NINA PAVIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1992. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je master ekonomista.

Na izborima održanih 21. juna 2020. godine našla se na izbornoj listi "Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma"

Po prvi put postala je narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen 10.11.2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije.

Danas na dnevnom redu ponovo tema koja predstavlja globalni problem modernog sveta, problem koji je posledica čovekovog delovanja, koji je isto tako čovek mora da reši. U pitanju je buka u životnoj sredini. Problem koji je možda često zanemarivan kao ekološki problem jer se posledice buke ispoljavaju postepeno, pa ih ljudi često i ne primećuju odmah.

Buka je u stvari jedan neželjeni zvuk koji ometa čoveka pri odmoru i radu, jedan od oblika zagađivanja životne sredine, koji poslednjih godina postaje sve veći problem, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Ako pogledamo kroz istoriju, još u starom Rimu postojala su pravila za sprečavanje i uznemiravanje Rimljana od buke koji su stvarali gvozdeni točkovi dvokolica pri kretanju po kamenoj podlozi.

Da podsetim da je u Evropi još u srednjem veku bilo zabranjeno korišćenje kočija tokom noći, kako se ne bi narušavao mir stanovnika. Buka je pratilac sredine u kojoj živimo, radimo, čak i na odmoru i na putu do svog radnog mesta. Ispitivanja vršena još pre dvadeset godina pokazala su da je oko 150 miliona ljudi u zemljama visokog tehnološkog razvoja, čak u svojim domovima bili izloženi zvučnim pritiscima, višim od 65 decibela. Zbog toga su razvijene zemlje sveta prepoznale ovaj problem i na buku se ukazuje kao na glavni činilac koji značajno ugrožava zdravlje i radni potencijal ljudske populacije.

U našoj zemlji, u glavnom gradu Beogradu buka se kontroliše još 70-ih godina prošlog veka. Buka predstavlja prateću i neizostavnu pojavu savremenog načina života, nastaje kao rezultat ljudskih aktivnosti, a poseban faktor rizika predstavlja i velika gustina saobraćaja, prenatrpanost urbanih centara velikim brojem automobila, i zato saobraćaj i predstavlja glavni ekološki problem koji mora da se rešava ne samo sa stanovišta zagađivanja vazduha, već i sa stanovišta proizvođača velike buke, jer 80% buke u gradovima upravo stvaraju automobili, tj. automobilski saobraćaj.

U komunalnoj sredini glavni uzroci buke su osim saobraćaja i industrija, građevinski javni radovi, velike sportske priredbe, velike muzičke manifestacije na otvorenom, ali svakako u javnosti centralno mesto zauzima pitanje rada ugostiteljskih objekata i buke koju izazivaju zabavno muzički programi na otvorenom.

U zatvorenom prostoru izazivači buke su i razni servisni uređaji, kao i radio, TV aparati i drugi uređaji za emitovanje, kao i kućni aparati. Slobodno možemo reći da je buka jedan od glavnih zagađivača naše sredine, odnosno nevidljivi crv u jabuci ili kako se to obično kaže nemilosrdni mučitelj. U Republici Srbiji je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini donet još 2009. godine, a kasnije je dopunjen. Na snazi su i podzakonski akti, odnosno uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanje i štetnih efekta buke u životnoj sredini sa još nekoliko pravilnika.

Neretko problem buke institucije smatraju luksuzom koji mogu da reše samo bogate zemlje, ali nije tako. Ovim problemom zaštite životne sredine moramo se baviti svi, jer se radi o zdravlju stanovništva. Naš cilj mora biti izbegavanje ili smanjenje na najmanju meru štetnih uticaja buke, kako na životnu okolinu, tako i na zdravlje ljudi. Buka se mora smanjivati i koji god izvor buke bio u pitanju, bilo na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Zato danas i govorimo o novom predlogu zakona i mi iz SPS ističemo važnost izrade karata za sve aglomeracije.

Inače, strateške karte će biti izrađene za sve glavne puteve i aerodrome u Srbiji, dok će za gradove Beograd, Kragujevac, Subotica, strateške karte izrađivati lokalna samouprava.

Na moje zadovoljstvo, do sada ova karta je izrađena samo za grad Niš, a biće iza preostale četiri aglomeracije, do 30. juna 2024. godine. Na osnovu podataka iz karata, propisano je donošenje akcionih planova za zaštitu od buke. Novi zakon donosi preventivne mere od buke, koje se odnose i na oblast planiranja i izgradnje, što se posebno odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata. Ne mogu, a da ne pomenem da novi zakon donosi i kaznene odredbe koje predviđaju sankcije za prekršaje pravnih i odgovornih lica organa uprave i lokalne samouprave. Upravo zbog toga, informisanje javnosti i podizanje svesti građana o značaju buke je veoma bitno.

Kao primer, istakla bih saradnju dva ministarstva, ministarke Vujović i našeg ministra Branka Ružića koji su pre par dana potpisali Protokol o saradnji dva ministarstva. Naime, reč je o pilot projektu – Uticaj učenika u zaštiti životne sredine. Složićete se sa mnom, škole bi trebalo više pažnje da posvete problemima vezanim za zaštitu životne sredine, a ne da to bude samo jedan dan u godini, 20. aprila kada se obeležava Dan zaštite od buke. Prosto ne smemo dozvoliti da u ovoj digitalnoj eri deca prvo nauče da koriste mobilni telefon, a kasnije da pišu buka. Ako se neke navike koje smo bili primorani da usvojimo tokom ove pandemije, transformišu u strukturne promene u ponašanju, naša životna sredina i te kako može biti drugačija.

Naime, govorim o tome da smo bili primorani da manje koristimo automobile, bili smo primorani na rad od kuće, možda smo time doprineli malo čistijoj i zdravijoj sredini. Jednog dana kada sve ovo ostane iza nas, svaka mera da ponovo oživi i ojača ekonomija, imaće direktan uticaj na način na koji živimo, ali i na samu životnu sredinu širom sveta i biće mera na generacijama. Zato je na nama da izbor u budućnosti napravimo sami i zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 08.09.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, danas, između ostalog na dnevnom redu imamo i zakon o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Više puta sam govorila o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama koje su od uticaja na život naše planete. U tom kontekstu posmatramo i neophodnost zaštite ozonskog omotača kao izvora života. Ozonski omotač sadrži visoke koncentracije ozona koje apsorbuju od 93 do 99% sunčeve svetlosti visokih frekvencija, odnosno ultravioletnu svetlost koja je štetna po ceo živi svet na zemlji.

Ozonski omotač se prostire na visini od 10 do 50 kilometara iznad zemlji i čovek je svojim aktivnostima, posebno sa razvojem industrije značajno narušio integritet ozonskog omotača i proizvodeći supstance koje direktno ugrožavaju omotač. Dramatično stanje ozonskog omotača prepoznat je od strane UN, čiji je Srbija član, tako da je 1985. godine, usvojena Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača. Kako je uočena potreba još bržeg smanjivanja supstanci koje oštećuju ovaj omotač 1987. godine, usvojen je Montrealski protokol o supstancama koje oštećuje ozonski omotač.

Srbija je sukcesor ovih ratifikacija, potvrdila i dosadašnje amandmane na Montrealski protokol 2005. godine. Kigali amandman na Montrealski sporazum usvojen je 2016. godine i odnosi se na preciziranje obaveza potpisnica da smanje potrošnju supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Do sada je amandman ratifikovalo više zemalja potpisnica Montrealskog protokola, tako da ćemo mi danas usvajanjem ovog zakona Srbiju staviti na listu potpisnica i nadam se odgovorno pristupiti rešavanju problema koji izazivaju trajna i opasna oštećenja ozonskog omotača.

Naša zemlja ovde ima tretman zemlje u razvoju i preuzima obavezu da uvede kontrolne mere potrošnje štetnih supstanci za ozonski omotač. Smanjenje potrošnje ovim amandmanom je oročeno i sprovodiće se sukcesivno po periodima. Tako potrošnju štetnih supstanci moramo smanjiti za 10% do 2029. godine, zatim za 30% do 2035. godine, a sve u cilju da se do 2045. godine smanji za čitavih 80%. Nadamo se da će ozonski omotač do tada preživeti, kao i čitavo čovečanstvo.

Svake godine, 16. septembra, odnosno ovog tekućeg meseca, obeležava se globalni dan zaštite ozonskog omotača, a cilj obeležavanja ovog dana zaštite je i podizanje opšte svesti o potrebi i zaštiti ozonskog omotača koji čuva živi svet na zemlji.

Imajući u vidu uočenu opasnost od globalnog zagrevanja, nastalo kao posledica prekomerne emisije štetnih gasova sa efektima staklene bašte, članica međunarodne zajednice preduzimaju niz pravnih inicijativa u cilju umanjenja štetnih emisija gasova.

Budući da Međunarodna zajednica Srbiju još uvek smatra zemljom u razvoju, dobro je da imamo osmišljenu politiku zaštite životne sredine, koja će nam omogućiti povoljnije rezultate, pre svega u privredi koja inače trpi velike probleme usled intenziteta emisije štetnih gasova u proizvodnim procesima.

Primena Nacionalnog programa za zaštitu ozonskog omotača u našoj zemlji je počela sa zakašnjenjem u odnosu na druge razvijene zemlje. Međutim, kod nas je iz upotrebe izbačeno više stotina supstanci koje oštećuju ozonski omotač sa odredbama Montrealskog protokola.

Kao država obavezali smo se, pre svega, na smanjenje potrošnje preostalih supstanci koje štete samom omotaču. Stoga će donošenje ovog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol Republika Srbija učiniti još jedan dobar korak na putu ka zdravoj planeti, a Srbiji omogućiti da prati trendove u razvijenim zemljama kada je u pitanju zaštita vazduha.

Moram istaći da je Montrealski protokol sprečio ljude da svojim nemarom i trkom za novcem, kao i materijalnim dobrima, bukvalno spale zemlju, pa je samim tim i Dan zaštite ozonskog omotača toliko važan za sve nas.

Problem ozonskog omotača bio je jednostavniji od problema klime. Bilo je vrlo lako i jednostavno stvoriti alternativu za njegovu zaštitu i mislim da je to odličan primer, tj. model kako je nauka identifikovala problem, a svet priznao da problem postoji i udružio sve svoje snage u sprečavanju i delovao veoma brzo.

Mislim da sa takvom ozbiljnošću treba pristupiti i sprečavanju klimatskih promena kao jednog gorućeg problema čovečanstva, jer su promene klime fatalne po ceo živi svet.

Sticanje znanja o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama znači da bez ekološkog obrazovanja nema ni ekološke svesti.

Ova godina pandemije koja je donela velike kako socijalne, tako i ekonomske poteškoće čitavom čovečanstvu, poruka je svima nama kada je u pitanju zdravlje ljudi i zdravlje planete da više ništa nije lokalno. Svaki od ovih problema je globalan, ali se sprečava lokalnim akcijama. Zato je i zaštita ozonskog omotača jedan zajednički rad i važan za sve nas više nego ikada.

S obzirom na to da globalne ekološke akcije polako menjaju svest i svet, ali vremena je sve manje, moramo se brže uključiti i aktivirati i stoga će poslanička grupa SPS podržati u danu za glasanje kako ovaj, tako i sve ostale predloge zakona koji su na današnje dnevnom redu.

Samo bih se nadovezala na diskusiju profesora Obradovića, koji je govorio o zajmu za rekonstrukciju i izgradnju studenskih domova. Mene kao Nišlijku posebno raduje što će moj grad dobiti jedan studenski centar.

Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje današnje pitanje uputila bih Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Železnice Srbije“ imaju dugu tradiciju, prva moderna pruga izgrađena je 1884. godine na relaciji Beograd – Niš. Grad Niš je pored Beograda i danas najveći železnički čvor sa pet železničkih linija i tu prolaze dva panevropska koridora i to Koridor 10 sa svojim krakovima. Srbija i Moravska dolina su idealna spona između istoka i zapada tj. između Grčke i Male Azije sa ostatkom Evrope kao najlakši prohodni put. Srbija nažalost je više decenija zapuštala železnički saobraćaj, a razlozi su bili različiti. Jedan od njih je svakako dotrajalost železničke infrastrukture.

Ali, ne treba zaboraviti da je železnica uz autoputeve važan saobraćajni resurs Srbije, koja je tranzitna zemlja i može značajno da prihoduje od svojih saobraćajnih koridora, kako direktno, tako i indirektno. Da bi železnica ponovo našla svoje mesto mora se modernizovati.

Pruga do Niša, preko Pirota, do Bugarske granice je jednokolosečna, u jednom delu prolazi kroz Niš i deli grad na dva dela, tako što dve opštine ostaju sa jedne strane, a ostale tri na drugoj strani. Postoji oko pedesetak pružnih prelaza, što usporava saobraćaj, kako železnički tako i drumski, a naročito je ugrožena bezbednost do sada je zabeleženo više desetina žrtava.

U zadnjih dvadesetak godina radi se na izmeštanju pruge, posebno na poslovima eksproprijacije zemljišta, koje koliko mi je poznato je pri kraju, ali pruga je i dalje tu gde je bila i još uvek se ne zna kada će biti izmeštena, zbog stalnih pomeranja rokova završetka obilaznica. Ovaj problem pokušavaju da reše sve dosadašnje vlasti u gradu Nišu, iako je u pitanju projekat od nacionalnog značaja. Da podsetim da je i predsednik Srbije najavio početak radova na rekonstrukciji i modernizacije železničke deonice Niš – Preševo, što potvrđuje da je Niški železnički čvor najaktuelniji projekat na toj magistrali.

Završetak obilaznice, odnosno izmeštanje pruge iz samog centra grada Niša poboljšalo bi uslove života građana, a naročito bezbednost u saobraćaju, dok bi kvalitet i brzina transporta bili povećani, a bilo bi i skraćeno vreme puta. Obilaznica je planirana u dužini od 22 kilometra i trebalo bi da bude elektrificirana. Istina, izmeštanje pruge zahteva dosta rušenja kako stambenih, tako i poslovnih objekata, kao i druge postojeće infrastrukture i zbog dugogodišnjeg odlaganja i pomeranja rokova za završetak obilaznice oko Niša, koja je neophodna ovom velikom gradskom i saobraćajnom centru, želim da uputim pitanje Ministarstvu saobraćaja - kada se planira početak radova na izmeštanju postojeće pruge i izgradnja železničke obilaznice oko Niša, za šta su predviđena i određena sredstva u budžetu Republike Srbije i za ovu godinu? U vezi s tim drugo pitanje bi bilo - kada se planira potpuni završetak ovog projekta? Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje današnje pitanje uputila bih Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Železnice Srbije“ imaju dugu tradiciju, prva moderna pruga izgrađena je 1884. godine na relaciji Beograd – Niš. Grad Niš je pored Beograda i danas najveći železnički čvor sa pet železničkih linija i tu prolaze dva panevropska koridora i to Koridor 10 sa svojim krakovima. Srbija i Moravska dolina su idealna spona između istoka i zapada tj. između Grčke i Male Azije sa ostatkom Evrope kao najlakši prohodni put. Srbija nažalost je više decenija zapuštala železnički saobraćaj, a razlozi su bili različiti. Jedan od njih je svakako dotrajalost železničke infrastrukture.

Ali, ne treba zaboraviti da je železnica uz autoputeve važan saobraćajni resurs Srbije, koja je tranzitna zemlja i može značajno da prihoduje od svojih saobraćajnih koridora, kako direktno, tako i indirektno. Da bi železnica ponovo našla svoje mesto mora se modernizovati.

Pruga do Niša, preko Pirota, do Bugarske granice je jednokolosečna, u jednom delu prolazi kroz Niš i deli grad na dva dela, tako što dve opštine ostaju sa jedne strane, a ostale tri na drugoj strani. Postoji oko pedesetak pružnih prelaza, što usporava saobraćaj, kako železnički tako i drumski, a naročito je ugrožena bezbednost do sada je zabeleženo više desetina žrtava.

U zadnjih dvadesetak godina radi se na izmeštanju pruge, posebno na poslovima eksproprijacije zemljišta, koje koliko mi je poznato je pri kraju, ali pruga je i dalje tu gde je bila i još uvek se ne zna kada će biti izmeštena, zbog stalnih pomeranja rokova završetka obilaznica. Ovaj problem pokušavaju da reše sve dosadašnje vlasti u gradu Nišu, iako je u pitanju projekat od nacionalnog značaja. Da podsetim da je i predsednik Srbije najavio početak radova na rekonstrukciji i modernizacije železničke deonice Niš – Preševo, što potvrđuje da je Niški železnički čvor najaktuelniji projekat na toj magistrali.

Završetak obilaznice, odnosno izmeštanje pruge iz samog centra grada Niša poboljšalo bi uslove života građana, a naročito bezbednost u saobraćaju, dok bi kvalitet i brzina transporta bili povećani, a bilo bi i skraćeno vreme puta. Obilaznica je planirana u dužini od 22 kilometra i trebalo bi da bude elektrificirana. Istina, izmeštanje pruge zahteva dosta rušenja kako stambenih, tako i poslovnih objekata, kao i druge postojeće infrastrukture i zbog dugogodišnjeg odlaganja i pomeranja rokova za završetak obilaznice oko Niša, koja je neophodna ovom velikom gradskom i saobraćajnom centru, želim da uputim pitanje Ministarstvu saobraćaja - kada se planira početak radova na izmeštanju postojeće pruge i izgradnja železničke obilaznice oko Niša, za šta su predviđena i određena sredstva u budžetu Republike Srbije i za ovu godinu? U vezi s tim drugo pitanje bi bilo - kada se planira potpuni završetak ovog projekta? Zahvaljujem.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Zahvaljujem predsedniče.

Današnje pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kao što znamo Srbija je sportska nacija, naročito u kolektivnim sportovima, a da bismo imali vrhunske rezultate, moramo razvijati masovni i školski sport i negovati sportske klubove i u manjim sredinama širom Srbije.

Fudbalski klub „Radnički“ iz Niša je osamdesetih godina prošlog veka, igrao zapaženu ulogu, kako u SFRJ tako i u Evropi kada je pobeđivao poznate klubove iz mnogih bogatijih zemalja, da bi bio ponovo konkurentan za titule i druge visoke domete potrebno je stvoriti uslove.

U prvom redu potrebno je završiti rekonstrukciju na stadionu „Čair“. Stadion „Čair“ je izgrađen 1963. godine, dakle pre skoro 60 godina, tako da je zbog dotrajalosti tri tribine istočne, severne i južne, i opasnosti zbog urušavanja od 1995. godine bilo zabranjeno korišćenje ovih tribina. Pomenute tri tribine su rekonstruisane 2011. godine sa kapacitetom od oko 18.000 mesta, a u 2020. godini su odobrena sredstva za završetak zapadne tribine, ali rekonstrukcija, nažalost nije završena, najverovatnije zbog aktuelne pandemije Kovid 19.

Fudbalski savez Srbije je planirao pre desetak godina odigravanje međunarodnih reprezentativnih utakmica, ali stadion nije ispunjavao uslove. Iako su tri tribine završene, preostala zapadna je nebezbedna i ne može se koristiti.

Kao što znamo, grad Niš se prostire u jugoistočnom Srbije i predstavlja najveći administrativni i privredni, kulturni i sportski centar ovog dela zemlje. Te po broju stanovnika zauzima treće mesto, posle Beograda i Novog Sada. S toga zaslužuje da ima osposobljen stadion što bi pomoglo turizmu grada Niša, kao i mladim ljudima da se aktiviraju, jer stadion „Čair“ nije samo fudbalski, već i gradski stadion, koji ima atletsku stazu.

Fudbalske legende, poput Kneževića, Pantelića i sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića Piksija, koji su potekli sa ovog stadiona, zaslužuju da imaju fudbalske naslednike.

S toga upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, da li Ministarstvo može pomoći gradu Nišu da stadion dobije izgled modernog i sportskog objekta, kakav grad Niš i fudbalski klub „Radnički“ zaslužuju?

Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede.

Opšte je poznato da je voda izvor života, a sve smo bliži vremenu kada će pijaća voda biti skupa kao zlato. U Srbiji ima preko 700 izvora. Dakle, ne govorim o običnim pijaćim vodama, već želim da kažem da njihovo korišćenje nije ni izdaleka onoliko koliko nam je priroda te izvore dala.

Jedan od ne baš svetlih primera danas jeste prirodna mineralna voda „Milan Toplica“, koja izvire u selu Viča u Topličkom okrugu ispod brda Duvarina snagom od 18 litara u sekundi i postoji više izvora.

Fabrika za punjenje i flaširanje vode sa još 12 vrsta sokova radila je do kraja prošlog veka i zapošljavala do 170 radnika, uglavnom iz okolnih mesta. Privatizacija je izvršena 2003. godine, ali zbog stečajnih afera i smrti jednog investitora proizvodnja nikada nije obnovljena. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor 2011. godine i tada je prodata novom vlasniku, ali proizvodnja opet nije počela, iako je bilo najava.

Selo Viča je poznato kao grad Toplice Milana, tj. po ostacima tog grada. Tu protiče reka Toplica i tu je sa leve strane radila fabrika za flaširanje vode i drugih proizvoda.

Voda „Milan Toplica“ je nagrađivana zlatnim medaljama u Parizu i Londonu i osvojila je čak dva „Grand Prija“ i tri puta je proglašena za „Zlatnog Pobednika“ Beograda. Dodala bih da je mineralna voda „Milan Toplica“ takođe bila bivši brend, tj. brend u bivšoj Jugoslaviji, a i mnogo šire.

Na samo par stotina metara prolazi pruga i auto-put Niš-Pločnik-Priština koji počinje da se gradi ove godine i on prolazi pored same fabrike. Dodala bih da na jugu Srbije postoji nekoliko banja i lečilišta koje predstavljaju istinski biser netaknute prirode, koje nisu dovoljno eksploatisane, a kao primer pomenuću nekoliko. Tu su Vranjska banja, Kuršumlijska i nažalost zapostavljena Zvonačka banja.

Kao što rekoh, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede, da li može da podstakne proizvodnju prirodne mineralne vode „Milan Toplica“ ili da pronađe drugog strateškog partnera, tj. investitora kako nadaleko poznata voda ne bi oticala u reku?

To bi bila nada kako za stanovništvo ovog kraja Toplice, tako i za opstanak mladih ljudi na selu, a moglo bi se razmišljati o razvoju turističke ponude, s obzirom na to da se blizini nalazi selo Pločnik, koje je poznato po arheološkom nalazištu iz doba neolita. Zahvaljujem.