Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.04.2021.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Uvaženi gospodine ministre sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o elektronskom fakturisanju je poseban zakon kojim se definiše elektronska faktura sledeći najbolju praksu koju primenjuju države EU. Njime se definiše obaveza faznog procesa prelaska na elektronsko fakturisanja u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekata javnog i privatnog sektora.

Uvođenje elektronskih faktura je najavljeno planom rada Vlade za 2021. godinu, a spominje se više dokumenata javnih politika.

Uvođenje elektronskih faktura ima višestruki značaj kako za javni sektor, odnosno za državu, tako i za privatni sektor.

S jedne strane uvođenje elektronskih faktura neophodno je radi harmonizacije propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, što predstavlja obavezu Republike Srbije prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Ono što je još važnije, uvođenjem elektronskih faktura doprinosi se daljoj borbi protiv sive ekonomije, smanjuje se mogućnost korupcije, olakšava se rad poreske uprave, omogućava se veća pravna sigurnost i bolje izvršenje ugovora što će na kraju, kada zakon bude u punoj primeni, rezultirati povećanom naplatom poreza na dodatu vrednost.

Posebno treba istaći da se unapređuje i zaštita životne sredine kroz smanjenje troškova za izdavanje papirnih faktura.

S druge strane, značaj uvođenja elektronske fakture za privatni sektor ogleda se pre svega kroz uštede troškova i vremena tokom obrade elektronskih faktura, povećanje efikasnosti kroz visok nivo automatizacije i povećanje konkurentnosti kao izvesnosti u poslovanju.

Predlogom zakona obaveza elektronskog fakturisanja predviđena je isključivo za obveznike poreza na dodatu vrednost, dok se drugim subjektima privatnog sektora pruža mogućnost da se dobrovoljno opredele za izdavanje elektronskih faktura.

Po završetku javne rasprave o Nacrtu zakona, Ministarstvo je razmotrilo i prihvatilo primedbe, pre svega privatnog sektora, koje su se ticale relativno kratkih rokova za početak primene, tako da će se primena zakona odvijati u tri faze.

Od 1. januara 2022. godine obavezu primanja i čuvanja elektronskih faktura, kao i obavezu elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost imaju subjekti javnog sektora, dok subjekti privatnog sektora imaju obavezu izdavanja elektronskih faktura prema javnom sektoru.

U drugoj fazi od 2. jula 2022. godine na snagu stupa obaveza subjekata privatnog sektora da primi i čuva elektronske fakture subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture privatnog sektora.

Na kraju, od 1. januara 2023. godine primenjuju se odredbe koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja faktura između subjekata privatnog sektora.

Kakve uštede će se ostvariti elektronskim fakturama najbolje se vidi kroz smanjenje troškova za papir, štampanje, poštarinu, ručno pakovanje, pregled i odobravanje faktura, arhiviranje, rukovanje i skladištenje koje po jednoj fakturi iznose oko 145 dinara.

Na prvu bi svi rekli – nije neka ušteda, ali ako znamo da je u 2020. godini u Centralnom registru faktura evidentirano preko četiri miliona faktura dolazimo do cifre od oko pet miliona evra godišnje direktne uštede za privredne subjekte.

Važno je istaći da će korišćenje sistema elektronskih faktura biti potpuno besplatno da bi se izbeglo stvaranje dodatnih troškova za korisnike. Jedini trošak korisnici mogu imati ukoliko se sami odluče za angažovanje informacionog posrednika. U tom slučaju njihov odnos biće regulisan posebnim ugovorom.

Predlogom zakona predviđen je i prestanak važenja određenih članova Zakona o računovodstvu i Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, i danas želim da vas podsetim na stanje u kom se Srbija nalazila kada je odgovornost za njeno vođenje preuzela SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Država je bila pred bankrotom. Isplata penzija, plata zaposlenih u javnom sektoru i drugih davanja države bila su dovedena u pitanje. Nezaposlenost je bila na istorijskom maksimumu, što je bilo i za očekivati, jer prethodna vlast oličena u Draganu Đilasu, Vuku Jeremiću, Bojanu Pajtiću imala je druge prioritete. Njima je bilo bitno da novac građana Srbije prepakuju u svoje i džepove svojih bliskih rođaka i saradnika i da ga sklone na razne egzotične destinacije.

Mere štednje finansijske konsolidacije i uvođenje reda u finansijske transakcije bile su neophodne kako bi naša deca imala bilo kakvu šansu za normalan život i bolju budućnost.

Sve blagodeti njihove vlasti osetili su na svojoj koži građani opštine Kula iz koje dolazim. U oktobru 2012. godine kada smo preuzeli odgovornost za funkcionisanje naše opštine, stanje je bilo katastrofalno. Ukupan dug koji smo zatekli prevazilazio je 350 miliona dinara, što je činilo preko 40% opštinskog budžeta. Fioke su bile pune neevidentiranih i neplaćenih faktura. Više godina kasnilo se sa isplatama prava prosvetnim radnicima.

Zatekli smo industrijsku zonu od 24 hektara sa 100 metara puta koji ne vodi nigde i kravama koje pasu na njoj. Na tržištu rada na kraju 2012. godine evidentirano je skoro šest hiljada nezaposlenih.

U periodu od 2012. godine do 2016. godine kada je na čelo Vlade AP Vojvodine bio Bojan Pajtić, a jedna od vedeta u toj Vladi gospođa Marinika Tepić, opština Kula je za njih bila na crnoj listi. Jednostavno, sva vrata su nam bila zatvorena. Nije postojao ni jedan projekat koji su podržali.

Srećom, uz bezrezervnu podršku predsednika Vlade, a kasnije predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, Vlade gospođe Ane Brnabić, a od 2016. godine i Vlade AP Vojvodina na čelu sa gospodinom Igorom Mirovićem, uspeli smo da kompletno opremimo industrijsku zonu.

U novembru mesecu 2018. godine, posle 20 godina propadanja i zatvaranja fabrika u opštini Kula, u prisustvu predsednika Republike, otvoren je pogon kompanije „Fiorano“. Danas u industrijskoj zoni u Kuli posluju tri ozbiljne kompanije sa preko 800 zaposlenih, koje imaju u planu proširenje svojih kapaciteta i nova zapošljavanja.

Kao rezultat zajedničkog rada sa republičkim i pokrajinskim vlastima, za osam godina broj nezaposlenih u opštini Kula se prepolovio i na kraju 2020. godine iznosio je 2.847 lica.

Usvajanje ovog zakona doprineće daljem jačanju javnih finansija, povećanju pravne sigurnosti i omogućiće dalji rast srpske privrede, čime se stvaraju uslovi za realizaciju svih planiranih projekata predviđenih Programom „Srbija 2025“. Nas u opštini Kula, Zapadnobačkom upravnom okrugu u celoj Bačkoj i Banatu, posebno raduje činjenica da pripreme za izgradnju brzog puta Bački Breg-Nakovo, u ukupnoj dužini od 185 kilometara, teku po planu. Građani su tom putu zbog trase kojom se pruža, već dali popularno naziv, „Osmeh Vojvodine“.

Građani Srbije veruju SNS i Aleksandru Vučiću i to je činjenica koju dežurni kritičari ne mogu da podnesu. Đilasu, Jeremiću, Obradoviću, Pajtiću, Mariniki i kompaniji neće pomoći što lažima pokušavaju da ospore činjenicu da Srbija nezaustavljivo napreduje, da smo od zemlje beznađa postali primer kako u ekonomskom napretku i poboljšanju standarda građana, tako i po rezultatima u borbi protiv korona virusa. Džaba im neograničena količina novca kojim raspolažu, a koji su pokrali od građana Republike Srbije, džaba im i sam medijski prostor koji su zauzeli. Oni jednostavno imaju samo jedan problem, građani Srbije im ništa ne veruju, jer su i do sada bezbroj puta prevarili.

Vama, gospodine ministre, želim da čestitam na uspešnom vođenju srpskih finansija u ovim teškim vremenima, i naravno da ću u danu za glasanje zajedno sa koleginicama i kolegama iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem se.