručni rade na rešavanju ovih problema.

Mere koje je Vlada predložila mislim da su dobre, daju sada rezultate kada je u pitanju oduzimanje oružja, za neke treba vremena. Mislim da izveštaj Vlade o trenutnoj bezbednosnoj situaciji je dobar i mi poslanici iz poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda ćemo podržati u danu za glasanje. Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću postaviti tri pitanja ministru Krkobabiću.

Prema podacima Odbora za preporod sela u zemlji Srbiji postoje 150.000 kuća koje imaju vlasnike, a koje se ne koriste i postoji 50.000 kuća koje nemaju vlasnike. Vi ste najavili da će vaše Ministarstvo otkupiti deo tih kuća i da će ih podeliti mladima, te s toga bih vas zamolio da nam pojasnite i date više informacija o načinu i kriterijumima podeli tih kuća.

Što se tiče mladih oni su svesni, znaju da je ova država dosta uložila u infrastrukturu o kojima su sada i kolege pričali i ministri, i znaju da je to, da kažem na neki način, sela postaju daleko bliža gradovima i daleko lakše živeti u selima pogotovo infrastruktura koja se najavljuje, pre svega, mislim komunalna kao i ovaj deo što je spomenula ministarka Joksimović da će internet biti pristupan maltene u svakom selu. Ali, mladi stručnjaci postavljaju pitanje da li mogu imati neke benefite, poput beneficiranog radnog staža ili uvećane zarade ukoliko se vrate da žive i rade u selima. Pa, otuda i moje pitanje da li se uopšte razmatra tako neka mogućnost da se u nekom narednom periodu i njima izađe u susret?

Što se tiče trećeg pitanja sa migracijama ne susreće se samo Srbija, već se susreće evropske zemlje i one su preuzele određene korake da zaustavi iseljavanje i da vrate mlade stručnjake u ruralna područja. U Nemačkoj, recimo je slična situacija kao i što vi želite ovde da radite, naime lokalne samouprave daju bespovratna sredstva mladim stručnjacima za kupovinu kuća i za obnovu tih kuća. U Italije je, da kažem, možda to i najviše je i urađeno, naime tu je i država i privatne kompanije i da kažem mladi poljoprivrednici, stručnjaci su se nekako udružili, pre svega, oko etno turizma gde su razvili da kažem sve ono što je potrebno za jedan život gde faktički, da kažem, od mladih stručnjaka, lekara, inženjera, vaspitača žive u tim selima, rade i obitavaju.

Stoga moje je pitanje da li razmatrate mogućnost pokretanja dijaloga u kome bi učestvovale i privredni subjekti, kako bi se i oni uključili u obnovu sela? Toliko, hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade sa ministrima, drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja ću postaviti tri pitanja ministru Krkobabiću.

Prema podacima Odbora za preporod sela u zemlji Srbiji postoje 150.000 kuća koje imaju vlasnike, a koje se ne koriste i postoji 50.000 kuća koje nemaju vlasnike. Vi ste najavili da će vaše Ministarstvo otkupiti deo tih kuća i da će ih podeliti mladima, te s toga bih vas zamolio da nam pojasnite i date više informacija o načinu i kriterijumima podeli tih kuća.

Što se tiče mladih oni su svesni, znaju da je ova država dosta uložila u infrastrukturu o kojima su sada i kolege pričali i ministri, i znaju da je to, da kažem na neki način, sela postaju daleko bliža gradovima i daleko lakše živeti u selima pogotovo infrastruktura koja se najavljuje, pre svega, mislim komunalna kao i ovaj deo što je spomenula ministarka Joksimović da će internet biti pristupan maltene u svakom selu. Ali, mladi stručnjaci postavljaju pitanje da li mogu imati neke benefite, poput beneficiranog radnog staža ili uvećane zarade ukoliko se vrate da žive i rade u selima. Pa, otuda i moje pitanje da li se uopšte razmatra tako neka mogućnost da se u nekom narednom periodu i njima izađe u susret?

Što se tiče trećeg pitanja sa migracijama ne susreće se samo Srbija, već se susreće evropske zemlje i one su preuzele određene korake da zaustavi iseljavanje i da vrate mlade stručnjake u ruralna područja. U Nemačkoj, recimo je slična situacija kao i što vi želite ovde da radite, naime lokalne samouprave daju bespovratna sredstva mladim stručnjacima za kupovinu kuća i za obnovu tih kuća. U Italije je, da kažem, možda to i najviše je i urađeno, naime tu je i država i privatne kompanije i da kažem mladi poljoprivrednici, stručnjaci su se nekako udružili, pre svega, oko etno turizma gde su razvili da kažem sve ono što je potrebno za jedan život gde faktički, da kažem, od mladih stručnjaka, lekara, inženjera, vaspitača žive u tim selima, rade i obitavaju.

Stoga moje je pitanje da li razmatrate mogućnost pokretanja dijaloga u kome bi učestvovale i privredni subjekti, kako bi se i oni uključili u obnovu sela? Toliko, hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri i drage kolege poslanici, poštovani građani Srbije, moje pitanje biće upućeno ministru Krkobabiću.

Ministre, vi ste bili jedan od pokretača obnove zadrugarstva u zemlji Srbiji, takođe ste bili inicijator formiranja preko 900 zadruga, pre svega u ruralnim područjima, zadrugarstva pre svega ovo zemljoradničko i poljoprivredno, postiglo je uspeh i dalo je odgovor kako da opstanu mali posedi, kako da podignu svoju produktivnost.

Vlada Srbije i vaše Ministarstvo, ste u prethodne tri godine izdvojili milijardu i 700 miliona dinara za bespovratnu pomoć zadrugama, a u ovoj godini kako znamo planirano je 500 miliona dinara za pomoć zadrugama.

Međutim, hteo bih da kažem da u Zakonu o zadrugama, u članu 10. pored ovih zadruga, kao što sam naveo, poljoprivrednih i zemljoradničkih, stoji da mogu da se formiraju i druge zadruge poput stambenih, potrošačkih, zanatskih, zdravstvenih, socijalnih i drugih zadruga, druge delatnosti.

Formiranje ovih zadruga omogućilo bi faktički opstanak malim privrednicima i zanatlijama na tržištu.

Pre svega mislim da se ovim zadrugama nije posvetila adekvatna pažnja i moje pitanje se iz ovog nameće, odnosno pitanje prema vama - da li planirate da u narednom periodu odvojite određena novčana sredstva kako bi pomogli i ove druge zadruge, odnosno pre svega zadruge koje bi se formirale u urbanim sredinama?

Imovinska karta

(Beograd, 18.11.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 138000.00 RSD 21.10.2022 -
Republički penzioni fond (Penzija) Republika Mesečno 120000.00 RSD 01.01.2019 -