| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, uvažene potpredsednice, potpredsedniče parlamenta i uvažene kolege narodni poslanici, najpre bih iskoristio još jedanput priliku da pohvalim rad Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije u celini, kada je reč o brizi prema našim građanima i što se tiče zdravstvenog sektora.
Moramo da prihvatimo da je otvoren veliki broj bolnica, da je većina postojećih renovirana, a država se maksimalno potrudila i kada je reč o nabavci i plaćanju lekova za pojedine retke bolesti.
U nadi da će Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo nastaviti sa takvom pozitivnom praksom, postavljam sledeće poslaničko pitanje. Da li postoji mogućnost da se ograniči cena lekova za penzionere sa najnižim penzijama?
U Srbiji je u aprilu 2025. godine bilo 1.657.000 penzionera, od čega su većina, skoro 70%, bili starosni penzioneri, dok procenat invalidskih penzionera iznosi 13,6%. U Srbiji je u septembru 2023. godine 165.000 penzionera imalo penziju manju od najniže utvrđene sume od 20.631 dinara, od kojih 124.000 penzionera je upravo primao taj minimalni iznos, dok je ostatak bio u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti.
Reč je o našim sugrađanima koji su u najvećem broju slučajeva stalni korisnici lekarskih usluga, kao i lekova za određene bolesti. S obzirom da su u proteklom periodu cene lekova pratile porast cene hrane, za šta odgovornost nose trgovci, a ne država, jasno je da je penzionerima sa najnižim primanjima, uprkos kontinuiranom povećanju penzija, najteže da prate taj rast.
Ograničenje cene lekova i sa pozitivne i sa negativne liste za ovu specifičnu populaciju mogao bi biti samo jedan korak u pravcu potpuno besplatne isporuke lekova toj populaciji. Bio bi to znak naše društvene solidarnosti i zrelog i odgovornog odnosa prema onima koji su svoj radni vek posvetili izgradnji i razvoju ove zemlje.
Zato, očekujem u nekom narednom periodu brz odgovor Ministarstva zdravlja, ali i celokupne Vlade Republike Srbije na jednu ovakvu, ja se nadam, humanu i svrsishodnu inicijativu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Raguš.
Uvaženi potpredsednici, ministri, vrlo kratko, a da smo u temi. Što se tiče novog Predloga zakona, novog člana 151b tačka 3) da se promeni i da glasi – ako se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih, odnosno nepokretnosti površine do 100 metara kvadratnih u selima sa manje od 100 stanovnika. U našoj zemlji ima 1.302 sela sa manje od 100 stanovnika u kojima živi skoro 56 hiljada stanovnika što je 0,8% ukupne populacije u Republici Srbiji, a koji zauzimaju gotovo jednu petinu državne teritorije.
S obzirom da je reč o velikom prostoru, od izuzetnog ekonomskog, ali i bezbednosnog značaja za našu zemlju, te shodno politici obnove seoskog života koje je pretočila Vlada Republike Srbije formiranje Ministarstva za brigu o selu, smatramo da bi jedina nekretnina u selima sa manje od 100 stanovnika trebala biti predmet posebne zaštite države. Shodno činjenici da su mnoge kuće u datim selima velike površine, neretko i do 100 kvadrata, smatramo da bi ovakav amandman zaštitio od izvršenja deo stanovništva čiji je opstanak na posmatranom prostoru od vitalnog i nacionalnog, državnog značaja. Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, juče, 8. oktobra obeležen je Dan palijativnog zbrinjavanja u čast Siseli Sonders, britanske medicinske sestre, koja je davne 1967. godine osnovala pokret za palijativnu negu, motivisana potrebom da oni koji boluju od neizlečivih bolesti dobiju adekvatno zbrinjavanje i brigu.
Palijativna nega predstavlja sveobuhvatnu brigu o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, te koji su najčešće u terminalnim fazama bolesti. Reč je o timskom i multisistemskom pristupu olakšavanja simptoma i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života pacijenata, kako na fizičkom, tako i na psihičkom planu.
Palijativna nega nije zamena za primarnu negu obolelih pacijenata, ali je njena obična dopuna. Palijativna nega je u savremenom svetu ne samo indikator razvijenosti zdravstvenog sistema jednog društva, već i mera stepena njegove humanosti i solidarnosti.
PUPS – Solidarnost i pravda najpre koristi ovu priliku da pohvali dosadašnji rad ministra Zlatibora Lončara upravo u ovom segmentu s obzirom da je imao sluha i za našu inicijativu prilikom formiranja aktuelne, ali i prethodne Vlade Republike Srbije, da se kovid bolnice pretvore u palijativne centre, što je i realizovano u slučaju kovid bolnice u Batajnici. Svaka pohvala ministru Lončaru i inicijativi predsednika Republike, Aleksandru Vučiću.
Sa nadom da će ovaj pozitivni primer postati početak pozitivne prakse u oblasti palijativne nege, postavljam resornom ministru zdravlja sledeće pitanje –da li postoji mogućnost za formiranje mobilnih palijativnih timova u Srbiji, kao mere zdravstvene zaštite ua građane Srbije?
Predlog PUPS-a za početak je da svaki veći dom zdravlja u Srbiji ima bar jedan takav tim sačinjen od lekara opšte prakse, interniste, fizioterapeuta i psihologa, te da izradi registar obolelih od teških hroničnih bolesti koji bi imali pravo da pozivom broja telefona mobilnog tima zatraže njegovu pomoć. U tu svrhu bi se mogla otvoriti posebna telefonska linija u sklopu gradskih centara za pružanje palijativne nege putem kojim bi pacijenti dobijali savete, preporuke, ali i pažnju uopšte.
Ovo bi bilo od posebne koristi za seosko stanovništvo koje je udaljeno od gradskih centara, za obolele koji žele da provede poslednje dane svog života u svojim kućama ali kojima je ipak potrebna nega i velika pažnja, ua relativno lakše pacijente u slučaju da su na kućnom lečenju zbog prenapunjenosti kapaciteta gradskih centara za palijativnu negu, itd.
Primera radi, u Austriji je od 2000. godine formirano 36 mobilnih timova za palijativnu negu gde je izračunato da je jedan takav tim potreban na svakih 140.000 stanovnika.
Mišljenja smo da je naš zdravstveni sistem u evropskom vrhu, ali da je našoj humanosti i solidarnosti tu mesto i da bi ovo bio pravi način da ih dokažemo u praksi.
Zahvaljujem na pažnji.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, moj set pitanja odnosiće se, po meni, na najbitnije trenutno i najbitniju temu za srpski narod, to je pitanje Kosova i Metohije.
Neću postavljati pitanje o dijalogu, o blokadi, o sporazumima i o implementaciji. Moje pitanje je atipično i zato ću ga postaviti upravo čoveku koji je i danas dosta govorio, ali bih voleo da čujem njegovo mišljenje i razmišljanje o ovoj temi.
Ministre Martinoviću, vi ste na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji ima veliko političko iskustvo i dobro pamćenje, pitanje zato ne postavljam slučajno vama. Konkretno, koliko smo kao država, kao predstavnici države, koliko smo suštinski prisutni među građanima, među Srbima na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije ali i u ostalim delovima Kosova i Metohije?
Kada kažem – prisutni, ne mislim na izjave, nego na konkretan kontinuiran rad i delovanje, pre svega, u oblasti blagovremenog i istinitog informisanja, ali i koordinaranja aktivnosti bitnih za život i donošenje važnih odluka. Zašto to govorim? Kako bi sprečili neočekivane i neželjene aktivnosti koje smo, nažalost, a vi to dobro znate, imali prilike da doživimo 90-ih godina na teritorijama gde su živeli naši sugrađani i da pratimo i da doživimo tokom raspada bivše zajedničke države. Da pojednostavim, za PUPS egzodus se neće desiti i na to nikada nećemo pristati.
Moje drugo pitanje upućujem predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić. Smatramo da je koncept finansijske pomoći namenjen najstarijima i najmlađima izuzetno dobro prihvaćen od strane građana Republike Srbije, pre svega, zato što ta pomoć treba da stigne kada je najpotrebnija, a ona je ovog puta stigla i stiže.
Moje pitanje, takođe, je vezano za naše građane na Kosovu i Metohiji – da li planirate da nešto slično, ali potpuno primereno našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji uskoro ugleda svetlost dana, naravno, uz sve ono što Republika Srbija realizuje na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a od posebnog značaja i za građane, za naše sunarodnike bilo da se pomognu domaćinstva, zadruge, seoska poljoprivredna gazdinstva i da se omogući pokretanje različitih poslova koji bi postali siguran izvor egzistencije za naše ljude? Na taj način oni bi imali dodatnu podršku. Zahvaljujem za sada.
Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, uvažene potpredsednice, potpredsedniče parlamenta i uvažene kolege narodni poslanici, najpre bih iskoristio još jedanput priliku da pohvalim rad Ministarstva zdravlja i Vlade Republike Srbije u celini, kada je reč o brizi prema našim građanima i što se tiče zdravstvenog sektora.
Moramo da prihvatimo da je otvoren veliki broj bolnica, da je većina postojećih renovirana, a država se maksimalno potrudila i kada je reč o nabavci i plaćanju lekova za pojedine retke bolesti.
U nadi da će Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo nastaviti sa takvom pozitivnom praksom, postavljam sledeće poslaničko pitanje. Da li postoji mogućnost da se ograniči cena lekova za penzionere sa najnižim penzijama?
U Srbiji je u aprilu 2025. godine bilo 1.657.000 penzionera, od čega su većina, skoro 70%, bili starosni penzioneri, dok procenat invalidskih penzionera iznosi 13,6%. U Srbiji je u septembru 2023. godine 165.000 penzionera imalo penziju manju od najniže utvrđene sume od 20.631 dinara, od kojih 124.000 penzionera je upravo primao taj minimalni iznos, dok je ostatak bio u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti.
Reč je o našim sugrađanima koji su u najvećem broju slučajeva stalni korisnici lekarskih usluga, kao i lekova za određene bolesti. S obzirom da su u proteklom periodu cene lekova pratile porast cene hrane, za šta odgovornost nose trgovci, a ne država, jasno je da je penzionerima sa najnižim primanjima, uprkos kontinuiranom povećanju penzija, najteže da prate taj rast.
Ograničenje cene lekova i sa pozitivne i sa negativne liste za ovu specifičnu populaciju mogao bi biti samo jedan korak u pravcu potpuno besplatne isporuke lekova toj populaciji. Bio bi to znak naše društvene solidarnosti i zrelog i odgovornog odnosa prema onima koji su svoj radni vek posvetili izgradnji i razvoju ove zemlje.
Zato, očekujem u nekom narednom periodu brz odgovor Ministarstva zdravlja, ali i celokupne Vlade Republike Srbije na jednu ovakvu, ja se nadam, humanu i svrsishodnu inicijativu. Zahvaljujem.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, juče, 8. oktobra obeležen je Dan palijativnog zbrinjavanja u čast Siseli Sonders, britanske medicinske sestre, koja je davne 1967. godine osnovala pokret za palijativnu negu, motivisana potrebom da oni koji boluju od neizlečivih bolesti dobiju adekvatno zbrinjavanje i brigu.
Palijativna nega predstavlja sveobuhvatnu brigu o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, te koji su najčešće u terminalnim fazama bolesti. Reč je o timskom i multisistemskom pristupu olakšavanja simptoma i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života pacijenata, kako na fizičkom, tako i na psihičkom planu.
Palijativna nega nije zamena za primarnu negu obolelih pacijenata, ali je njena obična dopuna. Palijativna nega je u savremenom svetu ne samo indikator razvijenosti zdravstvenog sistema jednog društva, već i mera stepena njegove humanosti i solidarnosti.
PUPS – Solidarnost i pravda najpre koristi ovu priliku da pohvali dosadašnji rad ministra Zlatibora Lončara upravo u ovom segmentu s obzirom da je imao sluha i za našu inicijativu prilikom formiranja aktuelne, ali i prethodne Vlade Republike Srbije, da se kovid bolnice pretvore u palijativne centre, što je i realizovano u slučaju kovid bolnice u Batajnici. Svaka pohvala ministru Lončaru i inicijativi predsednika Republike, Aleksandru Vučiću.
Sa nadom da će ovaj pozitivni primer postati početak pozitivne prakse u oblasti palijativne nege, postavljam resornom ministru zdravlja sledeće pitanje –da li postoji mogućnost za formiranje mobilnih palijativnih timova u Srbiji, kao mere zdravstvene zaštite ua građane Srbije?
Predlog PUPS-a za početak je da svaki veći dom zdravlja u Srbiji ima bar jedan takav tim sačinjen od lekara opšte prakse, interniste, fizioterapeuta i psihologa, te da izradi registar obolelih od teških hroničnih bolesti koji bi imali pravo da pozivom broja telefona mobilnog tima zatraže njegovu pomoć. U tu svrhu bi se mogla otvoriti posebna telefonska linija u sklopu gradskih centara za pružanje palijativne nege putem kojim bi pacijenti dobijali savete, preporuke, ali i pažnju uopšte.
Ovo bi bilo od posebne koristi za seosko stanovništvo koje je udaljeno od gradskih centara, za obolele koji žele da provede poslednje dane svog života u svojim kućama ali kojima je ipak potrebna nega i velika pažnja, ua relativno lakše pacijente u slučaju da su na kućnom lečenju zbog prenapunjenosti kapaciteta gradskih centara za palijativnu negu, itd.
Primera radi, u Austriji je od 2000. godine formirano 36 mobilnih timova za palijativnu negu gde je izračunato da je jedan takav tim potreban na svakih 140.000 stanovnika.
Mišljenja smo da je naš zdravstveni sistem u evropskom vrhu, ali da je našoj humanosti i solidarnosti tu mesto i da bi ovo bio pravi način da ih dokažemo u praksi.
Zahvaljujem na pažnji.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, nesporna je višegodišnja vidljiva briga države za najstarije naše sugrađane, kao i najnovije značajno povećanje penzija koje se planira od 1. decembra 2025. godine u iznosu od 12,5%. Zato mogu da kažem da sa opravdanim razlogom naši najstariji koji nikada neće otići u penziju očekuju uvođenje socijalne garantovane penzije tj. narodne nadoknade.
Partija ujedinjenih penzionera Srbije se godina zalaže za ravnomernu raspodelu narodnih para i zato se u potpunosti moramo svi složiti da je vreme da se uvede i socijalna garantovana penzija po ugledu na zemlje Evropske unije, ali isto tako i na zemlje u našem okruženju kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Upravo sa uvođenjem socijalne garantovane penzije obezbedili smo sve one naše najstarije koji nikada neće otići u penziju, a njih prema nekim računicama ima do 200.000 koji ne ispunjavaju uslove iz Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju i na neki način pomoći našim bakama, majkama, koje pre svega žive na selu, koje su domaćice koje su iznele cela domaćinstva, izvele svoju decu na put, da njima pomognemo tako što ćemo obezbediti socijalno garantovanu penziju.
Stoga, moramo da zaključimo da je u ovom trenutku neophodno da pokažemo toleranciju i međugeneracijsku solidarnost. Zato postavljam pitanje Ministarstvu finansija – kada možemo da očekujemo uvođenje socijalne garantovane penzije po uzoru na zemlje Evropske unije i zemlje u okruženju?
Nadam se, da dodam, da će to biti do kraja mandata ove Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Neto zarada) | Republika | Mesečno | 101766.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |