Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, pa šta reći. Ovaj set zakona nam govori da je Srbija na pravom putu, i da sa ovim setom zakona pratimo onaj pravac koji je zacrtan 2014. godine, Srbija 2025. ispunjenje agende, ciljevi iz agende Srbija 2025.

Ne treba mnogo širiti priču o predloženim zakonima, jer Siniša Mali, ministar je dosta rekao, kao i kolega Mirković, i ja ću to malo plastičnije objasniti.

Ne može niko zaustaviti Srbiju na tom putu, neće je sprečiti, kao što je nisu sprečili kada smo gradili auto put Miloš Veliki, sa onim Starim hrastom i sa pričom o zapisima, sa raznoraznim mahinacijama, kao što je sada ova, nazovi tviter opozicija. Znači, deo opozicije, ograđujem se, koja se bavi samim sobom, koja je bezidejna, koja nema ideja, nema rešenja, ima jednu jedinu, da se obogate, da napune džepove i ako mogu da unište nešto što su uništavali godinama, a to je jedno ogromno akcionarsko preduzeće Telekom Srbija, koje je najzad stao na prave noge, i ide pravim putem.

Pokušavali su raznoraznim mahinacijama i sprečavanjem da opstane samo jedan monopolista, a to je bio SBB, tada, da ne pričam o Junajted medija grupi, da obesmisle telekomunikacionog giganta i nisu uspeli u tome i hvala Bogu da nisu uspeli.

Mislim da su mnogo nervozni, upravo zbog toga jer im ponestaje novca, jer biti monopolista na ovom velikom tržištu, mnogo znači, a Telekom Srbija, em nije monopolista, em se širi i pored Republika Srpska, Crna Gora, otvorili smo svoju ćerku firmu i u republici Makedoniji, i bićemo regionalni lideri, što jeste zacrtan cilj.

Ono što mene mnogo više naslanja na ove predložene zakone, to je ono što sam pomenuo, auto put Miloš Veliki. Svakog dana ja putujem tim putem i srećan sam kada vidim onako veliki broj automobila i kamiona. Šta to govori? Govori da ne samo putujemo, ne samo da se bavimo transportom, nego da nam radi industrija, da radi naša privreda, jer čim se nešto proizvodi, ono može i da se vozi.

Sećam se vremena kada sam sretao tri automobila, ne na Milošu Velikom, nego ovamo od Batočine do Beograda, na auto putu Beograd - Niš. Ono što je posebno, to je ono što nas vezuje, sem što smo zajedno upisali Mašinski fakultet i bili brucoši iste godine, to je Moravski koridor, išao sam poslom, odnosno Odbor za finansije je imao sednicu u Vranju i mogu vam reći da sam oduševljen, ne samo onako kako se to radi od Kraljeva prema Čačku, nego i od Trstenika prema Kruševcu, već do Pojata tamo. Znači, danonoćno, 24 časa, pada sneg, pada kiša, radi se.

Ono što je opet moja slika, koja govori da privreda radi, da idemo u pravom smeru, to je ono kada sam se vraćao iz Vranja, pogodio sam termin negde od 15 do 16 sati, između Kruševca i Kraljeva. Verujte da nigde nisam mogao da pređem nikoga, jer su kola bila jedna u druga. Šta to govori? Pa nisu ljudi pošli u Kraljevo, u Matarušku banju, da prođu i Trstenik i Vrnjačku banju.

To govori da svi rade od Kruševca pa do Kraljeva, negde mali pogon, negde veliki, negde je to Petoletka, negde je to Leoni, negde je onaj Kromberg i Šubert, u Kruševcu, ali da se radi.

Da li treba još? Treba. Neko je malopre pominjao EU. Nije cilj EU, sam po sebi, samo ono što vredi u EU, svi oni postulati, koji su tamo decenijama, koji se poštuju, pre svega moramo da poštujemo državu, da poštujemo rad i biće sve u redu, a EU, da li ćemo biti članica EU, možda i ne budemo.

Nije to jedini cilj. Cilj je da budemo na nivou razvijenih evropskih zemalja, da pobegnemo iz ovog, stalno pominjanog balkanskog blata. Mi smo bili Evropa uvek, i bili smo branik Evropi, od najezde raznoraznih osvajača i zavojevača.

Ne mogu, a opet ću pomenuti opozicionari, da jedno, samo jedno ne mogu da izbrišu, ova era pamtiće se kao era Aleksandra Vučića, i sve ovo što je urađeno od kako je Aleksandar Vučić na vlasti, i kako je SNS, sa svojim koalicionim partnerima, biće zapamćeno, ostaće, niko ne može da nam odnese ni mostove, ni tunele, ni nove fabrike, posebno ne mogu oni koji 2000. godine zatvorili sve ono.

Vi odlično znate šta je radilo, dole kod nas, kada kažem, počev od Trstenika, Kruševca i Kraljeva i koji su to bili metaloprerađivači, i koja je to bila teška industrija.

Sve su uspeli da unište, da obesmisle, da prodaju i sada nama pričaju nekakve priče. Ljudi, bavite se tviterom, bavite se sami sobom, a ova Srbija će ići napred, Aleksandar Vučić će biti na čelu Srbije i dalje, dugo, sasvim normalno, jer jednog dana SNS neće biti na vlasti, sve se menja i sve je smenjivo i promenljivo na ovom svetu. Ali ovaj pravac i ovaj put niko više neće moći da zaustavi.

Pošto ima dosta kolega, a mi imamo vrlo malo vremena, ja bih mogao da pričam još 15 minuta. Ovde ću se zahvaliti i iskoristiću trenutak, kao što je iskoristio i kolega Mirković, s obzirom da verovatno neću govoriti do kraja godine, da svim našim sugrađanima poželim, pre svega, dobro zdravlje, posao i napredak, za sve ostalo lako ćemo.

Hvala.

Zahvaljujem.

Ministarko, državni sekretaru, koleginice i kolege, pre svega, dozvolite mi da svim vernicima, odnosno svim građanima Republike Srbije koji danas slave slavu čestitam slavu i da im poželim da je dugo slave u sreći i miru.

Ono što mene danas posebno ispunjava, hajde, reći ću, ponosom je to što su sa nama ne samo naše dve bivše koleginice iz ovih poslaničkih klupa, nego kao čoveku koji je porastao na obalama Ibra i Morave, ispod planine Goč, tu su i dve moje, hajde da kažem, drugarice. Tu su dve osobe koje ja znam još od njihovog, naglašavam njihovog, detinjstva. To me kao Kraljevčanina ispunjava ponosom.

Sada ću preći na ono zbog čega smo ovde danas, a to su dva vrlo dobra predloga, odnosno jedan predlog novog zakona i jedan predlog izmena i dopuna već postojećeg zakona.

Od 2003, 2004. i 2005. godine mnogi su mogli, i to je neko u prethodnim izlaganjima i pomenuo, mogli su da dopune, da izmene, da poboljšaju postojeće zakone. Niko se nije setio ili nije imao vremena, nije imao volje ili nije imao želje. Zadovoljstvo je što upravo ova ministarka, sa ekipom koju vodi u ministarstvu, je našla i vremena i volje i znanja da to upotpuni.

Zašto to govorim? Pa i ova dva zakona su upravo ono čemu težimo mi u SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ne samo jaka, ekonomski jaka Srbija, finansijski jaka Srbija, nego Srbija koja poštuje prava. Da li će Srbija u jednom trenutku biti član EU ili neće, mogu vam reći, to je sada najmanje bitno. Ono što je bitno je da sve ono što vredi, da sve ono što znači i sve ono što poboljšava, pre svega, život naših građana, što im olakšava život, to trebamo da preuzmemo iz EU i ona načela koja oni poštuju i vrednuju.

Mislim da su upravo ova dva zakona u tom pravcu. Znači, to su dva zakona koje prate onu Srbiju, Srbiju u 2025, agendu. Kada ovo govorim, ne govorim napamet. Vi ste svi čuli i ono vrlo iscrpno izlaganje gospođe Obradović, pročitali ste zakone i ne želim mnogo o tome da pričam, ali ono što je meni upalo u oči, to su upravo mišljenja Venecijanske komisije koja se ovde vrlo ceni i kada su u pitanju prava, pre svega, i ako nisam pravnik i SIGMA. Znači, organizacije koje su zajedno formirali EU i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj i u saradnji sa te dve organizacije i ovo ministarstvo je radilo na izradi ova dva vrlo značajna dokumenta.

Ono što hoću da naglasim jeste da je bilo mnogo konsultacija, da je bilo javnih slušanja, zainteresovane javnosti, što je vrlo bitno i da su sve one primedbe koje su se kretale u okvirima prihvaćene i ugrađene u ovaj zakon.

Ono što bih posebno naglasio, poželeo i ja da kažem, to je nešto što sam mislio reći pre nego što su se javile kolege i Bakarec, a na kraju krajeva i ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SNS, pa i ministarka. Zamolio bih sva ova tela nezavisna da jednom shvate da smo svi jednaki i da radimo u interesu svih građana Srbije, pa i predsednik Republike Srbije je jednak sa svim ostalim, predsednik i njegova porodica. Aleksandar Vučić je jak čovek. Može on da istrpi sve i ne plaši se. Mnogo je jači od svih njih koji okolo idu, kevću i pričaju gluposti. Znam to sigurno. Da nije takav ne bi Srbija bila ovo što jeste. Zar nije ružno komentarisati i napadati, pljuvati porodicu čoveka? Ako si nemoćan, ako si ljubomoran, ako znaš da je jak, ako znaš da ide u pravom pravcu, ako znaš da stvara jednu veliku Srbiju, veliku, veliku finansijski, veliku ekonomski svojim mladim ljudima, Srbiju u kojoj će mladi ostajati i Srbiju u koju će mladi živeti i stvarati pokolenja, pa pridruži mu se ili ga kritikuj ako nešto nije dobro uradio na tom delu, ne diraj u porodicu, jer niko ničiju porodicu sa ove strane nije ni pomenuo, ni napadao. Znači, institucije radite svoj posao, radite do kraja, svi smo jednaki i svi smo isti.

Da ne bih dužio mnogo, samo bih hteo da se obratim našim sugrađanima koji se do sada nisu vakcinisali. Govorim kao čovek koji je bio na ivici smrti i životu, upravo zbog te korone, za koju mnogi pričaju da ne postoji. Postoji. Ja sam osetio na svojoj koži. Zahvaljujući našim medicinskim radnicima i njihovim zalaganjem, ostao sam živ i zato primite vakcinu, jer ona je jedini spas u ovom trenutku. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa kada vidim da su pred nama danas ovako kvalitetni predlozi izmena i dopuna zakona, ne čudi me nervoza jednog dela opozicije, one opozicije bezidejne, jalove, bez programa, bez plana, bez članstva, bez podrške građana koja za svoje probleme pokušava da optuži čoveka koji sve ovo vodi, koji sve ovo radi, Aleksandra Vučića i na jedan besprizoran način pljuje njega i njegovu porodicu ničim izazvani.

Vidim da su ovih dana počeli i gospodina ministra Sinišu Malog, verovatno im smetaju uspesi. Uspesi, da, jer svi ovi predlozi izmene i dopune zakona su u duhu pre svega one agende „Srbija 20/25“. Srbija jaka, Srbija ekonomski jaka, Srbija finansijski jaka, Srbija u Evropi, ali ne ono - geografski u Evropi. Mi smo od uvek u Evropi, nego Srbije predvodnica ovog dela Evrope, kako svojim ponašanjem, tako svojim radom i tako svojim postupanjem.

Znate, ako nemate ideje i ako nemate šta loše da kažete za nekoga koji radi, koji stvara, onda će se baviti svim i svačim, pisanjem i udružićete se sa svima u okruženju i sa nekim državama iz susedstva, iz bivših republika Jugoslavije one velike, pričajući sve i svašta, a ne nudeći ništa.

Na njihovu žalost, na našu veliku radost ova epoha će biti zapamćena. Da, kao epoha Aleksandra Vučića. I to niko neće moći da pobije. To je ona jedna jedina istina. Rad i samo rad.

Ja mislim da i mi koliko god ko može od nas da se pridruži, da pomogne, da pospeši nećemo biti upisani tim zlatnim slovima i sasvim je normalno, ali mislim da je naš zadatak i naš cilj da skinemo makar jedan mali delić sa leđa bremena tog velikog čoveka. Kažem velikog, jer jeste veliki i fizički i kako god hoćete, a pre svega

istorijski. I istorija će to govoriti. Neće biti ni mene, neće biti ni većine od vas, kada će neko pričati, govoriti o ovom vremenu, o ovom vremenu u kome mi stvaramo zajedno sa tim čovekom, zajedno sa svim onim vladama od 2012. godine, pa nadam se i sledećih 10 godina.

Da ne govorim bez argumenata, pa to govori upravo ono što se dešava oko mog rodnog grada, oko Kraljeva. Vi imate informacije na medijima, a i obično svi govore o onom delu autoputa Moravskog koridora od Kruševca do Pojata, ali ja igrom slučaja pošto svakodnevno putujem za Beograd prođem kroz selo Adrane koje je nadomak Kraljeva, gde je jedno veliko gradilište, gde se radi 24 sata, neprekidno i gde se već vide konture tog dela autoputa koji će se spojiti tamo sa Preljinom koja će biti najveće čvorište puteva u Srbiji završetkom Koridora „Miloš Veliki“ i „Moravskog koridora“.

Da ne govorim o tome da mi srce zaigra kad vidim autobuse kao nekad davno u onoj staroj Jugoslaviji kada su autobusi išli od neke Šumarske škole, odnosno internata Šumarske škole do Magnohroma, Magnohroma koji je bio perionica razvoja industrijskog u Kraljevu, sada vidim natpise „Leoni“. Mnogi će mi reći – ah, Leoni. Uvek nalaze zamerke, iako će tu u skoroj budućnosti raditi 5.000 zaposlenih, tu nema samo radnika sa srednjom stručnom spremom ili … radnika, tu ima ekonomista, tu ima inženjera, tu ima i pravnika, manje, sasvim normalno, ni u jednoj fabrici nije bilo veliki broj inženjera u odnosu na broj proizvodnih radnika.

Imamo mi i projekte, evo danas je predsednik Vučić otvorio kampus NCR, gde 85% zaposlenih su visoko obrazovani i gde su u starosnoj dobi od 25 do 35 godina, a toga ima u Novom Sadu, toga ima u Nišu, Kragujevcu, a nadam se da će toga biti i u mom Kraljevu.

I kada sam govorio o uspesima, i o onome što oni bezidejni i bezuspešni, koji su uništavali ovu zemlju, čak ni imena neću da im pomenem, jer ne zavređuju da pričamo o njima, pomenuću „Telekom“. Da li je iko pomenuo „Telekom“ do pre četiri, pet godina? Niko. „Telekom“ je bio jedan uspavani gigant koji je radio neki posao, vodenica je mlela onako kako je voda okretala kolo, i „Telekom“ se probudio i postao je ono što treba da bude. Jedan telekomunikacioni i medijski, ali samo u distribuciji medijskih programa gigant.

Kad kažem - samo u distribuciji, pogrešio sam. Mislim da i stvaramo, i to stvaramo umetnička dela, veliki broj serija za zadnje dve, tri godine je iza onog natpisa ko je to proizveo stoji „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“ koji je uzdanica ove države, koji je naš motor i koji je nekad vredeo nekih 800 miliona evra, koliko se ja dobro sećam i niko nije hteo da uloži novac, odnosno da kupi, mislim da je čak vrlo dobro što ona vlada i premijer Aleksandar Vučić nisu dozvolili prodaju „Telekoma“, odnosno većinskog paketa „Telekoma“. Ostao je u stopostotnom vlasništvu države Srbije, građana i zaposlenih u „Telekomu“. On sad vredi nekih pet miliona evra. Zar to nije uspeh?

Zato ga sad pljuju svi, i Dajrekt medija, i Junajtet medija, i raznorazni vlasnici, Đilas, itd. ugroženi su im interesi, a „Telekom“ zastupa interese Republike Srbije.

Staću ovde pošto ima još kolega koji će govoriti iza mene o ovim kvalitetnim predlozima, o Srbiji 2025, o Srbiji budućnosti i o Srbiji mladosti.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, koleginice i kolege, pred nama je danas veoma bitan zakon, istorijski ja bih rekao, zakon koji je u skladu i sa svim zakonima koji smo donosili prethodnih godina, koji su se ticali ekonomskog oporavka i buđenja Srbije. Na ovaj način budi se Srbija, pokazuje svoju snagu.

Znate ono, ako sami sebe ne cenite, neće vas ceniti niko drugi. Mi smo imali situaciju zadnjih niz godina da kada prođete glavnim ulicama naših gradova, Beograda, Kragujevca, mog Kraljeva, čini vam se uveče da ste negde u Londonu, Sohou ili tamo negde u Njujorku. Svi natpisi, sve reklame su latinicom i na engleskom jeziku.

Ne bežim od toga. Bogu hvala, moramo biti deo sveta, ali moramo i negovati svoje. Čini mi se da u jednom periodu, delovalo je to kao da se stidimo svog srpskog imena, svog srpskog jezika i svog srpskog pisma, sve je bilo na engleskom. Mislim da je došao trenutak i ovo je pravi trenutak buđenja nacionalnog, ekonomskog, finansijskog oporavka Srbije, jedne velike Srbije.

Kad kažem velike Srbije, Srbija je velika koliko su veliki i njegovi građani i Srbi i Mađari i Hrvati i Bošnjaci i svi drugi. Ako smo srećni i zadovoljni, bogati duhom i ekonomski nezavisni, ovo će biti jedna velika Republika Srbija.

Šta hoću da kažem, a da ne oduzimam mnogo vremena pošto vremena imamo još malo, a dosta govornika, zadovoljstvo mi je da živim u Srbiji, u Srbiji u kojoj se poštuju sve vere i sve nacije. Evo, baš pored mene, dvorište susedno je protestantska crkva. Divni ljudi, dobre komšije, dobri i odani građani Republike Srbije. Druge vere, pa šta? Možda možemo nešto dobro da saznamo mi od njih i oni od nas i ono što je vrlo bitno, 11 jezika nacionalnih manjina je u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji, u zvaničnoj upotrebi i tako treba da bude. Znači, gde god imamo određeni broj građana druge nacionalne manjine, jezik te nacionalne manjine treba biti ravnopravan sa zvaničnim, po Ustavu, jezikom Republike Srbije, a to je srpski jezik i ćirilično pismo.

Jedino što mi smeta što na mnogim, baš na mnogim saobraćajnim znakovima ako su to u pitanju imena naselja, gradova, onaj ćirilični natpis je obično prekrečen nekom crnom bojom. No, to govori o kulturi onoga ko je to radio i ko je to pisao.

Šta hoću da kažem još? Zatiranje srpskog jezika i zatiranjem ćirilice, zatiremo i svoj identitet i tu temu ne bih mnogo širio, s obzirom da je profesor doktor Marko Atlagić fenomenalno i u onom svom uvodnom izlaganju i u ovom drugom obrazložio sve i o srpskom jeziku, i o ćirilici i o latinici i o svemu onom što nas interesuje i što bi trebalo da nas interesuje iz istorije neke tamo daleke od pre 2000. godine i ove sadašnje.

Ono što mi u ovom trenutku dosta smeta, a to mi se čini da je sve pod navodi plaštom rodne ravnopravnosti, ako je ko za rodnu ravnopravnost, ja sam prvi za rodnu ravnopravnost, ali smo toliko iskrivili jezik i u medijima, gledam i na ovim društvenim mrežama, a i u običnom govoru, govorimo neke reči koje nisu svojstvene nama. Pre svega se radi o profesijama. Nemojmo po svaku cenu da nešto nakaradno i mnogo mi liči na ovaj novokomponovani novohrvatski jezik.

Potrudimo se, ne možemo mi, obični smrtnici, ali oni lingvisti, profesori književnosti, profesori srpskog jezika, trebaju nekoga da upozore da ne treba po svaku cenu menjati nešto što je ispravno, što je u duhu jezika i što je u duhu našeg bića.

Da bi još neko govorio pored mene, reći ću – Srbija je velika i večita. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, dosta toga je rečeno o Savetu REM i o kandidatima za Savet REM-a. Pre svega, koleginica Sandra Božić, kao predsednik Odbora rekla je sve o dva kvalitetna kandidata i o samom načinu rada REM-a.

Nadovezao bih se na prethodnu diskusiju, diskusiju mog uvaženog kolege Adama, i plaši me, i čini mi se, da pored današnjeg medijskog, vrlo ružnog saopštenja i obraćanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću od strane „Junajted medija grupe“, da će napadi biti na njega lično i na SNS sve žešći.

Mislim da je najzad jedna jaka kompanija, državna, u državnom vlasništvu, koju su davno svi pokušavali da je prodaju, da je utope za 800 hiljada, ili 800 miliona evra, ispod svake cene, kompanija koja je godinama, što se tiče medijskih sadržaja i tog dela svog razvoja uništavana. Uništavana na jedan divan način, znači, lep pljačkaški, kako je to trebalo biti, nekada davno, „Arena sport“ prenosio je premijer ligu, i špansku ligu, i italijansku ligu, i nemačku ligu. Naprasno, prvo smo izgubili pravo, mislim na „Telekom“, pravo na špansku ligu, pa je prešlo na „Sport klub“, nakon toga sledeće godine prelazi i Premijer liga itd.

Ono što je van pameti, i van svih zakona, to je da se na nacionalnim emiterima ne emituju prenosi nacionalnih selekcija, ne samo u fudbalu, ljudi, nego i u košarci, 90% Srbije ne može da gleda, ne samo oni koji ne koriste kablovske emitere, nego i oni koji ne koriste i kabal, u ruralnim delovima.

Zahvaljujući tome što su gospoda Šolak i Đilas na vreme obezbedili, preko one prethodne vlasti, i ne samo na ćutanje i žmurenje REM-a, nego pre svega RATEL-a. Svi zaboravljamo RATEL. Sećam se lepo 2012. godine, kada smo došli ovde, mojih diskusija sa tim istim RATEL-om, na sastancima Odbora za telekomunikacije, i dok nije izguran SBB, onda se tako i zvao, ne „Junajted medija grupa“, da bude prvi u Srbiji, da pokriva 70% tržišta. Nije se dozvolilo ni onom „Telekomu“ koji je gigant, koji je i dan danas gigant u odnosu na SBB i „Junajted medija grupu“, i ako oni danas u saopštenju kažu da su oni vrhunska firma koja pokriva, ne znam koliko zemalja na Balkanu, itd, itd. Da, ali odavde koristi bakar „Telekoma Srbije“, kablovsku kanalizaciju „Telekoma Srbije“, i plaća neku mizernu cenu od 15 dinara mesečno. Znači, većini gradski, govorim sad o gradskim kablovskim linijama, ono što je u vlasništvu gradova i opština, ne plaćaju ništa, tu su na divlje.

Mislim da je sa ovi preuzimanjem i opet je fudbal u pitanju, u ovom trenutku fudbal, preuzimanjem premijer lige zadat jedan strahovit udarac i ne zaboravimo da smo prošle godine ovde imali diskusije kako, eto, „Telekom“ neće sa njima da sarađuje. Da je bilo sreće i pameti od njih, ali izgleda da nemaju ni pameti, sreće su imali, nisu hteli da sarađuju sa „Telekomom“, da „Telekom“ lepo otkupi prava emitovanja „Sport kluba“, pa i „N1“, pa i „Nove S“, no insistirali su samo „Telekom“ može da sarađuje samo sa nama ako uzme za dva, tri, četiri miliona itd, „Novu S“ i „N1“.

Gospodo draga, ja bih ovde završio, da ostavim makar pet minuta nekom mom mladom kolegi da poentira i da završi na ovoj temi.

U danu za glasanje, a to će biti za par minuta, sigurno ćemo glasati za kandidata koji će dobiti većinu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, koleginice i kolege, upravo tema koja se danas nalazi u raspravi govori da je Srbija na pravom putu i da Srbija ima cilj. Kada ovo kažem, mislim da upravo ova regulatorna tela i ove komisije i izveštaji koje su oni dali pre svega Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava govore da stremimo onome što je nekad davno neko zapisao, ali to nije moglo da se učini do onog trenutka dok vlast u našoj državi nije preuzela Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić. Lagano, ali krupnim koracima idemo prema zacrtanom cilju, prema cilju ekonomske i finansijske stabilnosti, prema cilju maksimalnog zapošljavanja i prema cilju da naša deca ostanu u našoj zemlji i da rade za dobrobit i interes ove države.

Da radimo dobro pomenuću i ponoviću nešto malo od onoga što je rekla gospođa Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije i republički budžet. Radimo dobro, radimo sa ovim regulatornim telima. Trideset i tri sednice ima ovaj odbor u ovom sazivu samo. Šta to govori? Govori da ova Skupština i Ministarstvo finansija, kao jedno od vodećih u segmentu u kome mi radimo kao Odbor, radi na oporavku privrede, na oporavku finansija, na ispunjavanju zadatih ciljeva i približavanju Evropskoj uniji. U čemu? U onim bitnim stvarima, u poboljšanju kvaliteta života i finansijske konsolidacije naše privrede.

Evo danas imamo primer, danas je otvorena nova fabrika u Jagodini i svi oni dežurni „tviter“ opozicionari koji pokušavaju da obesmisle sve ono što radi ova država, i ponoviću ponovo, na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Zašto ponavljam? Obično ja to ne ponovim više puta, ja to kažem jednom, jer svi umni ljudi znaju ko stoji ispred i iza svega šta se radi za ovu državu. Govorim zbog toga što u nemanju, neznanju, nemoći, nedavanju novih ideja, šta radi ovaj deo opozicije koji predvodi Dragan Đilas? Piše neke nazovi kolumne, kao neki tamo Draža, koji pokušava da obesmisli, da ismejava sve ono što rade Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka i svi mi koji njega pomenemo.

Pomenuću ga još jedanput – Aleksandar Vučić je zaslužan za sve ovo što ima u ovom trenutku Republika Srbija. Daće Bog, dugo ćemo biti na vlasti, ne zato što smo željni vlasti i što želimo vlast, nego zbog toga što ova skupštinska većina, što ova Vlada, što ovaj predsednik imaju cilj. Imaju cilj – bolja Srbija, jaka Srbija, Srbija na koju niko ne može da utiče, Srbija koja sama o sebi odlučuje, Srbija koja je za mir, koja je za, ponoviću ono što kažu naše komšije, suživot. Da, ima mesta za sve nas i svi treba da dobro živimo i da se ne sećamo. Znači, samo ćemo spominjati današnji dan kao nešto iz istorije i slavićemo sve one ljude koji su dali i svoje živote i sve da bismo mi mogli danas ovde da ovako govorimo i da pričamo o budućnosti, da se nikada više ne vraćamo na neke ratne teme.

Mnogo smo bili hrabri, decenijama, stolećima, uvek je bilo ono srpstvo i bilo je nešto kod nas, čojstvo i junaštvo. Da, treba da budemo i mudri. A mislim da smo zadnjih devet godina sigurno, od 2012. godine, baš mudri, i da idemo tamo gde treba i da stremimo, da je nekad davno Srbija bila još pod Nemanjićima. Da, to je istina. Pogledajte puteve koji su izgrađeni. Ja sam nekad kao mlad čovek razmišljao o nekoj Jadranskoj magistrali, tada je to bila neka Jadranska magistrala, odnosno jadranski budući koridor, to je upravo ovaj deo auto-puta „Miloša Velikog“. Doživeo sam to. Doživeću da i kroz moje Kraljevo za godinu-dve prođe auto-put, što nije niko ni razmišljao pre 30-ak godina, 40. Za nas je bila ona Ibarska magistrala nešto maksimalno. Sada imamo auto-puteve bolje nego pola Evrope i svi mi učestvujemo u tome, pa i ove komisije, jer kontrolišu šta se radi. E, to je ono najvažnije. U onom prethodnom režimu nije bilo kontrole. Sada je sve transparentno, sve je vidljivo i zna se ko za šta odgovara i ko šta treba da radi.

Ponoviću nešto što sam, čini mi se, i pre neki dan u jednom od svojih izlaganja rekao – drago mi je da najzad lokalne samouprave mogu da polovinom godine, kao što će i moja lokalna samouprava uraditi za neki dan, odrade rebalanse budžeta, ali ne rebalanse budžeta svojih lokalnih skupština na niže, nego na više. Zašto? Pa zato što je Aleksandar Vučić doveo u svaki grad makar po jednu fabriku i zato što se sada primaju plate, primaju se zarade, a na osnovu tih zarada, na osnovu tih plata ubiraju se neki prihodi, ubiraju se porezi i doprinosi, uvećavaju se gradski budžeti i gradovi, opštine mogu da planiraju, mogu da povećavaju i da rade u interesu svojih sugrađana, da asfaltiraju, da prave mostove, da otvaraju nova obdaništa, da renoviraju škole.

Pomenuo sam školu. Da, u gradu Kraljevu, iz koga dolazim i ja, pre 60 godina je urađena škola koja se sada zove „Sveti Sava“, tada je to bio „29. novembar“, koja je bila privremena. Ona je bila privremena 60 godina, sve do onog trenutka dok Srpska napredna stranka nije došla na vlast i biću ponosan i srećan za mesec dana kada u tu školu dođu neki novi đaci u jedan super moderan objekat.

Da ne bih dužio, pošto će sada i pauza, a i kolege iza mene treba da govore, u danu za glasanje, sasvim normalno, glasaću za ovaj predlog. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, danas su pred nama dva Predloga izmena i dopuna zakona.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti reći ću samo da je to jedna od izmena i dopuna zakona gde želimo da omogućimo građanima da što lakše dođu do određenih benefita, znači, da ne čekaju više u redovima i kad govorim o ličnoj karti, pre svega usklađivanje sa eUpravom. Mislim da je to jedan od krucijalnih razloga.

Kada je u pitanju Zakon o akcizama radi se o homogenizaciji sa propisima EU. Ovde bih želeo da naglasim i da pozovem građane da održe finansijsku disciplinu koju imamo u ovom trenutku, koju sprovodimo na kraju krajeve i kroz određene nagradne igre, kao što je sada opet „Uzmi račun i pobedi 2021“ i da kažemo da upravo dobra naplata akciza, dobra naplata poreza na promet daje nam ono što imamo sada da možemo da investiramo, da možemo da ulažemo.

Pre svega bih naglasio da ono što donosi dosta prihoda u državni budžet jesu porezi na zarade. Porezi na zarade, jer dugo nismo ni imali zarade.

Radom ove Vlade, pre svega predsednika Republike Aleksandra Vučića, pa i naših, doživeli smo bum, doživeli smo privredni oporavak nešto što nismo imali dugo, nešto što je bio aksiom u zadnjih dvadeset i nešto godina. Sada smo u mogućnosti da u ovim uslovima pandemije proizvodimo, radimo, zapošljavamo i upravo taj rad nam se vraća, i državna, a i one lokalne kase su sada punije.

Većina od gradova kad je planirala svoje budžete za ovu tekuću budžetsku godinu nije računala na tolike prihode od zarada koje se vraćaju u lokalni budžet, pa čak, ubeđen sam i grad iz koga ja dolazim, Kraljevo, da su dve velike kompanije otvorile svoje fabrike i da su zaposlili veliki broj radnika i ubeđen sam da uskoro u gradu neće ni imati nezaposlenih. Upravo ti porezi od zarada su doprineli povećanju gradskog budžeta koji je negde oko četiri milijarde, što odavno nije bilo.

Sada grad može da investira, može da ulaže, može da popravlja mostove, ulice i sokake i da planira budućnost. I, ono što je najvažnije, na taj način zaustavljamo odliv mladih ljudi, jer zadnjih 20, a i nešto više godina cilj je bio samo jedan, završiti fakultet i ostati u Beogradu ako ne odete u inostranstvo.

Znači, sada živi Srbija, živi jug, živi sever, živi centralna Srbija. Koliko ulažemo samo u puteve, koliko smo uložili, a mnogi su danas ovde rekli koliko smo uložili i u tri kovid bolnice, i treba naglasiti da smo uložili mnogo u zdravlje našeg naroda i sprečili smo da se desi onaj najgori scenario koji su doživeli Italija, Španija, SAD, mnoge zemlje koje su mnogo ekonomski jače od nas.

Ono što posebno treba istaći, a danas je počeo ekonomski „Kopaonik biznis forum“ i već prve ocene i prvi komentari su bili, pa i od gospodina iz MMF-a i Svetske banke, a da ne govorim o našem ministru i o guverneru Narodne banke Srbije, kakvi su rezultati i čime se diči i ponosi Srbija. Znači, kada su svi imali katastrofalan pad mi smo imali jedan blagi, mislim da je to 1,2% u prvom polugodištu prošle godine, a iza toga rast koji je bio mnogo veći nego što je iko od nas planirao, čak i mi ovde i gospoda i ministar u Vladi Republike Srbije.

Znači, i ove godine biće preko 7%. To je ona pokretačka snaga. Zato treba, pre svega, poštovati finansijsku disciplinu. Znači, ako ne naplatimo ono šta je državno ne možemo ništa ni da finansiramo. Znamo svi dobro kako se finansira i zdravstvo, školstvo, vojska i policija i da ne pričam dalje.

Ponovo, ovde bi naglasio nešto što se opet tiče mog grada. Prošle nedelje je uspešno obavljena privatizacija dve banje u okolini Kraljeva. To su Mataruška i Bogutovačka Banja. Posle dve decenije nadam se da su tačni ljudi, kad kažem tačni ljudi koji imaju ideje, koji imaju viziju, koji misle onako kako i mislimo mi u ovoj Narodnoj skupštini, odnosno većina u ovoj Narodnoj skupštini, kako misli Vlada i predsednik Republike misli o budućnosti, misli o razvoju i siguran sam da će u toku sledeće godine većina od nas biti u mogućnosti da pored Vrnjačke Banje, koja je nekih 20 kilometara od Kraljeva poseti i tu Matarušku, u koju niko dugo godina nije prišao, ni došao i Bogutovačku Banju i da će to biti perionice našeg turizma i da ćemo sa aerodromom „Morava“ koji se nalazi pored Kraljeva privući dosta stranih turista, pre svega onih ljudi koji žele da se leče u našoj zemlji, da razvijamo taj zdravstveni turizam.

Sada u ovo doba pandemije pokazali smo da smo sposobni i moćni, moćniji od mnogo jačih od nas, da lečimo na pravi i jedini način kako treba.

Ne bih dužio, pošto iza mene ima dosta kolega koji bi rekli neku reč.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, kolege i kolege, trudiću se da u svom izlaganju ne pominjem procente i brojeve, jer smo to više puta danas čuli, na kraju krajeva i gospodin ministar je to vrlo lepo obrazložio u svom uvodnom izlaganju, ali upravo me njegovo uvodno izlaganje podstaklo da usmerim svoju diskusiju na jednu drugu temu.

Ministar je istakao da tri osnovna, odnosno ključna razloga za ovaj rebalans su bitka protiv korona virusa, podizanje standarda i završetak kapitalnih investicija, i ovde ću pomenuti da je to 7,2% BDP.

Prva tema, borba protiv korona virusa, me upravo i potakla na ovu priču. Jedan emotivan nastup gospodina ministra na Odboru za finansije, kada je u diskusiji, odnosno u raspravi sa predsednikom Fiskalnog saveta, bila je neka primedba zašto trošiti toliki novac. Ministar je istakao da su na prvom mestu su naši građani i njihovi životi i njihovo zdravlje. Nastupio je ne kao ministar finansija, nego kao čovek.

To je ona priča koju sprovodi SNS, predsednik Aleksandar Vučić, ova Vlada i svi mi poslanici u Narodnoj skupštini. Da, borba za naše građane, za njihovu budućnost. Za razliku od onih restlova bivšeg režima, kažem restlova, jer jesu restlovi koji su se bavili sami sobom i svojim bogatstvom i sada nama spočitavaju nešto što su nam oni doneli. Doneli su nam beznađe, doneli su nam jednu veliku inflaciju, uništavanje 400 hiljada radnih mesta, zatvaranje svih fabrika.

Mi danas i u ovom rebalansu budžeta vraćamo njihove dugove, i njihove kredite koje su podizali pod krajnje nepovoljnim uslovima 7% i više, kamate. Šta radimo? Radimo onako kako treba, domaćinski, i ponašamo se domaćinski. Razmišljamo o budućnosti, razmišljamo o našim mladima, zadržavamo naše građane ovde, i pre svega naše obrazovane stručnjake.

Ono što smo posebno hteo da istaknem, to je već govorio gospodin, Marijan Rističević, to je ono naknadno ulaganje ovim rebalansom u poljoprivredu, koja nama mnogo znači i koja je veliki oslonac u našem privrednom zamahu. Tu je na dnevnom redu treći paket mera, znači, pomoći i građanima i privrednim subjektima i ovde ću opet pomenuti neki procenat. Znači, u prošloj i ovoj godini mi smo obezbedili 17,2% BDP za pomoć privredi.

Svi ti rezultati stoje. Onaj ko ne želi da vidi, on neće videti uvek, kritikovaće nešto jer nema ideje. Ako je to dobronamerna kritika, ako je to kritika sa idejama, sa novim predlozima, ja bih je rado prihvatio. Vi ne vidite ništa sem što je nekome žao što je neko uspešan i što će sigurno dugo vladati na zadovoljstvo pre svega građana, jer smo tu upravo zbog građana, nismo zbog nas samih.

Ovde ću pomenuti i onih 65 projekata kanalizacione infrastrukture. Kao Kraljevčanin neću biti nezadovoljan i ljubomoran, jer i Kraljevo ima jedan veliki projekat koji je uz Evropsku banku za razvoj se sprovodi, to je prečistač koji je vrednosti 21 milion. To je nešto kapitalno, ne samo za grad Kraljevo nego za našu Republiku.

Krajem godine kada se bude radio budžet za 2022. godinu javiti i onda ću insistirati na tome da jedan projekat koji se nadam, do tada ćemo sačiniti projektnu dokumentaciju u Krljevu, a to je vodosnabdevanje sa sistema vodo Lopatnica, da to bude nešto bitno i vrlo važno za Republiku Srbiju, kao što vodosnabdevanje jeste. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege stvarno čovek nema šta novo i epohalno da doda posle ovako dobrih diskusija i kvalitetnih diskusija celoga dana. Bilo je tu i sukobljenih mišljenja, ali uz obrazloženje i jedne i druge strane.

Ono šta bih ja posebno istakao u ovom trenutku to je ono što sam i u prethodnom sazivu više puta pominjao. Ova Vlada, predsednik Republike i ova skupštinska većina stvarno sprovode ono što su bile naše krilatice i u onim izborima prethodnim i u ovim zadnjim, za budućnost i za našu decu. Upravo to govori i ovaj set zakona, ova dva zakona i dve izmene i dopune već postojećih zakona. Pričamo o budućnosti, pričamo o onome šta čeka Srbiju u nekom periodu koji nam sleduje i pričamo o tome da za razliku od ljudi koji zloupotrebljavaju ekologiju, pre svega ekologiju i zelenu energiju sa nekim protestima koji se završavaju sa političkim zahtevima. Ne, za razliku od njih koji su u nekom prethodnom periodu očistili Srbiju, očistili su je stvarno, očistili su je od novca, od preduzeća, od fabrika, od mladih koji su u tom periodu odlazili u inostranstvo.

Mi gledamo u budućnost i pričamo o budućnosti. Tu bih se složio sa kolegom Goranom Kovačevićem – polako, i ovo jeste mali korak kako je rekla gospođa ministarka – mali korak u svim ovim zakonima za opet našu budućnost.

Da se ne bih ponavljao, ja ću samo pomenuti nešto šta sam ja doživeo kao član Odbora za privredu. Bio sam u parlamentarnoj delegaciji koja je bila u Saveznoj Republici Nemačkoj i tamo smo videli sve ono šta oni predviđaju iz adnjih 25, odnosno 30 godina već rade na tome, a to su zeleni gradovi.

Bili smo u jednom gradiću do Berlina gde smo videli sve te benefite obnovljivih izvora električne energije. Znači, od hlađenja, zagrevanja stambenih jedinica, od autobusa, automobila koji se kreću na solarni pogon, pa do milion nekih novih stvari. Šta je problem i za Nemačku? To je ono u šta i mi ne smemo i ne želimo da uđemo u ovom trenutku, znači energetska zavisnost.

Srbija mora da bude stabilna, da bude energetski nezavisna i zato se slažem sa Goranom kada kaže – polako. Polako sa termoelektranama. Jeste naš cilj, jeste naš zadatak da u jednom trenutku nemamo termoelektrana i da nemamo tu proizvodnju, i u Nemačkoj je to slučaj. Najskuplja električna energija se proizvodi upravo iz termoelektrana. Niko kod njih još uvek nije zatvorio ni u Šlajziju, ni u Roru, ni bilo gde jedan rudnik, jer i od tih rudnika žive neki Nemci koji izdržavaju svoje porodice, a to je isti slučaj i u Srbiji.

Znam da su dobronamerne i primedbe gospodina Janeza Kopača i Evropske energetske zajednice, ali ne treba žuriti. Treba tražiti sve te nove načine u proizvodnji pre svega električne energije i mislim da upravo ovaj set zakona donosi ono, a što je to i gospodin Komlenski malopre u svom izlaganju pomenuo, da i mi kao privatna lica, kao domaćinstva proizvodimo određenu količinu električne energije. Opet ću se vratiti na neki inostranstvo, na dobar primer iz inostranstva, ja sam u Italiji gledao da svaki autoput snabdeva, odnosno samog sebe opslužuje električnom energijom preko solarnih panela. Znači, nema objekta koji radi na, kako se već zove, onaj njihov energetski proizvođač.

To sam primetio u tržnim centrima. Svaki tržni centar je napravio parkinge pokrivene i svi ti parkinzi su u stvari pokriveni sa panelima za solarnu energiju, pa se na taj način snabdevaju i svi ti tržni centri.

Kada pominjemo vetroparkove, Srbija je već krenula u jednu agresivnu, hajde da kažem, kampanju otvaranja vetroparkova, ali i to sam primetio kao problem u Nemačkoj. Oni na severu imaju milione i milione vetroparkova i šta se desi? Desi se da debalans u proizvodnji i tražnji. Onda u onom periodu kad vam ne treba električna energija vetroparkovi stvaraju ogromne količine energije, vi skidate cenu, što opet nije dobro za onoga za onog ko je uložio i koji je investirao u to, a u onom trenutku kada vam ta energija treba, vi je nemate. Oni to pokušavaju da reše, a mislim da možemo i mi u projektovanju zgrada u budućnosti, kada budemo radili, da sve bude i grejanje i leti hlađenje na istom sistemu i sa istog izvora energije i onda ne bi bilo debalansa.

Da ne dužim, jer ima još iza mene kolega koji bi rekli neku reč, u svakom slučaju ja i moja poslanička grupa glasaće za ove dobre zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega moram da kažem da je vrlo teško govoriti iza kolege Arsića kada su ovakve teme na dnevnom redu. On je stvarno vrsni poznavalac i dosta toga je rekao on u svom kratkom govoru. Hvala mu na tome, ali bih podsetio na nešto kada su u pitanju naši kablovski emiteri.

Danas smo imali Odbor za telekomunikacije i bio je na dnevnom redu izveštaj RATEL-a, Izveštaj za 2019, i dalje lavovski deo kolača na tržištu medijskom drži SBB, po tom izveštaju, a to je tačan, zvaničan izveštaj, a to je 47% tržišta drže oni od milion i 800 pretplatnika. Na drugom mestu je Telekom Srbija sa 26%, a da ne pričam o stranim emiterima, oni su negde od osam, pa na niže.

Šta reći o zakonima koji su na današnjem dnevnom redu, o ovom setu zakona? Treba napomenuti da ceo decembar mesec mi imamo ovakve zakone, znači, finansijske zakone, zakon o budžetu, zakone koji govore o našoj budućnosti, koji govore o našoj sadašnjosti i svi ovi predloženi zakoni, od dva nova zakona, a to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji, su u cilju da pomognu život običnih građana i da pomognu rad naših preduzeća u ovim vremenima.

Drago mi je da ovaj naš mali brod, koji se zove Srbija, uspešno vodi jak kormilar po ovom nemirnom svetskom moru i prevazilazimo sve probleme, pre svega, ekonomske, koji nas očekuju, posebno izazvani pandemijom Kovida-19.

Da li se nešto promenilo u odnosu na prethodni period? Da, mnogo se promenilo. Nažalost, a na moje zadovoljstvo, čak i oni mali ostaci prethodnog režima ne mogu da daju nikakve konkretne zamerke na predložene zakone, kako na ove koji su danas na dnevnom redu, tako i na Zakon o budžetu i na sve one prateće zakone koje smo razmatrali ovih dana.

Skrenuću malo sa teme, meni je zadovoljstvo da sam mogao ovih dana da učestvujem u razgovorima gde naši, govorim o našim privrednicima, razgovarajući sa lokalnim samoupravama, insistiraju na nečemu što je meni bilo nepojmljivo dugi vremenski period. Setiću se da u onom starom uređenju, komunističkom, samo je "Prvi maj" u Pirotu imao fabrički dečji vrtić. Vidim da je to sada intencija. Znači, u mom gradu, u Kraljevu, privrednici, kako naši lokalni, domaći, tako i privrednici koji su u zadnje tri, četiri godine došli iz inostranstva, razgovaraju o zajedničkom projektu otvaranja radničkih vrtića. Šta to govori? Govori da se deca rađaju, da imamo budućnost i da tu decu neko može da izdržava, da ih hrani, da imaju zaposlene roditelje, dva zaposlena roditelja. Kad svi ti privrednici insistiraju na otvaranju fabričkih vrtića, šta to govori? Govori da smo vodili uspešnu ekonomsku politiku, da vodimo uspešnu natalnu politiku i da Srbija ima budućnost. Zar to nije cilj svih nas? Jeste.

Biću kratak, jer mislim da je vremena malo ostalo, a ima i mladih kolega koji treba da govore, a ja sam govorio za ove godine. Šta neko može da kaže ako je preko šest milijardi evra uloženo u prethodnom periodu u oporavak i zaštitu naše privrede? Šta može neko da kaže na onih 100 evra koje je dobio svaki punoletni građanin Republike Srbije? Šta može neko da kaže na onaj pozitivni rejting - BB+ koji je juče potvrđen za ovu našu malu, veliku srcem, veliku radom, ali malu teritorijalno i malu brojem stanovnika, zemlju? Šta može neko da kaže na ono što se priprema već 18. za naše penzionere, na 5.000 dinara za svakog? Šta može neko da kaže kada mi ostvarujemo u drugom ili trećem kvartalu dobru privrednu aktivnost, što se vidi? Znači, uspešni smo na svim poljima. Šta može neko da kaže ako je ova Vlada uspela da u prethodnih devet meseci podeli šest minimalnih zarada ugostiteljstvu, hotelijerstvu, tamo gde je najosetljivije, gde su najveći gubici i gde se najmanje radi? Na kraju, završiću sa tim, šta može neko da kaže ako je stopa nezaposlenosti 9%? Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, otprilike svake godine u ovo doba pred Zakon o budžetu kao krovni zakon u toku jedne fiskalne godine raspravljamo o poreskim zakonima i o carinskim zakonima. Tako i ove godine. Pred nama su pet predloga dopuna i izmena zakona, od toga dva carinska i tri poreska.

Kada su u pitanju ovi carinski zakoni, pre svega to je usklađivanje sa zakonima koji su doneti u prethodnoj, odnosno u ovoj godini, u onom prethodnom sazivu i tiču se poboljšanja kvaliteta rada, pre svega carina i carinskih ispostava.

Kada govorimo o poreskim zakonima treba napomenuti da jedan od stubova finansiranja države upravo jesu porezi i za razliku od nekih drugih vlada, ova Vlada ima kontinuitet koji su započeli 2012. godine da ne povećavamo fiskalne namete, nego da to pravično raspodelimo, da sveobuhvatno izvršimo naplatu poreza i gde god možemo pokušamo da rasteretimo pre svega privredu, a i građane. Upravo i ove izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu i Zakona o administrativnim taksama to govore.

Kada govorim već o Zakonu o administrativnim taksama treba napomenuti da u ovom zakonskom predlogu postoji 20 novih taksi, ali odmah treba reći da 17 je već u primeni, 13, izvinjavam se, je već u primeni tako da one neće opteretiti ni privredu, ni građane, nego će se samo zakonski uobličiti. Takođe, ovde treba napomenuti da ukidamo 17 postojećih taksi. Pre svega, onih koji se odnose na poljoprivredu i neću navoditi šta još.

Gde smo uveli nove takse? Nove takse smo uveli, pre svega, kod intelektualne svojine, kod sprečavanja pranja novca, u oblasti zdravstva i upravo kod carinskih postupaka gde i jeste na dnevnom redu jedan od zakona, Zakon o izmenama i dopunama carina.

Moje kolege iz Kraljeva su ovde pomenule u prethodnim izlaganjima kvalitet rada filijale u Kraljevu, kako se naplaćuje porez i kako to korektno radi. Ja bih voleo, neću hvaliti ni filijalu ni njihov rad, voleo bih da ta naplata bude na još većem nivou, da procenat naplate bude još bolji, jer to će se odraziti na kvalitet života svih nas koji živimo u Kraljevu. Imaćemo mnogo više novca za sve ono infrastrukturno šta je u nadležnosti grada, a nije u nadležnosti Republike. Znači, i za lokalne puteve, za kanalizaciju, za vodovod, a hvala Bogu, politika pre svega predsednika Vučića, SNS i ove Vlade jeste novo zapošljavanje. Kroz svakog novog zaposlenog radnika, ostvaruje se i određeni benefit što se tiče lokalne samouprave i ona ubira određene poreze i doprinose.

Reći ću još ovde samo da izmene i dopune Zakona za porez na imovinu su urađene upravo zbog usklađivanja sa drugim propisima i zakonima. Tu ću napomenuti neke zakone koje smo mi u prethodnom sazivu doneli, a to je Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim fondovima, kao i ono što je najvažnije, upravo se vraćam na onu priču kada sam pomenuo Kraljevo, prenošenje nadležnosti za naplatu, utvrđivanje i kontrolu poreza na nasleđe i poklon na lokalnu samoupravu, što mislim da će mnogo rasteretiti poresku upravu, a doneće dosta dobre rezultate.

Nadam se da će svi zakonski predlozi Ministarstva finansija i ubuduće biti ovakvi kakvi su bili u prethodne četiri godine, kvalitetni, sveobuhvatni i u cilju napretka, pre svega ekonomije, naše Republike. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, žalosno je što kolega celu ovu priču ovog zakona, vrlo teškog zakona, svodi na to da li je to zakon koji odgovara poziciji ili opoziciji. Ne donosimo zakon ni zbog pozicije ni zbog opozicije, donosimo zbog roditelja, zbog roditelja koji su izgubili svoju decu, čija su deca nestala u prethodnom periodu.

Ono što me raduje je da se kolege koje do sada nisu cenile vrednosti EU mnogo pozivaju danas u svojim govorima na Evropski sud u Strazburu, ali trebali su da pročitaju sve do kraja i da dođu na javno slušanje koje je bilo organizovano ovde u Maloj sali u Skupštini Republike Srbije i da čuju šta je reko ovlašćeni predstavnik Evropskog suda u Strazburu, gospodin Sumberg, da je saglasan sa svim predloženim u zakonu i da traži da se zakon što pre donese. Ko je hteo mogao je da pročita, da nam ovde ne drži predavanje, ali dobro je što zakonodavci EU dobijaju sve više i više pristalica kod nas.

Mnogo smo danas pričali o nadoknadama. Cilj zakona nisu nadoknade. Vrlo je ružno da nečiji bol, da nečiju patnju svodimo na nadoknadu. Nadoknada je nešto što smo dužni i po presudi Suda u Strazburu, a i po našem zakonodavstvu, da definišemo i da stavimo kao zadnji član u ovom zakonu. Zato je i stavljeno, neko od kolega je kritikovao, oni koji hoće, zašto mogu da podnesu zahtev, pa upravo zbog toga, ko bude hteo, on će i podneti zahtev za nadoknadu, jer cilj zakona nije nadoknada.

Cilj je upravo ono što mnogi ovde kritikuju – da istražni organi, da tužilaštvo, da sudovi sve one predmete koji su pokrenuti i koji će se pokrenuti, odnosno Viši sud, dovede do kraja i da pokuša, a cilj ovog zakona i svih nas koji diskutujemo sa strane pozicije o ovom zakonu upravo jeste da svim roditeljima koji sumnjaju, koji smatraju da su njihova deca oteta omogućimo da dođu do dokumentacije. Negde će to biti moguće, negde neće, da na osnovu te dokumentacije pokrenu nekakve sporove i ukoliko se utvrdi nečija krivična odgovornost, taj krivično odgovara.

Ovde ću reći da sam nekada davno, kao mlad čovek, razmišljao – boga mi, o čemu ovi ljudi zbore, a upravo u tom periodu, kada sam i ja rođen, periodu 50-ih, 60-ih, 70-ih godina mnogo takvih slučajeva je bilo i mnogi roditelji, odnosno majke, pre svega, su živele dugo sa osećajem da im nešto nedostaje, nešto što je njihovo, a nešto što je živo. Niko nije imao snage, ni jedna, ni druga, ni treća vlast, ni svi oni koji su vladali pre 2012. godine da se suoče sa ovim problemom i da ga otvore.

Zašto kritikovati nekog ko je nešto počeo? Vrlo je ružno da kritikujemo nekog ko želi da radi, pa i treba ga kritikovati ako ne radi dobro, ali pomozite mu, recite sa svojim dobrim predlozima, sa dobrim amandmanima. Verovatno su svi oni koji imaju primedbe dali amandmane na ovaj zakon, da poboljšaju zakon, da pomognu tim roditeljima.

Ovde je više puta rečeno da nisu učestvovala udruženja roditelja u raspravi, u javnoj raspravi, u javnom slušanju. Učestvovali su mnogi roditelji, mnoga udruženja. Neka udruženja nisu, pa i ne možemo ih nikada okupiti sve koji su zainteresovani za određenu temu da o nečemu govore, da nešto razmatraju.

Mislim da je ovo zakon, kao i većina zakona koje donosimo, napredan, da je to zakon, ne za prošlost, nego za budućnost.

Ono što ću pomenuti danas, a to je nešto što je vrlo ružno, kampanja koja se vodi. Juče smo imali konferenciju za štampu, nije ista tema, govorili smo o udruženjima invalida i o onome šta oni kroz novi Zakon o igrama na sreću dobijaju. Nijedno pitanje na konferenciju za štampu nije bilo o toj temi. Sva pitanja su bila o nadoknadi, 10 pitanja je bilo o nadoknadi za ljude čija su deca oteta ili nestala.

Nadoknada, ponavljam, nije sada tema. Nadoknada je nešto što je zadnje u Predlogu zakona. Sigurno da će u danu za glasanje većina glasati za ovaj predlog zakona, a ako bude u primeni zakona došlo do nekih novih saznanja, u svakom slučaju vladajuća većina, ova koja je pokrenula pitanje i koja će, siguran sam, biti na vlasti iza ovih izbora, će nadograditi zakon. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Biću vrlo kratak.

Vlada je odlukom formirala komisiju 2016. godine. Za sve one roditelje koji nisu ostvarili prava upravo ovaj Predlog zakona je nešto šta se tražilo i ponoviću - gospodin Sumberg, predstavnik Evropskog suda iz Strazbura, koji je prisustvovao, znači pročitajmo šta je pisalo tamo, na javnom slušanju je saglasan da je Predlog zakona u skladu sa presudom Evropskog suda u Strazburu. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Gospodo ministri, koleginice i kolege pred nama je set sporazuma i dva vrlo bitna zakona, zakoni o kojima i zborimo celoga dana.

Kad govorim o tom zakonu, Zakonu o borcima i pravima ljudi koji su učestvovali i njihovim naslednicima i porodicama u ratovima za ovu Srbiju, setim se Laze K. Lazarevića i onoga što smo svi u detinjstvu pročitali: „Sve će to narod pozlatiti“.

Svi ti naši ratnici imali su muke i u Balkanskim, odnosno posle Balkanskih ratova i posle Prvog svetskog rata i nakon Drugog svetskog rata i najzad se našao neko ko pokušava, a to je lepo danas i rekao ministar, ko pokušava i ovo je prvi dobar pokušaj da to sveobuhvatno reši. To je ova Vlada, to je ova skupštinska većina.

Mnogi možda neće biti i zadovoljni ovim predlogom zakona, tu smo da to popravimo. Važno je bilo doneti ovakav zakon i siguran sam i ubeđen sam da ćemo u danu za glasanje i prihvatiti ovo zakonsko rešenje, a vreme koje je pred nama i sve one primedbe, iako je ovde i rečeno koliko je bilo javnih slušanja, gde su bila organizovana javna slušanja, koje su organizacije učestvovale, boračke organizacije učestvovale u pripremi i izradi ovog zakona i ono vrlo dobro uvodno izlaganje gospodina ministra, koje je trajalo preko 60, odnosno preko 70 minuta, gde je do detalja obrazložio član po član.

Ko je hteo da sluša, čuo je i na kraju je čuo da je izjavio da smo otvoreni i da je ova Vlada i sledeća Vlada, da su otvorene za nove predloge za poboljšanje ovog zakonskog akta, ali ovo je početak. Žao mi je što ima ljudi koji kritikuju nešto kad se neko trudi, kad neko radi. Ispada da je u ovoj našoj zemlji nekada važnije ne raditi, bolje ne raditi ništa.

Drugi zakon o kome bih i kome bih posvetio određeno vreme, s obzirom da ima dosta naših kolega koji treba da diskutuju iza mene, to je Zakon o igrama na sreću. To je zakon koji definiše na jedan novi način i priređivače igara na sreću, raspodelu dobiti i ono što je najvažnije, sa ovim elektronskim nadzorom poboljšava ono što je vrlo važno i eliminiše siguran sam u velikom delu sivu ekonomiju, pre svega.

Ono što je za ponos, a o tome je danas govorila dosta i predsednica Odbora za finansije u našoj Skupštini, je što je Vlada i što je i skupštinski odbor prihvatio sugestiju i amandman onih kojih se u velikom delu tiču sredstava koja se na ovaj način ubiraju u budžet i kroz budžet Republike Srbije, a to su invalidi, kojih ima preko 800.000 i izvršili smo i promenili taj član zakona i dopunili kako i u kom procentu, koje određene organizacije treba da se iz toga finansiraju, jer to im je pre svega osnovni izvor finansiranja.

Takođe, jednim delom, a to je u procentu od pet procenata finansiraće se i deca za lečenje teško izlečivih bolesti, tj. za lečenje u inostranstvu. Opet napominjem, to je samo jedan delić, jer Ministarstvo je predvidelo i svojim budžetskim fondom i budžetom Republike Srbije veći deo sredstava koji je namenjen za tu svrhu.

Ovde bih završio, da ne dužim. U svakom slučaju, u danu za glasanje glasaću sa sva predložena zakonska akta.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, dosta toga dobrog je rečeno o ovih pet sporazuma u toku današnje diskusije i vidim da smo se u principu svi složili, i pozicija i opozicija, da je to nešto dobro. Jeste, to je stvarno nešto dobro, počev od toplovoda Obrenovac – Novi Beograd, do Evroazijkse unije i mislim da je to jedan mali fragment, odnosno delić onog projekta, da ne kažem programa „Srbija 2025“.

Mnogi su danas pričali o kreditima. Pa, kredite uzimaju najbogatiji kad ulažu u razvoj, kad otvaraju nove proizvodne pogone, kad stvaraju nešto, jer iz tog stvorenog novog kapitala vratiće i te kredite.

Nije vredelo onima koji su u prethodno periodu uzalud i uludo uzimali kredite i trošili na sve i svašta, pa i na Pionirski park i tamo neke rijalitije koji i dan danas traju, pa im danas smetaju. Ne bih više govorio o tome.

Ministar je mnogo dobrog rekao danas. Istakao je i o našem rejtingu itd, ali mislim da je slučajno zaboravio da pomene grad Beograd i „Mudis“ američku agenciju, koja je pohvalila sve ono što se radi u gradu Beogradu, finansijsku stabilnost, likvidnost i ono da više nema dugovanja kojih je bilo nekada davno u onom periodu kada ih je stvarala ova ekipa koja sada tvituje i putuje po Srbiji, a pokušava nešto da bojkotuje. Pa, ne možete da bojkotuje život. Ne mogu ništa da urade sa onim svojim besmislenim tvitovima, sa svojim dnevnim informativnim nedeljnim glasilima da u Srbiji ne valja ništa. Zar oni smatraju da je prosečan građanin Srbije toliko neobrazovan i da toliko ne poznaje neki stvari i da ne razume politiku? Razume mnogo, mnogo više, no oni sami.

Kad to kažem, pomenuću kampanju prethodnih mesec dana da se vidi N1. Ućutali su se, kad su svi argumenti da može da se vide ako oni to žele. Onda su obesmislili i sve ono što bi trebalo opozicija da radi, da kritikuje vlast, oni su pogodili građane Srbije u srce sa glupim filmom u dva dela, koji nije film, koji je čista propaganda, a zove se „Vladalac“.

Svako ko je to pogledao on je samo mislio da perspektivu i budućnost može da vidi samo sa Aleksandrom Vučićem i SNS, jer radi, jer stvara, za razliku od njih koji tvituju, koji pokušavaju, a danas me to posebno pogodilo u redovima kao čoveka koji je mnogo čega preživeo što ne valja, da ova skupštinska većina nije htela da usvoji neke zakone, a tiču se lečenja dece. Deset puta veća sredstva su sada odobrena nego 2012. godine upravo za lečenje dece u inostranstvu. Pa, zar pokušavaju i nečiju tuđu muku i nesreću da zloupotrebe? Vidi se sve.

Ja sam to nekada davno iskusio, nisam bio dete, a mnoga deca su iskusila, a hvala Bogu nemoj da imamo dece za lečenje u inostranstvu, što manje dece, to bolje, a država Srbija i ova većina i ova Vlada i ova vlast je obezbedila svoj toj deci sve ono što treba.

Šta danas pomenuti? Putujući cirkus Boška Obradovića ide od grada do grada. Nekada davno, kada sam ja bio mlad, bio je „Leteći cirkus Montija Pajtona“, mnogo dobra humoristička serija, a ovo što oni rade, obišli su četiri grada u kojima bi morali da imaju veliko uporište, ne liči ni na šta. Pet ljudi na šest mesta i on priča o nekim lažnim izborima, o redovnim izborima, o izborima koji su svake četiri godine? I, umesto da izađe, da ponudi nešto nasuprot onoga šta nudimo kao SNS, ova skupštinska većina, šta nudi ova Vlada, šta nudi predsednik Republike, oni se igraju. Igraju se opozicije.

Upravo zbog toga pozvaću sve naše građane da izađu na izbore koji nam sleduju u aprilu mesecu, da svojim glasom daju glas, da li će to biti slogan SNS ili neće, i kaže tamo - glas za našu decu, jer naša deca su sva. Hvala vam.