Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministarko, gospođo direktore, gospodine Iliću, imam pregršt razloga da diskutujem o predlogu današnjeg zakona, jer je zakon dobar i koncizan. Drugi razlog je danas više puta pominjani aerodrom „Morava“ Lađevci kod Kraljeva, pošto sam ja iz Kraljeva, a i sa gospođom ministarkom i gospodinom Ilićem sam više puta bio tamo. Treći razlog, a na njega me je podsetio gospodin, odnosno kolega Mileta, to je aero-planska radionica Vazduhoplovno-tehničkog zavoda ili fabrika aviona osnovana 1927. godine u Kraljevu. Nažalost, posle 1945. godine ta proizvodnja koja je izmeštena nije vraćena. Avioni su se proizvodili po francuskoj licenci Brege 19 – 425 aviona i Dornije Do 17 – 36, 37 aviona. Danas u Kraljevu postoji jedna mala privatna fabrika koja proizvodi turističke avione. To je „Aero East Europe“, poznati po svom avionu Sila 450 C. Nadam se da će ta mala porodična fabrika prerasti u velikog proizvođača, obzirom da svoje avione izvozi u Evropu i Ameriku. Mislim da su imali veliki izvoz u Nemačku.
Pre nego što nešto više kažem o Lađevcima, pošto su Lađevci bili tema i drago mi je da su Lađevci tema, jer to govori da Vlada radi prave projekte i na pravi način radi, da prepoznaje probleme velikog dela Republike Srbije. Ja prepoznajem probleme tri velika okruga: Raškog, Moravičkog i Šumadijskog. Sa rešavanjem problema aerodroma Lađevci biće i njihov put u svet lakši i mnogo brži.
Pomenuću da je ovim predlogom zakona izmenjeno preko 80 članova postojećeg zakonika i da je osnovni razlog izmena i dopuna usklađivanje sa standardima i praksom Evropske unije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo.
Takođe, ovim predlogom zakona se vrši usklađivanje pojma i definicija, što jeste osnov, kao i pravila letenja sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu. Ovde se prvi put na pravi način tretira problem bespilotnog vazduhoplovstva, kao i pominjane zabrane, odnosno zabranjene zone letenja, opasne i uslovno zabranjene zone letenja.
Predlogom zakona obrazuje se nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu. Definiše se i zaštita podataka koje Direktorat prikuplja, utvrđuje se i razlika između planova leta vazduhoplova uopšte i u operativnom saobraćaju. Direktorat odobrava mreže ruta vazdušnog saobraćaja. Definišu se obaveze pružaoca usluga, kao i priznavanje i način priznavanja sertifikata, kako za one van EU, a za sertifikate izdate u EU postupak ne postoji i sertifikat se priznaje bez vođenja postupka.
Ovim predlogom zakona vrši se usklađivanje pojmova javnog avio prevoza, redovnog avio prevoza, kao i opštih uslova za izdavanje operativne dozvole avio prevoznika. Predlogom zakona bliže se definišu finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole, u skladu sa uredbom Evropskog parlamenta i Saveta broj 1008 od 2008. godine. Finansijska stabilnost je vrlo važna zato što je direktno proporcionalna sa bezbednošću u vazduhoplovima.
Novina je i privremena operativna dozvola, takođe, sertifikat vazduhoplovnog operatera, definiše se izdavanje vazduhoplova sa posadom. U svakom slučaju su pojednostavljene procedure stranom avio prevozniku, kako bi obavljao javni avio prevoz sa Republikom Srbijom. Definiše se i ograničavanje i uspostavljanje javnog avio prevoza. Definiše se usaglašavanje redova letenja, uvođenje pojma „svota“ čija je primena obavezujuća na osnovu potvrđenog sporazuma.
Definišu se i ograničavanja u uspostavljanju javnog avio-prevoza, definiše se usaglašavanje redova letenja, uvođenje pojma „svota“, čija je primena obavezujuća na osnovu potvrđenog sporazuma.
Ono što sam primetio je da je najviše izmena i dopuna bilo u Glavi 6 – aerodromi, i to je oblast koja me najviše interesuje. Pre svega, pojmovi – korišćenje i podela aerodroma, gde su aerodromi podeljeni na civilne, vojne i mešovite, s tim da se detaljnije definišu uslovi za sticanje svojstva mešovitog aerodroma, kao i sertifikati, dozvole i saglasnosti za korišćenje istih. Ovim Predlogom zakona se takođe van snage stavljaju i dosadašnje podele na aerodrome, letelišta i terene.
Predlogom zakona definiše se oblast planiranja, projektovanja i izrade aerodroma, održavanje aerodroma kao i aerodromskih službi, usluge zemaljskih opsluživanja i, na kraju krajeva, i pojam heliodroma.
Ono o čemu ću nešto više govoriti je aerodrom „Morava“, koji se nalazi u Lađevcima pored Kraljeva. Svi mi očekujemo vrlo brzo formiranje preduzeća „Aerodromi Srbije“ i mislimo da će to biti veliki korak, da i naš aerodrom „Morava“ Lađevci konačno stane na svoje noge.
Danas smo slušali ko je šta počeo i ko je šta završio. Istina je. Raspitivao sam se i ministarka je stvarno rekla jednu istinu – da je objekat aerodromske zgrade fenomenalno urađen, da je to nešto moderno, da su čak u podzemlju, gde mi nismo išli, urađene najmodernije mašine koje, nažalost, od 2012. godine niko ne održava, niti su u funkciji. Znači, ne vredi održavati te mašine koje, pre svega, služe za prečišćavanje otpadnih voda itd, zato što na tom terenu ne postoji ni kanalizacija niti bilo šta drugo, tako da su uložili ogromne novce u nešto što stoji, a nismo uložili ogromne novce u pistu. Istina je da svi oni koji su stručni, kompetentni, a pre svega ljudi koji rade tamo na aerodromu „Lađevci“, koji su po vokaciji ljudi koji se bave vazduhoplovstvom, rekli su da je bilo mnogo, hajde da ne upotrebim izraz pametnije, ali da je bilo mnogo trezvenije uraditi tu poletno-sletnu stazu, a postaviti, ako mora da bude, a mora da bude, postaviti kontejner, koji će u prvom trenutku da služi ovoj svojoj svrsi.
Nažalost, čujem ovde neke priče o Turcima, to smo slušali poslednjih više godina, meni je ovo drugi mandat u parlamentu, o toj donaciji, da li je to 12, 14 miliona, itd. Na kraju je računica govorila da će ta donacija biti mnogo skuplja nego da je neko sam platio i finansirao izgradnju te poletno-sletne staze. Ono što je najveći problem, to je što ta poletno-sletna staza nije urađena ni u širini ni u dužini. Znači, nedostaje nam pista i u dužini i u širini.
Vlada Republike Srbije je prepoznala taj problem. Meni je bilo zadovoljstvo da sam učestvovao u razgovorima u kojima je bila i ministarka i gospodin Zoran Ilić i već ubrzano krećemo da rešimo taj problem. Nadam se da ćemo u dogledno vreme, a to će biti verovatno sledeća godina, dovesti nameni aerodrom. Ovde je neko pominjao ATR, pa i „Antonovi“ su mnogo puta sletali na taj aerodrom, pre mnogo godina, oni vojni, teretni.
Ono što će doneti boljitak, pre svega građanima Kragujevca, Kraljeva, Čačka, a pre svega Šumadijskom, Raškom i Moravičkom okrugu, upravo je taj aerodrom. U planu je i kargo centar, na tih 300 hektara oko aerodroma. To jeste jedna velika investicija. Ono što ministarka zna, pošto je bila ministar energetike, pored aerodroma, u neposrednoj blizini postoji najbogatije nalazište mrkog uglja u Srbiji, čije se rezerve procenjuju na 100 tona i mislimo da nam i to otvara neke velike perspektive za razvoj tog područja.
Ono što je u domenu ovog istog ministarstva, to je završetak auto-puta Preljina-Beograd, s obzirom da je aerodrom „Lađevci“ na nekih 15 km od Preljine, na 12 km od Kraljeva, na 15 km od Čačka, na 30 km od Kragujevca, što će doneti mnogo prednosti i poboljšati uslove života, pre svega stanovnicima tih područja.
Ne bih više da širim, pošto su kolege dosta toga rekle. Zahvaljujem se i u svakom slučaju glasaću za Predlog ovog zakona.