Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, znači, mi danas u ove tri tačke koje se tiču delegacije i sastava odbora ustvari govorimo sami o sebi i radimo na svojim poslovima, da tako kažem, skupštinskim.
Znači, jednostavno to se vidi iz sastava ovih odluka o delegacijama i odborima i ove odluke pokazuju da Skupština odlično radi i samo bih se na kratko na to osvrnuo.
Skupština, koliko ja pažljivo pratim, a pratim u poslednjih 20 godina, nikada bolje nije radila nego u ovih pola godine i to zbog toga zato što 243 nas radi konstruktivno i guramo Srbiju u jednom najboljem pravcu.
Istina je da u Skupštini imamo malobrojnu opoziciju, ima ih sedmoro, ali to nije naša krivica. Međutim, moraću da vas podsetim i da primetim da oni sada nisu tu. Evo, kamera neka pokaže da li je bilo kod od njih? Nije. Nego, da li su danas ceo dan tu? Pa, nisu, a da li su juče bili tu? Pa, nisu, a da li će sutra biti tu? Pa, neće, oni su tu samo u onim retkim prilikama kad mogu da steknu nekakav politički poen u nekakvom najgledanijem terminu, da izvrše neku kratku samopromociju i da najčešće napadaju državu Srbiju da je zločinačka, da je ubijala Bošnjake i Albance i sve ostale besmislice. Ali, to kažem što njih ima sedmoro je u stvari odlično, trebalo bi da ih bude i više, međutim ja ih pozivam da dođu da rade.
Međutim, to što opozicija nije brojnija to je kriv onaj kukavički Đilasovski deo politički stranaka koji nisu smogli snage da učestvuju na prošlim izborima, a onda danas te đilasovske kukavice osporavaju legitimitet ove Skupštine i prosto ja ću se u narednom delu govora osvrnuti na neke stvari koje se tiču ove Skupštine, tiču se naravno i delegacija i sastava Odbora, odnosno na onaj način da se nekada možemo zapitati, kao prošlog juna, tj. prošlog jula, prošle godine, da li će Skupština postojati. Ako Skupština ne postoji ne postoje ni delegacije, ne postoje ni odbori, ne postoji ništa, Skupština ne radi, a neko će reći – pa, šta sad? Pa, prošle godine Skupština u julu mesecu bila je napadnuta. Pre 21 godinu ova Skupština je bila napadnuta i spaljena tao su pokušali pre godinu dana u julu, pa nisu uspeli, tako da u narednih godinu dana, do proleća 2022. godine, traje naš mandat, pitanje je šta će biti.
Deo govora ću posvetiti onome koji ima stotine miliona, koje je opljačkao, usmerio isključivo na destrukciju i ove skupštine i države i Vlade i svega što postoji u ovoj Srbiji.
Sada kaže, taj deo Đilasovski poručuje Skupština to smo mi, kada mi nismo u Skupštini, onda Skupština nije legitimna. Pa kako crni vi, kada većina tih stranaka Đilasovskih ima uglavnom jedan posto.
O Skupštini Srbije mnogo bolje govori od njih borba protiv epidemije, govori vakcinacija, govori činjenica da je Srbija jedna od najuspešnijih država uopšte u ekonomiji u doba korone i koliko juče, američki ambasador Godfri, je odao počast Srbiji, na otpornosti njene ekonomije.
O Skupštini Srbije govore i neki ekonomski pokazatelji, prosečna zarada u Republici Srbiji, u martu 2020. godine iznosila je preko 60 hiljada dinara. Stopa nezaposlenosti je manja od 10 posto, govorim relevantno, decembar 2019. godine, to je pre korone, ali i u koroni, rekao sam , Srbija je jedna od najuspešnijih zemalja.
Ukupan broj nezaposlenih je smanjen sa tim delom ovde, da završim je preko 400 hiljada nezaposlenih ima manje, to su sve rezultati vidni.
O Skupštini Srbije, najbolje govori ogroman broj donetih zakona i propisa u ovih 9 godina i u ovom mandatu, u proteklih 6 meseci. To su temelji napretka Srbije.
O Skupštini Srbije, najbolje govore sve one nove bolnice, domovi zdravlja, vrtići, autoputevi, infrastruktura, fabrike, spomenici, milioni kvadrata, koji su izgrađeni širom Srbije, još nebrojano toga.
Sada da pređem na opasnosti koje prete ovoj Skupštini. Tajkun Đilas, koji poseduje stotine miliona evra i koje je usmerio na destrukciju je 3. aprila poručio da izbora neće biti, jer će on da organizuje ulicu, proteste i nasilno obaranje vlasti, ukoliko on ne pobedi na tim izborima.
To je pokušao i 2019. godine, kada su pokušali da napadnu i preuzmu RTS, to je pokušao i u julu 2020. godine, kada su napali ovu Skupštinu fašističkim napadima. U petak, 1. aprila, zamenik Dragana Đilasa, izvesni B. Stefanović, najavio je da će SSP poništiti sve odluke donete u poslednjih 9 godina, a ranije je potpredsednik te stranke, Marko, zvani „ trotinet Bastać“, najavio da će oni porušiti sve što je izgrađeno u poslednjih devet godina.
Kao što vidite, oni to ne kriju i sada imate izjavu Đilasovu, Stefanovićevu, imate i izjavu Bastaća. To je sve iz iste stranke. Dakle, to što oni najavljuju, to u praksi znači sledeće, da će srušiti sve novoizgrađene bolnice, i kliničke centre, ako dođe na vlast, da će poništiti sve odluke o nabavci vakcina i proizvodnja vakcina, ako dođe na vlast, da će srušiti sve novoizgrađene škole i vrtiće, ako dođu na vlast. Da će srušiti stotine kilometara izgrađenih autoputeva, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Stefanu Nemanji, ako dođu na vlast, da će srušiti spomenik Borislavu Pekiću, ako dođu na vlast, da će srušiti i onaj budući još neizgrađeni spomenik Nobelovcu Rabindranat Tagor, ako dođu na vlast, da će srušiti Beograd na vodi, ako dođu na vlast, da će sravniti sa zemljom rekonstruisani Trg Republike, ako dođu na vlast.
Da će u prethodno, ruševno stanje nerada vratiti i narodni muzej i Muzej savremene umetnosti i da će ih zatvoriti, ako dođu na vlast, da će preorati sve rekonstruisane ulice u Srbiji, da će srušiti sve nove proizvodne pogone širom Srbije, ako dođu na vlast i da će izbaciti, pazite, to su najavili, čućete kasnije, da će izbaciti sve strane investitore, ako dođu na vlast.
Đilas je 20. marta i 10. aprila je to ponovio, još jedan u nizu svojih genijalnih planova, plan za destruktivni dan posle, kada on kao najavljuje da će doći na vlast. Od kada se vratio na politiku, ovo je treći plan koji je on predstavio.
Godine 2018. predstavio je plan za bolji život, a nešto kasnije, mislim 2019. godine, programsku platformu. Pazite, da je Đilas zaista nešto hteo da uradi za građane Srbije, on je to mogao da uradio i iz opozicije od 2018. godine, u ove tri godine.
On poseduje stotine miliona evra. Da je građanima donirao, dragi moji, samo 1% svog bogatstva putem humanitarnih aktivnosti i donacija njegova popularnost, lična, ne bi iznosila 1%, a njegove stranke 3%, nego mnogo više.
Najbolju priliku da, pod znacima navoda, kupi naklonost građana Đilas je imao tokom prošlogodišnje i ove godine korone. Mogao je da donira građanima maske, rukavice, sredstava za dezinfekciju, respiratore, mogao je da donira novac za kupovinu vakcina. Najbolji primer je u tom smislu dao Novak Đoković koji je donirao Srbiji milion evra za kupovinu respiratora.
Za razliku od ovog konstruktivnog pristupa, Đilas je imao samo destruktivan. On je cinično donirao Srbiji onih 100 evra koje je dobio od države. On nije donirao Srbiji, u ovih godinu dana, niti bilo kada, nijednu masku, nijedne rukavice, nijedan respirator, a na vakcinaciju se ušunjao, iako je bogoradio mesecima protiv vakcinacije, a primio je upravo ono vakcinu koju je par meseci posle toga proglasio nepoželjnom, tj. rusku vakcinu.
Kada govorimo o Đilasovim planovima i obećanjima postavlja se najvažnije pitanje, a izneću vam neke od njih. Zbog čega sve to nije ostvario u onom periodu od 2004. do 2013. godine, kada je bio na vlasti? Odgovor je jednostavan, Demokratska stranka, čiji je on tada bio član, a i predsednik, je samo brinula kako da opljačka Srbiju, a Đilas se samo brinuo o nezakonitom sticanju 619 miliona evra.
Da je sve to što Đilas obećava ogromna neistina potvrđuju mnoge nesaglasnosti ova tri Đilasova programa.
Evo, podsetiću vas. Programskom platformom SSP iz 2018. godine, Đilasovom, on je obećao 2,5 milijarde evra godišnje za pokretanje investicionog ciklusa, grubo rečeno, u privredi i infrastrukturi. Međutim, u planu za bolji život koji je izneo pre par nedelja stoji sasvim drugačije. Kaže Đilas – uložićemo jednu milijardu evra u privredu i infrastrukturu. Pa, kako smo došli od pre dve godine 2,5 milijarde, a sada samo milijardu? Ne vodi računa, niti je on mnogo čitao te svoje planove, niti ih je on napisao.
Znači, da su svi Đilasovi planovi čista neistina pokazuje Đilasovo obećanje plana za dan posle, to je sad ovaj najnoviji, gde svakom seljaku sada garantuje subvencije od 100 evra po hektaru. Međutim, on je zaboravio da je pre godinu dana planom za bolji život obećao mnogo veće subvencije seljacima, i to od 150 evra po hektaru. Pa, kako sad?
Dakle, ajde da svedemo malo račune. Znači, prošle su tri godine i imamo mnoštvo Đilasovih planova i moguće je izvršiti poređenje Đilasovih obećanja i Đilasovih ostvarenja. Iz tog poređenja se vidi totalni nesklad između sadašnjih Đilasovih obećanja i onoga što je radio dok je bio na vlasti.
Kratko ću samo pomenuti onaj period od 2004. do 2013. godine. Znači, Đilas je tada obećao, kao gradonačelnik, da će potpuno razviti grad, da će biti napravljen metro, opšti napredak, tri mosta, sve besplatno, itd.
Ostvario je sledeće – on se enormno bogatio lično, ostvario je prihode svojih firmi, dakle, lične prihode od 619 miliona evra, dok je vršio tri državne funkcije, i to na nezakonit način, a kumulativni dug Beograda je došao na kraju njegovog mandata do 1,2 milijarde evra.
Grad su potresale, setimo se, afere direkcija, bulevar, kontejneri, bus-plus, most, itd. Stopa zaposlenosti 2012. godine, je bila među najnižom u Evropi, iznosila je 44%. Stopa nezaposlenosti je opet bila među najvišim, iznosila je 25%, rekao sam sada je 9,7%. Prosečna zarada u julu 2012. godine, iznosila je 40.000 dinara, a sada je 60.000 dinara.
Idemo sad na period od 2013. godine, uglavnom od 2018. godine kada se on vratio u politiku. Đilas je 2018. godine obećao da će pobediti na gradskim izborima, i to ubedljivo, i obećao je brzi pad Vučića, i to ga citiram.
On je u svom programu tadašnjem za Beograd obećao da će sve biti besplatno, a u stvarnosti šta se dogodilo? Đilas je neslavno izgubio beogradske izbore, ne koristi mandate koje je dobio. On lično sedam godina ne dolazi na sednice Skupštine grada, a uzima, naravno uredno, naknadu.
Što se tiče sad novih Đilasovih obećanja, kratko ću. Znači, čuli ste, milijardu evra u bolji život ljudi, minimalac 350 evra, plata lekara početnika 1.000 evra, medicinske sestre 600 evra, učitelja 700 evra, smanjiće se porezi i doprinosi, pazite, za 50%... e sad, slušajte ovo, Đilas obećava da će sve što je prodato strancima biti vraćeno u državnu svojinu. Ne znam da li su Evropski parlament, Evropska komisija i Evropska vlada da li su čuli za ovo, da li je čula gospođa Tanja Fajon za ovo i da li će reagovati na ovo? Pa, nisu čuli, a verovatno i neće reagovati.
Đilas je obećao, što neverovatno zvuči, direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština. Pazite, zbog čega je to ukinuo kada je bio na vlasti?
Uvećava uspostavljene nezavisnost pravosuđa. Kad je on bio na vlasti otpušteno je, to smo danima ovde slušali po tim tačkama, 1.000 sudija i tužilaca. Kako sad obećava potpuno suprotno?
Inače, Đilas obećava potpunu depolitizaciju službi bezbednosti. Samo da vas podsetim, bivši šef službe bezbednosti već pet godina radi kao njegov ćata, kao njegov službenik čija je glavna funkcija da ode u Trst i da jede Kapreze salatu tamo na rivi u Trstu. Divno. To je depolitizacija? Dobro.
Obećava i zakon o lustraciji. Obećava inače da ćemo svi mi ići u zatvor kada on dođe na vlast. Obećava sudove revolucije.
Zbog čega, na kraju, sve to Đilas nije sproveo dok je bio na vlasti? Pa, zbog toga što je sve to bilo neistina što je govorio onda i sve što sada govori je, takođe neistina.
Konačno, Đilas je rekao, i to je više puta ponovi ove godine, da će izbori biti održani do kraja ove godine. Ja vam garantujem, i svi vam mi garantujemo i garantujemo građanima, redovni izbori će biti održani na proleće 2022. godine.
Inače, to što Đilas kaže da će izbori biti održani ove godine je kontradiktorno njegovim istim pretnjama kada preti da izbora neće biti.
Da završim sa Đilasovim ostvarenjima. U periodu od 2014. godine do danas, Đilas je nezakonitim poslovima preko ofšor kompanija izbegao plaćanje poreza čime je oštetio državu za desetine miliona evra i budžet. Đilas ima ostvarenje jedno od najvećih, 53 tajna računa na kojima ima 68 miliona evra u 17 država.
Završavam. U doba vlasti Borisa Tadića i Dragana Đilasa, sve je bilo na ponižavajućem nivou. Njihov režim je ponižavao sve građane Srbije, ponižavali su i ovu Skupštinu.
Srbija u to doba nije bila pristojno društvo. Sada jeste. Pristojno društvo je ono društvo čije ustanove ne ponižavaju ljude. Civilizovano društvo je ono društvo čiji članovi ne ponižavaju jedni druge. Svako pristojno i civilizovano društvo je i pravedno društvo.
Srbija je sada, u Vučićevo doba, u naše doba, i pristojno, i civilizovano i pravedno društvo. U Vučićevoj Srbiji postoji sklad između obećanja reči i dela.
Živela Srbija. Hvala vam.