Biće nam malo i zanimljivo.
Vidim da ovde svi junaci nikom ponikoše kad sam ja ovde, ali kada me nema, Bogami hrabrih ima. E, pa, evo, da vam se ja obratim.
Prvo, neću se mnogo pravdati, ali moram da kažem, da je zaista neprimereno da jedan narodni poslanik koji smatra sebe intelektualcem, pošto ističete to šta ste završili, da iznosi neistine. Ja imam i poslaničko vreme, ja sam šef poslaničke grupe, mogu komotno da pričam.

Ja po amandmanu pričam, vraćam se na ono gde sam lično …

Da, ja se izvinjavam, pošto sam ja šef poslaničke grupe, a pošto se ovde govorilo o meni lično, imenom i prezimenom, vrlo uvredljivo, ja prosto moram da tražim vreme.

Pošto sam, nažalost, bila na putu, za razliku od većine koja ne radi, iz te poslaničke grupe, ja iza sebe imam …
(Marko Đurišić, s mesta: Sad se vređamo. Šta mi radimo ceo dan ovde. Ona putuje.)

Ja ću kao predstavnik Poslaničke grupe PUPS reći da mi nećemo kao Poslanička grupa prihvatiti i glasati za ovaj amandman, da smo protiv njega. Ja, kao neko ko nije dovoljno kvalifikovan da bude na mestu direktora Pošta Srbije, jer po nekim poslanicima ne ispunjavam uslove, što je netačno, što je laž izgovorena ovde javno, pred svima, da nisam bila na konkursu.
Konkurs za v.d. ne postoji. Da sam zaposlena na tri radna mesta i da …
Ne, ja vam samo kažem da ja, kao neko ko sve to nema, imam prava da kažem iz kog razloga mi nećemo prihvatiti. Znači, kao neko ko nije član Programskog odbora, već godinu i po dana, ja smatram da bi ovde poslanici ipak morali, bar ovi koji se trude da se ističu, da to znaju.
Poslanička grupa PUPS nikada, jer smo krajnje lepo vaspitani, pristojni ljudi, nikada ne iznosi neistine. Mi nećemo podržati ovaj amandman, zato što smatramo da nije u skladu sa stavovima koje mi branimo.

Izvinjavam se, ali ja govoreći o članu 9. i amandmanu koji ste vi predali, ja sam rekla da mi nećemo glasati. Na to je gospodin ukazao na grešku, i pri tom se vrlo negativno izrazio o mojoj partiji. Ja naravno na to moram da reagujem.
To ko je ovde minoran a ko je neminoran, pokazaće i sledeći izbori. Vrlo dobro znate kako ste ušli u ovaj parlament. Finansirani i podržani spolja. Nikada u životu ne biste završili u ovom parlamentu da ste se borili sami.
(Boško Obradović, s mesta: Ko to?)
Vi sa balkona, vi koji ste pretili, vi koji ste gurali, vi koji ste ušli siledžijski u ovu Skupštinu. Ja ne dozvoljavam…

Ukazujući na grešku vašu, na povredu Poslovnika, poslanik je rekao da smo mi, PUPS, minorna partija, nebitna partija. Ako vi smatrate da to nije neozbiljna partija, ako vi smatrate da to nije uvreda, zašto tada niste reagovali?
Izvinite, ne možete da dozvolite da neko može da govori takve stvari, a da ja kao šef poslaničke grupe ne mogu da uzmem u zaštitu svoju poslaničku grupu…

Ja vam kažem, svaki put kada budete izašli na izbore, pogotovo ponašajući se ovako…
(Boško Obradović, s mesta: Ko?)
Vi. Vi iz vaše poslanike grupe, pa jedini ste vi ovde neprimereni. Jedini. Loše ćete proći.

Volim što ste tako postali naprasno hrabri, ali pre toga ste morali da to imate napisano. Pa bih vas molila za malo pažnje, ja sam vas slušala šta ste rekli.
Nikada nisam bila sekretarica, ali mislim da je uvredljivo za sve sekretarice Srbije to što vi govorite. Bez dobrih sekretarica apsolutno niko od nas ne bi mogao da funkcioniše.
Sa druge strane, ja sam vam malopre rekla, ali to je vaše nepoznavanje stvari i to je problem Dveri. Znate, vi ne znate suštinu, v.d. ne ide na konkurs. Tek će biti raspisan konkurs, ali ću se vratiti sada na vas. Vratiću se na PUPS i vratiću se na to ko je upropašćavao ovu zemlju.
Vi ste u ovaj parlament ušli ako se ne varam, sa DSS. Ja ću vam reći nešto, najgori period u istoriji Srbije je bio period od kada je DSS bio na vlasti. Vi ste sa njima ovde u koaliciji zajedno. Kako ste ušli? Tada su penzije smanjene na strašnih 49%. To je bukvalno bio genocid penzionera. Tadašnji ministar Lalović je rekao da nije očekivao da će toliko pasti…
(Marko Đurišić, s mesta: Onda smo mi digli penzije neopravdano. Dogovorite se šta je.)
Ja bih vas molila gospodine Đurišiću da uzmete reč kada budete hteli. Ja ću se vratiti, nije tačno da sam napadala DSS. Reći ću vam da u njihovo vreme i u vreme kada je Čeda Jovanović bio sa njima, penzije su iznosile 71% i mi težim ka tome. Ali, za razliku od vas koji se uvek krijete iza nekog, iza tih nekih stranih sila koje vas ovde uvode, mi se nikada nismo krili.
Tačno je da smo podržali smanjenje penzija sada, ali nije tačno ono što ste rekli, što namerno iznosite, notornu laž, 70% penzionera nije osetilo smanjenje penzija, 30% ni po kojoj računici ne mogu da budu svi penzioneri….
PREDSEDAVAJUĆI Vreme. Zahvaljujem se.

Nisam završila, imam vreme poslaničke grupe.
Imali ste pravo na repliku, dva minuta je predviđeno za repliku.
Pošto smo se previše udaljili od teme, sada ćemo shodno članu 112. da napravimo pauzu od pet minuta da bi se vratili na dnevni red.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Ja moram da se zaista zapitam o čemu mi sada ovde razgovaramo? Ako razgovaramo o budžetu, ne vidim uopšte ozbiljnost kada poslanik može da kaže zašto je jednom kabinetu dodeljen novac od 200 miliona, ako se radi o regionalnom razvoju, ravnomernom regionalnom razvoju Republike Srbije i radi se o koordinaciji rada javnih preduzeća.
To što vi sada banalizujete stvari i smatrate da je otvaranje pošta, vi banalizujete stvari. Znači, otvaranje pošta je nešto što radi pošta, a ono što je projekat ministra bio, to je neka druga priča, to je država Srbija u selima Srbije. Pri tome, vi ne znate da gospodin Krkobabić, kao ministar zadužen za regionalni razvoj, svakodnevno putuje po Srbiji, obilazi ono za šta je zadužen, južne regione gde treba da se razgovara sa predsednicima opštine, ukazuju mu na probleme koje ima i upravo je njegov zadatak da te probleme prenese premijeru, a da se u okviru tih razgovora urade projekti koji će biti sprovedeni.
Znači, potpuno je besmisleno da vi trošite vreme samo zato da biste nešto poručili, ne znam kome. Vašim glasačima? Ne znam gde su.
(Dejan Šulkić, s mesta: Replika.)

Ono što moram da vam kažem, to je da sam ja postavljena u skladu sa zakonom, da sasvim sigurno ovo preduzeće vodim na način na koji treba da ga vodim, da će to rezultati pokazati. To što se vama ne dopada je to što su ostali tragovi, katastrofalni tragovi koje mi pokušavamo od 2012. godine da ispravljamo u ovom javnom preduzeću. To je posledica nečega što ste vi i ekipa sa vama radili pre. Da, da, vi zajedno. Znate vi ko je bio tada i premijer i ko je tada određivao šta se radi u ovoj državi. Znači, ja ću biti na konkursu, odnosno da li ću se prijaviti, to ćemo videti, ali znam samo da je ovo jedan novi kabinet koji je osnovan i da za to treba vremena. Projekti su u toku, projekti će biti i vi ćete rezultate videti, za razliku od svega onoga što ste vi radili, a mi vidimo samo negativnu posledicu svega toga što ste radili.
I da ne zaboravim, malopre ste prozvali gospodina Krkobabića da se penzioniše, on još uvek ne ispunjava zakonski rok. Te vaše priče koje puštate godinama po novinama da biste nekoga diskvalifikovali su vaši samo jeftini pokušaji da se, eto, nešto bar čuje. Znači, pogrešno je. Gospodin Krkobabić nikad nije bio u penziji, jer nažalost nije ispunjavao. Svima je san da dođemo do te penzije. Ali, vidim da se, bogami, svi nešto setiste penzionera, a zaboraviste da ste iste te penzionere, u vreme kada je vaš predsednik tada Koštunica bio, spustili na zaista granicu preživljavanja, jedva preživljavanja. Da, da, tada su penzije spale na 49%. Možete da se pravite svi zajedno ovde ludi, ali uzmite statistiku, uzmite vratite se unazad, pogledajte šta se radilo tih godina.
Znači, nemojte da nam ovde stalno delite lekcije, da stalno vi budete borci za neku pravdu, a uradili ste sve što ste mogli da milion i 700 hiljada ljudi u ovoj državi jedva živi.

Pa, jer ste prozvali više puta PUPS, valjda moram da vam kažem. Ono što je zaista ovde lepo slušati, to je vas koji ste se setili sada penzionera. Gde ste bili svih ovih godina? Gde ste poslednjih 10 godina, koliko se mi bavimo penzionerima? To da li su penzioneri ostali verni nama ili smo ih mi izdali, to ćemo proveriti na sledećim izborima. Za to nemojte da se brinete. Vi brinite svoju brigu, vi gledajte kako ćete vi da pređete cenzus i s kim ćete da pređete cenzus. To s kim smo mi bili, šta smo mi dobili u nasleđe da vodimo su gluposti koje vi ovde iznosite.
Poštu Srbije je gospodin Krkobabić vodio četiri prethodne godine, sjajno vodio. Imao je nezabeležene rezultate do sada u istoriji Pošte. Može to vama da se dopada ili ne dopada. Pokazao je kako se vode javna preduzeća i to je lekcija mnogima. Ne sviđa vam se, žao mi je.
Penzioneri Srbije znaju ko je brinuo svih ovih godina kada je bilo loše. Mi smo brinuli o njima. Vi niste. Vi ste ih se setili sada svi, kada su na vidiku novi izbori. Tako ste o njima i pričali u prethodnim, jer nemate temu. Nemate drugo ništa. Vi nemate šta da ponudite. Šta to kome vi nudite? Mi smo naš program napravili. Mi smo naš program ostvarili. Mi iskreno brinemo o tim ljudima podržavajući program premijera Vučića, jer bi zemlja propala zahvaljujući vama.

Znate, jako je zanimljivo slušati vas, za koga sam ja čula da ste vi siledžija iz Čačka. Da li je to tačno ili ne, ne znam, ali sam to čula. Vaša briga o penzionerima Srbije je stvarno zanimljiva. To što ste vi sada rekli, predloge zakona koje ste dali, pa to je utopija, kao kad bih ja rekla, a volela bih, da svi u Srbiji imaju minimalnu platu od 1.000 evra. Nažalost, nemoguće je. Nemoguće je, prosto, ekonomija je takva kakva jeste i to je neizvodljivo. Baš zbog toga što smo mi svesni, savesni i odgovorni, vrlo odgovorni prema ovoj državi, mi podržavamo sve mere štednje koje su bile neophodne da se zemlja izvuče.
To što vi pričate, sindikat koji ste spomenuli, taj sindikat je potpisao protokole sa svim mogućim partijama, vi ste samo jedna u nizu. Oni su potpuno nebitni. To su ljudi koji su istrošeni i koji su sada pokušali da se nađu u nečemu drugom, da eto probaju da na neki način ponovo zarade neke novce. Tako da apsolutno vaši argumenti ne stoje, a mislim teška bi bila sudbina, zaista, penzionera ako bi se opredelili da prate vas.
(Boško Obradović, s mesta: Replika.)

Htela bih samo kada je u pitanju demografija, htela bih da kažem, i da podsetim, da smo mi u prethodnom periodu, kako oni kažu pete, ja ću reći četiri godine, da smo mi upravo ovde u ovoj Skupštini, ja ispred PUPS-a pokrenuli akciju da se izmeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti upravo da bi se povećao natalitet u ovoj zemlji. Kao majka tri ćerke uporno sam branila taj stari, nismo se izborili, a to smo prethodno radili u gradu Beogradu, gde su sve trudnice koje su održavale trudnoću imale isplatu pune plate. To smo uspeli da uradimo upravo u ovom parlamentu, u okviru ove koalicije, koja je tada bila i na teritoriji Srbije. Sve žene koje održavaju trudnoću primaju punu platu, upravo zahvaljujući nama. Nije tačno da se nije radilo ništa na povećanju nataliteta u ovoj zemlji, i nije tačno da nismo i u Beogradu, a kasnije u Republici, insistirali na finansiranju veštačke oplodnje. Prvo, finansirajući drugi postupak, pa posle toga treći postupak. Prema tome, zaista ostavite te prazne priče za neku drugu priču.