| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Reč ima uvaženi narodni poslanik Dušan Marić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima uvažena narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima uvaženi dr Boban Birmančević. Izvolite.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče, Dačiću.
Uvaženi potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, strategije i planovi razvoja skoro svih zemalja sveta, pa i Republike Srbije do sada su se prvenstveno zasnivali na održivom razvoju onih područja koji imaju povoljne prirodne i ekonomske uslove da bi se u njima obavljala privredna aktivnosti i u kojima živi najveći broj stanovnika te državne teritorije.
Međutim mi iz PUPS-a smatramo da je neophodno značajno pažnju posvetiti i onim regijama ili mikro teritorijalnim sredinama koje za državu Srbiju imaju strateški značaj i da je ponekad nužno predvideti razvojna sredstva za te sredine, iako za to nema uvek i ekonomskog opravdanja. Tu mislimo na rudna područja naše zemlje, prvenstveno u južno, jugoistočnoj Srbiji, u kojima je izražena visoka stopa depopulacije, u kojima je često prosečna starost lokalnog stanovništva iznad 50 ili čak 60 godina života.
Vlada Srbije poslednji godina u značajnom investicionom ciklusu najznačajniji infrastrukturni projekti posebno u oblasti saobraćaja među kojima bi naglasio premrežavanje Srbije auto-putevima i modernom železničkom infrastrukturom, predstavljaju osnovu našeg razvoja, ali bih pozvao sve kolege poslanike da razmislimo da li smo možda nepravedno donekle zapostavili i rudna područja Srbije. Posebno bih naglasio značaj tih područja ne samo u ekonomskom nego i u demokratskom i bezbednosnom smislu.
U vezi sa svim tim što sam danas pomenuo, moje pitanje za Ministarstvo za brigu o selu, Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture glasi – da li su predvideli posebne programe ili podsticaje za građane rudnih područja Srbije i ako jesu, koji su to podsticaji, a sve u cilju kako bi se stanovništvo tih područja odlučilo da ostane na svojim vekovnim ognjištima i kako bi se za život u tim područjima zainteresovali građani Srbije koji danas žive u prenaseljenim gradovima i ostalim znatno urbanijim sredinama Srbije? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Uvaženi potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje odnosi se na hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav.
Ovaj jedinstveni hidrosistem predstavljao je jedan od najvećih investicionih projekata u SFRJ, ukupne dužine od 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara. On je bio odgovor na osnovno pitanje kako odvesti i dovesti vodu, prema rečima idejnog tvorca Nikole Mirkova. Sistem služi za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, plovidbu, ribarstvo, turizam itd. Od posebnog privrednog značaja su odvodnjavanje i navodnjavanje. Trenutno se kanalom Dunav-Tisa-Dunav navodnjava oko 50.000 hektara, a potencijal kanala je 10 puta veći.
Mi iz PUPS smatramo da u vremenima velikih ekonomskih izazova ovakvi kapitalni investicioni projekti imaju puno opravdanje, a sve u cilju stavljanja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u punu funkciju. Zbog toga moje današnje pitanje Vladi Republike Srbije i nadležnim ministarstvima, Ministarstvu za infrastrukturu, građevinarstvo i saobraćaj, Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede i Ministarstvu finansija glasi – da li su Vlada Srbije i pomenuta ministarstva razmatrali mogućnost revitalizacije i stavljanja u punu funkciju hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav? Ako jesu, da li postoje preliminarni podaci o iznosu neophodnih ulaganja, kao i o vremenskom periodu u kome bi se taj posao obavio? I moje treće pitanje, kakvi bi bili očekivani ukupni društveni, privredni i finansijski efekti takvih ulaganja? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Orliću.
Uvaženi potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, već više od deceniju aktuelan je problem koji poljoprivrednici imaju sa dugovanjima za uplatu doprinosa Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, ali i sa načinom uplaćivanja doprinosa za penzijsko osiguranje u budućnosti.
Samo ukratko da podsetim, poljoprivrednici su prvi put stekli pravo na isplatu poljoprivrednih penzija sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Nakon početnog poleta veliki broj poljoprivrednih proizvođača više nije bio u mogućnosti da uplaćuje propisane doprinose, a dugovanja su rasla.
Prema stručnim procenama objavljenim u javnosti skoro 95% tog duga je nenaplativo i stoga pitamo Ministarstvo finansija – da li je ostvarivo da se poljoprivrednim proizvođačima koji imaju dugovanja po tom osnovu otpišu pripadajuće kamate, a da se glavnica duga reprogramira na neki relativno duži period?
U poslaničkog grupi PUPS- „Tri P“ smatramo da bi tim rešenjem svi bili na nekom dobitku. Ministarstvo finansija bi rešilo jedan od najvećih problema tog velikog dugovanja, a poljoprivrednici bi mogli lakše da dišu u budućnosti.
Ovih dana nas i Ministarstvo poljoprivrede obavestilo da se razmatra nekoliko modela izmene načina uplate doprinosa za Penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika kako bi se prevazišla situacija, da na primer isti iznos doprinosa plaća i onaj sitni paor koji ima samo nekoliko hektara i onaj veleposednik koji obrađuje stotine hektara obradivog zemljišta.
Poslanička grupa PUPS - "Tri P" podržava rešenje da visina uplate doprinosa za PIO bude u skladu sa veličinom poseda ili kao alternativa sa visinom godišnjeg prihoda, konkretno poljoprivrednog gazdinstva.
Partija ujedinjenih penzionera Srbije je više puta isticao svoje zalaganje da se za sve starije građane Srbije koji nisu ostvarili penzije po redovnom osnovu uvedu tzv. garantovane penzije čiji bi korisnici onda mogli da budu i ti poljoprivrednici koji ne ostvaruju pravo na penziju po bilo kom osnovu.
Zato je i moje drugo pitanje upućeno Ministarstvu finansija na tom fonu, da li su srednjoročni i dugoročne procene takve da bi u republičkom budžetu moglo da bude dovoljno sredstva za isplatu tzv. garantovanih penzija? Zahvaljujem na pažnji.
(Beograd, 01.07.2019.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| V.D. Direktora | JP za razvoj planinskog turizma "Stara Planina" Beograd | Republika | Mesečno | 154772.00 | RSD | 30.05.2019 - |