Mislila sam da se ne javljam više po mom amandmanu, ali prosto ne mogu da vam ne odgovorim. Mislim da ste opet iskoristili priliku kao i hiljadu puta do sada da istaknete kako vi iz LDP ste radili ovako ili onako.
Dozvoljavam da moj amandman nije bio ispravan. Skrenuta mi je pažnja i sada kada smo razgovarali, da sam propustila da u amandmanu navedem sa kojih pozicija bi se to skinulo i to nije bilo sa zlim namerama, kako vi to hoćete da kažete. To je prosto bilo možda moje neiskustvo, jer sam novi poslanik u ovom parlamentu. Prihvatam na sebe da on nije ispravan u tom delu.
Što se tiče cene koja je plaćena 2008. godine, bojim se da 1.700.000 penzionera ne misli kao i vi, kao ni ovih 500.000 sada.
Ono što je osnovna razlika između vas i nas iz PUPS je to što mi zbilja imamo vrlo odgovornu socijalnu politiku. To smo pokazali u gradu i tačno smo pokazali šta može da se uradi i kako mogu da se naprave prioriteti, a da nemamo sto stvari koje ćemo započeti.
Ne znam s kojim pravom držite lekcije da li je neko odgovorno odradio nešto ili nije i da li je neko napravio minus u budžetu? Znači, vi ste vašim radom u gradu pokazali dovoljno. Niste prešli cenzus. Mi smo vodili deo grada, odnosno deo poslova u gradu, vodili vrlo prepoznatljivu socijalnu politiku, pa dali zaista razne pomoći i ženama, odradili puno za decu sa smetnjama u razvoju. Žao mi je što sada to moram da kažem, ali moram da istaknem i da vam odgovorim da niste u pravu.
(Bojan Đurić, s mesta: Vi ovo dozvoljavate?)
Ne znam zašto je vama dozvoljeno da to kažete, a meni nije? Možda je moj ton malo agresivniji, ali to je prosto moja priroda i moj temperament. Primedbu na prisustvo u sali sam imala više juče na muški rod. Prosto sam htela da se malo izborim za nas. Ništa više.

Niste me slušali pažljivo. Nisam rekla 1.700.000 penzionera članova PUPS. To nisam rekla. Govorila sam o politici moje partije.
Rekla sam da 1.700.000 penzionera se ne bi složilo sa vama, da nismo uradili dobro za njih.
Uopšte nijednog trenutka nisam rekla koliki je broj naših članova i naših glasača, tako da malo zamenjujete teze onako kako vam odgovara, ali zbilja se više neću upuštati u rasprave sa vama na ovu temu. Mislim da treba da se vratimo na dnevni red.

Kako smo krenuli, nećemo uskoro završiti. Moram priznati da niste ni malo korektni. Mi smo razgovarali i malopre smo pričali o ovom amandmanu. Vi ste mi takođe ukazali na manjkavost amandmana. Ne znam kako je onda izvodljivo ako je on manjkav. Prihvatila sam da je manjkav. Meni je žao što mi sada ulazimo u raspravu, ali sam prihvatila da je on manjkav, iako ne odustajem od njega.
Vi mešate upravo ono na šta je mene upozorio gospodin Đurić. Mešamo grad i mešamo republiku. Sa druge strane, nemate dobru informaciju. Nisam odbornik u gradu, ali koliko znam, nije dodeljen posao, niti je završen. Vidim da u opticaju više ne postoji samo "Ikarbus" kao proizvođač autobusa u ovoj zemlji. Nisam shvatila vašu poruku meni. Ne znam šta očekujete od mene.
Poslanik sam PUPS u republičkom parlamentu. Ne razumem kako u jednom trenutku nešto možemo, a drugo ne možemo. Mislim da je trebalo ovu diskusiju završiti sa gospodinom Đurićem, koji se prijavio za reč. Ne znam, šta treba da radimo sada? Zašto vi meni prebacujete za nešto što se dešava u gradu? Da li vi znate koliko imate odbornika u gradu? Zašto cinično govorite o odbornicima PUPS?
Mi smo potpuno promašili temu. Iz moje najbolje namere da u ime naše partije predložim nešto što je bolje za sve žene Srbije, došli smo do političkih prepucavanja u Gradu Beogradu. Mislim da ovo nije korektno sa vaše strane. Ja nisam adresa za to.
(Predsedavajući: Vreme za repliku je isteklo.)
Postoji šef odborničke grupe u Gradu Beogradu, obratite se njemu. Ja sam ovde samo ovlašćeno lice danas i narodni poslanik.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovane ministarke i ministri, drage kolege, mislim da ovo pitanje moram da uputim premijeru zato što mislim da odgovarajući ministar nije ovde.
Moje pitanje se odnosi na događaj od pre nedelju dana, koji se zbio u Skupštini, gde je član LDP prozvao gospodina Milana Krkobabića i izjavio da je on već deset godina invalidski penzioner i da, naravno, kao takav nije mogao da bude postavljen na funkciju generalnog direktora PTT Srbije.
Istog dana je gospodin Krkobabić imao svoju konferenciju i dao izjavu i zatražio od zvaničnih državnih organa, uključujući i sve službe bezbedonosne, da neko konačno da odgovor na to pitanje zato što, da bih bila precizna, kako vi kažete, i vrlo jasna svim ljudima koji nas gledaju, ne znam da li to da nazovem lažu ili da nazovem neistinom koja je ovde izgovorena, ali ta neistina se već ponavlja od 2008. godine.
Biografija gospodina Milana Krkobabića je okačena na sajtu grada bila od 2008. godine. On je šef poslaničke grupe naše u Skupštini, pošto se u Skupštini stalno poteže to pitanje i zaista mislim da je konačno vreme da damo odgovor na to, da neko stane zvanično iza toga. Znači, nije teško pritisnuti dugme Fonda PIO i utvrditi da li je neko osiguranik ili je neko korisnik penzije. Međutim, naravno, poznavaoci prava će znati ko je osiguranik, a ko je korisnik penzije. S druge strane, ta zabrinutost je zaista zanimljiva. Imam podatke koji govore vrlo zastrašujuće stvari o stručnim nestranačkim ličnostima postavljenim od vaše strane. O tome ćemo nekom drugom prilikom, jer imamo kratko vreme sada, ali bih volela da konačno razjasnimo da li je gospodin Krkobabić invalidski penzioner već deset godina i samim tim krši zakon, pa onda snosi sankcije ili ovde neko ko je, koliko znam, pravnik po struci bi prosto neke stvari morao da zna. Mislim da to postaje zaista uvredljivo i očekujemo da nam date konkretan odgovor i da svi ovi ljudi koji nas gledaju konačno shvate ko tu ne govori istinu. Hvala.

Poštovani premijere, ipak bih da budemo vrlo precizni. To da li mogu invalidi rada da budu angažovani negde politički, ovako ili onako, apsolutno ne ulazim u to, ali znam da ne mogu da zasnuju redovan radni odnos.
Gospodin Krkobabić je čovek koji je 1952. godište, koji radi i koji je bio u stalnom radnom odnosu u Skupštini grada, kao što je u stalnom radnom odnosu sada i u ovom parlamentu. Prosto imam potrebu da to kažem zbog svih ljudi koji nas slušaju.
S druge strane, imamo tu razne brige vezano za stručnost i sposobnost gospodina Krkobabića da vodi jedan takav sistem koji ima sredstva od 220 miliona evra, pri čemu se zaboravlja da je bio drugi čovek grada, a grad ima preko miliona evra.
Prosto, znam da je to vama zabavno i znam da je to tema gde vi možete svakog puta da se javite i da nas prozovete i da napravite sebi malo reklame. Znam da volite da dokačite i penzionere i 500 miliona zbog penzionera zaduženih, ali prosto osećam da potrebu da mi kao poslanička grupa PUPS očekujemo zvaničan odgovor koji će neko nama ovde dostaviti u Skupštini grada, gde će to javno biti pročitano i na taj način neko ovde i snosio sankciju za neizgovorene istine. Ako to bude gospodin Krkobabić apsolutno ćemo preuzeti sankcije. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, drage kolege, poslanička grupa PUPS-a će naravno podržati predloge zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Republike Austrije i Republike Srbije – Republike Slovačke. Naravno, da nam je svima jasno da je ovde uložen veliki trud svih stručnjaka a i svih stručnih službi i ljudi koji su vodili ministarstvo u prethodnom periodu, ali moram da izrazim i veliko zadovoljstvo što se trenutno na čelu tog ministarstva nalazi gospodin Krkobabić, jer je naša partija, u stvari partija, koja je utemeljena upravo na brizi o socijalnoj sigurnosti građana.
Tako da je veliko zadovoljstvo što ćemo uspeti da sada ove sporazume konačno ratifikujemo, sa druge strane, moram da priznam da se i naša odgovornost, vezana za preuzimanje jednog ovakvog ministarstva upravo baziran na toj brizi o socijalno ugroženom stanovništvu. Tu smo odgovornost i zaista ozbiljnost u rešavanju socijalne sigurnosti prošle nedelje, vrlo jasno predočili svim našim sugrađanima i morate priznati da pola miliona ljudi koje je dobilo novčanu pomoć u vidu te tzv. trinaeste penzije je samo jedna od potvrda onoga zašta se mi zalažemo.
Mislimo da je neophodno da, i nadamo se, da ćemo u sledećem periodu zbog situacije koju imamo, da nam se na čelu ministarstva nalazi gospodin Krkobabić, uspeti da napravio sporazume i sa nekim drugim zemljama iz EU u kojoj se nalazi mnogo naših sugrađana na radu. Da ćemo im na taj način obezbediti sigurnost što se tiče i penzijsko-invalidskog obezbeđenja do zdravstvenog, povreda na radu itd.
Moji prethodnici su prilično govorili o tome šta podrazumevaju ti sporazumi. Na nama je da ih podržimo, a nadam se da ćemo uraditi to svi zajedno zato što je to u interesu građana Srbije i utemeljenje naše partije, jedan od principa je i saradnja sa međunarodnom zajednicom, ali naravno u meri u kojoj možemo da zaštitimo i naše nacionalne, ali i naše socijalne interese naših sugrađana. Hvala vam.

Poštovana koleginice, osetila sam potrebu da pojasnim vezano za lokalnu samoupravu i ovo što ste upravo izjavili za diskriminaciju penzionera, Valjeva i svih ostalih gradova koje ste naveli.
Naša poslanička grupa je ponosna na to što smo uspeli da uradimo, da ono što smo radili u Beogradu protekle četiri godine, a to je pomoć za penzionere, da se ovog puta proširi na celu Republiku. Mislim da je to najveća naša zasluga. Mi smo ovde u Beogradu imali još neke druge stvari koje smo radili, od besplatnog prevoza, pomoći trudnicama, njih niste ovog puta pominjali, ali ću vam navesti primer da u Aranđelovcu u trenutku kada smo ovde davali pomoć trudnicama, Aranđelovac je utvrdio da nema sredstva, da lokalna samouprava nema sredstva, a bilo je svega 17 porodilja, odnosno žena na trudničkom bolovanju. Tako da nije uvek stvar da li je lokalna samouprava ima sredstva ili nema, nekada je potrebna i dobra volja, a mislim da smo to ovog puta uspeli da uradimo i da model Beograda preslikamo i da je pola miliona ljudi, penzionera dobilo tu pomoć od 16.000. Hvala.