NINA PAVIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1992. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je master ekonomista.

Na izborima održanih 21. juna 2020. godine našla se na izbornoj listi "Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma"

Po prvi put postala je narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen 10.11.2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje današnje pitanje uputila bih Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Železnice Srbije“ imaju dugu tradiciju, prva moderna pruga izgrađena je 1884. godine na relaciji Beograd – Niš. Grad Niš je pored Beograda i danas najveći železnički čvor sa pet železničkih linija i tu prolaze dva panevropska koridora i to Koridor 10 sa svojim krakovima. Srbija i Moravska dolina su idealna spona između istoka i zapada tj. između Grčke i Male Azije sa ostatkom Evrope kao najlakši prohodni put. Srbija nažalost je više decenija zapuštala železnički saobraćaj, a razlozi su bili različiti. Jedan od njih je svakako dotrajalost železničke infrastrukture.

Ali, ne treba zaboraviti da je železnica uz autoputeve važan saobraćajni resurs Srbije, koja je tranzitna zemlja i može značajno da prihoduje od svojih saobraćajnih koridora, kako direktno, tako i indirektno. Da bi železnica ponovo našla svoje mesto mora se modernizovati.

Pruga do Niša, preko Pirota, do Bugarske granice je jednokolosečna, u jednom delu prolazi kroz Niš i deli grad na dva dela, tako što dve opštine ostaju sa jedne strane, a ostale tri na drugoj strani. Postoji oko pedesetak pružnih prelaza, što usporava saobraćaj, kako železnički tako i drumski, a naročito je ugrožena bezbednost do sada je zabeleženo više desetina žrtava.

U zadnjih dvadesetak godina radi se na izmeštanju pruge, posebno na poslovima eksproprijacije zemljišta, koje koliko mi je poznato je pri kraju, ali pruga je i dalje tu gde je bila i još uvek se ne zna kada će biti izmeštena, zbog stalnih pomeranja rokova završetka obilaznica. Ovaj problem pokušavaju da reše sve dosadašnje vlasti u gradu Nišu, iako je u pitanju projekat od nacionalnog značaja. Da podsetim da je i predsednik Srbije najavio početak radova na rekonstrukciji i modernizacije železničke deonice Niš – Preševo, što potvrđuje da je Niški železnički čvor najaktuelniji projekat na toj magistrali.

Završetak obilaznice, odnosno izmeštanje pruge iz samog centra grada Niša poboljšalo bi uslove života građana, a naročito bezbednost u saobraćaju, dok bi kvalitet i brzina transporta bili povećani, a bilo bi i skraćeno vreme puta. Obilaznica je planirana u dužini od 22 kilometra i trebalo bi da bude elektrificirana. Istina, izmeštanje pruge zahteva dosta rušenja kako stambenih, tako i poslovnih objekata, kao i druge postojeće infrastrukture i zbog dugogodišnjeg odlaganja i pomeranja rokova za završetak obilaznice oko Niša, koja je neophodna ovom velikom gradskom i saobraćajnom centru, želim da uputim pitanje Ministarstvu saobraćaja - kada se planira početak radova na izmeštanju postojeće pruge i izgradnja železničke obilaznice oko Niša, za šta su predviđena i određena sredstva u budžetu Republike Srbije i za ovu godinu? U vezi s tim drugo pitanje bi bilo - kada se planira potpuni završetak ovog projekta? Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, ja se ne bih ponavljala, ministarka je već obrazložila sve izmene i dopune Zakona.

Osvrnula bih se pre svega na najveći problem današnjice, ali i onaj sa kojim će se čovečanstvo boriti narednih godina, a vezan je upravo za nestašicu vode. Znamo da je voda prema obimu najrasprostranjeniji u egzistencijalnom smislu i najvažniji prirodni resurs, jer voda je kolevka života. Voda istovremeno predstavlja sirovinu i stanište, namirnicu i sredstvo za rad, kao i energent. Zato se mora obezbediti održivo korišćenje voda, zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, ne ugrožavajući pritom održivost vitalnih ekosistema.

Vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini su dobro od opšteg interesa i kao takva zaslužuju posebnu zaštitu. U Ustavu Republike Srbije je utvrđeno da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenje životne sredine. Ovaj zakon o kome ću danas govoriti uređuje upravo vodu, kao jedan od najvažnijih elemenata životne sredine, odnosno vodno zemljište, kao dobro od opšteg interesa.

Mi ne možemo poreći izuzetnu ulogu reka u procesu ekonomskog razvoja. Poznato je da u svetu, posebno u razvijenim zemljama, daje se poseban značaj da organizacija vodoprivrede u svim državama-članicama Evropske unije jednostavno mora biti sprovedena po jedinstvenom konceptu. Imajući u vidu da naša zemlja pretenduje za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, prosto mora da se prilagodi i osposobi za potpunu implementaciju Evropske direktive za gazdovanje vodama. Voda je postala strateška sirovina, a u budućnosti će jedan od najtežih problema u svetu biti upravo nedostatak vode. Važno je istaći da se ceo svet bori, a Ujedinjene nacije upozoravaju da bi do 2050. godine čak 5,7 milijardi ljudi moglo da živi u oblastima u kojima nema dovoljno vode. Stoga mi u Srbiji ne smemo da izgubimo bitku za očuvanje naših reka, jezera i potoka.

Donošenje ovog zakona jeste preciziranje i dopuna pojedinih odredaba Zakona o vodama, radi rešenja uočenih problema u primeni samog zakona, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i stvaranje pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje. Ovim zakonom postiže se usklađivanje sa odredbama drugih zakona, kao što su Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o opštem upravnom postupku, zatim Zakon o prekršajima, kao i Zakon o javnoj svojini. Neće samo donošenje ovog zakona doprineti poboljšanju i očuvanju naših reka, već na tome moramo raditi mi sami, jer posmatrano u celini, kvalitet vode u našim rekama nije zadovoljavajući i mi ne smemo dozvoliti dalja pogoršanja.

Najveći problem su i najveći rečni tokovi reke Dunav, Sava, Tisa, Zapadna Morava, koje spadaju u treću i četvrtu klasu zagađenosti vode. Stoga ne smemo dozvoliti da naše reke postaju deponije raznovrsnog otpada, da bahatost, sebičnost i kratkovidost uspeju da razore ekosistem srpskih reka.

Privredni život se oduvek u manjoj ili većoj meri oslanjao na resurse iz prirode. Čovek se tokom svoje istorije različito odnosio prema prirodnim bogatstvima, živeći u ubeđenju da mu je priroda dala neiscrpno bogatstvo. Uvođenjem mera zaštite vode ozbiljno ćemo pristupiti problemu, a pored toga moramo svi dati doprinos u podizanju svesti, da sutra ne bi plaćali veliku cenu.

Svedoci smo da su Srbi priobalja reka, izbrazdana, pregrađeni su kolotoci, a veoma je bitno istaći posledice prekomerne eksploatacije šljunka i peska. Zbog nekontrolisane eksploatacije peska, promenjena su čitava priobalja naših reka, a kopanja utiču na oštećenje nasipa, što predstavlja veliku opasnost od poplava. Podsetimo se samo 2014. godine i katastrofe koja se dogodila u Obrenovcu. Ipak, ne smemo zanemariti, da je pesak posle vode najviše korišćen resurs i potražnja za ovim resursom toliko velika da sva ta crna tržišta koja uništavaju naše ekosistem dovode do erozije zemljišta i povećavaju opasnost od prirodnih katastrofa, oluja i slično.

Ne mogu, a da se ne osvrnem na činjenicu da je područje duž celog toka reke Zapadne Morave ugroženo kao stanište divljih životinja, najviše ptica i to zbog prekomerne eksploatacije šljunka. Država je Zakonom o vodama dozvolila i ukazala poverenje prema onima koji eksploatišu ovo bogatstvo koje pripada svima nama, ne sumnjajući da će oni i zloupotrebiti na nesavesan način pogoršati stanje naših reka i priobalja.

Stoga će poslanička grupa SPS podržati ove izmene i dopune zakona, jer prosto ne smemo dozvoliti da u bliskoj budućnosti imamo samo puteve i beton, zatim kolektor otpadnih voda, da više nema ni riba, ni ptica, i da našim rekama protiču samo mrtvi vodotoci, odnosno otpadne vode.

Izmene Zakona o vodama koje su ped nama, upravo uređuju odgovorniji odnos i korišćenje priobalja naših reka, koje postaje javno dobro, sa jasno definisanim uslovima korišćenja. Priroda se svojski potrudila da podari mnogo toga, što je potrebno za pristojan život na ovoj planeti, podarila je nas i naš razum da bi je mi valjano koristili. Zahvaljujem.

Šesto vanredno zasedanje , 23.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, s obzirom na to da je danas pred nama jedan potpuno nov zakon, meni kao predstavniku mlade generacije i ideologije kojoj pripadam je izuzetna čast što mogu da govorim o Predlogu zakona o studentskom organizovanju.

Današnja rasprava, takođe, obuhvata i Predlog zakona o visokom obrazovanju, tako da će ova dva veoma bitna zakona iz sektora visokog obrazovanja omogućiti da Srbija povrati punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđivanje kvaliteta u sektoru visokog obrazovanja.

Mladi obrazovani ljudi su perspektiva svakog društva. Dakle, studenti su ta naša budućnost i svi moraju imati na umu da znanje koje poseduju niko im ne može oduzeti, jer je to najvrednije resurs koji poseduju.

Predstavljajući temelj države, nosioci društvenog razvoja, studenti, zaslužuju da im omogućimo bolje uslove studiranja kako bismo uspeli da stvorimo jednu jaku i stabilnu državu.

Možemo reći da Vlada Republike Srbije i studenti gotovo imaju isti zadatak i teže istim ciljevima, a to je svakako prosperitet društva i jedni drugima moraju biti podrška i oslonac.

Zadatak nas narodnih poslanika je da donosimo zakone, odnosno da ovim zakonom stvorimo najbolje uslove za kvalitetno obrazovanje, a studenti su tu da nas podstiču i teraju da budemo što efikasniji, jer svi težimo da stvorimo jedno moderno društvo, modernu državu, u kojoj se mladi obrazuju, kasnije zapošljavaju i postaju kreativni faktor razvoja i, ono što je važno, stvaraju ovde porodice, čuvaju i grade svoju državu koja je ulagala u njihovo obrazovanje, a mladi žele svoje šanse, jer su ambicije svojstvene mladim ljudima.

Tako je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić kao predsednik Socijalističke partije Srbije u ovom sazivu otvorio vrata mladim ljudima, vrednujući naša znanja, rad, trud i energiju. Zato ja pozivam sve naše studente da daju sve od sebe, da stiču nova znanja i aktivno učestvuju u inovacijama, ali i u društvenom životu, jer će samo svojim aktivizmom obezbediti bolje mesto u društvu.

Moram istaći da Srbija prvi put dobija Zakon o studentskom organizovanju. Ovim predlogom zakona stvara se nekoliko različitih studentskih organizacija, poput studentskih konferencija, u čijoj će nadležnosti biti usaglašavanje stavova i koordinisanje studentskih parlamenata, kao i uticaj na upisnu javno-obrazovnu politiku, što je od veliko značaja za studentsku zajednicu, kao i unapređenje njenog položaja.

Ovim zakonom sistemski se uređuju svi oblici studenskog organizovanja, od toga šta obuhvata studentsko organizovanje, šta su to studentski parlamenti i kako se sprovode izbori, pa do raznih nadležnosti studentskih asocijacija i organizacija. Stoga možemo reći da je ovaj predlog zakona jedan krovni propis studentskog organizovanja.

Prvi put se jednim zakonom definiše način i postupak izbora za studentski parlament, gde je na osnovu najboljih praksi dat osnovni okvir kako bi trebalo sprovoditi i organizovati izbore za studentski parlament kao oblik učešća studenata u kreiranju i sprovođenju obrazovne politike na univerzitetu.

U borbi za bolju budućnost i bolje uslove studiranja i perspektivu nakon procesa obrazovanja, studenti će uvek imati podršku nas poslanika, kao i našeg ministra prosveta.

Temelj napretka svakog modernog društva jeste kvalitetno obrazovanje i, pre svega, bezbednost studenata. Moramo znati da se kvalitetno obrazovanje nalazi među 17 ciljeva održivog razvoja UN kao mogućnost i način da se doprinese smanjenju siromaštva na našoj planeti i unapredi položaj zajednica širom sveta.

Kako bi se uredila ova oblast visokog školstva, treba posebno istaći da većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon. Zato je veoma bitno usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim.

U Sloveniji, na primer, studentsko organizovanje je podignuto na jedan viši nivo, gde studenti imaju potpunu autonomiju u radu, ali u pozitivnom smislu, da rade na pravi način i zastupaju studentski interes.

Donošenjem ovog zakona biće prepoznata udruženja za studente koji se bave studentskim domovima, kao i udruženja studenata sa hendikepom, gde će oni imati više predstavnika u studentskim organizacijama, gde će moći da reše jedan od osnovnih problema, a to je manjak literature na znakovnom jeziku, kao i nedovoljno vannastavnih aktivnosti.

Predlog zakona predviđa i osnivanje nacionalnog saveza na nivou univerziteta, kao i Akademija strukovnih studija. Boljom studentskom organizacijom studenti će dobiti ono što možda sami fakulteti nemaju u ponudi, a to je više prakse, bolja veza sa kompanijama, kao i javnim sektorom, a veoma važno je da će studenti na ovaj način dobiti i podršku da u budućnosti mogu sami da pokrenu sopstveni biznis.

Meni je posebno drago što je baš ovaj saziv sa ovoliko mladih ljudi dobio Predlog zakona o studentskom organizovanju, na kome se radilo više godina.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, sa jednom važnom porukom da studenti ostanu kreativni faktor našeg društva, da uvek imaju prava na svoje mišljenje i kritiku društvenih pojava, jer mladost je sama po sebi nosilac novih znanja, novog duha i novih reformi, ali i čuvar najvećih vrednosti koje će preneti generacijama iza sebe. Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje današnje pitanje uputila bih Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Železnice Srbije“ imaju dugu tradiciju, prva moderna pruga izgrađena je 1884. godine na relaciji Beograd – Niš. Grad Niš je pored Beograda i danas najveći železnički čvor sa pet železničkih linija i tu prolaze dva panevropska koridora i to Koridor 10 sa svojim krakovima. Srbija i Moravska dolina su idealna spona između istoka i zapada tj. između Grčke i Male Azije sa ostatkom Evrope kao najlakši prohodni put. Srbija nažalost je više decenija zapuštala železnički saobraćaj, a razlozi su bili različiti. Jedan od njih je svakako dotrajalost železničke infrastrukture.

Ali, ne treba zaboraviti da je železnica uz autoputeve važan saobraćajni resurs Srbije, koja je tranzitna zemlja i može značajno da prihoduje od svojih saobraćajnih koridora, kako direktno, tako i indirektno. Da bi železnica ponovo našla svoje mesto mora se modernizovati.

Pruga do Niša, preko Pirota, do Bugarske granice je jednokolosečna, u jednom delu prolazi kroz Niš i deli grad na dva dela, tako što dve opštine ostaju sa jedne strane, a ostale tri na drugoj strani. Postoji oko pedesetak pružnih prelaza, što usporava saobraćaj, kako železnički tako i drumski, a naročito je ugrožena bezbednost do sada je zabeleženo više desetina žrtava.

U zadnjih dvadesetak godina radi se na izmeštanju pruge, posebno na poslovima eksproprijacije zemljišta, koje koliko mi je poznato je pri kraju, ali pruga je i dalje tu gde je bila i još uvek se ne zna kada će biti izmeštena, zbog stalnih pomeranja rokova završetka obilaznica. Ovaj problem pokušavaju da reše sve dosadašnje vlasti u gradu Nišu, iako je u pitanju projekat od nacionalnog značaja. Da podsetim da je i predsednik Srbije najavio početak radova na rekonstrukciji i modernizacije železničke deonice Niš – Preševo, što potvrđuje da je Niški železnički čvor najaktuelniji projekat na toj magistrali.

Završetak obilaznice, odnosno izmeštanje pruge iz samog centra grada Niša poboljšalo bi uslove života građana, a naročito bezbednost u saobraćaju, dok bi kvalitet i brzina transporta bili povećani, a bilo bi i skraćeno vreme puta. Obilaznica je planirana u dužini od 22 kilometra i trebalo bi da bude elektrificirana. Istina, izmeštanje pruge zahteva dosta rušenja kako stambenih, tako i poslovnih objekata, kao i druge postojeće infrastrukture i zbog dugogodišnjeg odlaganja i pomeranja rokova za završetak obilaznice oko Niša, koja je neophodna ovom velikom gradskom i saobraćajnom centru, želim da uputim pitanje Ministarstvu saobraćaja - kada se planira početak radova na izmeštanju postojeće pruge i izgradnja železničke obilaznice oko Niša, za šta su predviđena i određena sredstva u budžetu Republike Srbije i za ovu godinu? U vezi s tim drugo pitanje bi bilo - kada se planira potpuni završetak ovog projekta? Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem predsedniče.

Današnje pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kao što znamo Srbija je sportska nacija, naročito u kolektivnim sportovima, a da bismo imali vrhunske rezultate, moramo razvijati masovni i školski sport i negovati sportske klubove i u manjim sredinama širom Srbije.

Fudbalski klub „Radnički“ iz Niša je osamdesetih godina prošlog veka, igrao zapaženu ulogu, kako u SFRJ tako i u Evropi kada je pobeđivao poznate klubove iz mnogih bogatijih zemalja, da bi bio ponovo konkurentan za titule i druge visoke domete potrebno je stvoriti uslove.

U prvom redu potrebno je završiti rekonstrukciju na stadionu „Čair“. Stadion „Čair“ je izgrađen 1963. godine, dakle pre skoro 60 godina, tako da je zbog dotrajalosti tri tribine istočne, severne i južne, i opasnosti zbog urušavanja od 1995. godine bilo zabranjeno korišćenje ovih tribina. Pomenute tri tribine su rekonstruisane 2011. godine sa kapacitetom od oko 18.000 mesta, a u 2020. godini su odobrena sredstva za završetak zapadne tribine, ali rekonstrukcija, nažalost nije završena, najverovatnije zbog aktuelne pandemije Kovid 19.

Fudbalski savez Srbije je planirao pre desetak godina odigravanje međunarodnih reprezentativnih utakmica, ali stadion nije ispunjavao uslove. Iako su tri tribine završene, preostala zapadna je nebezbedna i ne može se koristiti.

Kao što znamo, grad Niš se prostire u jugoistočnom Srbije i predstavlja najveći administrativni i privredni, kulturni i sportski centar ovog dela zemlje. Te po broju stanovnika zauzima treće mesto, posle Beograda i Novog Sada. S toga zaslužuje da ima osposobljen stadion što bi pomoglo turizmu grada Niša, kao i mladim ljudima da se aktiviraju, jer stadion „Čair“ nije samo fudbalski, već i gradski stadion, koji ima atletsku stazu.

Fudbalske legende, poput Kneževića, Pantelića i sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića Piksija, koji su potekli sa ovog stadiona, zaslužuju da imaju fudbalske naslednike.

S toga upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, da li Ministarstvo može pomoći gradu Nišu da stadion dobije izgled modernog i sportskog objekta, kakav grad Niš i fudbalski klub „Radnički“ zaslužuju?

Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede.

Opšte je poznato da je voda izvor života, a sve smo bliži vremenu kada će pijaća voda biti skupa kao zlato. U Srbiji ima preko 700 izvora. Dakle, ne govorim o običnim pijaćim vodama, već želim da kažem da njihovo korišćenje nije ni izdaleka onoliko koliko nam je priroda te izvore dala.

Jedan od ne baš svetlih primera danas jeste prirodna mineralna voda „Milan Toplica“, koja izvire u selu Viča u Topličkom okrugu ispod brda Duvarina snagom od 18 litara u sekundi i postoji više izvora.

Fabrika za punjenje i flaširanje vode sa još 12 vrsta sokova radila je do kraja prošlog veka i zapošljavala do 170 radnika, uglavnom iz okolnih mesta. Privatizacija je izvršena 2003. godine, ali zbog stečajnih afera i smrti jednog investitora proizvodnja nikada nije obnovljena. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor 2011. godine i tada je prodata novom vlasniku, ali proizvodnja opet nije počela, iako je bilo najava.

Selo Viča je poznato kao grad Toplice Milana, tj. po ostacima tog grada. Tu protiče reka Toplica i tu je sa leve strane radila fabrika za flaširanje vode i drugih proizvoda.

Voda „Milan Toplica“ je nagrađivana zlatnim medaljama u Parizu i Londonu i osvojila je čak dva „Grand Prija“ i tri puta je proglašena za „Zlatnog Pobednika“ Beograda. Dodala bih da je mineralna voda „Milan Toplica“ takođe bila bivši brend, tj. brend u bivšoj Jugoslaviji, a i mnogo šire.

Na samo par stotina metara prolazi pruga i auto-put Niš-Pločnik-Priština koji počinje da se gradi ove godine i on prolazi pored same fabrike. Dodala bih da na jugu Srbije postoji nekoliko banja i lečilišta koje predstavljaju istinski biser netaknute prirode, koje nisu dovoljno eksploatisane, a kao primer pomenuću nekoliko. Tu su Vranjska banja, Kuršumlijska i nažalost zapostavljena Zvonačka banja.

Kao što rekoh, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede, da li može da podstakne proizvodnju prirodne mineralne vode „Milan Toplica“ ili da pronađe drugog strateškog partnera, tj. investitora kako nadaleko poznata voda ne bi oticala u reku?

To bi bila nada kako za stanovništvo ovog kraja Toplice, tako i za opstanak mladih ljudi na selu, a moglo bi se razmišljati o razvoju turističke ponude, s obzirom na to da se blizini nalazi selo Pločnik, koje je poznato po arheološkom nalazištu iz doba neolita. Zahvaljujem.