Zahvaljujem, uvaženom narodnom poslaniku, sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik, Slavenko Unković, predsednik poslaničkog kluba Jedinstvena Srbija.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Nastavljamo dalje.
Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Vuk Mirčetić.

Zahvaljujem.
Reč ima Muamer Bačevac, predstavnik poslaničkog kluba Socijaldemokratska partija Srbije.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženom doktoru Bačevcu.
Sledeći prijavljeni na listi, uvaženi narodni poslanik, Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.05 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 143 narodna poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 143 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri Predlog odluke iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku.
Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja predložio je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red Predlog odluke o obrazovanju komisije za etiku, koji je podneo Narodnoj skupštini 26. oktobra 2021. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: za – 145, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – jedan, od ukupno 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za stavljanje na dnevni red akta po hitnom postupku, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 146, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, u celini.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu već učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o obrazovanju Komisije za etiku.
Da li predstavnik predlagača gospodin Martinović želi reč? (Ne) Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne) Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu, 27. oktobar 2021. godine, sa početkom u 11.45 časova, kao dan za glasanje o tački dnevnog reda Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Zahvaljujem.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tački dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 143 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda – Predlog odluke o obrazovanju Komisije za etiku.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština vrši izborne nadležnosti većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o obrazovanju Komisije za etiku, u načelu.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: za – 145, protiv – niko, uzdržanih – nema, od ukupno 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština prihvatila Predlog odluke, u načelu.
Podsećam vas da je tačkom 3. Predloga odluke predviđeno da ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Prema članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Stavljam na glasanje predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da odluka stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 146.
Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje odluke na snagu u roku kraćem od osam dana od njenog objavljivanja.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o obrazovanju Komisije za etiku, u celini.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje: za – 146 narodnih poslanika.
Konstatujem da je većinom glasova svih narodnih poslanika usvojen Predlog odluke.
Uvaženi narodni poslanici, pošto je Narodna skupština obavila razmatranje jedine tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njoj, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Molim vas, pre svega, da minutom ćutanja odamo poštu preminulom predsedniku poslaničke grupe PUPS „Tri P“, narodnom poslaniku Đuri Periću.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 80 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečena da sednici prisustvuje narodni poslanik Justina Pupin Košćal.
Uvaženi narodni poslanici, nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Maja Madžužić Puzić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Milan Čuljković iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o Zaštitniku građana, koji je podnela Vlada i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, koji je podnela Vlada.
Sačekaćemo samo jedan minut da uđe ministarka.
Pozdravljam uvaženu ministarku Mariju Obradović.
Ministarka, da li želite reč? (Da.)
Izvolite.
Ministarka Marija Obradović ima reč.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević, predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Dajem reč predsedniku Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, uvaženom narodnom poslaniku dr Muameru Bačevcu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniku Odbora, uvaženom dr Bačevcu.
Dajem reč gospodinu Đorđu Dabiću, ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Izvolite.

Zahvaljujem gospodinu Dabiću.
Kratko obaveštenje. Dobili smo saziv za Petu sednicu, tako da posle njegovog izlaganja zatvaramo Četvrtu, a onda krećemo sa Petom.
Izvolite gospodine Zukorliću.

Zahvaljujem se uvaženom potpredsedniku Narodne skupštine akademiku Muameru Zukorliću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 90. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da, na osnovu člana 101. stav 1. Poslovnika, prekidam rad ove sednice, zbog održavanja Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, koja je sazvana za danas, sa početkom u 11.30 časova.
U skladu sa članom 101. stav 5. Poslovnika, obaveštavam vas da će Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja biti nastavljena odmah po završetku Pete sednice.

Nastavljamo prethodnu sednicu, samo par minuta da sačekamo ministarku.
Zahvaljujem.
Uvažena narodna poslanica i predstavnik poslaničkog kluba Socijaldemokratska partija Srbije Nataša Mihailović Vacić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću.

Uvažena ministarka, dobrodošli, kao što je i rekao prethodni govornik, u svoju kuću.

U našem ustavno pravnom sistemu Zaštitnik građana je svrstan među najviše organe državne vlasti. U članu 138. Ustava propisano je da je Zaštitnik građana nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaca. Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština i Zaštitnik za svoj rad odgovara upravo ovoj Narodnoj skupštini. Zaštitnik građana uživa imunitet kao narodni poslanik, a o imunitetu Zaštitnika građana odlučuje Narodna skupština.

Prema članu 2. Predloga zakona o Zaštitniku građana o kome danas raspravljamo, Zaštitnik građana obavlja poslove nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, poslove nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, kao i poslove nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima, a ima i položaj posebnog tela koje štiti, promoviše i unapređuje prava deteta. Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih prava i manjinskih prava i sloboda.

Dakle, vidimo da je u mnogome reč o zaštiti najosetljivijih i najranjivijih kategorija našeg stanovništva upravo ono na čemu insistira i za šta se prvenstveno zalaže i bori poslanička grupa PUPS – „Tri P“.

Prema članu 19. Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave radi utvrđivanja da li je njihovim aktima, radnjama ili nečinjenjem došlo do kršenja prava građana zajamčenih Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, zakonima, drugim propisima i opštim aktima naše zemlje.

Zaštitnik građana može preduzimati procesne i druge radnje u postupcima pri državnim i drugim organima, organizacijama kada je za to ovlašćen posebnim propisima. Zaštitnik građana je ovlašćen i da pismeno preporuči razrešenje funkcionera, odnosno inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je povredio prava građana ili načinio propust kojim je građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta, da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka ako nađe da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela.

Zaštitnik građana može bez prethodne najave i ometanja pregledati mesto u kojima se nalaze lica lišena slobode, lica kojima je ograničena sloboda kretanja i mesta gde su smeštene ili borave grupe čija prava štiti, a posebno mesta pod kontrolom policije i Vojske Srbije, pritvorske jedinice, zavode za izvršenje sankcija, psihijatrijske ustanove, prihvatilišta za strance i centre za azil. Takođe, Zaštitnik građana može to izvršiti u ustanovama socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.

Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima državne uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana, a u slučaju koji zahteva hitnost postupanja čak i u roku od tri dana.

Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.

U članu 38. Predloga zakona predviđeno je da Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući izuzetno tu i anonimne pritužbe, oceni da je moguće da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa državne uprave došlo do povrede ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Pored toga, Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja ljudskih i manjinskih sloboda i prava.

Sve su to veoma respektabilne nadležnosti i ovlašćenja koja bi Zaštitnik građana trebalo da obavlja isključivo u korist građana.

Srbija ovim zakonom osnažuje institucionalni kapacitet svoje strukture Zaštitnika građana, uključujući i nacionalni mehanizam za prevenciju torture, podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava i imenovanje nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima, kao i uspostavljanje kapaciteta Kancelarije Zaštitnika građana za nezavisno nadgledanje u borbi protiv trgovine ljudima, posebno sa fokusom na prava žrtava trgovine ljudima i zaštitu ljudskih prava.

Osnovni kriterijumi za imenovanje Zaštitnika građana su visoki moralni karakter, integritet i odgovarajuća profesionalna stručnost i iskustvo, uključujući i stručnost i iskustvo u oblasti ljudskih prava.

Članom 11. predviđena je nespojivost funkcije Zaštitnika građana i zamenika Zaštitnika građana sa drugim javnim funkcijama, odnosno delatnostima i poslovima, kao i zabrana njihovog političkog i drugog angažovanja koje bi bilo u suprotnosti sa obavezama Zaštitnika građana. Zato je dobro što mandat Zaštitnika građana traje osam godina, jer se tako omogućava dovoljan period u kojem bi izabrani Zaštitnik građana mogao efektivno ostvariti svoju funkciju.

Zanimljivo je da u Francuskoj Zaštitnika prava imenuje predsednik republike, posle konsultovanja sa stalnim parlamentarnim odborima u oba doma parlamenta. U Holandiji Ombudsmana imenuje parlament sa spiska od najmanje tri osobe koje predlažu potpredsednik Državnog veća, predsednik Vrhovnog suda i predsednik Holandskog suda za reviziju. U Austriji tri političke stranke sa najviše mandata predlažu Ombudsmana, dok u Poljskoj i Mađarskoj Poverenika za ljudska, odnosno osnovna prava predlažu predsednici republika, a imenuje ih parlament. U Finskoj parlament postavlja Ombudsmana, ali je neophodna i saglasnost lidera opozicije da bi Ombudsman mogao da bude izabran.

U članu 20. Predloga zakona predviđeno je da je Zaštitnik građana ovlašćen da podnese inicijativu Narodnoj skupštini, Vladi i organu uprave za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata zbog postojanja nedostataka u propisima koji u primeni dovode do povrede prava građana.

Zaštitnik građana ne rešava o pravima građana u smislu pravnog rešavanja, već postupa u postupku utvrđujući pravno relevantno činjenično stanje i predlaže određene mere i iznosi određene preporuke organu uprave. Tako postupak pred Zaštitnikom građana i dalje ostaje postupak vanpravnog karaktera.

Zaštitnik građana ima i cilj da podstakne podnosioce pritužbe da nastoje ostvariti zaštitu svojih prava i interesa korišćenjem svih zakonom propisanih pravno zaštitnih sredstava.

Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Predlogom zakona se naglašava i specifična uloga medijatora koju Zaštitnik građana ima u postupku vršenja kontrole preko aktivnog posledičnog delovanja između organa uprave i građana u svrhu otklanjanja povrede ili ugrožavanja prava građana i otklanjanja štete.

U poslednje dve godine konstantno je rastao ukupan broj preporuka koje je Zaštitnik građana uputio organima uprave. Najveći broj primljenih pritužbi Zaštitnik građana odbaci zbog toga što nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za postupanje po njima, ali Zaštitnik građana pruža savetodavnu pomoć građaninu i onda kada odbaci pritužbu zbog nenadležnosti ili preuranjenosti.

Kao što je istakao kolege Kosanić pre mene, zakon kao sedište Zaštitnika građana određuje Beograd, ali predviđa i da Zaštitnik građana svojom odlukom može da obrazuje i svoje kancelarije van sedišta.

Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u cilju zaživljavanja mera sveobuhvatne državne strategije u prevenciji daljeg demografskog traženja čitavih, pogotovo rubnih regiona u Srbiji, predlaže da se odmah formiraju kancelarije Zaštitnika građana u Nišavskom, Pčinjskom, Jablaničkom, Topličkom i Pirotskom okrugu.

Zbog svega rečenog, uvažena ministarka, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Sledeći na listi uvaženi narodni poslanik Marijan Rističević.

Izvolite.