| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
čeka se odgovor 3 godine i 1 dan i 15 sati
Uvaženi Ja sam Dejan, iz Beograda sam i imam 44 godine. Jedan sam od 50% građana koji nisu izašli na izbore jer ne veruje u institucije. Dajem Vam priliku da me uverite da grešim, da institucije rade svoj posao savesno i da živimo u demokratskoj i pravno uređenoj zemlji.
Hvala.
Znate, ne znam ko zna, ali znaju skoro svi, ja sam ne od prvog dana do poslednjeg, nego od prvog minuta do poslednjeg minuta radnog staža proveo u nekadašnjem Ministarstvu unutrašnjih poslova Jugoslavije na obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima. Ovo govorim samo zbog toga da vam jasnije bude ono što ću sada reći.
Dakle, do kraja 20. veka, neću pomenuti ime, jedna od obaveštajnih službi velikih zemalja je do tada oborili širom sveta preko 100 režima. Od tih svih, celog broja samo je četiri učinila atentatom na predsednika države te zemlje ili na predsednika Vlade. Sve ostalo je učinila oslanjajući se na neprijateljske snage u toj zemlji razvijajući njihove inicijative za rušenje sopstvene vlasti u svojoj zemlji.
Neću dužiti. Hoću da pitam gospodina, koji je odjednom danas, juče i prekjuče, niko to nije pominjao krenuo sa propagandnim nastupom, celodnevnim, današnjim da je Kurti naš i na našem čelu, a ovo gospodo što pokazuju, ove parole, pa sada ovo malopre, da je Vučić rekao na nekom skupu to i to, i da se ovaj zahvaljivao Aca, to i to, to nije njegovo. To nije njegovo.
Kao što mnoge stvari govore, ja se sa tim ne slažem. Neki, govorim o političarima i kažu – Kurti je to i to uradio, Kurti je to smislio. Nije. On je dobio direktivu i zna se odakle. Tako rade obaveštajne službe, ne puštajući da svako po svojoj volji konstruiše stvari, nego one pripremaju i kratkoročne i dugoročne planove, kako da se radi, nešto.
Ne može, mi ovde mesecima slušamo i inače, od strane opozicije, slušamo neke navode i čitaju stvari, prihvatajući oni sa njihove strane, da je to apsolutno istina. Pa ovo sada što je on pročitao, da se ovaj zahvalio Aci itd. Ma o čemu pričamo? Ovo danas u njegovom nastupu je pripremljeno. I zna se ko to radi, i zna se zašto rade. Kako je najlakše pridobiti glasove onih koji su se možda već sada odlučili da glasaju za postojeću vlast, pa tako što će ubediti narod sa ovim mesta ovde, ovakvim i sličnim stvarima da je vlast napravila savez, zamislite, sa najvećim danas neprijateljem ove zemlje Aljbinom Kurtijem. To je najjača i najsnažnija stvar sa kojom se može ići u ovim trenucima i biće takvih stvari još do izbora, … Evo, to sam samo hteo reći.
Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Ja sam hteo da se osvrnem na ovu raspravu našu poslednjih nedelja i posebno iz ugla današnjih događanja u ovoj sali. Imali smo priliku danas da prisustvujemo onome što nam se danima i nedeljama događalo. Ja ne želim da kažem da je to samo opozicija itd, ali imali smo, po meni, ne znam kako će ostali to prihvatiti, jedan izuzetno zdrav pristup nadležnog ministra ovde prisutnog, gospodina Vesića, na ono što je danas bila glavna rasprava, rekao bih, bez obzira na ono što je stvarni dnevni red bio.
Da bih bio jasniji i dovoljno jasan hoću da kažem da smo stvorili, nažalost, naviku. Za mene je to krupna reč. Navika kad se stvori i ako je ružna u bilo kom smislu, može potrti mnoge stvari dobre i pozitivne u životu.
Današnja rasprava je pokazala ono što nedeljama unazad imamo da bez dovoljno razmišljanja i kritičkog pogleda unutar sebe, kad krećemo u diskusiju, malo razmišljamo o tome da li je ono sa čime ću izaći kao navodnim argumentima, da li su to stvarno argumenti koji se mogu dokazati ili izlazimo, a ja vam mogu reći da sam bio fokusiran na tu stranu svih ovih nedelja i razmišljao u toku rasprave o tome, kada izlazimo sa nekim navodnim i dokazima, da li je to u vidu papira, ilustracije neke itd, verujte mi, 90%, da ne preteram, toga što su za diskutanta u tom momentu bili argumenti, ja sam duboko sumnjao. Duboko sumnjao u smislu da su dve stvari u pitanju ili se on, izvinite na izrazu, malo grub, dočepao negde nekog navodnog dokaza, pismenog ili ilustrovanog itd, odmah poverovao da je to istina i da će drugu stranu time ubiti, ili pak je ušao sa verovanjem istinskim da je to tačno i ne proveravajući ono sa čime izlazi, a što mu služi kao argument za ono što hoće da kaže, izašao sa tim. Da bi se kroz raspravu, kao što je danas bilo, celodnevnu ili za dva, tri dana, pokazalo da to nisu bili argumenti, da su to bili neprovereni, da ne kažem lažni podaci, u koje je on poverovao ili ne poverovao, ali ih je upotrebio verujući da će time izazvati kod onog dela građana na koje on i njegova stranka računaju uverenje, ubediti ih da je u pravu u onome što govori. Ispostavljalo se da nije tako.
Današnja rasprava je pokazala, po meni, još nešto čemu se ja jako radujem, a to je da kada bismo upravo pristupali činjenicama sa kojima hoćemo da ulazimo u raspravu, kada bi prvo kritički sagledali te činjenice i sa velikom opreznošću istupili, da bismo drugu stranu deklarirali, nego bi pažljivije pristupili tome. Druga strana takođe, znajući kad je koja druga, koja prva, isto to učinila ne bismo imali rasprave dnevne na kojima ne bismo desetine puta slušali urlanje jednih na druge.
Nažalost, moram da kažem, ljuto se kajem, ali da su i mene čak izazvali dva-tri puta da sam odreagovao na to i da bi smo hladno prišli temi i došli do nekakvih bez obzira koja količina i koliko bitnih zajedničkih stavova ili bar spremnosti u određenom stepenu i sa jedne i sa druge strane da razgovaramo pomirljivo. Ne moramo da verujemo …
Evo završiću brzo. Mislim da bismo time postigli svako svoj cilj strateški, a radi se od sledećem i time ću završiti. Ako bi smo doveli međusobnu raspravu u takav ton, kako rekoh malopre, gde bismo staloženije, mirnije, korektnije, spremnije, prihvatali činjenice jednih i drugih, mirnije opovrgavali činjenice ili dodavali nove itd, da bismo postigli nešto što je strateški značajno za ovu zemlju.
Hvala, gospođo predsednice.
Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.
Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.
Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.
Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …
Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.
Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.
Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?
Gospodine predsedniče, ovo što ću reći nisam inspirisan prvim nastupom danas kolege, nego mislim inače da sa tim predlogom sam mislio da izađem.
Mi s pravom potenciramo i ova zemlja se s pravom prioritetno bavi ekonomskom problematikom, borbom protiv virusa i da ne nabrajam dalje. Ali, ne pominje se nigde u situaciji u kojoj smo kao Srbija iz dana u dan sve više pritisnuti inokomponentom iz međunarodne zajednice, a konkretno i sve jačim radom stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.
Da li smo mi toliko naivni pa mislimo da sve ovo što se unutra događa i ovde svaki dan pominjemo one koji napadaju sve što se pozitivno pokrene u ovoj zemlji, da li mislimo da iza njih ne stoje strane obaveštajne službe? Ja mislim i siguran sam da stoje.
Iz tog razloga, predlažem i mislim, pošto nema vremena da šire obrazlažem, da treba što pre da sednemo i da u novonastalim okolnostima i unutar zemlje i izvan zemlje preispitamo Strategiju nacionalne bezbednosti, da razmotrimo i inoviramo tamo gde je to opravdano kompletan bezbednosni sistem ove zemlje, a posebno obzirom na ovo što sam rekao malo pre, da posebnu pažnju u tome treba posvetiti i organizaciono-kadrovskom preispitivanju, odnosno reorganizovanju i jačanju obaveštajno-bezbednosnog sistema.
Pitanje je da li je, recimo, opravdano ono što smo pre nekoliko godina zauzeli kao stav, da se kroz diplomatsku aktivnost, kroz Ministarstvo inostranih poslova, odnosno ne služimo se njime kao instrumentom u obaveštajnom i kontraobaveštajnom radu, u cilju zaštite ove zemlje, itd, itd, do toga da koordinaciju službi bezbednosti treba snažno pojačati, jer ona nije dovoljna u ovim uslovima?
Ne mogu sada ulaziti u to da razrađujem itd, ali mislim da su sve ovo pitanja koja bi promenila odnos ove zemlje prema bezbednosnoj komponenti i bezbednosnoj sopstvenoj zaštiti. Hvala.
Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.
Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.
Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.
(Beograd, 26.10.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 145000.00 | RSD | 26.10.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) | Republika | Mesečno | 100000.00 | RSD | 01.06.1991 - |