| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Raguš.
Uvaženi potpredsednici, ministri, vrlo kratko, a da smo u temi. Što se tiče novog Predloga zakona, novog člana 151b tačka 3) da se promeni i da glasi – ako se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih, odnosno nepokretnosti površine do 100 metara kvadratnih u selima sa manje od 100 stanovnika. U našoj zemlji ima 1.302 sela sa manje od 100 stanovnika u kojima živi skoro 56 hiljada stanovnika što je 0,8% ukupne populacije u Republici Srbiji, a koji zauzimaju gotovo jednu petinu državne teritorije.
S obzirom da je reč o velikom prostoru, od izuzetnog ekonomskog, ali i bezbednosnog značaja za našu zemlju, te shodno politici obnove seoskog života koje je pretočila Vlada Republike Srbije formiranje Ministarstva za brigu o selu, smatramo da bi jedina nekretnina u selima sa manje od 100 stanovnika trebala biti predmet posebne zaštite države. Shodno činjenici da su mnoge kuće u datim selima velike površine, neretko i do 100 kvadrata, smatramo da bi ovakav amandman zaštitio od izvršenja deo stanovništva čiji je opstanak na posmatranom prostoru od vitalnog i nacionalnog, državnog značaja. Zahvaljujem se.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, juče, 8. oktobra obeležen je Dan palijativnog zbrinjavanja u čast Siseli Sonders, britanske medicinske sestre, koja je davne 1967. godine osnovala pokret za palijativnu negu, motivisana potrebom da oni koji boluju od neizlečivih bolesti dobiju adekvatno zbrinjavanje i brigu.
Palijativna nega predstavlja sveobuhvatnu brigu o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, te koji su najčešće u terminalnim fazama bolesti. Reč je o timskom i multisistemskom pristupu olakšavanja simptoma i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života pacijenata, kako na fizičkom, tako i na psihičkom planu.
Palijativna nega nije zamena za primarnu negu obolelih pacijenata, ali je njena obična dopuna. Palijativna nega je u savremenom svetu ne samo indikator razvijenosti zdravstvenog sistema jednog društva, već i mera stepena njegove humanosti i solidarnosti.
PUPS – Solidarnost i pravda najpre koristi ovu priliku da pohvali dosadašnji rad ministra Zlatibora Lončara upravo u ovom segmentu s obzirom da je imao sluha i za našu inicijativu prilikom formiranja aktuelne, ali i prethodne Vlade Republike Srbije, da se kovid bolnice pretvore u palijativne centre, što je i realizovano u slučaju kovid bolnice u Batajnici. Svaka pohvala ministru Lončaru i inicijativi predsednika Republike, Aleksandru Vučiću.
Sa nadom da će ovaj pozitivni primer postati početak pozitivne prakse u oblasti palijativne nege, postavljam resornom ministru zdravlja sledeće pitanje –da li postoji mogućnost za formiranje mobilnih palijativnih timova u Srbiji, kao mere zdravstvene zaštite ua građane Srbije?
Predlog PUPS-a za početak je da svaki veći dom zdravlja u Srbiji ima bar jedan takav tim sačinjen od lekara opšte prakse, interniste, fizioterapeuta i psihologa, te da izradi registar obolelih od teških hroničnih bolesti koji bi imali pravo da pozivom broja telefona mobilnog tima zatraže njegovu pomoć. U tu svrhu bi se mogla otvoriti posebna telefonska linija u sklopu gradskih centara za pružanje palijativne nege putem kojim bi pacijenti dobijali savete, preporuke, ali i pažnju uopšte.
Ovo bi bilo od posebne koristi za seosko stanovništvo koje je udaljeno od gradskih centara, za obolele koji žele da provede poslednje dane svog života u svojim kućama ali kojima je ipak potrebna nega i velika pažnja, ua relativno lakše pacijente u slučaju da su na kućnom lečenju zbog prenapunjenosti kapaciteta gradskih centara za palijativnu negu, itd.
Primera radi, u Austriji je od 2000. godine formirano 36 mobilnih timova za palijativnu negu gde je izračunato da je jedan takav tim potreban na svakih 140.000 stanovnika.
Mišljenja smo da je naš zdravstveni sistem u evropskom vrhu, ali da je našoj humanosti i solidarnosti tu mesto i da bi ovo bio pravi način da ih dokažemo u praksi.
Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem, uvažena predsednice.
U članu 8. stav 2. tačka 4) menja se i glasi: „U opštinama koje imaju preko 50.000 stanovnika i selima – 100 evra, osim u selima koja imaju ispod 100 stanovnika, gde se sva lica oslobađaju od plaćanja naknade za troškove evidentiranja“.
Da bismo znali, u Srbiji danas postoji 1.034 sela sa manje od 100 stanovnika, kao i 200 sela bez stanovnika. Oslobađanje od plaćanja naknade za troškove evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima u selima koja imaju ispod 100 stanovnika dodatno bi podstaklo vlasnike kuća i drugih objekata u posmatranim selima da iste legalizuju, eventualno doprinelo njihovoj odluci da ostanu da žive u selu, odnosno da se u isto vrate, te olakšalo privlačenje investicija u takvim mestima.
Takva mera bi bila usklađena sa dosadašnjom politikom Republike Srbije, koja je usmerena kako u pravcu infrastrukturne obnove sela, tako i njegovog demografskog oporavka. Ova mera bi dodatno pospešila dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije, jer bi se veći broj kuća našao u opticaju za prodaju.
Za očekivati je da bi posmatrana mera delovala pozitivno i na investitore koji su zainteresovani da kupe i iskoriste postojeće objekte u selima sa ispod 100 stanovnika, kako bi pokrenuli turističku, proizvodnu ili neku drugu privrednu delatnost. Zahvaljujem.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, moj set pitanja odnosiće se, po meni, na najbitnije trenutno i najbitniju temu za srpski narod, to je pitanje Kosova i Metohije.
Neću postavljati pitanje o dijalogu, o blokadi, o sporazumima i o implementaciji. Moje pitanje je atipično i zato ću ga postaviti upravo čoveku koji je i danas dosta govorio, ali bih voleo da čujem njegovo mišljenje i razmišljanje o ovoj temi.
Ministre Martinoviću, vi ste na čelu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji ima veliko političko iskustvo i dobro pamćenje, pitanje zato ne postavljam slučajno vama. Konkretno, koliko smo kao država, kao predstavnici države, koliko smo suštinski prisutni među građanima, među Srbima na Kosovu i Metohiji, na severu Kosova i Metohije ali i u ostalim delovima Kosova i Metohije?
Kada kažem – prisutni, ne mislim na izjave, nego na konkretan kontinuiran rad i delovanje, pre svega, u oblasti blagovremenog i istinitog informisanja, ali i koordinaranja aktivnosti bitnih za život i donošenje važnih odluka. Zašto to govorim? Kako bi sprečili neočekivane i neželjene aktivnosti koje smo, nažalost, a vi to dobro znate, imali prilike da doživimo 90-ih godina na teritorijama gde su živeli naši sugrađani i da pratimo i da doživimo tokom raspada bivše zajedničke države. Da pojednostavim, za PUPS egzodus se neće desiti i na to nikada nećemo pristati.
Moje drugo pitanje upućujem predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić. Smatramo da je koncept finansijske pomoći namenjen najstarijima i najmlađima izuzetno dobro prihvaćen od strane građana Republike Srbije, pre svega, zato što ta pomoć treba da stigne kada je najpotrebnija, a ona je ovog puta stigla i stiže.
Moje pitanje, takođe, je vezano za naše građane na Kosovu i Metohiji – da li planirate da nešto slično, ali potpuno primereno našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji uskoro ugleda svetlost dana, naravno, uz sve ono što Republika Srbija realizuje na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a od posebnog značaja i za građane, za naše sunarodnike bilo da se pomognu domaćinstva, zadruge, seoska poljoprivredna gazdinstva i da se omogući pokretanje različitih poslova koji bi postali siguran izvor egzistencije za naše ljude? Na taj način oni bi imali dodatnu podršku. Zahvaljujem za sada.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, juče, 8. oktobra obeležen je Dan palijativnog zbrinjavanja u čast Siseli Sonders, britanske medicinske sestre, koja je davne 1967. godine osnovala pokret za palijativnu negu, motivisana potrebom da oni koji boluju od neizlečivih bolesti dobiju adekvatno zbrinjavanje i brigu.
Palijativna nega predstavlja sveobuhvatnu brigu o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, te koji su najčešće u terminalnim fazama bolesti. Reč je o timskom i multisistemskom pristupu olakšavanja simptoma i poboljšanja sveukupnog kvaliteta života pacijenata, kako na fizičkom, tako i na psihičkom planu.
Palijativna nega nije zamena za primarnu negu obolelih pacijenata, ali je njena obična dopuna. Palijativna nega je u savremenom svetu ne samo indikator razvijenosti zdravstvenog sistema jednog društva, već i mera stepena njegove humanosti i solidarnosti.
PUPS – Solidarnost i pravda najpre koristi ovu priliku da pohvali dosadašnji rad ministra Zlatibora Lončara upravo u ovom segmentu s obzirom da je imao sluha i za našu inicijativu prilikom formiranja aktuelne, ali i prethodne Vlade Republike Srbije, da se kovid bolnice pretvore u palijativne centre, što je i realizovano u slučaju kovid bolnice u Batajnici. Svaka pohvala ministru Lončaru i inicijativi predsednika Republike, Aleksandru Vučiću.
Sa nadom da će ovaj pozitivni primer postati početak pozitivne prakse u oblasti palijativne nege, postavljam resornom ministru zdravlja sledeće pitanje –da li postoji mogućnost za formiranje mobilnih palijativnih timova u Srbiji, kao mere zdravstvene zaštite ua građane Srbije?
Predlog PUPS-a za početak je da svaki veći dom zdravlja u Srbiji ima bar jedan takav tim sačinjen od lekara opšte prakse, interniste, fizioterapeuta i psihologa, te da izradi registar obolelih od teških hroničnih bolesti koji bi imali pravo da pozivom broja telefona mobilnog tima zatraže njegovu pomoć. U tu svrhu bi se mogla otvoriti posebna telefonska linija u sklopu gradskih centara za pružanje palijativne nege putem kojim bi pacijenti dobijali savete, preporuke, ali i pažnju uopšte.
Ovo bi bilo od posebne koristi za seosko stanovništvo koje je udaljeno od gradskih centara, za obolele koji žele da provede poslednje dane svog života u svojim kućama ali kojima je ipak potrebna nega i velika pažnja, ua relativno lakše pacijente u slučaju da su na kućnom lečenju zbog prenapunjenosti kapaciteta gradskih centara za palijativnu negu, itd.
Primera radi, u Austriji je od 2000. godine formirano 36 mobilnih timova za palijativnu negu gde je izračunato da je jedan takav tim potreban na svakih 140.000 stanovnika.
Mišljenja smo da je naš zdravstveni sistem u evropskom vrhu, ali da je našoj humanosti i solidarnosti tu mesto i da bi ovo bio pravi način da ih dokažemo u praksi.
Zahvaljujem na pažnji.
Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, nesporna je višegodišnja vidljiva briga države za najstarije naše sugrađane, kao i najnovije značajno povećanje penzija koje se planira od 1. decembra 2025. godine u iznosu od 12,5%. Zato mogu da kažem da sa opravdanim razlogom naši najstariji koji nikada neće otići u penziju očekuju uvođenje socijalne garantovane penzije tj. narodne nadoknade.
Partija ujedinjenih penzionera Srbije se godina zalaže za ravnomernu raspodelu narodnih para i zato se u potpunosti moramo svi složiti da je vreme da se uvede i socijalna garantovana penzija po ugledu na zemlje Evropske unije, ali isto tako i na zemlje u našem okruženju kao što su Hrvatska i Bosna i Hercegovina.
Upravo sa uvođenjem socijalne garantovane penzije obezbedili smo sve one naše najstarije koji nikada neće otići u penziju, a njih prema nekim računicama ima do 200.000 koji ne ispunjavaju uslove iz Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju i na neki način pomoći našim bakama, majkama, koje pre svega žive na selu, koje su domaćice koje su iznele cela domaćinstva, izvele svoju decu na put, da njima pomognemo tako što ćemo obezbediti socijalno garantovanu penziju.
Stoga, moramo da zaključimo da je u ovom trenutku neophodno da pokažemo toleranciju i međugeneracijsku solidarnost. Zato postavljam pitanje Ministarstvu finansija – kada možemo da očekujemo uvođenje socijalne garantovane penzije po uzoru na zemlje Evropske unije i zemlje u okruženju?
Nadam se, da dodam, da će to biti do kraja mandata ove Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsednice.
Pre svega, pohvalio bih dosadašnji rad Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane i Bezbednosno-informativne agencije, a posebno u kontekstu unutrašnje dinamike društveno-političkih događanja u toku proteklih nekoliko meseci.
Zahvaljujući njihovim najpre obaveštenjima, logističkim i drugim pretpripremnim radnjama, a potom i konkretnim operativnim akcijama tokom samih protesta, nije došlo do gubitka života, težih povreda istih ili bilo kakvih većih incidenata. Ovo se odnosi ne samo na proteste i blokade u prestonici, već i u svim drugim gradovima i opštinama širom Srbije.
Tokom poslednjeg protesta u Beogradu, pripadnici navedenih organa i službi odradili su izuzetno složen i kompleksan zadatak održavanja javnog reda i mira, uprkos najavljenom nasilju od strane dela onih koji su na isto pozivali.
Zahvaljujući dobrim procenama i vojske i policije, bilo je unapred poznato koliko će ljudi učestvovati ili bar približan broj ljudi na najvećem skupu koji se odigrao pre par dana.
Uprkos uzavreloj atmosferi koji su pojedini politički i društveni činioci, ali naravno i neki mediji kreirali, država je zaštitila pravo svih da se slobodno i demokratski iskažu i protestuju i onih koji bi da uče i oni koji bi da blokiraju, ali i obezbedila da se spreči bilo kakvo nasilno preuzimanje institucija i vlasti i upadi u iste.
Shodno aktuelnim društveno-političkim dešavanjima koristim priliku da postavim sledeće pitanje upravo Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane i Bezbednosno-informativnoj agenciji – a to je, kako ocenjujete trenutno bezbednosnu situaciju u Republici Srbiji, uzevši u obzir mogući pokušaj obojene revolucije, kao i korišćenje lažnih vesti, pre svega, na društvenim mrežama sa ciljem smene legitimno izabranih državnih organa?
Mnogi relevantni stručnjaci i analitičari iz sfere bezbednosti procenjuju da se naša zemlja mesecima unazad nalazi pod udarom specijalnog hibridnog rata, koji se vodi protiv nje, a koji za cilj ima deligitimizaciju i dehumanizaciju legalno i legitimno izabranih nosilaca najviših državnih funkcija, te dovođenje države u stanje anarhije i institucionalne paralize.
Činjenica je da svedočimo medijskoj kampanji, kao i propagandnim antidržavnim dejstvima na društvenim mrežama, ako šire dezinformacije među građanima sejući neopravdan strah i paniku, a koje su se do sada pokazale više puta kao netačne. Činjenica je i sa druge strane, da neka lica koja pozivaju na proteste i nasilje na njima aludiraju, nažalost, na nekakve ukrajinske, rumunske i neke druge nedemokratske scenarije.
Uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, naravno, privreda i život u Srbiji i prosperitet ne smeju da stanu zato bih pitao Ministarstvo finansija nešto u vezi Zakona o socijalnom preduzetništvu i mi, iz Parije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije imamo obavezu da skrenemo pažnju javnosti, da smo mi upravo u ovoj Narodnoj skupštini usvojili Zakon o socijalnom preduzetništvu.
Navedeni Zakon o socijalnom preduzetništvu pruža realne mogućnosti za oživljavanje socijalno preduzetništva, kao trećeg sektora privređivanja pored javnog i privatnog, i to kao njihovog neophodnog korektivnog faktora što ih smatram civilizacijskim iskorakom, to je imperativ 21. veka. Socijalno preduzetništvo je namenjeno ljudima za koje poslodavci nemaju potrebe, a retko i ne žele da ih zaposle, to su osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, ratni i vojni invalidi, romska populacija i pripadnici drugih marginalizovanih grupa, svi oni uvaženi građani Republike Srbije žele da žive od svoje zarade.
Zato postavljam pitanje i Ministarstvu finansija i resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja, a to je – da li razmatraju mogućnost da merama pozitivne diskriminacije umanje PDV i ukidanje poreza na dobit svih finansijskih obaveza i republičkih i lokalnih, osim doprinosa za zdravstveno i penziono, naravno, osiguranje preduzećima koji sebe smatraju socijalnim preduzećima?
Drugo pitanje upućujem Ministarstvu finansija koje treba direktno da pomogne socijalnom preduzetništvu, a to je – da li je Ministarstvo finansije spremno da razmotri mogućnost za formiranje podsticajnog fonda za razvoj socijalnog preduzetništva? Toliko, zahvaljujem.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Neto zarada) | Republika | Mesečno | 101766.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |