BORISAV KOVAČEVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rodjen 09. aprila 1943. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani filolog. Penzioner.

Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije postaje 30.07.2012. godine, kada je bio član Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. Godine.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat.

Izabran je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 28.07.2021, 18:29

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Poštovani predsedavajući…

Šesto vanredno zasedanje , 29.06.2021.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovanje gospodine ministre Nedimoviću vama i vašim saradniku.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, prva stvar kada sam došao u dodir sa tekstom ovog zakona je bila koliko on zahvata i operacionalizuje strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Moram reći da sam sa tog aspekta veoma zadovoljan ovim zakonom.

Mislim da je ovakav zakon odavno bio potreban, ali što reče jednom prilikom sad kada je govorio gospodin ministar, bolje ikad nego nikad, za neku drugu stvar je rekao, tako i za ovo.

Ono što je meni pobudilo najveću pažnju u ovom zakonu to je ono što će i imati najveći uticaj na dalji tržišni položaj razvoja poljoprivrede, a to je pitanje nadzora i inspekcije. Mislim da ovako kako je zakon inače predvideo i što je predvideo do sada, ne bi mogao ni da ide bez te postojeće zakonske funkcije. Samo na ovakav način se i mogla obezbediti pretpostavka da se zakon implementira onako kako je inače i zamišljeno.

Kada uzmete tamo da imate nadležnost inspektora u nekih 25 stavki nabrojano, pa onda njegova kontrola i nalozi u čak 15, 16 itd, onda mislim da predstoji veliki posao u organizovanju i izgradnji funkcije i delovanja kompletnog inspekcijskog budućeg sistema u oblasti poljoprivrede. Mislim da tu predstoji veliki posao. Mislim da će ovaj deo, taj inspekcijski, imati velikog značaja i za to da se prati realizacija i ostvarenje strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, razvoja ruralnog stanovništva.

Mislim, inače, u digresiji da sve strategije koje mi donosimo iz raznih oblasti, društvenih, privrednih itd, i treba u praksi da imaju, kao recimo ova koja je preživela već sedam, osam godina, morao bi sada, a to će moći putem ovog instrumenta inspekcijskog, da se napravi presek i kaže – čekajte, na ovom planu iz strategije smo uradili to i to, uradili smo dovoljno, do sada nismo, jer nam često te strategije koje su otprilike u relacijama od četiri do deset godina traju, faktički se i ne osvrćemo na njih u smislu provere realizacije, dok ne prođe rok, a to nije dobro. Mislim da je ovo prvi put i prva strategija koja će imati obezbeđeno sistemsko praćenje sopstvene realizacije. To je dobro.

Mislim da je ovde u ovom zakonu dosta mesta posvećeno onome što je u strategiji urađeno, a to je briga o selu. Briga o selu u vreme kada još nismo ni, ne znam, možda je Vlada, da ne uvredim nekoga, ali uopšteno gledano, nismo ni sanjali da ćemo imati i Ministarstvo za brigu o selu. Sada smo u nešto drugačijoj situaciji.

Ima jedna stvar koja se posebno podvlači u strategiji, a to je stvaranje povoljnih uslova za razvoj integralne i organske proizvodnje. Mislim da tom segmentu u poljoprivredi nismo do sada posvetili dovoljno vremena i dužnu pažnju, a imamo ne male količine zemljišta na kome može da se startujte odmah sa organskom proizvodnjom. Zato je dobro da se i ovde govori. U okviru toga pomenuto je, doduše, tada kada je strategija pisana, da kada je u pitanju stvaranje uslova o kome se u zakonu govori, sačekivanje povoljnih cena za plasman proizvoda itd, i potrebi hladnjača, u to vreme kada je strategija pisana bile su 363 hladnjače kapaciteta oko 500.000 tona. Ima jedna stvar koja je tu bila loša, i ne znam kakva je situacija sada, voleo bih od ministra čuti, da je u to vreme od tih 550.000 bilo iskorišćeno samo 75%, što znači da ni to što smo imali kapaciteta nismo iskoristili, a to je znak da nismo dobro radili te stvari tada.

Posebno je značajno kroz ovaj zakon sve što se tiče ruralnih područja. U onome što je strategijom predviđeno je jedan od najznačajnijih pravaca razvoja ruralnog stanovništva jeste dizanje, kako je to formulisano tamo, ja mislim sasvim dobro i uopšteno, dizanje blagostanja ruralnog stanovništva.

Ima jedna stvar vrlo krupna u strategiji, koja je bila predviđena tada kada nismo imali u vidu Ministarstvo za brigu o selu, a to je pitanje unapređenja socijalne strukture ruralnih područja. To jeste jedno od ključnih pitanja, pored kulturnog i drugih, u razvoju sela uopšte, a posebno ovih područja o kojima je gospodin Marijan govorio, kada se radi o graničnim područjima, koja imaju, i to je neki dan neko pominjao, bezbednosni značaj. Ako sačuvamo naseljenost tih područja, mi imamo prirodnu odbranu od upada sutrašnjeg neprijatelja, a ako ispraznimo to, onda smo ostavili to na raspolaganje.

Kod toga oko ruralnog stanovništva i posebno socijalne strane ove i dizanja blagostanja, prva stvar koja je bitna, a navedena je u ovim dokumentima jeste zaustavljanje negativnih demografskih trendova, pa promovisanje zadružnog organizovanja i uključivanja zadruga u lokalne akcione grupe, veća dostupnost socijalnih usluga ruralnoj populaciji, smanjenje ruralnog siromaštva, odnosno siromaštva ruralnog stanovništva, unapređenje socijalnog statusa poljoprivredne radne snage i izuzetno značajna stvar za onu stratešku našu brigu da zaustavimo odlazak ljudi iz tih područja u gradska ili napolje, zatim afirmacija preduzetništva žena i mladih u ruralnim sredinama. Evo, sada je kolega Stošić pomenuo da je bio na jednom takvom sastanku sa ženama iz Privredne komore.

Ono što bih hteo na kraju kratko da kažem, pominje se i u zakonu i u strategiji, a to je kontrolisana prenamena poljoprivrednog zemljišta, što je meni jedna od najznačajnijih stvari. To znači da ćemo na taj način, to pretpostavlja da ćemo se planski opredeljivati šta će se to proizvoditi.

Ako je do sada jedna Mačva, uzeću nju, gospodine ministre, pošto vam je u komšiluku, do sada bila isključiva žitnica, a ima uslove, leži na toploj vodi, ima kvalitetnu zemlju, mogućnost za navodnjavanje jer je između dve velike reke, mogla bi sutra da bude drugi Misir. Da pomenem samo da je pre 40-ak godina, nemojte me držati za reč, koju godinu gore ili dole, da je Francuska tražila da joj odobrimo koncesije i tada nudila uslov da svakom poljoprivredniku isplaćuje svake godine zaradu sa jednog hektara kroz ovo što sad radi. Znači, imali su razloga. Zašto? Zato što nije bila jedno ubiranje plodova, nego je celogodišnje korišćenje zemljišta.

Mislim da bi o tim stvarima trebalo razmišljati. Vreme je isteklo, izvinjavam se i hvala gospodine predsedavajući, ima još dosta stvari ali nema vremena.

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Uvažena ministarko, poštovane koleginice i kolege poslanici, mislim da retko imamo pred sobom zakone o kojima raspravljamo koji su toliko godina u jednom živom sistemu rasprave ovog parlamenta, zakona koji tolike godine njime se odgovara izmenama i dopunama vrlo promptno i u pravi momenat na društvene i druge okolnosti koje zahtevaju njegovu dogradnju.

U potvrdu ovome, da kažem da je ovo, u stvari, da je reforma uređivanja ove materije počela još 2002. godine, da je od tada imala nekih sedam faza, zadnja je bila pretprošle godine i, evo, ovo je sada osma.

Sada imamo situaciju da ovom dogradnjom zakona nismo ušli u krupne sistemske stvari koje on dotiče i tretira, ali smo ušli i mislim da je kvalitetno i dobro urađeno mnogo toga što predstavlja, hajde, neću da kažem, to je malo omalovažavajuće ako kažem da su to proceduralne stvari, ali ima i proceduralnih stvari, ali jeste dogradnja određenih prava korisnika penzija, naročito su tu pominjane neke stvari koje do sada nisu bile tretirane, kao što su, recimo, prava našeg građanina iz radnog odnosa sa strancem ovde u Srbiji, a čija, tog stranca, firma nije u Srbiji. Mislim da je to vrlo važno, jer sve više imamo takvih, da ne kažem, slučajeva u društvu i jako je važno da smo to sada dogradili.

Druga stvar koja je sada mnogo preciznija, jasnija, tačnija, a to je sve ono što se tiče porodične penzije, gde su detaljno precizirana i prava dotadašnjeg nosioca korisnika penzije i prava i određivanje ko sve može biti, ko može naslediti, da tako kažem, porodičnu penziju.

Sada je to, ja kad sam ovo pročitao, nisam čak ni pretpostavljao da toliko širok broj ljudi lica iz familije itd. može pledirati na takvu porodičnu penziju u slučaju smrti korisnika.

S druge strane, ovim rešenjima, sada novim, oko porodične penzije, dovedeni su svi oni koji mogu pledirati na tu penziju u sasvim ravnopravan položaj.

Ovim sada je porodična penzija došla u situaciju da faktički ako je smrt korisnika u pitanju, ne može se desiti da neko neće naslediti tu penziju. Toliko je širok krug pretendenata na penziju.

Mislim da je sve to odredilo, osiguralo sve one koji su ovim zakonom bili, ne mislim sad samo na porodičnu penziju, ali je preciznije sve sada rešeno i svi oni koji su u situaciji da koriste penziju ili da preuzimaju penziju itd, da su mnogo sigurniji, da je mnogo preciznije sve to rečeno i da je mnogo jasnije svakome od njih koja prava ima. Mislim da je to jako važno što smo uradili. Tu su i ona pitanja troškova sahrane, koja nisu više uopšte zanemarujuća, naknade troškova sahrane sve su skuplje, pogotovo za one ljude, a njih je veliki broj, koji imaju vrlo male penzije i koji treba ne celu penziju, nego više od penzije za troškove sahrane.

Hteo bih da kažem sad nešto o ovome što sam pomenuo, a to je sistemsko pitanje dograđivanja ovog zakona.

Mislim, gospođo ministarka, da bi morali, a verovatno, vi ćete to reći, verovatno vi to već imate zacrtano i u planu, itd, kad se tiče tih sistemskih pitanja, šta ja podrazumevam pod sistemskim pitanjima? Podrazumevam prava sva koja iz ovog zakona za nekoga proističu, i obaveze, naravno, da se ne moraju tog trenutka kad se nešto desilo istraživati šta sad treba neko da radi, da je to sistemom uređeno i da se zna.

Uzimam za primer jednu stvar. Pre 30 i nekoliko godina, ja sam čovek u godinama, pa to pamtim, uzgred rečeno, sad se navršilo 30 godina kako sam u penziji, pa možete misliti koliko ja toga pamtim, ali smo imali situaciju da ste odlazili u penziju sa 85% od plate koju ste poslednju primili. I tu nije imalo šta čovek da razmišlja i da je u nekakvoj zebnji. To se znalo, to je bio zakon. Na takve stvari mislim. A, kod toga mislim na sledeće.

Mi smo sada u situaciji, to je ono što sam na početku rekao, da dograđujemo zakon i iz potrebe što su nastale nove okolnosti u društvu uopšte i u razvoju društva itd. Mi smo sada u situaciji, hvala Bogu da je tako, da smo zaposlenost, odnosno nezaposlenost smanjili toliko koliko jesmo. I ako vi imate u jednom periodu 15 ili 20% više zaposlenih to menja neku situaciju, a da ne govorimo još više ako ima. Menja situaciju u smislu da treba razmišljati sada kako omogućiti i izračunati da li su to tri zaposlena, da li su dva i po zaposlena ili 3,30 koji mogu obezbeđivati penziju četvrtom. Dakle, ovde je sada jedan, to bi bio jedan drugi sistem. Nije u pitanju sada uzimanje iz budžeta, nego je u pitanju kako stvaramo kroz radni odnos sredstva kojima možemo nove penzionere obdržavati.

Jako je važna jedna stvar, a to je da ne dođemo u situaciju, a sada imamo takvu neku situaciju koja na to miriše ili jeste takva ili ja imam takav osećaj kada to pratim, a to je da sadašnji zaposleni koji dolazi u period pred penziju, razmišlja o penziji, on uopšte ne razmišlja o onima mlađim koji ostaju da rade i da će on zahvaljujući njihovom još unapred dugogodišnjem radu imati i na taj način obezbeđenu penziju. Kada sam odlazio u penziju jako sam o tome razmišljao i bio zahvalan svim tim svojim kolegama što će ostati posle mene i što će mi to omogućivati.

S druge strane, na taj način manje direktno opterećujemo budžet.

(Predsedavajuća: Molim vas da privodite kraj, pošto ste već minut prešli vreme.)

Prema tome, na kraju da završim time, da je molba, ako nismo već, da se pozabavimo time, tim krupnim sistematskim stvarima, sistemskim u stvari i da krenemo u to, obzirom da su nam prilike po prognozi takve da će razvoj ići napred i da ćemo imati te mogućnosti. Hvala lepo.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.

Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.

Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.

Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.

Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.

Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?

Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.03.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103267.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 65189.00 RSD 01.06.1991 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.