ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine. u Kraljevu.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine i na izborima održanim 21. juna 2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.10.2021.

Zahvaljujem.

Ministarko, državni sekretaru, koleginice i kolege, pre svega, dozvolite mi da svim vernicima, odnosno svim građanima Republike Srbije koji danas slave slavu čestitam slavu i da im poželim da je dugo slave u sreći i miru.

Ono što mene danas posebno ispunjava, hajde, reći ću, ponosom je to što su sa nama ne samo naše dve bivše koleginice iz ovih poslaničkih klupa, nego kao čoveku koji je porastao na obalama Ibra i Morave, ispod planine Goč, tu su i dve moje, hajde da kažem, drugarice. Tu su dve osobe koje ja znam još od njihovog, naglašavam njihovog, detinjstva. To me kao Kraljevčanina ispunjava ponosom.

Sada ću preći na ono zbog čega smo ovde danas, a to su dva vrlo dobra predloga, odnosno jedan predlog novog zakona i jedan predlog izmena i dopuna već postojećeg zakona.

Od 2003, 2004. i 2005. godine mnogi su mogli, i to je neko u prethodnim izlaganjima i pomenuo, mogli su da dopune, da izmene, da poboljšaju postojeće zakone. Niko se nije setio ili nije imao vremena, nije imao volje ili nije imao želje. Zadovoljstvo je što upravo ova ministarka, sa ekipom koju vodi u ministarstvu, je našla i vremena i volje i znanja da to upotpuni.

Zašto to govorim? Pa i ova dva zakona su upravo ono čemu težimo mi u SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ne samo jaka, ekonomski jaka Srbija, finansijski jaka Srbija, nego Srbija koja poštuje prava. Da li će Srbija u jednom trenutku biti član EU ili neće, mogu vam reći, to je sada najmanje bitno. Ono što je bitno je da sve ono što vredi, da sve ono što znači i sve ono što poboljšava, pre svega, život naših građana, što im olakšava život, to trebamo da preuzmemo iz EU i ona načela koja oni poštuju i vrednuju.

Mislim da su upravo ova dva zakona u tom pravcu. Znači, to su dva zakona koje prate onu Srbiju, Srbiju u 2025, agendu. Kada ovo govorim, ne govorim napamet. Vi ste svi čuli i ono vrlo iscrpno izlaganje gospođe Obradović, pročitali ste zakone i ne želim mnogo o tome da pričam, ali ono što je meni upalo u oči, to su upravo mišljenja Venecijanske komisije koja se ovde vrlo ceni i kada su u pitanju prava, pre svega, i ako nisam pravnik i SIGMA. Znači, organizacije koje su zajedno formirali EU i Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj i u saradnji sa te dve organizacije i ovo ministarstvo je radilo na izradi ova dva vrlo značajna dokumenta.

Ono što hoću da naglasim jeste da je bilo mnogo konsultacija, da je bilo javnih slušanja, zainteresovane javnosti, što je vrlo bitno i da su sve one primedbe koje su se kretale u okvirima prihvaćene i ugrađene u ovaj zakon.

Ono što bih posebno naglasio, poželeo i ja da kažem, to je nešto što sam mislio reći pre nego što su se javile kolege i Bakarec, a na kraju krajeva i ovlašćen predstavnik poslaničke grupe SNS, pa i ministarka. Zamolio bih sva ova tela nezavisna da jednom shvate da smo svi jednaki i da radimo u interesu svih građana Srbije, pa i predsednik Republike Srbije je jednak sa svim ostalim, predsednik i njegova porodica. Aleksandar Vučić je jak čovek. Može on da istrpi sve i ne plaši se. Mnogo je jači od svih njih koji okolo idu, kevću i pričaju gluposti. Znam to sigurno. Da nije takav ne bi Srbija bila ovo što jeste. Zar nije ružno komentarisati i napadati, pljuvati porodicu čoveka? Ako si nemoćan, ako si ljubomoran, ako znaš da je jak, ako znaš da ide u pravom pravcu, ako znaš da stvara jednu veliku Srbiju, veliku, veliku finansijski, veliku ekonomski svojim mladim ljudima, Srbiju u kojoj će mladi ostajati i Srbiju u koju će mladi živeti i stvarati pokolenja, pa pridruži mu se ili ga kritikuj ako nešto nije dobro uradio na tom delu, ne diraj u porodicu, jer niko ničiju porodicu sa ove strane nije ni pomenuo, ni napadao. Znači, institucije radite svoj posao, radite do kraja, svi smo jednaki i svi smo isti.

Da ne bih dužio mnogo, samo bih hteo da se obratim našim sugrađanima koji se do sada nisu vakcinisali. Govorim kao čovek koji je bio na ivici smrti i životu, upravo zbog te korone, za koju mnogi pričaju da ne postoji. Postoji. Ja sam osetio na svojoj koži. Zahvaljujući našim medicinskim radnicima i njihovim zalaganjem, ostao sam živ i zato primite vakcinu, jer ona je jedini spas u ovom trenutku. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa kada vidim da su pred nama danas ovako kvalitetni predlozi izmena i dopuna zakona, ne čudi me nervoza jednog dela opozicije, one opozicije bezidejne, jalove, bez programa, bez plana, bez članstva, bez podrške građana koja za svoje probleme pokušava da optuži čoveka koji sve ovo vodi, koji sve ovo radi, Aleksandra Vučića i na jedan besprizoran način pljuje njega i njegovu porodicu ničim izazvani.

Vidim da su ovih dana počeli i gospodina ministra Sinišu Malog, verovatno im smetaju uspesi. Uspesi, da, jer svi ovi predlozi izmene i dopune zakona su u duhu pre svega one agende „Srbija 20/25“. Srbija jaka, Srbija ekonomski jaka, Srbija finansijski jaka, Srbija u Evropi, ali ne ono - geografski u Evropi. Mi smo od uvek u Evropi, nego Srbije predvodnica ovog dela Evrope, kako svojim ponašanjem, tako svojim radom i tako svojim postupanjem.

Znate, ako nemate ideje i ako nemate šta loše da kažete za nekoga koji radi, koji stvara, onda će se baviti svim i svačim, pisanjem i udružićete se sa svima u okruženju i sa nekim državama iz susedstva, iz bivših republika Jugoslavije one velike, pričajući sve i svašta, a ne nudeći ništa.

Na njihovu žalost, na našu veliku radost ova epoha će biti zapamćena. Da, kao epoha Aleksandra Vučića. I to niko neće moći da pobije. To je ona jedna jedina istina. Rad i samo rad.

Ja mislim da i mi koliko god ko može od nas da se pridruži, da pomogne, da pospeši nećemo biti upisani tim zlatnim slovima i sasvim je normalno, ali mislim da je naš zadatak i naš cilj da skinemo makar jedan mali delić sa leđa bremena tog velikog čoveka. Kažem velikog, jer jeste veliki i fizički i kako god hoćete, a pre svega

istorijski. I istorija će to govoriti. Neće biti ni mene, neće biti ni većine od vas, kada će neko pričati, govoriti o ovom vremenu, o ovom vremenu u kome mi stvaramo zajedno sa tim čovekom, zajedno sa svim onim vladama od 2012. godine, pa nadam se i sledećih 10 godina.

Da ne govorim bez argumenata, pa to govori upravo ono što se dešava oko mog rodnog grada, oko Kraljeva. Vi imate informacije na medijima, a i obično svi govore o onom delu autoputa Moravskog koridora od Kruševca do Pojata, ali ja igrom slučaja pošto svakodnevno putujem za Beograd prođem kroz selo Adrane koje je nadomak Kraljeva, gde je jedno veliko gradilište, gde se radi 24 sata, neprekidno i gde se već vide konture tog dela autoputa koji će se spojiti tamo sa Preljinom koja će biti najveće čvorište puteva u Srbiji završetkom Koridora „Miloš Veliki“ i „Moravskog koridora“.

Da ne govorim o tome da mi srce zaigra kad vidim autobuse kao nekad davno u onoj staroj Jugoslaviji kada su autobusi išli od neke Šumarske škole, odnosno internata Šumarske škole do Magnohroma, Magnohroma koji je bio perionica razvoja industrijskog u Kraljevu, sada vidim natpise „Leoni“. Mnogi će mi reći – ah, Leoni. Uvek nalaze zamerke, iako će tu u skoroj budućnosti raditi 5.000 zaposlenih, tu nema samo radnika sa srednjom stručnom spremom ili … radnika, tu ima ekonomista, tu ima inženjera, tu ima i pravnika, manje, sasvim normalno, ni u jednoj fabrici nije bilo veliki broj inženjera u odnosu na broj proizvodnih radnika.

Imamo mi i projekte, evo danas je predsednik Vučić otvorio kampus NCR, gde 85% zaposlenih su visoko obrazovani i gde su u starosnoj dobi od 25 do 35 godina, a toga ima u Novom Sadu, toga ima u Nišu, Kragujevcu, a nadam se da će toga biti i u mom Kraljevu.

I kada sam govorio o uspesima, i o onome što oni bezidejni i bezuspešni, koji su uništavali ovu zemlju, čak ni imena neću da im pomenem, jer ne zavređuju da pričamo o njima, pomenuću „Telekom“. Da li je iko pomenuo „Telekom“ do pre četiri, pet godina? Niko. „Telekom“ je bio jedan uspavani gigant koji je radio neki posao, vodenica je mlela onako kako je voda okretala kolo, i „Telekom“ se probudio i postao je ono što treba da bude. Jedan telekomunikacioni i medijski, ali samo u distribuciji medijskih programa gigant.

Kad kažem - samo u distribuciji, pogrešio sam. Mislim da i stvaramo, i to stvaramo umetnička dela, veliki broj serija za zadnje dve, tri godine je iza onog natpisa ko je to proizveo stoji „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“ koji je uzdanica ove države, koji je naš motor i koji je nekad vredeo nekih 800 miliona evra, koliko se ja dobro sećam i niko nije hteo da uloži novac, odnosno da kupi, mislim da je čak vrlo dobro što ona vlada i premijer Aleksandar Vučić nisu dozvolili prodaju „Telekoma“, odnosno većinskog paketa „Telekoma“. Ostao je u stopostotnom vlasništvu države Srbije, građana i zaposlenih u „Telekomu“. On sad vredi nekih pet miliona evra. Zar to nije uspeh?

Zato ga sad pljuju svi, i Dajrekt medija, i Junajtet medija, i raznorazni vlasnici, Đilas, itd. ugroženi su im interesi, a „Telekom“ zastupa interese Republike Srbije.

Staću ovde pošto ima još kolega koji će govoriti iza mene o ovim kvalitetnim predlozima, o Srbiji 2025, o Srbiji budućnosti i o Srbiji mladosti.

Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, koleginice i kolege, pred nama je danas veoma bitan zakon, istorijski ja bih rekao, zakon koji je u skladu i sa svim zakonima koji smo donosili prethodnih godina, koji su se ticali ekonomskog oporavka i buđenja Srbije. Na ovaj način budi se Srbija, pokazuje svoju snagu.

Znate ono, ako sami sebe ne cenite, neće vas ceniti niko drugi. Mi smo imali situaciju zadnjih niz godina da kada prođete glavnim ulicama naših gradova, Beograda, Kragujevca, mog Kraljeva, čini vam se uveče da ste negde u Londonu, Sohou ili tamo negde u Njujorku. Svi natpisi, sve reklame su latinicom i na engleskom jeziku.

Ne bežim od toga. Bogu hvala, moramo biti deo sveta, ali moramo i negovati svoje. Čini mi se da u jednom periodu, delovalo je to kao da se stidimo svog srpskog imena, svog srpskog jezika i svog srpskog pisma, sve je bilo na engleskom. Mislim da je došao trenutak i ovo je pravi trenutak buđenja nacionalnog, ekonomskog, finansijskog oporavka Srbije, jedne velike Srbije.

Kad kažem velike Srbije, Srbija je velika koliko su veliki i njegovi građani i Srbi i Mađari i Hrvati i Bošnjaci i svi drugi. Ako smo srećni i zadovoljni, bogati duhom i ekonomski nezavisni, ovo će biti jedna velika Republika Srbija.

Šta hoću da kažem, a da ne oduzimam mnogo vremena pošto vremena imamo još malo, a dosta govornika, zadovoljstvo mi je da živim u Srbiji, u Srbiji u kojoj se poštuju sve vere i sve nacije. Evo, baš pored mene, dvorište susedno je protestantska crkva. Divni ljudi, dobre komšije, dobri i odani građani Republike Srbije. Druge vere, pa šta? Možda možemo nešto dobro da saznamo mi od njih i oni od nas i ono što je vrlo bitno, 11 jezika nacionalnih manjina je u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji, u zvaničnoj upotrebi i tako treba da bude. Znači, gde god imamo određeni broj građana druge nacionalne manjine, jezik te nacionalne manjine treba biti ravnopravan sa zvaničnim, po Ustavu, jezikom Republike Srbije, a to je srpski jezik i ćirilično pismo.

Jedino što mi smeta što na mnogim, baš na mnogim saobraćajnim znakovima ako su to u pitanju imena naselja, gradova, onaj ćirilični natpis je obično prekrečen nekom crnom bojom. No, to govori o kulturi onoga ko je to radio i ko je to pisao.

Šta hoću da kažem još? Zatiranje srpskog jezika i zatiranjem ćirilice, zatiremo i svoj identitet i tu temu ne bih mnogo širio, s obzirom da je profesor doktor Marko Atlagić fenomenalno i u onom svom uvodnom izlaganju i u ovom drugom obrazložio sve i o srpskom jeziku, i o ćirilici i o latinici i o svemu onom što nas interesuje i što bi trebalo da nas interesuje iz istorije neke tamo daleke od pre 2000. godine i ove sadašnje.

Ono što mi u ovom trenutku dosta smeta, a to mi se čini da je sve pod navodi plaštom rodne ravnopravnosti, ako je ko za rodnu ravnopravnost, ja sam prvi za rodnu ravnopravnost, ali smo toliko iskrivili jezik i u medijima, gledam i na ovim društvenim mrežama, a i u običnom govoru, govorimo neke reči koje nisu svojstvene nama. Pre svega se radi o profesijama. Nemojmo po svaku cenu da nešto nakaradno i mnogo mi liči na ovaj novokomponovani novohrvatski jezik.

Potrudimo se, ne možemo mi, obični smrtnici, ali oni lingvisti, profesori književnosti, profesori srpskog jezika, trebaju nekoga da upozore da ne treba po svaku cenu menjati nešto što je ispravno, što je u duhu jezika i što je u duhu našeg bića.

Da bi još neko govorio pored mene, reći ću – Srbija je velika i večita. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 25.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd Republika mesečno 42620.00 RSD 23.12.2013 - 08.01.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28400.00 RSD 17.06.2012 -
- Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) Javni mesečno 97400.00 RSD 01.03.2000 -