NINA PAVIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1992. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je master ekonomista.

Na izborima održanih 21. juna 2020. godine našla se na izbornoj listi "Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma"

Po prvi put postala je narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen 10.11.2020. godine.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 11:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.04.2021.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu, imamo set zakona iz oblasti finansija. Osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Porez na dohodak građana uređuje oporezivanje prihoda građana koji se stiču po svim osnovama, odnosno iz svih izvora, osim onih koji su ovim zakonom izuzeti. Dohodak građana obračunava se na godišnjem nivou, odnosno za fiskalnu godinu. Da podsetimo ko je obveznik plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana. To su fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, po zaposlenom isplaćeno u Republici Srbiji, u godini za koju se utvrđuje porez i to rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi, nerezidenti za dohodak građana, ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Rezident Republike Srbije je fizičko lice, koje je na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji Republike Srbije neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci, koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini. Ukoliko fizička lica ostvare prihod, tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo, ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunavaju i plate porez.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona, jeste da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreske obaveze za obveznike, koje ostvaruju prihode po osnovu rada, na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Rešenje koje se izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak predlaže, odnose se na preciziranje poreskih obaveza fizičkih lica koja obavljaju određene delatnosti, odnosno poslove, a poreske obaveze izvršavaju metodom samooporezivanja. U pitanju su rešenja koja se odnose na tzv. frilensere, odnosno slobodnjake koje su rezidenti Republike Srbije, a u svojstvu fizičkih lica, mogu putem interneta i korišćenjem elektronskih komunikacija da obavljaju poslove za strane firme ili iz inostranstva taj posao rade za firme na teritoriji Republike Srbije. To su uglavnom poslovi dizajnera, prevodilaca, ilustratora, marketinških stručnjaka i sličnih zanimanja, koje je moguće obavljati putem elektronskih komunikacija. Oni pružaju usluge časova stranih jezika, prevođenje, promocije, usluge razvoja softvera, a poslove nalaze na raznim digitalnim platformama za profesionalno umrežavanje. Najčešće novac od angažmana dobijaju na svoje devizne račune ili preko specijalizovanih platnih kartica, a veliki deo njih ima potpisane ugovore o delu sa kompanijom ili osobom koja ih angažuje. Frilenseri su Zakonom o porezu na dohodak, koji utvrđuje obavezu svih građana da plaćaju porez na dohodak građana, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom obuhvaćeni, kao i svi drugi građani koji ovoj obavezi podležu. Takva zakonska rešenja postoje u mnogim evropskim zakonodavstvima.

Ovim izmenama zakona preciziran je način plaćanja poreza koje je za frilensere utvrđen za prethodni period, i to počev od 1. januara 2015. godine, do 30. septembra 2021. godine, ali na osnovu jučerašnjeg dogovora između Vlade i predstavnika udruženja frilensera, rok je pomeren za 1. januar 2022. godine.

Osnovica za plaćanje poreza je prihod ostvaren po osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršen rad, na koji se plaća porez samooporezivanjem. U vezi sa predloženim rešenjima, kao što sam napomenula, frilenseri su juče postigli dogovor sa predstavnicima Vlade, tako da će se izvršiti više promena. Jedna od promena odnosi se na oporezivi deo prihoda frilensera, tako što će se oporezivati godišnji prihodi iznad 768 hiljada, a ne kao u predlogu od 384 hiljade dinara.

Još jedna olakšica je zakonom predviđena, a to je poreski odbitak na bazi normiranih troškova koji je po predlogu zakona iznosio 43%, a sada po postignutom dogovoru se povećava na 50%. Dakle, poreska obaveza koja će se obračunavati frilenserima na iznos prihoda od preostalih 50% ostvarenih prihoda moći će da se plaća na 120 jednakih mesečnih rata, u narednih 10 godina treba da se izmiri ovaj dug, što moramo priznati jeste veliki benefit.

Osim obaveza fizičkog lica koje ostvari prihode iz inostranstva je da podnesu poresku prijavu, u roku od 30 dana, od svakog pojedinačnog ostvarenog prihoda i da plati pripadajući porez i doprinose. Postoje dva načina na koji se vrši obračun za plaćanje poreza fizičkih lica. Osnovna razlika u tome da li fizičko lice ima dodatni posao ili je nezaposlen. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove i na taj način se obračunava porez po stopi od 20% i doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje po stopi od 25,5% kada je lice zaposleno.

Ukoliko lice nije zaposleno obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, po novom dogovoru omogućiće se upisivanje radnog staža navedenim frilenserima, srazmerno uplaćeno delu obaveza. Poreski obveznici imaju pravo da umanje obavezu na porez, koji je plaćen u drugoj državi u koliko su na taj prihod platili porez u toj državi.

Poreska prijava se može podneti na dva načina. U elektronskom obliku putem portala E-porez i na ovaj način neophodno je da imate elektronski sertifikat. Za podnošenje poreske prijave ovim putem mogu se koristiti internet kiosci koji postoje u filijalama poreske uprave, a nakon toga poreska uprava utvrđuje tačnost navedenih podataka. U papirnom obliku neposredno nadležnoj jedinici poreske uprave prema mestu prebivališta i tada poresku prijavu podnosite lično ili preko punomoćnika koji je ovlašćen za podnošenje poreske prijave i preuzimanje radnje u vezi sa prijavom.

U Republici Srbiji 2,2 miliona građana plaća porez i doprinose. Ovi izmenama moramo da podignemo svest svih građana u Srbiji da porez moramo svi da platimo. Stoga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona na dnevnom redu.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede.

Opšte je poznato da je voda izvor života, a sve smo bliži vremenu kada će pijaća voda biti skupa kao zlato. U Srbiji ima preko 700 izvora. Dakle, ne govorim o običnim pijaćim vodama, već želim da kažem da njihovo korišćenje nije ni izdaleka onoliko koliko nam je priroda te izvore dala.

Jedan od ne baš svetlih primera danas jeste prirodna mineralna voda „Milan Toplica“, koja izvire u selu Viča u Topličkom okrugu ispod brda Duvarina snagom od 18 litara u sekundi i postoji više izvora.

Fabrika za punjenje i flaširanje vode sa još 12 vrsta sokova radila je do kraja prošlog veka i zapošljavala do 170 radnika, uglavnom iz okolnih mesta. Privatizacija je izvršena 2003. godine, ali zbog stečajnih afera i smrti jednog investitora proizvodnja nikada nije obnovljena. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor 2011. godine i tada je prodata novom vlasniku, ali proizvodnja opet nije počela, iako je bilo najava.

Selo Viča je poznato kao grad Toplice Milana, tj. po ostacima tog grada. Tu protiče reka Toplica i tu je sa leve strane radila fabrika za flaširanje vode i drugih proizvoda.

Voda „Milan Toplica“ je nagrađivana zlatnim medaljama u Parizu i Londonu i osvojila je čak dva „Grand Prija“ i tri puta je proglašena za „Zlatnog Pobednika“ Beograda. Dodala bih da je mineralna voda „Milan Toplica“ takođe bila bivši brend, tj. brend u bivšoj Jugoslaviji, a i mnogo šire.

Na samo par stotina metara prolazi pruga i auto-put Niš-Pločnik-Priština koji počinje da se gradi ove godine i on prolazi pored same fabrike. Dodala bih da na jugu Srbije postoji nekoliko banja i lečilišta koje predstavljaju istinski biser netaknute prirode, koje nisu dovoljno eksploatisane, a kao primer pomenuću nekoliko. Tu su Vranjska banja, Kuršumlijska i nažalost zapostavljena Zvonačka banja.

Kao što rekoh, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede, da li može da podstakne proizvodnju prirodne mineralne vode „Milan Toplica“ ili da pronađe drugog strateškog partnera, tj. investitora kako nadaleko poznata voda ne bi oticala u reku?

To bi bila nada kako za stanovništvo ovog kraja Toplice, tako i za opstanak mladih ljudi na selu, a moglo bi se razmišljati o razvoju turističke ponude, s obzirom na to da se blizini nalazi selo Pločnik, koje je poznato po arheološkom nalazištu iz doba neolita. Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas između ostalog govorimo o jednom novom zakonu, a to je Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji treba da reši problem nedovoljnog korišćenja obnovljivih izvora energije, uklanjajući glavne uzroke koji sprečavaju njihov rast.

Predlogom zakona treba da se postignu sledeći ciljevi: zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova za građane i energetska tranzicija.

Cilj ovog zakona je da stvori jedan pravni okvir koji će stvoriti podsticajan poslovni ambijent za dinamičnije investiranje u oblasti obnovljivih izvora energije, radi postizanja utvrđenih ciljeva definisanim dokumentima javne politike u ovoj oblasti.

Predlog zakona takođe treba da stvori jednu pravnu sigurnost za investiranje u tri sektora energetike, sektor elektrane, sektor grejanja i hlađenja i sektor transporta.

Ciljevi u oblasti obnovljivih izvora energije do 2030. godine biće određeni u okviru integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku, a biće poznati do sredine 2022. godine. Najefikasniji način da se navedeni ciljevi postignu, a postojeći problemi u praksi reše jeste upravo donošenje ovog predloga zakona. Bez ovog zakona nije moguće ubrzati energetsku tranziciju i implementirati moderne sisteme podsticaja u ovoj oblasti.

Veliki potencijal za razvoj, kako ekonomski, tako i prirodnih vrednosti leži upravo u iskorišćenju obnovljivih izvora energije. Da bi savremeno društvo funkcionisano i trajalo kroz vreme neophodno je da čovečanstvo što pre uskladi svoje potrebe sa mogućnostima koje mu priroda pruža.

Glavna kriza koja u budućnosti predstoji čoveku jeste kriza koja će nastati usled sve veće potrebe za energijom. Da bi se zemlja poput naše države oslonila na sopstvene mogućnosti i sopstvene izvore odgovornosti, mora imati uspešno vođenje energetske politike koja podrazumeva ispravno korišćenje prirodnih bogatstava koje Srbija ima.

Priroda je čoveku dala na raspolaganje sve prirodne resurse, a na nama je da svojom planskom aktivnošću vodimo računa o njihovom trajanju, rezervama i načinu korišćenja. Prirodni izvori, tj. prirodni resursi se prema vremenu trajanja dele na obnovljive i neobnovljive. Obnovljivi izvori su većinom živi izvori i oni se mogu koristiti neograničeno samo ako se pravilno i planski eksploatišu. Naša zemlja je veoma bogata obnovljivim izvorima energije koji će sve više biti zastupljeni, a njihovi korišćenje doprineće štednji neobnovljivih izvora.

Prema Strategiji održivog razvoja EU, budućnost i razvoj čovečanstva će sve više biti oslonjen upravo na obnovljive izvore energije. Naš najveći pronalazač u istoriji čovečanstva Nikola Tesla rekao je da će energija u budućnosti biti pitanje života i smrti.

Obnovljivi izvori energije, kao i svi prirodni resursi, predstavljaju potencijalno bogatstvo Srbije, kao i bitan faktor razvoja privrede. Ipak postoji deo koji mora ostati iznad ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da sačuvan kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.

Primena predloženog zakona, dovela bi do mogućnosti smanjenje iscrpljivosti obnovljivih izvora, ali i do smanjenja zagađenja životne sredine. Najbolja štednja ovih izvora je njihova supstitucija obnovljivim izvorima energije. Oni predstavljaju budućnost kako u smislu pronalaženja novih tehnologija i načina za njihovo korišćenje, tako i u smislu podizanja svesti i čitave zajednice o planskom raspolaganju.

Od izuzetne važnosti je korišćenje obnovljivih izvora energije i zbog toga što njihova primena gotovo da nema štetnih efekata po očuvanju zdrave životne sredine. Obnovljiva energija je dobijena iz prirodnih resursa, koji se konstanto obnavljaju, a najveći deo obnovljivih izvora energije se direktno ili indirektno napaja od sunca. Sunčevo zračenje, odnosno energija sunčevog zračenja je najveći, pri tome potpuno čist obnovljivi izvor energije. Sunce je na posredan ili neposredan način izvor gotovo sve raspoložive energije na zemlji. Ovaj izvor energije, odnosno direktno iskorišćenje sunca, može biti pomoću solarnih panela, ili kolektora. Solarna energija se na ovaj način pretvara u toplotnu i u većini slučajeva se koristi za zagrevanje vode.

Obzirom da dolazim sa juga i da imamo najviše sunčanih dana, osvrnuću se na moj grad Niš, grad koji ima najveću mogućnost za korišćenje sunčeve energije u Srbiji pored Vranja i Kuršumlije. Kada je teritorija grada Niša u pitanju gledano za godinu dana priliv solarne energije direktno dobijene od sunca po istraživanjima kreće se u opsegu od četiri do četiri i po kilovat sati po metru kvadratnom, dok ova vrednost merena pod uglom tj. nagibom od 30% prelazi nešto više od četiri i po kilovat sati. Stoga možemo zaključiti da Niš poseduje neverovatan potencijal sunčeve energije, ali i da isti ne koristi dovoljno.

Da je ipak načinjen pomak u smislu korišćenja solarne energije, govori činjenica da je Niš prvi grad u Srbiji koji je od 2017. godine dobio, čak dva solarna drveta. Ovi solarni paneli služe za napajanje mobilnih telefona i laptopova tako što sunčevu energiju direktno pretvaraju u električnu energiju. Do kraja 2017. godine, tj. iste godine Niš je dobio još pet solarnih drveta.

Prema podacima Akcionog plana održivog energetskog razvoja grada Niša iz 2014. godine solarna energija u ovom gradu je imala doprinos u smislu dogrevanja vode, odnosno kao pomoć klasičnom grejnom sistemu, ali je nažalost primena iste bila samo u privatnoj režiji.

Edukacija javnosti o značaju i koristima upotrebe obnovljivih izvora energije, kao i medijska promocija od ključnog je značaja za razumevanje potreba da svi građani daju svoj doprinos u kreiranju poslovnih okruženja koji će omogućiti sve veće iskorišćenje obnovljivih izvora.

Imajući u vidu da je korišćenje obnovljivih izvora energije u interesu Republike Srbije, koji je utvrđen dokumentima javne politike, sprovođenje ovog zakona je prioritet za donošenje odluka u narednom periodu.

Socijalistička partija Srbije je državotvorna partija koja se zalaže za bolji i kvalitetniji život građana, i stoga će moja poslanička grupa glasati za ovaj, kao i za ostale predloge zakona, u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede.

Opšte je poznato da je voda izvor života, a sve smo bliži vremenu kada će pijaća voda biti skupa kao zlato. U Srbiji ima preko 700 izvora. Dakle, ne govorim o običnim pijaćim vodama, već želim da kažem da njihovo korišćenje nije ni izdaleka onoliko koliko nam je priroda te izvore dala.

Jedan od ne baš svetlih primera danas jeste prirodna mineralna voda „Milan Toplica“, koja izvire u selu Viča u Topličkom okrugu ispod brda Duvarina snagom od 18 litara u sekundi i postoji više izvora.

Fabrika za punjenje i flaširanje vode sa još 12 vrsta sokova radila je do kraja prošlog veka i zapošljavala do 170 radnika, uglavnom iz okolnih mesta. Privatizacija je izvršena 2003. godine, ali zbog stečajnih afera i smrti jednog investitora proizvodnja nikada nije obnovljena. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor 2011. godine i tada je prodata novom vlasniku, ali proizvodnja opet nije počela, iako je bilo najava.

Selo Viča je poznato kao grad Toplice Milana, tj. po ostacima tog grada. Tu protiče reka Toplica i tu je sa leve strane radila fabrika za flaširanje vode i drugih proizvoda.

Voda „Milan Toplica“ je nagrađivana zlatnim medaljama u Parizu i Londonu i osvojila je čak dva „Grand Prija“ i tri puta je proglašena za „Zlatnog Pobednika“ Beograda. Dodala bih da je mineralna voda „Milan Toplica“ takođe bila bivši brend, tj. brend u bivšoj Jugoslaviji, a i mnogo šire.

Na samo par stotina metara prolazi pruga i auto-put Niš-Pločnik-Priština koji počinje da se gradi ove godine i on prolazi pored same fabrike. Dodala bih da na jugu Srbije postoji nekoliko banja i lečilišta koje predstavljaju istinski biser netaknute prirode, koje nisu dovoljno eksploatisane, a kao primer pomenuću nekoliko. Tu su Vranjska banja, Kuršumlijska i nažalost zapostavljena Zvonačka banja.

Kao što rekoh, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede, da li može da podstakne proizvodnju prirodne mineralne vode „Milan Toplica“ ili da pronađe drugog strateškog partnera, tj. investitora kako nadaleko poznata voda ne bi oticala u reku?

To bi bila nada kako za stanovništvo ovog kraja Toplice, tako i za opstanak mladih ljudi na selu, a moglo bi se razmišljati o razvoju turističke ponude, s obzirom na to da se blizini nalazi selo Pločnik, koje je poznato po arheološkom nalazištu iz doba neolita. Zahvaljujem.