Zahvaljujem, uvažena potpredsednice.
Pre svega čestitke na organizaciji ove lepe posete učenika, iz Kraljeva.
Uvaženi ministre, ispratio sam vaše izlaganje u potpunosti i rekli ste politika i ideologija, i upravo zato što mislim da delimo neke slične levičarske ideje, osloviću vas sa - dobro došli, druže Aleksandre.
Pred nama su danas predlozi tri zakona, o potvrđivanju tri sporazuma, između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, a svi se odnose na unapređenje saradnje i dalji razvoj dobrosusedskih odnosa, konkretno uređenje i pojednostavljenje granične kontrole i preko graničnog prometa. To može samo da raduje građane, sa obe strane Drine i Save. PUPS je uvek dizao glas protiv licemerstva, onih krugova iz EU, koji su, dok su na jednoj strani kod sebe, praktično ukidali granice unutar EU i omogućavali slobodan protok ljudi, robe i kapitala, nama, sa prostora bivše Jugoslavije, naturali i nametali postavljanje graničnih rampi i bodljikave žice, na teritoriji naše nekadašnje zajedničke zemlje.
Zato ćemo sa zadovoljstvom podržati sva tri ova sporazuma i radovaćemo se ako ovaj proces saradnje, Srbije i BiH, bude išao u pravcu potpunog ukidanja granica i u praktičnom, ali i u simboličkom smislu, jer da se istinski pitao narod, sa obe strane Drine, tu granice nikada ne bi ni bilo. Državne međe koje su tu silom postavljene, između bliskih južnoslovenskih naroda, plod su osvete onih centara moći u Evropi i svetu, koji su Srbi i ostali južnoslovenski narodi porazili u oba svetska rata.
Prvi je, dakle Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH, o zajedničkim lokacijama, na graničnim prelazima. On definiše područje zajedničke lokacije na graničnom prelazu, na delu teritorije države domaćina, na kojoj je službenim licima obeju država potpisnica sporazuma, dozvoljeno obavljanje granične patrole. Na zajedničku lokaciju, prilikom obavljanja granične kontrole, službena lica susedne države, primenjuju propise svoje države kojima se reguliše prelazak lica i prevoz stvari, uključujući i pravo na lišenje slobode, zadržavanje i prinudni povratak lica.
Službena lica susedne države sprovode ove propise u istom obimu i na isti način, kao na teritoriji svoje države. Službene radnje koje na zajedničkoj lokaciji obave službena lica susedne države, smatraju se, kao da su obavljene u susednoj državi. Kako to u praksi izgleda, mogao je videti onaj ko se, na primer u luci Kale, u Francuskoj ukrcavao na trajekt za prelazak Lamanša. Izlazna granična kontrola iz Francuske i ulazu u Veliku Britaniju, obavlja se zapravo na ovoj kontinentalnoj strani, što znači da je britanski punkt granične policije na francuskoj teritoriji, što u mnogome ubrzava preko granični promet.
Ono što posebno ohrabruje, jeste činjenica da ovaj sporazum prati i aneks, koji odmah najkonkretnije definiše i prvu zajedničku lokaciju, a to će biti granični prelaz Ljubovija – Bratunac, na teritoriji BiH, dakle kod novog mosta na Drini, kod Bratoljuba koji je izgrađen sredstvima Republike Srbije.
Ono što ne piše u sporazumu, ali je već dogovoreno jeste da će novi granični prelaz na auto-putu Beograd-Kuzmin-Sremska Rača-Bjeljina koji se upravo gradi kod novog mosta u Sremskoj Rači na Savi koji uveliko premošćavaju turski neimari, dakle ta zajednička lokacija graničnog prelaza biti na teritorij Republike Srbije.
Drugi predlog akta koji je pred nama jeste Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH o pograničnom saobraćaju, njime se uspostavlja pogranični režim, odnosno sistem pravila kojima se uređuju pogranični saobraćaj u pograničnom području između država strana sporazuma, odnosno između Republike Srbije i BiH. Stanovnici pograničnog područja stiču pravo prelaženja granica sa propusnicom bez zabrane ili ograničenja predviđeni zakonodavstvom država strana sporazuma.
Pogranični saobraćaj je redovni prelazak državne granice stanovnika pograničnog područja jedne države potpisnice sporazuma u skladu sa pravilima pograničnog režima radi njihovog boravka i kretanja u pograničnom području druge države potpisnice sporazuma zbog ekonomskih socijalnih, porodičnih, verskih ili drugih opravdanih razloga za period koji ne prelazi vremenski rok određen ovim sporazumom.
Ono što je veoma važno za građane koji žive u područjima uz granicu jeste da je to pogranično područje određeno kao oblast uz državnu granicu koja se pruža najviše do deset kilometara od državne granice, ali obuhvata i sva naselja koja se nalaze u okviru takve pogranične i lokalne samouprave, čak iako su udaljenja više od tih propisanih deset kilometara. U tom pravcu granični prelaz, a pogranični saobraćaj je određen kao granični prelaz preko kojeg je dozvoljen prelazak državne granice uglavnom stanovnicima pograničnog područja pod uslovima pograničnog režima.
Definisana su i tzv. prelazna mesta, van graničnih prelaza određenih za pogranični međunarodni saobraćaj koja su zbog lokalnih sposobnosti ili izuzetno kada postoji zahtev posebne prirode otvorena za prelazak državne granice pod uslovima pograničnog režima kakav je uspostavljen ovim sporazumom. Za prelazak državne granice i boravak u pograničnom području pod uslovima pograničnog režima biće dovoljna samo pogranična propusnica kao posebna lična isprava koja služi njenom nosiocu.
Ono što naročito važno jeste da su ovim aktom identifikovane sa obe strane, te opštine i naseljena mesta u tim opštinama u pograničnom području na koje se odnose odredbe ovog sporazuma. Na području Republike Srbije to su delovi sledećih opština i gradova na državnoj granici sa BiH: Šid, Sremska Mitrovica, Bogatić, Šabac, Loznica, Mali Zvornik, Ljubovija, Bajna Bašta, Užice, Čajetina i Priboj.
Pogranične opštine i gradovi u Bosni i Hercegovini u pograničnom području na državnoj granici sa Republikom Srbijom su: Bjeljina, Zvornik, Bratunac, Srebrenica, Rudo i Višegrad.
Prema ovom sporazumu, mislim da je to vrlo bitno i da se to pročita, postoji devet takvih prelaznih mesta u pograničnim područjima.
Ja ću ih sada navesti, prelazno mesto „Suvi bunar“ na putnom pravcu Zaovine – Tetrebici i Suvi bunar – Gornje Dubovo, prelazno mesto Panjak, na putnom pravcu Mokra Gora – Kotromani i Panjak, Masali i Vardište, prelazno mesto Cigla na putnom pravcu Jablanica i Cigla – Štrpci, prelazno mesto Velika Ravan – Cigla na puto Brezovica – Cigla, Jablanica – Štrpci i Ančići, u Bosni i Hercegovini, prelazno mesto Bujići na putu Jablanica – Velika Ravan – Anđići, prelazno mesto Olandići na putnom pravcu Sastavci i Olandići – Ustibar, prelazno mesto Gornji Uvac – Pješački most koji povezuje mesto Raču u Srbiji i Gornji Uvac u Bosni i Hercegovini.
Treći akt o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima. Njime su na državnoj granici između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, određeni kao granični prelazi za međunarodni i drumski saobraćaj putnika i roba na kojima se izvoze, uvoze i prevoze sve vrste roba, uključujući i one koje podležu inspekcijskim kontrolama prilikom prometa preko državne granice određeni sledeći granični prelaz Sremska Rača, Rača – Mali Zvornik - Karakaj, Ljubovija – Bratunac i Kotroman – Vardište.
Takođe, kao granični prelazi za međunarodni drumski saobraćaj putnika i roba na kojima se izvozi, uvozi i prevoze sve vrste roba, ali osim roba koje podležu inspekcijskom nadzoru i roba na koju se plaćaju akcize određeni su sledeći granični prelazi, Badovinci – Popovi, Bajina Bašta – Skelani, Uvac – Vagan – Ustibar, dok su kao granični prelazi za međunarodni drumski saobraćaj određeni Mali Zvornik – Zvornik, Ljubovija – Bratunac i Trubušnica – Šepak, a kao granični prelazi za međunarodni železnički saobraćaj putnika i roba određeni su Brasina – Zvornik, Sremska Rača – Bjeljina, Priboj – Štrpci.
Određeni su i sezonski granični prelazi za međunarodni rečni saobraćaj na jezeru Perućac – Višegrad, kao i sezonski granični prelaz Mokra Gora – Vardište, za međunarodni železnički putnički saobraćaj, za našeg starog „Ćiru“ koji je nekada povezivao Beograd i Sarajevo, pa dole do mora.
Određeni su i granični prelazi sa pograničnim saobraćajem sa severa od Srema i Semberije i Jamena, Donje Crnjelovo, kao i Mačve i Podrinja. Oba skelom preko Save, odnosno Drine, ali i pogranični prelazi Carevo Polje, Carevo Polje i Priboj, Mokronozi dole na jugozapadu.
Zašto sam imao potrebu da istaknem većinu ovih toponima koji se koriste u Predlogu ova tri zakona o ratifikaciji Sporazuma naše Vlade i Saveta ministara Bosne i Hercegovine? Zato, da i konkretno ilustrujem, koliko smo i mi u Srbiji, našoj braći i prijatelji u Bosni i Hercegovini životno zainteresovani za naše međusobno povezivanje, a ne razdvajanje.
Koliko su svi ti granični prelazi, zapravo žila kucavica za građane koji žive sa obe strane, te silom nametnute granice, a ovoliki brojni granični prelazi i prelazna mesta obesmišljuju i izigravaju ruglu sve one strane lažne dušebrižnike koji su rušeći svoje berlinske zidove istovremeno na prostoru bivše Jugoslavije pokušali da ozidaju neke nove zidove između sunarodnika, braće, prijatelja i zemljaka.
Uvaženi narodni poslanici, zbog svega ovog navedenog poslanička grupa PUPS – Tri „P“ će bezrezervno glasati za usvajanje ovih predloženih akata.
Zahvaljujem na pažnji.