ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine. u Kraljevu.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine i na izborima održanim 21. juna 2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega moram da kažem da je vrlo teško govoriti iza kolege Arsića kada su ovakve teme na dnevnom redu. On je stvarno vrsni poznavalac i dosta toga je rekao on u svom kratkom govoru. Hvala mu na tome, ali bih podsetio na nešto kada su u pitanju naši kablovski emiteri.

Danas smo imali Odbor za telekomunikacije i bio je na dnevnom redu izveštaj RATEL-a, Izveštaj za 2019, i dalje lavovski deo kolača na tržištu medijskom drži SBB, po tom izveštaju, a to je tačan, zvaničan izveštaj, a to je 47% tržišta drže oni od milion i 800 pretplatnika. Na drugom mestu je Telekom Srbija sa 26%, a da ne pričam o stranim emiterima, oni su negde od osam, pa na niže.

Šta reći o zakonima koji su na današnjem dnevnom redu, o ovom setu zakona? Treba napomenuti da ceo decembar mesec mi imamo ovakve zakone, znači, finansijske zakone, zakon o budžetu, zakone koji govore o našoj budućnosti, koji govore o našoj sadašnjosti i svi ovi predloženi zakoni, od dva nova zakona, a to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji, su u cilju da pomognu život običnih građana i da pomognu rad naših preduzeća u ovim vremenima.

Drago mi je da ovaj naš mali brod, koji se zove Srbija, uspešno vodi jak kormilar po ovom nemirnom svetskom moru i prevazilazimo sve probleme, pre svega, ekonomske, koji nas očekuju, posebno izazvani pandemijom Kovida-19.

Da li se nešto promenilo u odnosu na prethodni period? Da, mnogo se promenilo. Nažalost, a na moje zadovoljstvo, čak i oni mali ostaci prethodnog režima ne mogu da daju nikakve konkretne zamerke na predložene zakone, kako na ove koji su danas na dnevnom redu, tako i na Zakon o budžetu i na sve one prateće zakone koje smo razmatrali ovih dana.

Skrenuću malo sa teme, meni je zadovoljstvo da sam mogao ovih dana da učestvujem u razgovorima gde naši, govorim o našim privrednicima, razgovarajući sa lokalnim samoupravama, insistiraju na nečemu što je meni bilo nepojmljivo dugi vremenski period. Setiću se da u onom starom uređenju, komunističkom, samo je "Prvi maj" u Pirotu imao fabrički dečji vrtić. Vidim da je to sada intencija. Znači, u mom gradu, u Kraljevu, privrednici, kako naši lokalni, domaći, tako i privrednici koji su u zadnje tri, četiri godine došli iz inostranstva, razgovaraju o zajedničkom projektu otvaranja radničkih vrtića. Šta to govori? Govori da se deca rađaju, da imamo budućnost i da tu decu neko može da izdržava, da ih hrani, da imaju zaposlene roditelje, dva zaposlena roditelja. Kad svi ti privrednici insistiraju na otvaranju fabričkih vrtića, šta to govori? Govori da smo vodili uspešnu ekonomsku politiku, da vodimo uspešnu natalnu politiku i da Srbija ima budućnost. Zar to nije cilj svih nas? Jeste.

Biću kratak, jer mislim da je vremena malo ostalo, a ima i mladih kolega koji treba da govore, a ja sam govorio za ove godine. Šta neko može da kaže ako je preko šest milijardi evra uloženo u prethodnom periodu u oporavak i zaštitu naše privrede? Šta može neko da kaže na onih 100 evra koje je dobio svaki punoletni građanin Republike Srbije? Šta može neko da kaže na onaj pozitivni rejting - BB+ koji je juče potvrđen za ovu našu malu, veliku srcem, veliku radom, ali malu teritorijalno i malu brojem stanovnika, zemlju? Šta može neko da kaže na ono što se priprema već 18. za naše penzionere, na 5.000 dinara za svakog? Šta može neko da kaže kada mi ostvarujemo u drugom ili trećem kvartalu dobru privrednu aktivnost, što se vidi? Znači, uspešni smo na svim poljima. Šta može neko da kaže ako je ova Vlada uspela da u prethodnih devet meseci podeli šest minimalnih zarada ugostiteljstvu, hotelijerstvu, tamo gde je najosetljivije, gde su najveći gubici i gde se najmanje radi? Na kraju, završiću sa tim, šta može neko da kaže ako je stopa nezaposlenosti 9%? Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.11.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, otprilike svake godine u ovo doba pred Zakon o budžetu kao krovni zakon u toku jedne fiskalne godine raspravljamo o poreskim zakonima i o carinskim zakonima. Tako i ove godine. Pred nama su pet predloga dopuna i izmena zakona, od toga dva carinska i tri poreska.

Kada su u pitanju ovi carinski zakoni, pre svega to je usklađivanje sa zakonima koji su doneti u prethodnoj, odnosno u ovoj godini, u onom prethodnom sazivu i tiču se poboljšanja kvaliteta rada, pre svega carina i carinskih ispostava.

Kada govorimo o poreskim zakonima treba napomenuti da jedan od stubova finansiranja države upravo jesu porezi i za razliku od nekih drugih vlada, ova Vlada ima kontinuitet koji su započeli 2012. godine da ne povećavamo fiskalne namete, nego da to pravično raspodelimo, da sveobuhvatno izvršimo naplatu poreza i gde god možemo pokušamo da rasteretimo pre svega privredu, a i građane. Upravo i ove izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu i Zakona o administrativnim taksama to govore.

Kada govorim već o Zakonu o administrativnim taksama treba napomenuti da u ovom zakonskom predlogu postoji 20 novih taksi, ali odmah treba reći da 17 je već u primeni, 13, izvinjavam se, je već u primeni tako da one neće opteretiti ni privredu, ni građane, nego će se samo zakonski uobličiti. Takođe, ovde treba napomenuti da ukidamo 17 postojećih taksi. Pre svega, onih koji se odnose na poljoprivredu i neću navoditi šta još.

Gde smo uveli nove takse? Nove takse smo uveli, pre svega, kod intelektualne svojine, kod sprečavanja pranja novca, u oblasti zdravstva i upravo kod carinskih postupaka gde i jeste na dnevnom redu jedan od zakona, Zakon o izmenama i dopunama carina.

Moje kolege iz Kraljeva su ovde pomenule u prethodnim izlaganjima kvalitet rada filijale u Kraljevu, kako se naplaćuje porez i kako to korektno radi. Ja bih voleo, neću hvaliti ni filijalu ni njihov rad, voleo bih da ta naplata bude na još većem nivou, da procenat naplate bude još bolji, jer to će se odraziti na kvalitet života svih nas koji živimo u Kraljevu. Imaćemo mnogo više novca za sve ono infrastrukturno šta je u nadležnosti grada, a nije u nadležnosti Republike. Znači, i za lokalne puteve, za kanalizaciju, za vodovod, a hvala Bogu, politika pre svega predsednika Vučića, SNS i ove Vlade jeste novo zapošljavanje. Kroz svakog novog zaposlenog radnika, ostvaruje se i određeni benefit što se tiče lokalne samouprave i ona ubira određene poreze i doprinose.

Reći ću još ovde samo da izmene i dopune Zakona za porez na imovinu su urađene upravo zbog usklađivanja sa drugim propisima i zakonima. Tu ću napomenuti neke zakone koje smo mi u prethodnom sazivu doneli, a to je Zakon o investicionim fondovima i Zakon o alternativnim fondovima, kao i ono što je najvažnije, upravo se vraćam na onu priču kada sam pomenuo Kraljevo, prenošenje nadležnosti za naplatu, utvrđivanje i kontrolu poreza na nasleđe i poklon na lokalnu samoupravu, što mislim da će mnogo rasteretiti poresku upravu, a doneće dosta dobre rezultate.

Nadam se da će svi zakonski predlozi Ministarstva finansija i ubuduće biti ovakvi kakvi su bili u prethodne četiri godine, kvalitetni, sveobuhvatni i u cilju napretka, pre svega ekonomije, naše Republike. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 26.02.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Koleginice i kolege, gospodine ministre, žalosno je što kolega celu ovu priču ovog zakona, vrlo teškog zakona, svodi na to da li je to zakon koji odgovara poziciji ili opoziciji. Ne donosimo zakon ni zbog pozicije ni zbog opozicije, donosimo zbog roditelja, zbog roditelja koji su izgubili svoju decu, čija su deca nestala u prethodnom periodu.

Ono što me raduje je da se kolege koje do sada nisu cenile vrednosti EU mnogo pozivaju danas u svojim govorima na Evropski sud u Strazburu, ali trebali su da pročitaju sve do kraja i da dođu na javno slušanje koje je bilo organizovano ovde u Maloj sali u Skupštini Republike Srbije i da čuju šta je reko ovlašćeni predstavnik Evropskog suda u Strazburu, gospodin Sumberg, da je saglasan sa svim predloženim u zakonu i da traži da se zakon što pre donese. Ko je hteo mogao je da pročita, da nam ovde ne drži predavanje, ali dobro je što zakonodavci EU dobijaju sve više i više pristalica kod nas.

Mnogo smo danas pričali o nadoknadama. Cilj zakona nisu nadoknade. Vrlo je ružno da nečiji bol, da nečiju patnju svodimo na nadoknadu. Nadoknada je nešto što smo dužni i po presudi Suda u Strazburu, a i po našem zakonodavstvu, da definišemo i da stavimo kao zadnji član u ovom zakonu. Zato je i stavljeno, neko od kolega je kritikovao, oni koji hoće, zašto mogu da podnesu zahtev, pa upravo zbog toga, ko bude hteo, on će i podneti zahtev za nadoknadu, jer cilj zakona nije nadoknada.

Cilj je upravo ono što mnogi ovde kritikuju – da istražni organi, da tužilaštvo, da sudovi sve one predmete koji su pokrenuti i koji će se pokrenuti, odnosno Viši sud, dovede do kraja i da pokuša, a cilj ovog zakona i svih nas koji diskutujemo sa strane pozicije o ovom zakonu upravo jeste da svim roditeljima koji sumnjaju, koji smatraju da su njihova deca oteta omogućimo da dođu do dokumentacije. Negde će to biti moguće, negde neće, da na osnovu te dokumentacije pokrenu nekakve sporove i ukoliko se utvrdi nečija krivična odgovornost, taj krivično odgovara.

Ovde ću reći da sam nekada davno, kao mlad čovek, razmišljao – boga mi, o čemu ovi ljudi zbore, a upravo u tom periodu, kada sam i ja rođen, periodu 50-ih, 60-ih, 70-ih godina mnogo takvih slučajeva je bilo i mnogi roditelji, odnosno majke, pre svega, su živele dugo sa osećajem da im nešto nedostaje, nešto što je njihovo, a nešto što je živo. Niko nije imao snage, ni jedna, ni druga, ni treća vlast, ni svi oni koji su vladali pre 2012. godine da se suoče sa ovim problemom i da ga otvore.

Zašto kritikovati nekog ko je nešto počeo? Vrlo je ružno da kritikujemo nekog ko želi da radi, pa i treba ga kritikovati ako ne radi dobro, ali pomozite mu, recite sa svojim dobrim predlozima, sa dobrim amandmanima. Verovatno su svi oni koji imaju primedbe dali amandmane na ovaj zakon, da poboljšaju zakon, da pomognu tim roditeljima.

Ovde je više puta rečeno da nisu učestvovala udruženja roditelja u raspravi, u javnoj raspravi, u javnom slušanju. Učestvovali su mnogi roditelji, mnoga udruženja. Neka udruženja nisu, pa i ne možemo ih nikada okupiti sve koji su zainteresovani za određenu temu da o nečemu govore, da nešto razmatraju.

Mislim da je ovo zakon, kao i većina zakona koje donosimo, napredan, da je to zakon, ne za prošlost, nego za budućnost.

Ono što ću pomenuti danas, a to je nešto što je vrlo ružno, kampanja koja se vodi. Juče smo imali konferenciju za štampu, nije ista tema, govorili smo o udruženjima invalida i o onome šta oni kroz novi Zakon o igrama na sreću dobijaju. Nijedno pitanje na konferenciju za štampu nije bilo o toj temi. Sva pitanja su bila o nadoknadi, 10 pitanja je bilo o nadoknadi za ljude čija su deca oteta ili nestala.

Nadoknada, ponavljam, nije sada tema. Nadoknada je nešto što je zadnje u Predlogu zakona. Sigurno da će u danu za glasanje većina glasati za ovaj predlog zakona, a ako bude u primeni zakona došlo do nekih novih saznanja, u svakom slučaju vladajuća većina, ova koja je pokrenula pitanje i koja će, siguran sam, biti na vlasti iza ovih izbora, će nadograditi zakon. Hvala vam.

Imovinska karta

(Kraljevo, 25.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd Republika mesečno 42620.00 RSD 23.12.2013 - 08.01.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28400.00 RSD 17.06.2012 -
- Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) Javni mesečno 97400.00 RSD 01.03.2000 -