LAV-GRIGORIJE PAJKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1995. godine u Beogradu.

Po zanimanju je producent.

Upisao je montažu na Fakultetu dramskih umetnosti, a bavio se i izučavanjem tajnih društava u Srbiji.

S napunjenih dvadeset godina imenovan je za direktora Srpske naučne televizije, a nedugo zatim primljen je u Trilaternu komisiju, čime je postao najmlađi član te organizacije u Evropi.

Predsednik je Upravnog odbora u Nacionalnom debatnom klubu, projektni menadžer i direktor Centra za strateške projekte.

Sin je Isidore Bjelice i Nebojše Pajkića.

Voditelj je u autorske emisije Kontravizija.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 24.10.2020, 11:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine potpredsedniče Orliću.

Poštovani ministre, uvaženi narodni poslanici, građani Srbije, ja moram da kažem, pre svega, da apsolutno podržavam ovu inicijativu kada govorimo o infrastrukturi u kulturi. Moram da kažem da nisam iznenađen ovom pozitivnom činjenicom, jer ovo je samo kontinuitet kvalitetnog odnosa prema kulturi koji je već uspostavio predsednik Vučić dok je bio šef Vlade i koji je do dan danas nastavila i Ana Brnabić i, naravno, konkretnije i Maja Gojković, koja zaista radi izvrstan posao na tom polju.

U tom smislu, imajući u vidu koliko je toga urađeno, da bi stekli utisak šta će se tek uspešno izvršiti na tom polju, najbolje bi bilo da donekle prikažem šta je upravo do sada učinjeno u čitavoj Srbiji, naglasiću, zato što to ima poseban značaj zašto, upravo zbog toga što smo nekako ranije imali utisak da je samo bitna kultura u krugu dvojke, gde je počinjala i gde se završavala apsolutna kulturna akcija bivšeg režima, otprilike na mestima gde oni piju kafu na Dorćolu.

Prema tome, želim da prikažem i, sad imajte na umu da ovde ima toliko toga, prikazaću samo deo šta je sve urađeno. Imamo u Rumenki Dom kulture koji je rekonstruisan, zatim Galeriju Matice srpske u Novom Sadu, Muzej Jovana Cvijića u Beogradu, u Vranju pozorište koje je obnovljeno, pozorište u Užicu koje je takođe rekonstruisano, Pavlovića kuća u Čačku i još mnogo, mnogo toga, uvaženi poslanici, o čemu su pričale i moje kolege u Beogradu i toliko značajnih projekata.

Moram da kažem da želim da imam nekakav objektivan stav po ovom pitanju. Kao što sam rekao, do sada smo imali neku vrstu utiska da bivši režim stalno govori o svojim rezultatima u kulturi, najglasniji su po tom pitanju, uvek su se na neki način samoproklamovali, kao ta tzv. intelektualna elita, etiketirajući sve građane koji ih ne podržavaju kao neobrazovane, glupe, krezube. Svi se sećamo tih strašnih uvreda. U tom smislu etiketirali su veliki broj građana zato što je ne znam ko njih više uopšte podržava.

Želim zaista da budem fer i želim da prikažem neke od njihovih kulturnih dela, jedna od mnogih… Mislim da, takođe, nemam vremena i da su poslanici u bivšem mandatu i gospodin Martinović i Orlić bili svedoci njihovih izliva kulture. Recimo, prisetimo se Boška Obradovića koji vrišti na zaposlene u RIK-u, verovatno je bio nezadovoljan rezultatom. Ovo je jedan primer kulturnog čoveka, zato sam ga i pokazao, i to vam dođe kao neka vrsta opozicione varijante Munkovog vriska.

Takođe, nemojmo da zaboravimo i paljenje knjiga u Knez Mihailovoj, definitivno širenje kulture. Dobro, doduše, ne možda srpske, možda nacional-socijalističke ili fašističke, ali ni manje ni više, širenje kulture.

Takođe, nemamo dovoljno slika, ali svi se dobro sećamo kako su njihovi prethodnici iz DOS-a iznosili umetnička dela iz Narodne skupštine prodavajući ih po pijacama. Mnoga su nestala i time zahvaljujem ministarki kulture Maji Gojković koja je pokrenula inicijativu da se ta dela vrate. Bože moj, možda sam ja to shvatio pogrešno i da je to bio neki način da šire kulturu među narodom, tako što su ih prodavali po pijacama.

Takođe, ne smemo da zaboravimo šta oni danas rade, kakve kulturne manifestacije podržavaju. Setimo se predstave gde glumci stoje na zastavi Srbije. Ovo je za njih bila jedna idealna predstava, primer kako kultura treba da izgleda u Srbiji, dok je film „Dara iz Jasenovca“ jedan loš, neozbiljan film, ali je zato gaženje po srpskoj zastavi jedna sjajna inicijativa.

Zaista ne znam, kakvu oni sliku žele da ostave o sebi. Svestan sam, a smatram da su i građani svesni da su tu sliku dobro uvideli, da su imajući u vidu tu sliku i glasali na prethodnim izborima i pokazali su upravo tu svoju pravu sliku.

Ono što mene interesuje i što me posebno raduje jeste slika kakvu ostavlja današnja Vlada i predsednik Vučić, a to je slika jake, moderne, uspešne Srbije, Srbija koja se brine za svoje interese, za interese svojih građana. To je slika jedne države koja pobeđuje, slika Srbije koja pobeđuje.

Takođe, imam želju, mada mnoge moje kolege su se osvrnule na to, smatram da bi bio red da i ja nešto kažem o tome. Nedavno smo bili svedoci jednog kapitalnog dela, kinematografskog dela, naravno, govorim o filmu „Dara iz Jasenovca“. Taj film ne samo da je bitan za srpsku državu, već i za srpski narod. Moram da kažem da sam krajnje zgrožen kako su se u medijima bivšeg režima odnosili prema tom filmu. Ti izlivi mržnje odavno nisu primećeni. Posebno mi je interesantno, na neki način moram da kažem i smešno, kako su pokušavali tu svoju mržnju da kamufliraju idejom da oni film kritikuju iz nekih umetničkih, estetskih, tehničkih razloga, otprilike nije dobro montiran film ili nije lepo kadrirano i slično. Svi znamo i svi vidimo da je to zapravo jedna politički inspirisana kritika i da se vodi kampanja, nikoga time nisu zavarali.

Međutim, smatram da ne treba više toliko da se osvrćemo na njih. Treba maksimalno da podržimo predsednika Vučića, jer bez njega ne bi bilo ovako uspešnih projekata po Srbiji, ne bi bilo tog filma o kome govorim. Bitno je da se borimo za srpsku kulturu, da se borimo za srpsku umetnost, odnosno da se borimo protiv antisrpske nekulture koju promovišu mediji Dragana Đilasa. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.12.2020.

Hvala vam, uvaženi gospodine potpredsedniče.

Poštovana ministarko Obradović, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, pre svega moram da kažem da me izuzetno raduje činjenica da ćemo imati priliku ponovo da pomognemo našim penzionerima.

Takođe me raduje da, bez obzira, da imamo jednu svetsku pošast, koja je Kovid 19, koja je ugrozila zdravstveno stanje u čitavom svetu, a zatim i ekonomskom, Srbija je uspela ponosno da ostane na nogama, i dalje ima budžet koji je na zavidnom nivou.

Dok se naši zdravstveni radnici nalaze na frontu koji je, možda mogu i da kažem, čak nije hiperbola, ali ekvivalentan frontovima naših slavnih predaka koji su imali priliku da se bore za našu državu i dok naša Vlada takođe ima jedan sopstveni front, a taj je upravo front ekonomski i dok predsednik Vučić daje sve od sebe da naša Srbija ostane na nogama, što imamo jednostavno dokaz po podacima koje smo mogli da vidimo, mi možemo da vidimo šta? Šta radi opozicija?

Da li ona daje neke konstruktivne kritike kako da se bolje snađemo u ovoj situaciji? Ne.

Mi imamo situaciju da oni smišljaju koje kakve afere, i to kakve afere, one koje targetiraju porodicu predsednika Vučića, izmišljaju koje kakvu pokretnu i nepokretnu imovinu bratu predsednika, Andreja Vučića, prate sina predsednika Vučića, Danila, što je zaista zastrašujuće.

Svestan sam, mi živimo u jednom, da kažem, demokratskom društvu i u parlamentarnoj demokratiji. Politički lideri imaju priliku da rade razne stvari da bi stekli kojekakve bodove, ali napadi na porodicu su nešto najniže što postoji. Smatram da je to jednostavno nešto što je svetinja. Na porodicu ne treba da udaramo.

Postavio sam sebi pitanje – zašto je to tako? Zašto baš porodicu saradnici Dragana Đilasa, Dragan Đilas, naravno, sam kao lider, koje kakvi ljudi koji su na platnom spisku Dragana Đilasa, od Ivana Ivanovića, do Kesića, do medija pod njegovom kontrolom, zašto baš targetiraju porodicu predsednika Vučića?

To vam je, dragi moji poslanici, zato što Dragan Đilas polazi od sebe. On zna, i imali smo priliku i drago mi je da je naša uvažena koleginica Sandra Božić pročitala mnogobrojne nekretnine brata Dragana Đilasa, Gojka. Mi vidimo da su oni svoju priliku da urade nešto za ove građane, za naše građane, da urade nešto za Srbiju iskoristili za lično bogaćenje.

E sad, imajući u vidu da oni polaze od sebe i jednostavno cifra od 619 miliona evra koja stoji iza Dragana Đilasa jednostavno jeste sramotna, ali ja kao narodni poslanik moram da kažem da je to, koliko god bila jedna konkretna cifra, pomalo i apstraktna. To je toliko veliki novac da jedna prosečna osoba, bar kao ja, ne mogu najbolje da razumem koliki je to, zapravo, novac.

Zato sam pripremio, a oprostiće mi koleginica Božić, ona je imala isto priliku da pročita jedan broj stanova Gojka Đilasa, ali ja sam odlučio da jednostavno spojim sve to zajedno, da vidimo koliko zapravo Dragan Đilas, njegovi saradnici, njegova familija, zajedno imaju pokretne i nepokretne imovine. Videćete, to je jedna kratka.

Verujte mi, moji uvaženi poslanici, SNS, naša poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, nema dovoljno minuta koliko Dragan Đilas ovde ima imovine, tako da ću se truditi da budem što brži, neke ću možda i preskakati, neke lokacije, u cilju da završimo danas.

Dakle, stan u Siminoj ulici od 91 kvadrat. Još jedan stan u Beogradu, 56 kvadrata. Stan u Dušana Radovića od 48 kvadrata. Stan u Beogradskoj, 91 kvadrat. Stan u Borislava Pekića, 43 kvadrata. Lokal u Požarevačkoj, 15 kvadrata. Stan u Gospodar Jovanovoj, 55 kvadrata. Stan u Dimitrija Tucovića, 67 kvadrata. Stan, odnosno pet stanova od 127 kvadrata svaki. Zatim, dva stana u Velisava Vujovića od po 25 metara kvadratnih. Stan u Gospodar Jevremovoj, 143 metara kvadratnih, meni je ovo jezivo, zanesem se od ovih nekretnina. Stan u Kornelija Stankovića, 61 metar kvadratnih. Stan u Svetozara Markovića, 105 kvadrata. Stan u Jevrema Grujića, 160 kvadrata. Naravno, da ne preskočimo i garažna mesta – 12 kvadrata. Još jedan stan na Starom gradu od 82 kvadrata.

Imajte na umu da sam u ove stanove uračunao i stanove koji pripadaju raznim firmama Dragana Đilasa.

Zatim, imao je jedan stan na Novom Beogradu koji pripada njegovoj majci, 57 kvadrata.

Stari grad, „Multikom grupa“, 108 kvadrata.

Opet imamo jedan od 65, pa 55, pa 91, pa 43.

Onda, imamo na Vračaru jedan isto koji znamo da je u vrednosti od 140.000 evra, ne piše kvadratura.

E sad, imamo i van Beograda, tako da nije stao samo na Beogradu. Imamo u Majdanpeku jedan od 48, još jedan u Majdanpeku 50, jedan u Boru od 41.

Zatim u Negotinu, izraziću se tačno, imamo 13.310m2 u pitanju je neki hektar, ne znam ni ja, tako da bolje da budem precizan i u tome. Negotin 198m2 , opet Negotin 197m2 , Negotin 104,985m2 , to je nekakva, šta mu dođe, njiva, više ja i ne znam šta taj čovek sve ima. Sada imamo još pet nekretnina u Zaječaru. na Senjaku 264m2. Na Novom Beogradu Multikom grupa, čitava jedna zgrada vredna 5,500 miliona evra.

(Nebojša Bakarec: Pola Srbije.)

Tačno tako, dragi kolega Bakarec.

Dedinje 579m2, kuća na Zvezdari 136m2 , još jedan stan, drugi stan, treći stan i da ja sada ne idem dalje, ali valja i da se pomene, tu imamo nekoliko firmi koje su još u njegovom vlasništvu, koje su vredne milione evra. Dva BMV, i još dva automobila, ne piše tačno koja. Eto, kratka lista. I, šta da vam kažem.

Ovo je sramota što sam ovde danas vama pročitao. Sramota je da jedan državni službenik koji treba da služi ovom narodu, posle svog mandata ima ovoliko nekretnina. Da li je ovo u redu?

Vidite, ova lista, kao što sam rekao je sramotna lista, i ovo je lista čoveka koji živi od Srbije, od građana Srbije. Ovi stanovi nisu njegovi, ovi milioni, ti stanovi pripadaju građanima Srbije, to su novci građana Srbije. To je lista čoveka koji živi od politike.

Vidite, tu je razlika između predsednika Vučića i Dragana Đilasa. Dragan Đilas, je sve vreme svoje posvetio na lično bogaćenje, a predsednik Vučić je svoje vreme posvetio da živi za Srbiju, da živi za nova radna mesta, za investicije. Tako izgleda političar koji živi za svoj narod. To je ključna razlika.

Za kraj, ako ste ikad imali priliku da se pitate kako Dragan Đilas može da spava posle svega što je uradio, evo vam dokaz, ovo odlično ovako može da leči insomniju, čitanje silnih nekretnina, ili da broji od jedan do 619 miliona evra.

Hvala vam. Živela Srbija.