LAV-GRIGORIJE PAJKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1995. godine u Beogradu.

Po zanimanju je producent.

Upisao je montažu na Fakultetu dramskih umetnosti, a bavio se i izučavanjem tajnih društava u Srbiji.

S napunjenih dvadeset godina imenovan je za direktora Srpske naučne televizije, a nedugo zatim primljen je u Trilaternu komisiju, čime je postao najmlađi član te organizacije u Evropi.

Predsednik je Upravnog odbora u Nacionalnom debatnom klubu, projektni menadžer i direktor Centra za strateške projekte.

Sin je Isidore Bjelice i Nebojše Pajkića.

Voditelj je u autorske emisije Kontravizija.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvažena ministarko Gojković, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, svestan svoje srpske pripadnosti, ali i značaja očuvanja srpskog nacionalnog identiteta, naročito u vremenu kada je tuđim nametanjem jezika i pisma pokušao ugasiti srpsku narodnost, Svetozar Miletić je još davne 1848. godine pozvao na borbu očuvanju ovog vrlo bitnog segmenta, a kada je u pitanju opstanak i postanak jednog naroda.

Na početku i u toku Drugog svetskog rata ustaške vlasti donele su zakon po kome se zabranjuje upotreba ćiriličnog pisma u javnom i privatnom životu. Takođe, sve ćirilične table u roku od tri dana morale su biti uklonjene. Ništa bolje srpsko pismo nije prošlo ni nakon završetka Drugog svetskog rata. Ko god bi se protivio načinu rešavanja ovog političkog pitanja bio je osuđen kao veliko srpski šovinista.

I danas je srpska ćirilica mnogima trn u oku. Pre samo nekoliko godina u susednoj evropskoj državi naše komšije su nam priuštile zaista zastrašujuće slike kojima možemo da vidimo da čekićem, macolama razbijaju ćirilične table. Lomljeni su izlozi koji su krasila srpska slova, nešto poput one tužne kristalne noći 9. novembra 1938. godine. To im je valjda bila inspiracija.

Prebijani su mnogi Srbi, lomili su usta našeg Srbina kada god bi se čula srpska reč. Hapsili, tamničili, maltretirali. Pokušali su raznim zakonima, aktima, propisima da zabrane srpsku reč i ćirilično slovo, vršili kulturni genocid jednako bolan i nesretan kao i ona iz iste nam susedne.

Takođe, postoji jedan trend koji predstavlja opasnost po ćirilicu. Statistika kaže da u Srbiji postoji više od 85% javnih natpisa na latinici. Ono što možda još više jeste poražavajuće jeste činjenica da taj procenat raste iz dana u dan.

Ovim zakonom država Srbija stimulisaće preduzeća da svoje natpise i reklame ističe ćiriličnim pismom. Možda nesvesno i mi sami učestvujemo u zločinu prema srpskom jeziku i pismu, a to upravo sada menjamo.

Ovim putem apelujem na sve građane da poštuju i čuvaju svoje. Ima li lepšeg trenda od negovanja svoje tradicije.

Kažu nam ovi zluradi da sa srpskim primitivizmom, gde samo njima znanim razlogom svrstavaju našu ćirilicu, ne možemo u Evropu. Isti zaglupljeni svojim neznanjem, zaraženi mržnjom prema svemu što nosi epitet - srpsko, ne znaju da je upravo to bogatstvo svojevrsnosti i različitosti simbol Evrope i kulture ovog prostora.

Ćirilica je uvek bila simbol našeg naroda. Gde god je bilo ćirilice tu je bilo i Srba. Čuvanje našeg pisma jednako je bitno kao i čuvanje naše Srpske pravoslavne crkve koja je uspostavila temelj naše kulture, tradicije, moralnih načela, vrednosti.

Danas očuvanje ćirilice jeste veoma bitno, posebno jer je srpstvo pod velikim pritiskom, kao i naš predsednik Vučić, generalno u regionu, u Hrvatskoj se slave zločini nad Srbima, u BiH je zabranjeno Srbima da slobodno misle, U Crnoj Gori možemo da vidimo kako su ljudi često maltretirani, oduzima im se sloboda, kako veroispovest, tako i one osnovne slobode.

Setite se samo koliko je mladih ljudi bilo uhapšeno za vreme litija. Mnogi su bili hapšeni bez ikakvog razloga samo zato što su imali jedan slobodarski duh, predstavljali se kao Srbi. Evo, da ne bude da nisam dao primer, setite se samo momka koga ja dosta cenim, Vladislava Dajkovića aktivistu, koji ne pripada ni jednoj partiji, koji je bio puno puta maltretiran, hapšen, jednostavno to je bilo zastrašujuće kroz šta je taj momak prošao. Zašto? Samo zato što je ponosno rekao da je pravoslavac, Srbin. To je jednostavno neka sloboda zbog koje niko ne bi trebalo da bude deranžiran nigde, a posebno u jednoj evropskoj državi. Mnogi, nažalost, u Crnoj Gori dele tu njegovu tugu i sudbinu.

Sve ovo govori u prilogu jednoj činjenici. Ko god je imao pretenzije prema našem narodu, prvo je i uvek udario na srpsko pismo, a zašto? Upravo zato što je ćirilica simbol našeg identiteta i mentaliteta. Simbol prepoznavanja srpske kulture i tradicije. Ako nekom uništite identitet, promenite mentalitet, udarite na kulturu i zanemarite tradiciju, uništili ste jedan narod.

Zato ponavljam, ovo je pitanje našeg opstanka.

Uvažene kolege, pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj zakon, jer ima li ko prava i pameti da se suprotstavi ćirilici, srpskom narodu i Srbiji.

Hvala vam i živela Srbija.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Hvala vam mnogo, poštovani gospodine potpredsedniče Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o zaštiti potrošača. Ono što predstavlja konačan cilj ovog zakonskog predloga jeste ostvarivanje sigurnosti za sve građane Srbije u pravnom prometu.

Međutim, ne možemo reći da svi predstavnici srpskog naroda imaju tu zaštitu kao u Srbiji, posebno kada govorimo o regionu, čak upravo i u širem smislu te reči. Nemaju tu zaštitu građani Crne Gore, čak i onu mnogo ključniju, najbitniju.

Zato imam veliku želju da komentarišem dešavanja proteklog vikenda na Cetinju, prvo kao narodni poslanik, zatim, kao čovek i Srbin, a na kraju, kao neko čiji koreni duboko potiču iz one prave slobodarske Crne Gore koju istorija sigurno pamti.

Ova dešavanja imaju tri dimenzije, a trudiću se da u kratkim crtama prođem po svaku.

Za početak, prva dimenzija je ona civilizacijska, ljudska, a čak moram da kažem i sociološka, zato što ovo o čemu ću pričati, a verujem već jeste, je zaista tema određenih socioloških rasprava i verujem da će raznoliki sociološki instituti ispitivati ovu stvar, a to je - da li je moguće da u 21. veku u Evropi postoji jedna država, po imenu Crna Gora, koja ima zvaničnika, u ovom slučaju predsednika svih građana, Mila Đukanovića, koji otvoreno pokušava da blokira i demonizuje jednu versku zajednicu, i što je apsurdnije, najveću i najbrojniju, a da i dalje upadamo u ponor apsurdnosti, versku zajednicu Srpsku pravoslavnu crkvu, odnosno Mitropoliju crnogorsko-primorsku, koja je temelj, na kraju krajeva, kulturnog identiteta pa i same države Crne Gore? To su činjenice. Pozvati demonstrante, davati im podršku, a zatim kao predsednik, drugi put naglašavam, svih građana, direktno učestvovati u istim kroz koordinaciju i slično, na terenu, na kraju krajeva, podsticati agresiju, valjda misleći da oni trebaju da provale u manastir.

Meni zaista nije jasno, ne dao Bog da se to desilo, da su oni zaista provalili u manastir, šta je to ono što smo trebali da iščekujemo? Ja sam zabrinut i zbunjen. Nije mi najjasnije šta bi bio epilog?

Ovakve stvari mogu da izazovu, dame i gospodo, građanski rat i krvoproliće. Da li je ovo odgovorno ponašanje bilo kog čoveka, posebno predsednika države Mila Đukanovića, I treći put, poslednji put naglašavam, radi ove teme bitno, predsednika svih građana Crne Gore?

Zamislite samo kada bi predsednik Srbije, da se na sekund osvrnem na situaciju u našoj državi, uspostavio takav ekvivalent i davao podršku da se sprečavaju verski obredi neke verske zajednice, zamislite samo kakva bi bila reakcija, evo, recimo, Evrope. Kada govorimo o Crnoj Gori i Milu Đukanoviću, apsolutna tišina, apsolutna. Interesantno.

Druga dimenzija jeste i dalje u regijama apsurdnosti, jeste utemeljenost antisrpske histerije, koju primećujemo, i okupljanje družine već svima poznatih lica koji se pojavljuju na svim događajima gde se slavi mržnja prema srpskom narodu. To je veoma žalosno. Treća dimenzija je dokaz da nismo zalud odbranili srpski nacionalni moto – samo sloga Srbina spasava.

To smo mogli da vidimo sada kada je jedinstveni srpski narod uspei, uprkos svemu, da trijumfuje nad ovim spadalima i da nastavi tradiciju Mitropolije crnogorsko-primorske. Ova šaka jada i plaćenika, zaluđenika koja je izvedena u Cetinju u cilju građanskog rata, koja se koristila inače, opasnim oružjem, molotovljevim koktelima, slične imamo video zapise da su pokušali da spale žive policajce, to je zastrašujuće, osramotila je pretke, a zatim je bila apsolutno poražena od strane Srpske pravoslavne crkve na tako elegantan način, da moram da kažem da su postali zaista smešni.

Dakle, ovo su bile tri osnovne dimenzije, a za kraj bih voleo da se osvrnem na srpski narod u Crnoj Gori kako ovih dana i od kako je krenula kriza sa pokušajem donošenja fašističkog, ironično nazvanog zakona o slobodi veroispovesti, pokazao neverovatno jedinstvo, jedinstvo koje je zaslužno za slobodarski trijumf od pre godinu dana kao i ovog vikenda.

Ne smemo zaboraviti velikog mitropolita Amfilohija i poželeti sreću novom mitropolitu Joanikiju da sa istom mudrošću vodi pravoslavni narod Crne Gore.

Takođe, jako bitno, što verujem i najviše boli Mila Đukanovića, jeste činjenica da su mladi ljudi izneli tu pobedu i što su na najkreativniji način probili njegov medijski mrak. Kako su to uradili? Tako što su se koristili društvenim mrežama na zaista jedan kreativan način i, verujte mi, nije ni malo naivno voditi društvenu mrežu, kroz društvene mreže izražavati suprotan stav Milu Đukanoviću bilo je jako opasno. Verujem da su ti ljudi takođe prolazili kroz golgotu, ali oni su upravo bili jedini mediji slobodarskog duha i tačka okupljanja crnogorsko slobodarskog naroda. Mislim da su na kraju krajeva zaslužili upravo i da se pomenu. To su Odbrana crkve, Otpor Crna Gora, Bunt Crna Gora, Obnova Njegoševe Crne Gore, Srpska čast Crne Gore i, na kraju krajeva, Crna Gora - srpska Sparta. To su stranice koje su izuzetno bile popularne, koje su zaista bile i proganjane i deranžirane i koje su zaista učestvovale u ovom trijumfu. Verujem da ih ima još koje su svakako doprineli, ali sam morao zaista da nabrojim ove najjače i najbrojnije stranice koje su zaista imale veliki udeo u svemu tome.

Za kraj, ostaje mi samo da se pomolim za mir, da se zahvalim svim bezbednosnim strukturama koje su učestovale u zaštiti Njegove svetosti patrijarha kao i mitropolita. Živela Srbija, živeo sprski narod, ma gde se on nalazio, i živeo naš predsednik Aleksandar Vučić. Hvala vam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 31.03.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko Gojković sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, mnogo poštovani građani, pre svega želim da istaknem da je ovaj Predlog zakona i odluka još jedan dokaz da Vlada Srbije i predsednik Vučić smatraju da je kultura prioritet u našoj državi. Mada moram da priznam da je to bilo očigledno još od trenutka postavke vas ministarko Gojković, jer vi iza sebe već imate velike rezultate i za ovaj kratak period, kada govorim baš i ovom mandatu imate zaista velike uspehe i već ste dosta toga ostvarili, ja se radujem upravo tom kontinuitetu.

Pre nego što se posvetim samom Predlogu zakona o muzejskoj delatnosti, želim na kratko da se osvrnem na Predlog odluke o proglašenju bibliotečke građe za kulturno dobro od izuzetnog značaja. Dakle, radi se o 720 starih i retkih knjiga koje će dobiti najvišu kulturnu zaštitu, što je izuzetno bitno, jer su te knjige od ogromne vrednosti i ovo će biti adekvatan način tretiranja tih dela.

Da se vratim na samu temu vezano za zakon i moje kolege su dosta pričale o pozitivnim aspektima od zakona. Ja imam želju da kratko govorim o tome kako je aktuelna Vlada i kako je predsednik Vučić upravo tretirao muzeje, na koji način smo ulagali u muzeje i kako oni danas izgledaju, ja ću samo kratko proći i verujte, kao što znate ima ih mnogo, ali voleo bih da pomenem samo jedne, od po meni ovako najlepših, koje izgledaju zaista impozantno, tu je naravno Muzej Vuka i Dositeja, koji sada sjajno izgleda, zaista preporučujem građanima da ga posete. Naravno, Muzej savremene umetnosti koji blista jednim novim sjajem.

To su sve prelepe stvari, prelepe inicijative i ovo je upravo dokaz da Vlada i aktuelna vlast ulaže u kulturu. Zatim Muzej nauke i tehnike, što mene lično izuzetno raduje, jer je Srbija iznedrila toliko velikih naučnika, pronalazača i jednostavno je dobro da imamo mesto gde naši građani mogu da posete i da nešto više čuju o tome i da na neki način pamtimo naše heroje. To su sve naši heroji.

Zatim, Etnografski muzej i naravno, Narodni muzej, koji kao što znate je sama po sebi jedna velika kulturološka bitka koja je vođena i koju je ova aktuelna Vlada i pobedila i danas je Narodni muzej, jedan od najpopularnijih mesta, jer veliki broj građana ga i posećuje i to me duboko raduje.

Sada kada govorimo o tome, ja kao što mi to tradicija nalaže, imao sam priliku da govorim i o kulturnim centrima, ja želim da govorim i o doprinosu bivšeg režima, kakve su oni nama muzeje ostavili, ne bivši režim, sve su više popularni kao ta Mauricijus opozicija, pa da pogledamo kako to izgleda i kakvi su to muzeji.

Evo ga ovde jedan muzej, pre svega da kažem da se ne brinete, ovo nije neki Černobil, ili nešto tako, ovo je muzej bahatosti bivšeg režima, Azotara, svi smo mogli da je vidimo kada ulazimo u Novi Sad, kako to izgleda, ovde je oko 1300 građana izgubilo posao, samo da bi delovi bivšeg režima, ta ekipa oko Bojana Pajtića, sve su to saradnici i ljudi koje izuzetno ceni Dragan Đilas, da bi imali nešto više novca.

Naravno, imamo dva muzeja koja su direktno vezana za Dragana Đilasa, on je veliki sponzor tih muzeja. To je „muzej srama“ koji je podigao Dragan Đilas, u Pionirskom gradu, govorim o kući Velikog brata.

To je jedna od najekskluzivnijih lokacija u Beogradu, jedna od najlepših lokacija, a mnogi od nas su i odrastali tamo i posećivali Pionirski grad, i tu je Dragan Đilas odlučio da podigne ovaj kontejner, ovo đubre, ako mogu tako da kažem, a i to mu je kompliment i sada su tu postojali silni problemi, on prevashodno nije mogao da dobije dozvolu za to, jer je to hteo da bude nekakav stalni objekat, pa onda nije dobio dozvolu, pa je onda to bio montažni objekat i sada, pazite, to vam je ta korupcionaška magija Dragana Đilasa, on je rekao, pazite sada, da on nama ovo poklanja.

Ovo je poklon Dragana Đilasa građanima Srbije, hvala mu. Zaista nam je jedna ovakva stvar bila potrebna, i da ta stvar ide još dublje, da mi tobože imamo svi opštu korist od ovog objekta, kuće Velikog brata, a zašto? Zato što je to namenjeno za smeštaj dece. Zamislite, za smeštaj dece kuća Velikog brata, a tamo nema više, ne mogu da kažem, prvo ako je on imao prvobitno neki veliki sjaj, danas ni ne izgleda tako.

Ja sam imao priliku kao voditelj da obilazim tu lokaciju i moram da kažem da se našalim, da se moja ekipa nije tamo lepo provela, s obzirom da danas tamo postoje i pacovi i psi i narkomani i nema šta nema. Tu definitivno nema dece, ali takvu jednu stvar je ostavio našoj deci Dragan Đilas.

Zatim, imamo isto tzv. Pazl grad, mada to više izgleda posle brzog raspada kao narko grad. To je isto jedna od pametnih investicija Dragana Đilasa, gde je uzeo trista hiljada evra na ovom projektu prelepom.

Da vam kažem, ovo je možda dobro eventualno za lokaciju za snimanje nekog horor filma i to neke B, C produkcije, tako da, čovek je na tom nivou.

Uvaženi narodni poslanici i poštovani građani, verujte mi, ima na stotine ovakvih muzeja srama, koje je ostavio bivši režim iza sebe i Dragan Đilas.

Na nama je da imamo to u vidu, da se prisećamo toga. Upravo ovakve neke lokacije nas i prisećaju na to neko tužnije i lošije vreme, ali da pratimo viziju predsednika Vučića, premijerke Ane Brnabić, ministarke Maje Gojković, koja zaista ima ideju da podigne kulturu u Srbiji na jedan istinski viši nivo.ѕ

Kada smo ovo sve sagledali, moram da kažem da nije iznenađenje da ekvivalentno ovim muzejima imamo i račune u čitavom svetu Dragana Đilasa, jer za svaki ovaj jedan muzej srama on je zarađivao milione koji su sada po Mauricijusu, iako on ne veruje u to, možda bih mogao da mu predložim da, evo, recimo, u kuću Velikog brata pošalje neku svoju delegaciju sa Mauricijusa ili napravi jednu ekskurziju, pa da se uveri kako to izgleda.

Hvala. Živela Srbija.