Potrebno je, pošto se samo jedan od prethodnih govornika pozabavio time, da se malo pozabavimo genezom, ali kratko, tj. nastankom ovog zakona, pa ću mu se pridružiti.
Dakle, ovaj zakon je donet tada, a vidi se kada je poglašen – 10. oktobra. Tada su bila teška vremena, izlaz se nazirao i nađen je, ali znamo svi kako je tada bilo. Mi nismo bili u ovoj skupštini kao DSS, zna se ko je taj zakon doneo i koja skupština. Gospodin je rekao, ali je potrebno da znamo ko je taj zakon predložio. Mislim da je gospodin to takođe rekao, predložila ga je SRS.
Nadam se da nemate ništa protiv, to je vaš predlog zakona. Hoću da kažem da je bilo pomalo neoprezno od strane tog gospodina. On je pomenuo da se predlagač zakona privremeno ogrešio o određene kategorije građana i onda je to i obrazložio. Šta to znači privremeno se neko ogrešio o kategoriju koja broji više, kada se sve zajedno spoji sa dijasporom, od milion građana.
O šta se još ogrešio predlagač, osim o te građane? Ogrešio se o Ustav i o zakone. Jer šta je posledica ovog zakona, to je da su tri i po godine određene kategorije građana, koje broje barem milion ljudi, bile uskraćene u svom osnovnom, ustavnom i zakonskom pravu, da imaju pravo da biraju, i to su ove kategorije građana i ovo se ovim zakonom ispravlja. To je potrebno da znamo.
Samo je potrebno reći ko je predložio ovaj zakon i tim zakonom je bio predviđen, između ostalog, cenzus od 5%. Sada SRS predlaže da se cenzus smanji na 3%, a onda je predlagala 5%. Potrebno je da se politička scena Srbije pročisti. Mislim da se i SRS za to zalaže i onda je dobro da ostane taj cenzus. To je što se tiče geneze.
Što se tiče stvari koje se nude ovim zakonom, šta je suština; pre svega, članom 10. ovih izmena zakona se omogućava glasanje nemoćnih, invalida, starih, svih onih koji nisu mogli da dođu na biračka mesta. Ne vidim šta je to bilo sporno do 2000. godine.
Mi smo prihvatili da sada idu i tri člana biračkog odbora u posete, da posete sve ove silne kategorije ljudi koje ne mogu da dođu na biračko mesto, da im pod ovim okolnostima omoguće da glasaju, da se to kovertira i da se ti glasovi uzmu u obzir. Ne vidim zašto bi iko bio protiv toga.
Član 10. ovih izmena to rešava. To je jedna široka populacija, invalida, nemoćnih i starih, jer Srbija, nažalost, sve više stari, kojima je potrebno to omogućiti i DSS im omogućava. Vidimo da ove izmene i dopune zakona nikome nisu sporne. To je jako dobro. Sporni su neki detalji, ali nema idealnog zakona, morao bi da se menja ceo zakon, a nema vremena za to.
Dakle, mi omogućavama tim kategorijama ljudi da ostvare svoje osnovno Ustavom i zakonom zagarantovano pravo, plus zatvorenicima, onima koji imaju zatvorsku sankciju, i posebno kategoriji dijaspore. Nije to celokupna dijaspora, nego su to oni koji su državljani naše zemlje i ovim zakonom ćemo im omogućiti da to svoje pravo ostvare.
Zašto da ne? Ne vidim šta bi iko imao protiv. Sve stranke, nisam čuo još ni jednu koja je rekla – nećemo pare od dijaspore. Svi hoće pare od dijaspore, a neće da im ponude neka osnovna prava, kao što je ovo da ne moraju da glasaju isključivo u zemlji. Takođe je veoma značajno što će se sačiniti posebne evidencije birača u inostranstvu i što taj broj birača neće ulaziti u ukupan broj birača.
Rešavaju se mnogi problemi. Ono što je izazvalo najviše interesovanja, o čemu ću najmanje govoriti, jer uopšte nije sporno, to je glasanje nacionalnih manjina. Samo bih ukazao na neke političke stvari. Interesantno je da oni koji još uvek imaju Vladu Srbije, koji još uvek vladaju ovom zemljom, nisu predložili izmene ovog zakona za tri godine.
Nije tačno dao vaj zakon nije osporavan, osporavan je od strane DSS-a tri puta, u svim predsedničkim izborima. I 2002. i 2003. godine, kada nismo učestvovali, mi smo osporavali ovaj zakon i govorili smo da je loš.
Zato smo u oktobru 2002. godine predlagali izmene ovog zakona i zato imamo najviše prava o tome da govorimo. Kritikovali smo ga i on je bio i te kako osporavan.
Što se tiče manjina, pitanje je zašto Demokratska stranka, DOS itd, zašto oni za tri godine nisu smogli snage, znanja, htenja da promene ovaj zakon, a bio je loš. Zašto potpredsednik Vlade, gospodin Kasa, koji je valjda bio zadužen za nešto u toj vladi, a sigurno bi trebalo da bude zadužen za ovaj deo izmena ovog zakona, zašto on nije predložio, a bio je i poslanik ovde, izmene ovog zakona?
Zašto stranke koje se, navodno, zalažu za građanska i ljudska prava, naširoko i nadugačko, ništa nisu uradile da se poboljšaju na ovaj način građanska i ljudska prava, nego to čini DSS? Zato što se mi istinski zalažemo za građanska i ljudska prava.
Takođe, ovim izmenama se omogućava da se uradi nešto bolje u vezi biračkih spiskova, da se bolje vrši upis, brisanje, ispravke, dopune u biračkim spiskovima. Predviđa se da to mogu činiti i građani lično, drugi građani i podnosioci izbornih lista. To je odlično.
Što se tiče nacionalnih manjina, kada su raspisani izbori i kada su izbori završeni, svi su skočili, barem u medijima – eto, ugrožena su prava nacionalnih manjina, to nije po svetskim standardima. Dobro, mi to ispravljamo.
Ali, kada smo predložili ove izmene i dopune zakona, odjednom su neki skočili i počeli da pričaju o getoizaciji. Da podsetim one koji o tome pričaju - pre deset dana čuo sam njegovu izjavu, a bilo bi bolje da je nikada nisam čuo i da ga nikada nisam video, to je prvi rekao gospodin Čanak, koji je protesvovao protiv ovih izmena i dopuna zakona, zato što ovo pravi getoizaciju; ne pravi nikakvu getoizaciju, a gospodin Čanak bi poslednji trebalo o tome da govori.
DSS, to se ovde vidi, pristupa ovom problemu koji nije sporan kod većine, tako da rešavamo problem, a neke druge stranke ovde stalno izlaze i pokušavaju da uspostave prepreke za rešavanje problema. Mi rešavamo probleme i tako postavljamo stvari. Ove izmene i dopune zakona nisu idealne, jer ne mogu izmene i dopune da budu idealne, ali ovo je nešto najbolje što je moguće u ovom trenutku.
Cenzus, rekao sam, ne treba spuštati na 3%. To je nepotrebno. Jednostavno, ovim bih završio, pošto uskoro dolazi proleće, toga smo svi svesni, iako je tmuran dan, mi treba zajedno, i mi dajemo pun doprinos tome, da učinimo da vratimo Srbiji osmeh na lice.

Demokratska stranka Srbije je dala svoj puni doprinos po pitanju ove institucije još 2002. godine, dajemo ga i sada, mi uvek štitimo sve institucije. Znači, bez obzira ko će pobediti na narednim predsedničkim izborima, mi dajemo ovaj doprinos. Dali smo i 2002. godine, kada smo predložili ove izmene i dopune tog zakona tada, a tada arogantni DOS, koji je u ostacima danas, nije prihvatio, potpuno bezrazložno, u oktobru te godine, te izmene koje bi dovele do uspeha predsedničkih izbora.
Inače, da vas podsetim - 2002. godine Vojislav Koštunica je u dva navrata pobedio na tim predsedničkim izborima, mi smo tada govorili da je izabran predsednik Srbije, jer je izašlo u oba kruga preko 52% građana, što se na ovim prethodnim izborima 2003. godine nije dogodilo; izašlo je 38% građana.
Da je uvaženo tada 2002. godine, to faktičko stanje i pobeda u oba kruga, ubedljiva i najubedljivija, ne bi se dogodili novi nemili događaji koji su usledili - mnoge smrti, vanredno stanje sigurno, za koje su krivi oni koji su izazvali krizu predsedničke institucije 2002. godine.
Prema tome, oni tome nisu očigledno posvetili mnogo pažnje. Inače, Vojislav Koštunica bi pobedio i u novembru 2003. godine da se odlučio da izađe na izbore, i to ubedljivo, samo što se on teško odlučuje, a kada se odluči, onda uvek pobeđuje.
Međutim, nije bilo potrebe da učestvujemo na ovim izborima, jer ne bi bilo ovih parlamentarnih izbora danas i ne bi bilo ove skupštine, ne bi bilo ovih promena i svega onog što će pozitivno uslediti kada se formira vlada. Mi smo našu pobedu dokazali, dokazali bismo je i ovaj put, sa 12.000 dokaza Vrhovnom sudu.
Nema danas odgovora na određena pitanja – zašto neke stranke nikada neće imati i nemaju kandidata za predsednika, reformske, najdemokratskije itd, zašto nemaju kandidata. Neće ga nikada ni imati.
Nema odgovora na pitanja zašto neki kandidati, koji uporno učestvuju na izborima, nikada ne mogu da pobede na tim izborima? Nema odgovora na ta pitanja.
Ali, ima odgovora na pitanje zašto će jedino Vojislav Koštunica uvek pobediti na predsedničkim izborima, i na sledećim ako se odluči, a o tom–potom, ima vremena. Ima odgovora zašto će se to desiti i zašto se to uvek dešavalo, ako se odluči. Zato što jedino on ima poverenje građana, zato što jedino sa DSS-om svi hoće u koalicionu vladu, o tome malo ko razmišlja, zato što mi svima odgovaramo i zato što smo odabrali da živimo skromno kao narod, a ne besno kao vlast. Čak i kada budemo vlast, tako ćemo odabrati.
Mi smo jedini taj srednji i ispravan politički put u zemlji Srbiji između dva takozvana antipoda, kako sami sebe zovu ovih dana. Oni meni više liče više na neke oktopode, koji su se zagrlili, crni i žuti, pa ne znaju da li da se vole ili da se biju, a kažu – ko se bije, taj se voli. To je funkcionalna opoziciona koalicija, nekoliko nedelja ovde stalno glasaju isto i imaju nekakav čisti egzibionistički oportunizam, oni su protiv svega što je konstruktivno.
Evo, mi ćemo kod sledeće tačke pokazati da nismo lažni oportunisti i glasaćemo za predlog SRS, koji smo pre dve godine i mi predložili.
Mi smo DSS i zato pobeđujemo na izborima i zato će Vojislav Koštunica, ako se odluči, pobediti, jer mi smo državotvorni, umereni i svima prihvatljivi i stabilni.
Mi smo, osim toga, pokazali da u ovoj skupštini hoćemo da gradimo mostove i sa SRS, i sa SPS-om, i sa DS-om i sarađivaćemo sa svima, jer to je jedini put da svi zajedno guramo Srbiju napred, a ne jedni napred a drugi unazad itd.
DSS rešava probleme, mi rekoh, nismo zaludni oportunisti, pokazaćemo to idući put, mi štitimo sve institucije, štitimo instituciju predsednika i to će se pokazati.
Svaka čast onome ko pobedi na sledećim izborima, da li ćemo ti biti mi ili neko drugi; ako budemo učestvovali, pobeđujemo.
Hvala vam.