ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine. u Kraljevu.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine i na izborima održanim 21. juna 2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 13:40

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.04.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospodine ministre, kolege i kolege, trudiću se da u svom izlaganju ne pominjem procente i brojeve, jer smo to više puta danas čuli, na kraju krajeva i gospodin ministar je to vrlo lepo obrazložio u svom uvodnom izlaganju, ali upravo me njegovo uvodno izlaganje podstaklo da usmerim svoju diskusiju na jednu drugu temu.

Ministar je istakao da tri osnovna, odnosno ključna razloga za ovaj rebalans su bitka protiv korona virusa, podizanje standarda i završetak kapitalnih investicija, i ovde ću pomenuti da je to 7,2% BDP.

Prva tema, borba protiv korona virusa, me upravo i potakla na ovu priču. Jedan emotivan nastup gospodina ministra na Odboru za finansije, kada je u diskusiji, odnosno u raspravi sa predsednikom Fiskalnog saveta, bila je neka primedba zašto trošiti toliki novac. Ministar je istakao da su na prvom mestu su naši građani i njihovi životi i njihovo zdravlje. Nastupio je ne kao ministar finansija, nego kao čovek.

To je ona priča koju sprovodi SNS, predsednik Aleksandar Vučić, ova Vlada i svi mi poslanici u Narodnoj skupštini. Da, borba za naše građane, za njihovu budućnost. Za razliku od onih restlova bivšeg režima, kažem restlova, jer jesu restlovi koji su se bavili sami sobom i svojim bogatstvom i sada nama spočitavaju nešto što su nam oni doneli. Doneli su nam beznađe, doneli su nam jednu veliku inflaciju, uništavanje 400 hiljada radnih mesta, zatvaranje svih fabrika.

Mi danas i u ovom rebalansu budžeta vraćamo njihove dugove, i njihove kredite koje su podizali pod krajnje nepovoljnim uslovima 7% i više, kamate. Šta radimo? Radimo onako kako treba, domaćinski, i ponašamo se domaćinski. Razmišljamo o budućnosti, razmišljamo o našim mladima, zadržavamo naše građane ovde, i pre svega naše obrazovane stručnjake.

Ono što smo posebno hteo da istaknem, to je već govorio gospodin, Marijan Rističević, to je ono naknadno ulaganje ovim rebalansom u poljoprivredu, koja nama mnogo znači i koja je veliki oslonac u našem privrednom zamahu. Tu je na dnevnom redu treći paket mera, znači, pomoći i građanima i privrednim subjektima i ovde ću opet pomenuti neki procenat. Znači, u prošloj i ovoj godini mi smo obezbedili 17,2% BDP za pomoć privredi.

Svi ti rezultati stoje. Onaj ko ne želi da vidi, on neće videti uvek, kritikovaće nešto jer nema ideje. Ako je to dobronamerna kritika, ako je to kritika sa idejama, sa novim predlozima, ja bih je rado prihvatio. Vi ne vidite ništa sem što je nekome žao što je neko uspešan i što će sigurno dugo vladati na zadovoljstvo pre svega građana, jer smo tu upravo zbog građana, nismo zbog nas samih.

Ovde ću pomenuti i onih 65 projekata kanalizacione infrastrukture. Kao Kraljevčanin neću biti nezadovoljan i ljubomoran, jer i Kraljevo ima jedan veliki projekat koji je uz Evropsku banku za razvoj se sprovodi, to je prečistač koji je vrednosti 21 milion. To je nešto kapitalno, ne samo za grad Kraljevo nego za našu Republiku.

Krajem godine kada se bude radio budžet za 2022. godinu javiti i onda ću insistirati na tome da jedan projekat koji se nadam, do tada ćemo sačiniti projektnu dokumentaciju u Krljevu, a to je vodosnabdevanje sa sistema vodo Lopatnica, da to bude nešto bitno i vrlo važno za Republiku Srbiju, kao što vodosnabdevanje jeste. Hvala vam.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Gospođo ministarko, koleginice i kolege stvarno čovek nema šta novo i epohalno da doda posle ovako dobrih diskusija i kvalitetnih diskusija celoga dana. Bilo je tu i sukobljenih mišljenja, ali uz obrazloženje i jedne i druge strane.

Ono šta bih ja posebno istakao u ovom trenutku to je ono što sam i u prethodnom sazivu više puta pominjao. Ova Vlada, predsednik Republike i ova skupštinska većina stvarno sprovode ono što su bile naše krilatice i u onim izborima prethodnim i u ovim zadnjim, za budućnost i za našu decu. Upravo to govori i ovaj set zakona, ova dva zakona i dve izmene i dopune već postojećih zakona. Pričamo o budućnosti, pričamo o onome šta čeka Srbiju u nekom periodu koji nam sleduje i pričamo o tome da za razliku od ljudi koji zloupotrebljavaju ekologiju, pre svega ekologiju i zelenu energiju sa nekim protestima koji se završavaju sa političkim zahtevima. Ne, za razliku od njih koji su u nekom prethodnom periodu očistili Srbiju, očistili su je stvarno, očistili su je od novca, od preduzeća, od fabrika, od mladih koji su u tom periodu odlazili u inostranstvo.

Mi gledamo u budućnost i pričamo o budućnosti. Tu bih se složio sa kolegom Goranom Kovačevićem – polako, i ovo jeste mali korak kako je rekla gospođa ministarka – mali korak u svim ovim zakonima za opet našu budućnost.

Da se ne bih ponavljao, ja ću samo pomenuti nešto šta sam ja doživeo kao član Odbora za privredu. Bio sam u parlamentarnoj delegaciji koja je bila u Saveznoj Republici Nemačkoj i tamo smo videli sve ono šta oni predviđaju iz adnjih 25, odnosno 30 godina već rade na tome, a to su zeleni gradovi.

Bili smo u jednom gradiću do Berlina gde smo videli sve te benefite obnovljivih izvora električne energije. Znači, od hlađenja, zagrevanja stambenih jedinica, od autobusa, automobila koji se kreću na solarni pogon, pa do milion nekih novih stvari. Šta je problem i za Nemačku? To je ono u šta i mi ne smemo i ne želimo da uđemo u ovom trenutku, znači energetska zavisnost.

Srbija mora da bude stabilna, da bude energetski nezavisna i zato se slažem sa Goranom kada kaže – polako. Polako sa termoelektranama. Jeste naš cilj, jeste naš zadatak da u jednom trenutku nemamo termoelektrana i da nemamo tu proizvodnju, i u Nemačkoj je to slučaj. Najskuplja električna energija se proizvodi upravo iz termoelektrana. Niko kod njih još uvek nije zatvorio ni u Šlajziju, ni u Roru, ni bilo gde jedan rudnik, jer i od tih rudnika žive neki Nemci koji izdržavaju svoje porodice, a to je isti slučaj i u Srbiji.

Znam da su dobronamerne i primedbe gospodina Janeza Kopača i Evropske energetske zajednice, ali ne treba žuriti. Treba tražiti sve te nove načine u proizvodnji pre svega električne energije i mislim da upravo ovaj set zakona donosi ono, a što je to i gospodin Komlenski malopre u svom izlaganju pomenuo, da i mi kao privatna lica, kao domaćinstva proizvodimo određenu količinu električne energije. Opet ću se vratiti na neki inostranstvo, na dobar primer iz inostranstva, ja sam u Italiji gledao da svaki autoput snabdeva, odnosno samog sebe opslužuje električnom energijom preko solarnih panela. Znači, nema objekta koji radi na, kako se već zove, onaj njihov energetski proizvođač.

To sam primetio u tržnim centrima. Svaki tržni centar je napravio parkinge pokrivene i svi ti parkinzi su u stvari pokriveni sa panelima za solarnu energiju, pa se na taj način snabdevaju i svi ti tržni centri.

Kada pominjemo vetroparkove, Srbija je već krenula u jednu agresivnu, hajde da kažem, kampanju otvaranja vetroparkova, ali i to sam primetio kao problem u Nemačkoj. Oni na severu imaju milione i milione vetroparkova i šta se desi? Desi se da debalans u proizvodnji i tražnji. Onda u onom periodu kad vam ne treba električna energija vetroparkovi stvaraju ogromne količine energije, vi skidate cenu, što opet nije dobro za onoga za onog ko je uložio i koji je investirao u to, a u onom trenutku kada vam ta energija treba, vi je nemate. Oni to pokušavaju da reše, a mislim da možemo i mi u projektovanju zgrada u budućnosti, kada budemo radili, da sve bude i grejanje i leti hlađenje na istom sistemu i sa istog izvora energije i onda ne bi bilo debalansa.

Da ne dužim, jer ima još iza mene kolega koji bi rekli neku reč, u svakom slučaju ja i moja poslanička grupa glasaće za ove dobre zakonske predloge. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.12.2020.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, pre svega moram da kažem da je vrlo teško govoriti iza kolege Arsića kada su ovakve teme na dnevnom redu. On je stvarno vrsni poznavalac i dosta toga je rekao on u svom kratkom govoru. Hvala mu na tome, ali bih podsetio na nešto kada su u pitanju naši kablovski emiteri.

Danas smo imali Odbor za telekomunikacije i bio je na dnevnom redu izveštaj RATEL-a, Izveštaj za 2019, i dalje lavovski deo kolača na tržištu medijskom drži SBB, po tom izveštaju, a to je tačan, zvaničan izveštaj, a to je 47% tržišta drže oni od milion i 800 pretplatnika. Na drugom mestu je Telekom Srbija sa 26%, a da ne pričam o stranim emiterima, oni su negde od osam, pa na niže.

Šta reći o zakonima koji su na današnjem dnevnom redu, o ovom setu zakona? Treba napomenuti da ceo decembar mesec mi imamo ovakve zakone, znači, finansijske zakone, zakon o budžetu, zakone koji govore o našoj budućnosti, koji govore o našoj sadašnjosti i svi ovi predloženi zakoni, od dva nova zakona, a to su Zakon o digitalnoj imovini i Zakon o fiskalizaciji, su u cilju da pomognu život običnih građana i da pomognu rad naših preduzeća u ovim vremenima.

Drago mi je da ovaj naš mali brod, koji se zove Srbija, uspešno vodi jak kormilar po ovom nemirnom svetskom moru i prevazilazimo sve probleme, pre svega, ekonomske, koji nas očekuju, posebno izazvani pandemijom Kovida-19.

Da li se nešto promenilo u odnosu na prethodni period? Da, mnogo se promenilo. Nažalost, a na moje zadovoljstvo, čak i oni mali ostaci prethodnog režima ne mogu da daju nikakve konkretne zamerke na predložene zakone, kako na ove koji su danas na dnevnom redu, tako i na Zakon o budžetu i na sve one prateće zakone koje smo razmatrali ovih dana.

Skrenuću malo sa teme, meni je zadovoljstvo da sam mogao ovih dana da učestvujem u razgovorima gde naši, govorim o našim privrednicima, razgovarajući sa lokalnim samoupravama, insistiraju na nečemu što je meni bilo nepojmljivo dugi vremenski period. Setiću se da u onom starom uređenju, komunističkom, samo je "Prvi maj" u Pirotu imao fabrički dečji vrtić. Vidim da je to sada intencija. Znači, u mom gradu, u Kraljevu, privrednici, kako naši lokalni, domaći, tako i privrednici koji su u zadnje tri, četiri godine došli iz inostranstva, razgovaraju o zajedničkom projektu otvaranja radničkih vrtića. Šta to govori? Govori da se deca rađaju, da imamo budućnost i da tu decu neko može da izdržava, da ih hrani, da imaju zaposlene roditelje, dva zaposlena roditelja. Kad svi ti privrednici insistiraju na otvaranju fabričkih vrtića, šta to govori? Govori da smo vodili uspešnu ekonomsku politiku, da vodimo uspešnu natalnu politiku i da Srbija ima budućnost. Zar to nije cilj svih nas? Jeste.

Biću kratak, jer mislim da je vremena malo ostalo, a ima i mladih kolega koji treba da govore, a ja sam govorio za ove godine. Šta neko može da kaže ako je preko šest milijardi evra uloženo u prethodnom periodu u oporavak i zaštitu naše privrede? Šta može neko da kaže na onih 100 evra koje je dobio svaki punoletni građanin Republike Srbije? Šta može neko da kaže na onaj pozitivni rejting - BB+ koji je juče potvrđen za ovu našu malu, veliku srcem, veliku radom, ali malu teritorijalno i malu brojem stanovnika, zemlju? Šta može neko da kaže na ono što se priprema već 18. za naše penzionere, na 5.000 dinara za svakog? Šta može neko da kaže kada mi ostvarujemo u drugom ili trećem kvartalu dobru privrednu aktivnost, što se vidi? Znači, uspešni smo na svim poljima. Šta može neko da kaže ako je ova Vlada uspela da u prethodnih devet meseci podeli šest minimalnih zarada ugostiteljstvu, hotelijerstvu, tamo gde je najosetljivije, gde su najveći gubici i gde se najmanje radi? Na kraju, završiću sa tim, šta može neko da kaže ako je stopa nezaposlenosti 9%? Hvala vam.

Imovinska karta

(Kraljevo, 25.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Skupštine Akcionarsko drušvo Železnice Srbije, Beograd Republika mesečno 42620.00 RSD 23.12.2013 - 08.01.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Paušal) Republika mesečno 28400.00 RSD 17.06.2012 -
- Telekom Srbija A.D., Beograd (Stalni rad) Javni mesečno 97400.00 RSD 01.03.2000 -