Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu je predlog zakona kojim se obezbeđuje materijalna podrška mladima od 16 do 29 godina.

To je još jedna finansijska pomoć u iznosu od 100 evra. Prvih 100 evra ova grupa mladih je dobila pre samo dve nedelje. Ova mera i jeste zaštitna, jer se odnosi na otklanjanje posledica pandemija Kovid–19, ali je i stimulativna, jer ovim generacijama mladih dosta znači.

Kako su u pitanju mladi koji su uglavnom u procesu srednjoškolskog i visokog obrazovanja, zato će im ova vladina mera biti dodatni izvor prihoda koji može omogućiti i neko dodatno ulaganje u sopstveni standard.

Ono što je pozitivno jeste da se ova pomoć isplaćuje iz realnih izvora, odnosno prihoda budžeta, što govori, pre svega, o ekonomskoj snazi naše države, o njenoj makroekonomskoj stabilnosti, o privrednom rastu, rastu BDP-a sa najboljim pokazateljima u regionu.

Bez mladih nijedno društvo ne može računati na bolju budućnost i razvoj. Mladi su nosioci progresa, novih znanja, inovacija i uz starije, koji imaju spoj znanja i iskustva, sutra će moći da preuzmu odgovornost za budućnost.

Mladi su kreativna snaga i po difoltu su za socijalno pravednije društvo, ali da bi se uključili u društveni život i proces odlučivanja mora im se pružiti šansa. Tu šansu ova Vlada daje mladima kroz niz podsticajnih mera, počev od boljih uslova školovanja i studiranja preko većeg zapošljavanja i uslova za stvaranje porodice.

Ova Vlada i Skupština su se istinski posvetile budućnosti naše države i društva, donoseći zakone koji su dobri i nude perspektive. Na mlade moramo računati, ali ih i stimulisati da budu pokretači pozitivnih društvenih trendova i učiniti društvo boljim, jer mladost sama po sebi nosi drugačiji pogled na svet.

Danas na pretposlednjoj sednici Narodne skupštine u ovom sazivu želela bih najpre da se zahvalim svim kolegama narodnim poslanicima na saradnji. Verujem da zajedno delimo mišljenja da je ovaj saziv bio dinamičan, ali i dovoljno kreativan i odgovoran. O tome svedoči veliki broj usvojenih zakona i drugih akata, ali to potvrđuju i svi drugi oblici parlamentarnog rada - odbori, poslaničke grupe prijateljstva, delegacije u stranim organizacijama.

Naravno, posebno bih pohvalila dinamičnost, energiju, diplomatska iskustva i shodno tome sve rezultate koje smo zahvaljujući njemu postigli kao parlament. U pitanju je, naravno, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, koji je dao poseban svoj pečat ovom sazivu, a mi socijalisti smo nastojali da pratimo njegovu dinamiku i nastojali da damo svoj doprinos kao koalicioni partneri i stvaranje boljeg i socijalno pravednije društva.

Socijalisti su uvek na pravoj strani, na strani svog naroda, na strani socijalne pravde i na strani budućnosti.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje svakako podržati ovaj predlog zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici.

Danas na dnevnom redu imamo više važnih sporazuma, od kojih bih se osvrnula na dva koja su u uskoj vezi a odnose se na upravljanje čvrstim otpadom i sporazum koji se odnosi na program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji.

Kada govorimo o sporazumima o realizaciji projekta čvrstog otpada, jedan je naša Vlada zaključila sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, a drugi sa Francuskom agencijom za razvoj.

Ukupna vrednost projekta je 150 miliona evra koji je raspodeljen na ravne časti kofinansijera. U svojim dosadašnjim izlaganjima više puta sam ukazala na značaj klimatskih promena i ekologije.

Za prošli vek i savremeno doba karakteristične su ljudske aktivnosti koje su dovele s jedne strane do tehnološkog i ekonomskog progresa, ali sa druge strane degradiciji životne sredine, u meri da je zdrav vazduh postao privilegija. Ovaj problem je globalnih razmera i zahteva reakciju i saradnju svih država na svetskom nivou, ali i rešavanja svakog pojedinačnog lokalnog problema.

Veoma je važna ekološka osvešćenost svakog pojedinca, kako čovečanstvo ne bi bilo osuđeno na nestanak i u skladu sa tim mislimo globalno delujmo lokalno. Dugogodišnji strateški cilj Republike Srbije je i jeste članstvo u EU i veoma nam je važno da napredujemo na tom putu.

Ono što je danas značajno za sve nas jeste da smo krajem prošle godine otvorili „Klaster 4“ zelena agenda i održiva povezanost koja obuhvata četiri poglavlja između ostalog i Poglavlje 27, a to je životna sredina i klimatske promene.

Ovim se Srbiji otvara put da unapredi stanje životne sredine kroz veća ulaganja u zelene projekte. Upravljanje otpadom, što je i naša tema danas predstavlja sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja transporta skladištenja, tretmana, odlaganja otpada uključujući i nadzor nad tim aktivnostima kao i brigu o postrojenjima nakon njihovog zatvaranja.

Veoma je važno uspostaviti integralni sistem upravljanja otpadom koji podrazumeva dalji niz aktivnosti poput prevencije na stanje otpada, smanjenje količine istog, njegov tretman, transport, kao i monitoring. U našoj zemlji donedavno nije se pridavao veći značaj pitanjima sakupljanja odlaganja, a posebno preradi otpada.

Izvestan pomak na ovom planu se ostvaruje se u poslednjih par godina. Danas se još uvek ne može sa sigurnošću govoriti o strukturi i količini i pored velike količine prerađenog otpada smatra se da čak polovina ostaje u našim dvorištima, pored puteva, u koritima naših reka što je složićete se zabrinjavajuće.

Posmatrano u celini reciklaža otpada u našoj zemlji je nedovoljna a to je jedna od problema koji svakako moramo rešiti u bliskoj budućnosti, sa ekonomskog aspekta to je šansa da se u našoj privredi formira jedna posebna privredna grana koja će otvoriti prostor za nova zaposlenja, uvećanja profita i opšteg blagostanja.

Imajući u vidu da su troškovi realizacije ovakvih programa veoma visoki kao i da zahtevaju efikasan i efektivan sistem upravljanja otpadom, značiće nam podrška iskustvo naših partnera, pre svega Evropske banke za obnovu i razvoj kao i Francuske agencije za razvoj.

Ovaj projekat ima za cilj da obezbedi savremene sisteme za upravljanje otpadom, da doprinese višem nivou komunalnih usluga i odgovori na ekološki izazove i situacije u Sektoru čvrstog otpada širom naše zemlje.

Projekat se sastoji iz dva dela. U okviru prvog, predviđena je izgradnja regionalnih centara za upravljanje otpadom u Kaleniću, Somboru i Novoj Varoši, u okviru drugog dela predviđena je izgradnja još četiri regionalna centra ovog puta u Pirotu, Požarevcu, Inđiji i Sremskoj Mitrovici.

Ovim centrima gravitiraće više od 50 gradova i opština u našoj zemlji. Srbija je posvećena rešavanju pitanja upravljanja otpadom i zelenoj agendi, a otvaranje Poglavlja 27 je dodatni podsticaj u tom pravcu.

Iskoristila bih priliku da pohvalim grad Kruševac u kojem je rešeno jedno veliko ekološko pitanje gde je otvoreno najsavremenije postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Ovo je jedna od najmodernijih postrojenja ne u Srbiji već i šire kojim je u potpunosti rešen problem prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. U okviru ove deponije biće objedinjeno i prikupljanje i sav tretman komunalnog otpada za šest lokalnih samouprava Rasinskog i Topličkog okruga.

Kada govorimo o Sporazumu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i konkretno programu za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji, važno je reći da je Srbija zemlja u kojoj je poljoprivreda izuzetno važna delatnost sa značajnim učešćem o ukupnom BDP sa ukupno 6%.

Klimatske promene, sušni periodi, kao i ostale nepogode odražavaju se negativno na poljoprivredne prinose. Vode je sve manje, pa i u ovom segmentu jedan od ključnih mehanizama za adaptaciju na novonastale okolnosti i klimatske promene, izgradnja infrastrukture za navodnjavanje.

Više od 50% obradive površine je podložno opasnostima od poplava. Daljim radom i unapređivanjem sistema, stvoriće se nove mogućnosti ekonomska dobit i povećanje prinosa od useva. Korišćenje vodenih resursa za navodnjavanje poljoprivrednih površina i od nemerljivog značaja ne samo za poljoprivredu već i za nacionalnu ekonomiju uopšte. Posebno danas kada količina padavina i njihovih vremenski raspored postoji sve više ograničavajući faktor za organizovanje poljoprivredne proizvodnje.

Navedeni projekat između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj predstavlja drugu fazu programa za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje u Srbiji i odnosi se na izgradnju osnovne infrastrukture za navodnjavanje u Rumi i Sremskoj Mitrovici, u ukupnom iznosu od 15 miliona evra. Mogućnost za razvoj sistema navodnjavanja u Srbiji su velike, ali razvoj je u velikoj meri i zavisi od raspoloživih finansijskih sredstava.

Iz tog razloga veoma je važno potvrđivanje ovih sporazuma, jer ekološki biti čist biće imperativ u periodu koji je pred nama.

Iz toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, zamenica šefa poslaničke grupe SPS je govorila o skoro svim zakonima koji su na dnevnom redu, a ja ću se ukratko osvrnuti na Predlog zakona o zaštiti intelektualne svojine.

Vreme u kome živimo karakteriše povećanje tempa promena u svim domenima života i rada. Kao što znamo promene u svetu koje veoma utiču na nas najvećim delom ne zavise od nas samih i mi ih ne možemo zaustaviti. Naravno, sve te promene donose sa sobom i probleme, bez obzira da li ih mi prevashodno opažamo kao šanse ili poteškoće, jer i najizazovnija šansa postaje problem koji trebamo rešavati čim sebi postavimo pitanje kako da iskoristimo šansu koja nam se ukazala, a da ona bude i ostane samo naša svojina.

Republika Srbija ima veliki potencijal da stane u red zemalja EU kada je reč o zaštiti intelektualne svojine. Paralelno sa našim institucijama i donošenjem novih izmena i zakona moramo izgrađivati i svest ljudi o samom značaju intelektualne svojine zbog toga danas i govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, jer većina zakona o intelektualnoj svojini je skori ista u svim zemljama samo se razlikuje u pojedinim detaljima.

Republika Srbija je zemlja relativno duge tradicije, pravne zaštite intelektualne svojine, jer je bila jedna od 11 država, utemeljivača Pariske konvencije za zaštitu intelektualne svojine, još 1883. godine. S obzirom na to da smo mi narod koji je dao takve velikane kao što su Vuk Karadžić, Ivo Andrić, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin i mnogi drugi, ne smemo da se odnosimo nipodaštavajuće prema kreativnim ljudima kao i prema njihovim delima.

Kao osnovni razlog za izmene i dopune zakona ima upravo prenošenje nadležnosti utvrđivanja postojanja povrede prava intelektualne svojine, a naročito pravo na računarske programe, softvere i baze podataka, kao i sporedne aktivnosti poreske uprave. Dakle, radi se samo o prenošenju nadležnosti na Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

Imajući u vidu da postojeća aplikacija nije ažurirana od početka pripreme, kao i na veliki broj softvera, unapređenje postojeće aplikacije bi se izvršilo nakon obezbeđivanja sredstava u budžetu 2023. godine. S obzirom na to da je ministar Mali već objasnio koje su izmene i dopune zakona, samo ću podsetiti da je intelektualna svojina jedna civilizacijska tekovina, nastala kao rezultat kreativnih ljudi kao što su pisci, kompozitori, pronalazači, koji se bave stvaralačkim radom i koji prosto moraju biti nadređeni za taj rad, ali da se rezultat njihovog rada štiti normama intelektualne svojine.

Danas je intelektualna svojina razvijena u jednu široku kompleksnu oblast, oblast prava na kojoj počivaju čitave svetske industrije. Ceo ovaj sistem je upravo zamišljen da bi stimulisao stvaralaštvo, istraživanje i razvoj. U procesu u kome se inovacije i ideje pretvaraju u stvarnost, istraživački rad i razvoj intelektualne svojina ima presudnu važnost. Svaki autor ima pravo da uživa u benefitima svog rada, u stvaranju inovacija, odnosno u konačnom uspehu, što znači da svako treba da ima apsolutno pravo da odlučuje ko, kako i na koji način može da koristi njegovu intelektualnu svojinu.

Kao vrsta nematerijalnog ulaganja u biznis, intelektualna svojina obuhvata sve naše ideje, izume, tvorevine i poslovne tajne koje daju prednost u odnosu na konkurenciju na tržištu. Sami smo svedoci i često čujemo da kršenje intelektualne svojine nije samo zločin bez posledica, jer se sa krivotvorenjem i piraterijom susrećemo vrlo često što može da naruši ugled naše zemlje, kao pravne države.

Adekvatna zaštita intelektualne svojine je ključan preduslov ekonomskog razvoja naše zemlje, ali dokaz i posvećenosti Republike Srbije pristupanju EU. Kada se okrenemo iza sebe, sve ono što vidimo je nekada bila ideja, a sada je stvarnost. Budućnost nam nudi neke nove tokove, a mi smo tu da se sa njima hvatamo u koštac. Danas su to vrhunsko unapređeni softveri koji imaju za cilj brže i efikasnije poslovanje. Zato je naš zadatak da se za oblasti intelektualne svojine uspostave pravila koja se moraju poštovati.

Vlada Republike Srbije i svi mi radimo na tome da se jasno definišu granice dozvoljenog i savesnog postupanja u ovoj oblasti. Usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona dokazujemo da smo zemlja otvorena za uvođenje visokih standarda zaštita intelektualne svojine jer je Srbija i do sada implementirali veliki broj međunarodnih konvencija iz ovih oblasti.

Na kraju, složićete se da zaštita intelektualne svojine ne štiti samo nečiju intelektualnu svojinu već da ona vredi onoliko koliko doprinosi boljem standardu i životu ljudi, odnosno čitavom društvu. S toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je jedna od tačaka dnevnog reda i Sporazum koji se odnosi na jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji po zaduženju „Srbijagasa“, dakle reč je o jednom razvojnom projektu.

Kada kažemo kredit, većini nas se upali crvena lampica. Međutim, kada govorimo o zaduženjima za infrastrukturne projekte i u ovom slučaju gasifikaciju, jasno je da se radi o kreditima koji će nam se dugoročno gledano višestruko isplatiti.

Pre nego što pređem na samu temu, važno je reći da je ceo svet zabrinut u pogledu sledećih pitanja – kako nadomestiti postojeće rezerve energenata koji su na izmaku, zatim, kako sačuvati izvore i tokove pijaće vode za buduće generacije i kako očuvati čovekovu prirodnu sredinu i sprečiti kataklizme koje mogu biti izazvane klimatskim promenama.

Na sva ova pitanja ima uticaj korišćenje prirodnog gasa koji je, pre svega čist izvor energije i koji ne zagađuje okolinu, lako se koristi i praktičan je za razliku od drugih fosilnih energenata.

Ukupne za sada istražene svetske rezerve prirodnog gasa trenutnu svetsku potrošnju mogu zadovoljiti u narednih 130 do 150 godina, i sa njegovom potrošnjom i upotrebom treba biti vrlo racionalan.

Prirodni gas se opravdano smatra energentom budućnosti. Privremeno je rešenje u prelasku na zelenu energiju i danas značajno doprinosi balansiranju elektroenergetskog sistema.

U vreme aktuelnih kriza svetskih razmera od kojih je energetska poslednja u nizu, a koja se već u velikoj meri negativno odražava na mnoge suverene države pokazalo se koliko je važno to što je Srbija energetski nezavisna.

Zahvaljujući našim izuzetnim odnosima sa Ruskom Federacijom Srbiji je omogućeno snabdevanje gasom po istim nepromenjenim cenama u toku zime, iako su cene gasa u svetu višestruko porasle.

Velika zasluga ovome pripada Vladi Republike Srbije, kao i predsedniku Srbije, ali i našem uvaženom kolegi iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, direktoru „Srbijagasa“ Dušanu Bajatoviću.

Rusija i Srbija već dugi niz godina rade na razvoju tranzitne infrastrukture. Pored ove saradnje sa Rusijom, Srbija želi da se interkonektorima poveže sa svim susednim državama u regionu. Gasifikacija je naš strateški projekat koji bi pored zaštite životne sredine, pre svega stvorio uslove za privlačenje stranih investitora, što bez rešenja pitanja sigurnog snabdevanja gasom skoro da je nemoguće u savremenom svetu.

Na nedavnoj stručnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru“ naš kolega Dušan Bajatović je između ostalog rekao da prirodni gas ima veoma važnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer u procesu dekarbonizacije ima ulogu tranzicionog energenta i da će gas sigurno biti tranziciono gorivo.

Osvrnula bih se i na izgradnju interkonekcije između Niša i Dimitrovgrada, a to je gasovod koji povezuje Niš, Dimitrovgrad i Sofiju. Ovaj projekat je posebno važan jer otvara mogućnost za snabdevanje gasom koji dolazi iz Azerbejdžana, tako i za jedan potpuno novi gasovod, tzv. istočnomediteranski koji dolazi iz Izraela.

Niš bi na ovaj način postao centar, posebno kada uzmemo u obzir i mogućnost izgradnje gasovoda ka prištini, Crnoj Gori, kao i Severnoj Makedoniji.

Kao neko ko dolazi iz Niša želim da naglasim značaj ovog projekta, kako za građane mog grada, tako i za celu jugoistočnu Srbiju.

Pre svega toga, a na početku celokupnog projekta gasifikacije Srbije, potrebno je da potvrdimo sporazum koji je danas na dnevnom redu kako bi se stekao jedan pravni osnov za gasifikaciju Zlatiborskog okruga. Daljom gasifikacijom Zlatiborskog okruga stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima Zlatiborskog okruga, kao i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem i u značajnoj meri rasteretiti elektroenergetski sistem, ali i stvoriti mogućnost za povećanje privredne aktivnosti u opštinama ovog regiona.

Imajući u vidu sve benefite ovog sporazuma, poslanička grupa SPS će glasati za usvajanje istog, kao i za ostale dve tačke o kojima će pričati moj kolega Uglješa Marković.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, od nastanka prvobitnih ljudskih zajednica postojali su pokušaji da se organizovano ublaže odnosno smanje posledice prirodnih katastrofa, iako je tada čovek bio nemoćan pred prirodom, a katastrofe su bile jedino prirodne.

Iako su odgovori prirode i danas najpogubniji, prirodne katastrofe danas nisu jedine koje mogu da uzrokuju gubitke života, oštećenje imovine, za sobom ostave pustoš, izazovu velike ekonomske štete i potpuno promene lice zemlje. Jasno je da obim posledica zavisi od otpornosti određene društvene zajednice da im se odupre i da se oporavi od posledica.

Danas su prirodne katastrofe veliki izazovi za čitavu našu civilizaciju, jer od posledica poplava, zemljotresa, ogromnih požara ili hemijskih udesa, ali i od zagađivača životne sredine, niko ne može biti pošteđen.

Zato i današnja skupštinska rasprava ima važnost državne brige o adekvatnoj zaštiti od katastrofa, i to na regionalnom nivou.

Danas govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji i zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Ovaj sporazum je trilateralan i potpisale su ga Republika Srbija, Republika Severna Makedonija i Republika Albanija. U ime Srbije ovaj sporazum je potpisao predsednik Republike Srbije.

Potvrđivanjem ovog sporazuma strane potpisnice uređuju pravni okvir i uslove za pružanje pomoći i oblicima saradnje u slučaju katastrofe.

Osnovni cilj je da tri strane potpisnice sporazuma u skladu sa svoji mogućnostima i kapacitetima pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa kada jedna od strana ne može sama da sanira posledice te iste katastrofe.

"Otvoreni Balkan" je ideja, odnosno inicijativa pokrenuta od strane Srbije i predsednika Republike Srbije pod nazivom "Mali Šengen", kojom bi se stvorili zakonski i drugi uslovi kojima bi se između zemalja olakšao protok ljudi, roba i usluga, ali isto tako i da članice uzajamno pomažu jedna drugoj u slučaju vanrednih situacija na najbrži i najadekvatniji način.

Ovaj sporazum je plod razumevanja tri države da je bolji život naših građana brži put ka evropskim integracijama. Isto tako, dobrosusedski odnosi podrazumevaju i to da smo upućeni jedni na druge i u različitim teškim prilikama koji su produkt prirodnih ili drugih katastrofa kada su ugroženi mnogi životi ili stradaju velika materijalna dobra.

Ovakvi oblici saradnje humanizuju odnose između naših država i vraćaju poverenje jednih u druge. Zato je dobro da Zapadni Balkan ima konsenzus oko ovih pitanja.

Za sada je inicijativa – "Otvoreni Balkan" oličena u tri države potpisnice, a to su Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Dobro je što su vrata otvorena i drugim zemljama regiona za ulazak u ovu inicijativu.

Ono što je za čitav Balkan važno jeste zajednički plan da do 2023. godine budu otvorene sve granice za protok robe i usluga u celom regionu, a Srbija je tom cilju izuzetno posvećena.

Izuzetno je aktuelno pitanje katastrofa. Naša planeta je ponovo pogođena vanrednim elementarnim prilikama uključujući i ekstremne talase toplote, šumske požare, kao i razarajuće zemljotrese i poplave, jer usled globalnog zagrevanja moramo očekivati i biti spremni za češće i još gore prirodne neprilike.

Sve katastrofe, bilo ove prirodne koje su uglavnom posledica klimatskih promena, bilo da su izazvane različitim hemijskim, atomskim ili drugim ekscesnim velikih razmera, utiču na dalji život ljudi, izazivaju ogromne destabilizacije, uništavaju životnu sredinu i živi svet, a u krajnjoj liniji smanjuju razvojni potencijal zemlje i predstavljaju rizik po društvenu stabilnost.

Ne smemo zanemariti da prirodne katastrofe sve ozbiljnije ugrožavaju bezbednost života savremenog čovečanstva. Zato, nikada ne smemo da mislimo da se zemljotresi ili drugi nesreće dešavaju tamo negde i da uspavano čekamo da će neka poplava ili zemljotres da nas zaobiđe. Da to nije tačno osetili smo i kroz ogromne poplave i zemljotrese u Obrenovcu i Kraljevu. To se dešava svima, pa i zemljama u našem regionu. Zato, moramo podići svest građana da to nešto što se retko ili negde drugde dešava, a desilo se i nama, treba da bude sprečavano preventivnim delovanjem, gde je to moguće. Jer, prirodni uslovi nisu uvek naklonjeni Balkanu, koji jeste trusno područje sa visokim rizicima od zemljotresa i poplava. To se odnosi na sve tri države potpisnice ovog sporazuma.

Podsetila bih na jedan zemljotres, a koji je šezdesetih godina prošlog veka pogodio sada Severnu Makedoniju, tada bivšu Republiku SFRJ, kada je najviše stradalo Skoplje. Moram istaći da je tada cela Srbija pomogla u sanaciji tog zemljotresa. Tada je i grad Niš, iz koga ja dolazim, ponudio dva naselja sa montažnim objektima, naselio raseljenima iz Makedonije.

Kada se jave ovakve prirodne katastrofe, najranjivije su države kojima manjka infrastruktura, logistika, kao i dobra politika u vanrednim situacijama. Zato je važno ujedinjavati regionalne resurse kako bi se intervenisalo brzo i efikasno i kako bi se predupredile teške posledice katastrofa. Srbija u tom smislu pokazuje da je jaka i spremna da brzo reaguje na prirodne katastrofe, kao i da pokaže regionalnu solidarnost, kao što je bio slučaj kada je razoran zemljotres pogodio Republiku Albaniju, jer smo mi tada pružili veliku solidarnu pomoć.

Da prirodne katastrofe nisu samo poplave, zemljotresi, suše i nevremena, već i pandemija u kojoj smo već duže od godinu dana, koju smatramo globalnom katastrofom nesagledivih razmera, u kojoj nestaju ljudski životi kao u pravom ratu, naša borba protiv Kovida u suštini i jeste velika katastrofa. Uz velike napore Vlade, Ministarstva zdravlja i celog zdravstvenog sistema, ali i svih nas, uspešno se suprotstavljamo ovoj pošasti.

U Srbiji danas postoji više vakcina, a Srbija je i na ovom planu pokazala široko srce i pomogla kako građanima Severne Makedonije, tako i Bosni i Hercegovini, kao i Crnoj Gori.

Moramo biti odgovorni i svesni da zemlja koja investira u sopstvenu odgovornost pre nego što se dogodi prirodna katastrofa kasnije ima manje troškova u saniranju posledica, ali i manje gubitke. Samo upornim i preventivnim radom Srbija može da postane otporna na posledice koje nam priroda može prirediti. Prirodne katastrofe širom sveta upozoravaju na neophodnost bolje edukovanosti, organizovanosti i pripremljenosti za buduće nepogode. Slobodno možemo reći, one su surovi podsetnik na neophodnost promene svesti i stavova ljudi prema životnoj sredini.

Tokom ove godine svedoci smo katastrofalnih nepogoda u bližem i daljem okruženju, a naravno one nisu zaobišle ni našu zemlju. Ove godine suočili smo sa ekstremno toplim talasom, pa nije zanemarujuće pomenuti i zemljotres u Kraljevu pre samo par dana. Svakako, još uvek pamtimo poplave koje su zahvalite Srbiju 2014. godine i pokazale koliko smo u stvari ranjivi kada priroda odluči da bude surova prema nama. Zato, dobro pripremljeno stanovništvo u velikoj meri može da pomogne državnim institucijama u situacijama samog nastupanja katastrofe, što nesumnjivo dovodi do smanjenog rizika od posledica.

Srbija je, možemo reći, zahvaljujući ogromnom iskustvu i opremljenosti sektora za vanredne situacije, kao i lokalnih organizacija civilne zaštite i drugih nadležnih na svim nivoima, dobar primer za region i zato će i naše iskustvo i iskustvo Severne Makedonije i Albanije biti dragoceno za zajedničke mere i aktivnosti koje su predmet ovog sporazuma.

Verujemo da će sve tri potpisnice imati koristi, naročito ukoliko se uspostave regionalni preventivni mehanizmi. Dakle, zajedno moramo raditi, imati isti cilj, da doprinesemo smanjenju ranjivosti od same katastrofe i povećanju otpornosti zemlje na klimatske promene.

Sve prirodne katastrofe imaju zajedničku karakteristiku, a to je iznenadnost njihovog nastanka. Zato ćemo donošenjem ovog sporazuma pokazati jedinstvo da pomognemo jedni drugima onda kada je to najpotrebnije.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će svakako podržati ovaj sporazum, kao i sve ostale tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicom, poštovane kolege narodi poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, proteklih dana svi smo čuli glavnu poruku učesnika Konferencije o klimatskim promenama koja se održava u Glazgovu, a ona glasi: „Za spas planete ostalo je još malo vremena“.

Zato bih se u kontekstu današnje rasprave osvrnula upravo na ono životno pitanje čovečanstva. Danas se ceo svet složio oko toga da su klimatske promene već vidno preoblikovale planetu Zemlju, a da smo mi, ljudi, kao moderna civilizacija, u najvećoj meri doprineli ovakvom procesu i da smo stoga odgovorni za dalju sudbinu života na Zemlji. Zato ćemo morati da podelimo odgovornost i damo svoj doprinos za njeno očuvanje.

Naš današnji konkretan doprinos u tom cilju biće donošenje zakona o izmenama Zakona o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. I nauka i politika su se složile da jedino integrativnim pristupom možemo staviti pod kontrolu sve razvojne procese koji direktno utiču na zagađenje životne sredine. U tom smislu, neophodne su radikalne i sistemske promene u pristupu samoj ekologiji i u tim promenama moramo aktivno i svesno učestvovati i mi, odnosno Srbija, i ako ne spadamo u velike svetske zagađivače. To je naša obaveza koja proističe iz dokumenata Ujedinjenih nacija, ali i iz evropske agende. Upravo ovim izmenama zakona će se obezbediti uslovi za efikasnije funkcionisanje i organizovanje integrisanih dozvola na teritoriji Republike Srbije za obavljanje onih delatnosti koje su potencijalni ili stvarni zagađivači životne sredine.

Integrisane dozvole se izdaju za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati negativan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra i one upravo treba da obezbede sveobuhvatnu zaštitu vode, vazduha i zemljišta od zagađivanja, zatim prevenciju nastanka zagađenja i primenu najboljih i po životnu sredinu najprihvatljivijih tehničkih rešenja. Ovakav pristup je nesumnjivo potreba vremena u kome živimo, jer je čovek, u nameri da stvori što više materijalnog bogatstva, u jednom trenutku zavladao prirodom, otuđio se i potpuno zaboravio da je i njegov život uslovljen životom prirode.

Čitav prošli vek i ovo moderno doba odlikuju se ljudskim aktivnostima koje su upravo u funkciji tehnološkog progresa i uvećanja ekonomskog rasta i razvoja, što sa druge strane značajno doprinosi degradaciji životne sredine, kao i nedostatku zdravog i čistog vazduha.

Zbog toga zaštita životne sredine predstavlja veliki i neodložan problem koji zahteva globalno rešenje u predstojećem periodu. I Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa problemima kao što su prekomerno zagađen vazduh u velikim gradovima, a to je, prema statistici, 14 mesta u Srbiji. Tu su i problemi zagađenja vode i nedostajućih sistema za prečišćavanje, zatim zagađenje zemljišta i nedovoljno dobro recikliranog otpada.

Jasno je da se dosadašnji razvoj nusproizvoda i raznih tehnoloških procesa u vidu raznovrsnih zagađenja vraća u naš ekosistem, što više nisu prihvatljivi standardi sa aspekta očuvanja životne sredine u kojoj živimo, pa i samog opstanka čovečanstva. Enormni porast ekonomske aktivnosti u celom svetu za posledicu ima jedan od najopasnijih neželjenih efekata, a to je drastično povećanje emisije CO2, koji ima katastrofalne posledice po životnu sredinu.

Prema najnovijim podacima, na godišnjem nivou u atmosferu se emituje 60 milijardi tona CO2, ugljen-dioksida, a samo Srbija emituje 60 miliona tona CO2. To sa svetskog aspekta nije mnogo, ali što se nas samih tiče uopšte nije malo i zato moramo ozbiljno raditi na smanjenju emisije štetnih gasova. Uostalom, vazduh je jedinstven omotač oko naše planete i gde god i koliko god da je zagađenje, ne treba potcenjivati ovaj problem.

Osnovni uzročnici zagađenja vazduha u Srbiji jesu zastarele termoelektrane, milioni privatnih ložišta na drva i ugalj, spaljivanje otpada i plastike, kao i stariji automobili.

Kada govorimo o termoelektranama koje koriste ugalj, podaci pokazuju da ih u Evropi ima ukupno 20, od toga 18 na Balkanu, a osam u Srbiji. S obzirom na to da naša zemlja ima i druge energetske potencijale u vidu solarne energije, biomase, vetroparkova, skoro sam sigurna da ćemo u bliskoj budućnosti iskoristiti sve to i smanjiti upotrebu uglja, tj. okrenuti se modernim tehnologijama korišćenja, kako bi pre svega imali čist vazduh i zdravu životnu sredinu.

Dodala bih da nisu samo termoelektrane i korišćenje uglja zagađivači vazduha, pa bih pomenula i zagađivače plastičnim otpadom, što je, složićete se, kriza svetskih razmera, pa se stoga na listi najvećih svetskih zagađivača nalaze svetski brendovi i multinacionalne kompanije.

Svi mi zajedno sa Vladom Republike Srbije radimo na očuvanju i zaštiti životne sredine, i ne samo Vlada Republike Srbije, već i resorno ministarstvo pokazalo je političku volju i snagu da se započne rešavanje ovog velikog ekološkog problema. Analiza rađena sa Ujedinjenim nacijama pokazala je da u Srbiji postoji još sedam ovakvih lokacija. Rešavanje lokalnih koji su istovremeno i globalni problemi jedan je od zadataka koji moramo do 2030. godine da završimo, odnosno da pre svega sredimo naše dvorište, kako nas sve ovo ne bi koštalo mnogo više.

Zaštita životne sredine zahteva pre svega svesne i odgovorne pojedince, sa osećajem za percepciju ugroženosti, što treba da rezultira adekvatnim ekološkim ponašanjem, kao elementom svesti. Zato je potrebno jačanje ekološke svesti koja podrazumeva usaglašavanje individualnog i opštedruštvenog ponašanja, u skladu sa aktivnom i aktuelnom ekološkom situacijom. Ako se ekološki ne osvesti, čovečanstvo je osuđeno na nestanak, a ekološka svest čovečanstva jeste i ekološka svest svakog pojedinca.

Stoga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati i ovaj i sve ostale predloge zakona na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicama, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije.

Danas na dnevnom redu ponovo tema koja predstavlja globalni problem modernog sveta, problem koji je posledica čovekovog delovanja, koji je isto tako čovek mora da reši. U pitanju je buka u životnoj sredini. Problem koji je možda često zanemarivan kao ekološki problem jer se posledice buke ispoljavaju postepeno, pa ih ljudi često i ne primećuju odmah.

Buka je u stvari jedan neželjeni zvuk koji ometa čoveka pri odmoru i radu, jedan od oblika zagađivanja životne sredine, koji poslednjih godina postaje sve veći problem, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Ako pogledamo kroz istoriju, još u starom Rimu postojala su pravila za sprečavanje i uznemiravanje Rimljana od buke koji su stvarali gvozdeni točkovi dvokolica pri kretanju po kamenoj podlozi.

Da podsetim da je u Evropi još u srednjem veku bilo zabranjeno korišćenje kočija tokom noći, kako se ne bi narušavao mir stanovnika. Buka je pratilac sredine u kojoj živimo, radimo, čak i na odmoru i na putu do svog radnog mesta. Ispitivanja vršena još pre dvadeset godina pokazala su da je oko 150 miliona ljudi u zemljama visokog tehnološkog razvoja, čak u svojim domovima bili izloženi zvučnim pritiscima, višim od 65 decibela. Zbog toga su razvijene zemlje sveta prepoznale ovaj problem i na buku se ukazuje kao na glavni činilac koji značajno ugrožava zdravlje i radni potencijal ljudske populacije.

U našoj zemlji, u glavnom gradu Beogradu buka se kontroliše još 70-ih godina prošlog veka. Buka predstavlja prateću i neizostavnu pojavu savremenog načina života, nastaje kao rezultat ljudskih aktivnosti, a poseban faktor rizika predstavlja i velika gustina saobraćaja, prenatrpanost urbanih centara velikim brojem automobila, i zato saobraćaj i predstavlja glavni ekološki problem koji mora da se rešava ne samo sa stanovišta zagađivanja vazduha, već i sa stanovišta proizvođača velike buke, jer 80% buke u gradovima upravo stvaraju automobili, tj. automobilski saobraćaj.

U komunalnoj sredini glavni uzroci buke su osim saobraćaja i industrija, građevinski javni radovi, velike sportske priredbe, velike muzičke manifestacije na otvorenom, ali svakako u javnosti centralno mesto zauzima pitanje rada ugostiteljskih objekata i buke koju izazivaju zabavno muzički programi na otvorenom.

U zatvorenom prostoru izazivači buke su i razni servisni uređaji, kao i radio, TV aparati i drugi uređaji za emitovanje, kao i kućni aparati. Slobodno možemo reći da je buka jedan od glavnih zagađivača naše sredine, odnosno nevidljivi crv u jabuci ili kako se to obično kaže nemilosrdni mučitelj. U Republici Srbiji je Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini donet još 2009. godine, a kasnije je dopunjen. Na snazi su i podzakonski akti, odnosno uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanje i štetnih efekta buke u životnoj sredini sa još nekoliko pravilnika.

Neretko problem buke institucije smatraju luksuzom koji mogu da reše samo bogate zemlje, ali nije tako. Ovim problemom zaštite životne sredine moramo se baviti svi, jer se radi o zdravlju stanovništva. Naš cilj mora biti izbegavanje ili smanjenje na najmanju meru štetnih uticaja buke, kako na životnu okolinu, tako i na zdravlje ljudi. Buka se mora smanjivati i koji god izvor buke bio u pitanju, bilo na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Zato danas i govorimo o novom predlogu zakona i mi iz SPS ističemo važnost izrade karata za sve aglomeracije.

Inače, strateške karte će biti izrađene za sve glavne puteve i aerodrome u Srbiji, dok će za gradove Beograd, Kragujevac, Subotica, strateške karte izrađivati lokalna samouprava.

Na moje zadovoljstvo, do sada ova karta je izrađena samo za grad Niš, a biće iza preostale četiri aglomeracije, do 30. juna 2024. godine. Na osnovu podataka iz karata, propisano je donošenje akcionih planova za zaštitu od buke. Novi zakon donosi preventivne mere od buke, koje se odnose i na oblast planiranja i izgradnje, što se posebno odnosi na međusobni prostorni raspored infrastrukture industrijskih, stambenih, rekreacionih i drugih objekata. Ne mogu, a da ne pomenem da novi zakon donosi i kaznene odredbe koje predviđaju sankcije za prekršaje pravnih i odgovornih lica organa uprave i lokalne samouprave. Upravo zbog toga, informisanje javnosti i podizanje svesti građana o značaju buke je veoma bitno.

Kao primer, istakla bih saradnju dva ministarstva, ministarke Vujović i našeg ministra Branka Ružića koji su pre par dana potpisali Protokol o saradnji dva ministarstva. Naime, reč je o pilot projektu – Uticaj učenika u zaštiti životne sredine. Složićete se sa mnom, škole bi trebalo više pažnje da posvete problemima vezanim za zaštitu životne sredine, a ne da to bude samo jedan dan u godini, 20. aprila kada se obeležava Dan zaštite od buke. Prosto ne smemo dozvoliti da u ovoj digitalnoj eri deca prvo nauče da koriste mobilni telefon, a kasnije da pišu buka. Ako se neke navike koje smo bili primorani da usvojimo tokom ove pandemije, transformišu u strukturne promene u ponašanju, naša životna sredina i te kako može biti drugačija.

Naime, govorim o tome da smo bili primorani da manje koristimo automobile, bili smo primorani na rad od kuće, možda smo time doprineli malo čistijoj i zdravijoj sredini. Jednog dana kada sve ovo ostane iza nas, svaka mera da ponovo oživi i ojača ekonomija, imaće direktan uticaj na način na koji živimo, ali i na samu životnu sredinu širom sveta i biće mera na generacijama. Zato je na nama da izbor u budućnosti napravimo sami i zato će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, danas, između ostalog na dnevnom redu imamo i zakon o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Više puta sam govorila o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama koje su od uticaja na život naše planete. U tom kontekstu posmatramo i neophodnost zaštite ozonskog omotača kao izvora života. Ozonski omotač sadrži visoke koncentracije ozona koje apsorbuju od 93 do 99% sunčeve svetlosti visokih frekvencija, odnosno ultravioletnu svetlost koja je štetna po ceo živi svet na zemlji.

Ozonski omotač se prostire na visini od 10 do 50 kilometara iznad zemlji i čovek je svojim aktivnostima, posebno sa razvojem industrije značajno narušio integritet ozonskog omotača i proizvodeći supstance koje direktno ugrožavaju omotač. Dramatično stanje ozonskog omotača prepoznat je od strane UN, čiji je Srbija član, tako da je 1985. godine, usvojena Bečka konvencija o zaštiti ozonskog omotača. Kako je uočena potreba još bržeg smanjivanja supstanci koje oštećuju ovaj omotač 1987. godine, usvojen je Montrealski protokol o supstancama koje oštećuje ozonski omotač.

Srbija je sukcesor ovih ratifikacija, potvrdila i dosadašnje amandmane na Montrealski protokol 2005. godine. Kigali amandman na Montrealski sporazum usvojen je 2016. godine i odnosi se na preciziranje obaveza potpisnica da smanje potrošnju supstanci koje oštećuju ozonski omotač.

Do sada je amandman ratifikovalo više zemalja potpisnica Montrealskog protokola, tako da ćemo mi danas usvajanjem ovog zakona Srbiju staviti na listu potpisnica i nadam se odgovorno pristupiti rešavanju problema koji izazivaju trajna i opasna oštećenja ozonskog omotača.

Naša zemlja ovde ima tretman zemlje u razvoju i preuzima obavezu da uvede kontrolne mere potrošnje štetnih supstanci za ozonski omotač. Smanjenje potrošnje ovim amandmanom je oročeno i sprovodiće se sukcesivno po periodima. Tako potrošnju štetnih supstanci moramo smanjiti za 10% do 2029. godine, zatim za 30% do 2035. godine, a sve u cilju da se do 2045. godine smanji za čitavih 80%. Nadamo se da će ozonski omotač do tada preživeti, kao i čitavo čovečanstvo.

Svake godine, 16. septembra, odnosno ovog tekućeg meseca, obeležava se globalni dan zaštite ozonskog omotača, a cilj obeležavanja ovog dana zaštite je i podizanje opšte svesti o potrebi i zaštiti ozonskog omotača koji čuva živi svet na zemlji.

Imajući u vidu uočenu opasnost od globalnog zagrevanja, nastalo kao posledica prekomerne emisije štetnih gasova sa efektima staklene bašte, članica međunarodne zajednice preduzimaju niz pravnih inicijativa u cilju umanjenja štetnih emisija gasova.

Budući da Međunarodna zajednica Srbiju još uvek smatra zemljom u razvoju, dobro je da imamo osmišljenu politiku zaštite životne sredine, koja će nam omogućiti povoljnije rezultate, pre svega u privredi koja inače trpi velike probleme usled intenziteta emisije štetnih gasova u proizvodnim procesima.

Primena Nacionalnog programa za zaštitu ozonskog omotača u našoj zemlji je počela sa zakašnjenjem u odnosu na druge razvijene zemlje. Međutim, kod nas je iz upotrebe izbačeno više stotina supstanci koje oštećuju ozonski omotač sa odredbama Montrealskog protokola.

Kao država obavezali smo se, pre svega, na smanjenje potrošnje preostalih supstanci koje štete samom omotaču. Stoga će donošenje ovog zakona o potvrđivanju amandmana na Montrealski protokol Republika Srbija učiniti još jedan dobar korak na putu ka zdravoj planeti, a Srbiji omogućiti da prati trendove u razvijenim zemljama kada je u pitanju zaštita vazduha.

Moram istaći da je Montrealski protokol sprečio ljude da svojim nemarom i trkom za novcem, kao i materijalnim dobrima, bukvalno spale zemlju, pa je samim tim i Dan zaštite ozonskog omotača toliko važan za sve nas.

Problem ozonskog omotača bio je jednostavniji od problema klime. Bilo je vrlo lako i jednostavno stvoriti alternativu za njegovu zaštitu i mislim da je to odličan primer, tj. model kako je nauka identifikovala problem, a svet priznao da problem postoji i udružio sve svoje snage u sprečavanju i delovao veoma brzo.

Mislim da sa takvom ozbiljnošću treba pristupiti i sprečavanju klimatskih promena kao jednog gorućeg problema čovečanstva, jer su promene klime fatalne po ceo živi svet.

Sticanje znanja o zaštiti životne sredine i klimatskim promenama znači da bez ekološkog obrazovanja nema ni ekološke svesti.

Ova godina pandemije koja je donela velike kako socijalne, tako i ekonomske poteškoće čitavom čovečanstvu, poruka je svima nama kada je u pitanju zdravlje ljudi i zdravlje planete da više ništa nije lokalno. Svaki od ovih problema je globalan, ali se sprečava lokalnim akcijama. Zato je i zaštita ozonskog omotača jedan zajednički rad i važan za sve nas više nego ikada.

S obzirom na to da globalne ekološke akcije polako menjaju svest i svet, ali vremena je sve manje, moramo se brže uključiti i aktivirati i stoga će poslanička grupa SPS podržati u danu za glasanje kako ovaj, tako i sve ostale predloge zakona koji su na današnje dnevnom redu.

Samo bih se nadovezala na diskusiju profesora Obradovića, koji je govorio o zajmu za rekonstrukciju i izgradnju studenskih domova. Mene kao Nišlijku posebno raduje što će moj grad dobiti jedan studenski centar.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, svoje današnje pitanje uputila bih Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

„Železnice Srbije“ imaju dugu tradiciju, prva moderna pruga izgrađena je 1884. godine na relaciji Beograd – Niš. Grad Niš je pored Beograda i danas najveći železnički čvor sa pet železničkih linija i tu prolaze dva panevropska koridora i to Koridor 10 sa svojim krakovima. Srbija i Moravska dolina su idealna spona između istoka i zapada tj. između Grčke i Male Azije sa ostatkom Evrope kao najlakši prohodni put. Srbija nažalost je više decenija zapuštala železnički saobraćaj, a razlozi su bili različiti. Jedan od njih je svakako dotrajalost železničke infrastrukture.

Ali, ne treba zaboraviti da je železnica uz autoputeve važan saobraćajni resurs Srbije, koja je tranzitna zemlja i može značajno da prihoduje od svojih saobraćajnih koridora, kako direktno, tako i indirektno. Da bi železnica ponovo našla svoje mesto mora se modernizovati.

Pruga do Niša, preko Pirota, do Bugarske granice je jednokolosečna, u jednom delu prolazi kroz Niš i deli grad na dva dela, tako što dve opštine ostaju sa jedne strane, a ostale tri na drugoj strani. Postoji oko pedesetak pružnih prelaza, što usporava saobraćaj, kako železnički tako i drumski, a naročito je ugrožena bezbednost do sada je zabeleženo više desetina žrtava.

U zadnjih dvadesetak godina radi se na izmeštanju pruge, posebno na poslovima eksproprijacije zemljišta, koje koliko mi je poznato je pri kraju, ali pruga je i dalje tu gde je bila i još uvek se ne zna kada će biti izmeštena, zbog stalnih pomeranja rokova završetka obilaznica. Ovaj problem pokušavaju da reše sve dosadašnje vlasti u gradu Nišu, iako je u pitanju projekat od nacionalnog značaja. Da podsetim da je i predsednik Srbije najavio početak radova na rekonstrukciji i modernizacije železničke deonice Niš – Preševo, što potvrđuje da je Niški železnički čvor najaktuelniji projekat na toj magistrali.

Završetak obilaznice, odnosno izmeštanje pruge iz samog centra grada Niša poboljšalo bi uslove života građana, a naročito bezbednost u saobraćaju, dok bi kvalitet i brzina transporta bili povećani, a bilo bi i skraćeno vreme puta. Obilaznica je planirana u dužini od 22 kilometra i trebalo bi da bude elektrificirana. Istina, izmeštanje pruge zahteva dosta rušenja kako stambenih, tako i poslovnih objekata, kao i druge postojeće infrastrukture i zbog dugogodišnjeg odlaganja i pomeranja rokova za završetak obilaznice oko Niša, koja je neophodna ovom velikom gradskom i saobraćajnom centru, želim da uputim pitanje Ministarstvu saobraćaja - kada se planira početak radova na izmeštanju postojeće pruge i izgradnja železničke obilaznice oko Niša, za šta su predviđena i određena sredstva u budžetu Republike Srbije i za ovu godinu? U vezi s tim drugo pitanje bi bilo - kada se planira potpuni završetak ovog projekta? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici i uvaženi građani Republike Srbije, ja se ne bih ponavljala, ministarka je već obrazložila sve izmene i dopune Zakona.

Osvrnula bih se pre svega na najveći problem današnjice, ali i onaj sa kojim će se čovečanstvo boriti narednih godina, a vezan je upravo za nestašicu vode. Znamo da je voda prema obimu najrasprostranjeniji u egzistencijalnom smislu i najvažniji prirodni resurs, jer voda je kolevka života. Voda istovremeno predstavlja sirovinu i stanište, namirnicu i sredstvo za rad, kao i energent. Zato se mora obezbediti održivo korišćenje voda, zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, ne ugrožavajući pritom održivost vitalnih ekosistema.

Vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini su dobro od opšteg interesa i kao takva zaslužuju posebnu zaštitu. U Ustavu Republike Srbije je utvrđeno da Republika uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenje životne sredine. Ovaj zakon o kome ću danas govoriti uređuje upravo vodu, kao jedan od najvažnijih elemenata životne sredine, odnosno vodno zemljište, kao dobro od opšteg interesa.

Mi ne možemo poreći izuzetnu ulogu reka u procesu ekonomskog razvoja. Poznato je da u svetu, posebno u razvijenim zemljama, daje se poseban značaj da organizacija vodoprivrede u svim državama-članicama Evropske unije jednostavno mora biti sprovedena po jedinstvenom konceptu. Imajući u vidu da naša zemlja pretenduje za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, prosto mora da se prilagodi i osposobi za potpunu implementaciju Evropske direktive za gazdovanje vodama. Voda je postala strateška sirovina, a u budućnosti će jedan od najtežih problema u svetu biti upravo nedostatak vode. Važno je istaći da se ceo svet bori, a Ujedinjene nacije upozoravaju da bi do 2050. godine čak 5,7 milijardi ljudi moglo da živi u oblastima u kojima nema dovoljno vode. Stoga mi u Srbiji ne smemo da izgubimo bitku za očuvanje naših reka, jezera i potoka.

Donošenje ovog zakona jeste preciziranje i dopuna pojedinih odredaba Zakona o vodama, radi rešenja uočenih problema u primeni samog zakona, poboljšanja postojećih zakonskih rešenja i stvaranje pravnih uslova za njegovo efikasnije sprovođenje. Ovim zakonom postiže se usklađivanje sa odredbama drugih zakona, kao što su Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o opštem upravnom postupku, zatim Zakon o prekršajima, kao i Zakon o javnoj svojini. Neće samo donošenje ovog zakona doprineti poboljšanju i očuvanju naših reka, već na tome moramo raditi mi sami, jer posmatrano u celini, kvalitet vode u našim rekama nije zadovoljavajući i mi ne smemo dozvoliti dalja pogoršanja.

Najveći problem su i najveći rečni tokovi reke Dunav, Sava, Tisa, Zapadna Morava, koje spadaju u treću i četvrtu klasu zagađenosti vode. Stoga ne smemo dozvoliti da naše reke postaju deponije raznovrsnog otpada, da bahatost, sebičnost i kratkovidost uspeju da razore ekosistem srpskih reka.

Privredni život se oduvek u manjoj ili većoj meri oslanjao na resurse iz prirode. Čovek se tokom svoje istorije različito odnosio prema prirodnim bogatstvima, živeći u ubeđenju da mu je priroda dala neiscrpno bogatstvo. Uvođenjem mera zaštite vode ozbiljno ćemo pristupiti problemu, a pored toga moramo svi dati doprinos u podizanju svesti, da sutra ne bi plaćali veliku cenu.

Svedoci smo da su Srbi priobalja reka, izbrazdana, pregrađeni su kolotoci, a veoma je bitno istaći posledice prekomerne eksploatacije šljunka i peska. Zbog nekontrolisane eksploatacije peska, promenjena su čitava priobalja naših reka, a kopanja utiču na oštećenje nasipa, što predstavlja veliku opasnost od poplava. Podsetimo se samo 2014. godine i katastrofe koja se dogodila u Obrenovcu. Ipak, ne smemo zanemariti, da je pesak posle vode najviše korišćen resurs i potražnja za ovim resursom toliko velika da sva ta crna tržišta koja uništavaju naše ekosistem dovode do erozije zemljišta i povećavaju opasnost od prirodnih katastrofa, oluja i slično.

Ne mogu, a da se ne osvrnem na činjenicu da je područje duž celog toka reke Zapadne Morave ugroženo kao stanište divljih životinja, najviše ptica i to zbog prekomerne eksploatacije šljunka. Država je Zakonom o vodama dozvolila i ukazala poverenje prema onima koji eksploatišu ovo bogatstvo koje pripada svima nama, ne sumnjajući da će oni i zloupotrebiti na nesavesan način pogoršati stanje naših reka i priobalja.

Stoga će poslanička grupa SPS podržati ove izmene i dopune zakona, jer prosto ne smemo dozvoliti da u bliskoj budućnosti imamo samo puteve i beton, zatim kolektor otpadnih voda, da više nema ni riba, ni ptica, i da našim rekama protiču samo mrtvi vodotoci, odnosno otpadne vode.

Izmene Zakona o vodama koje su ped nama, upravo uređuju odgovorniji odnos i korišćenje priobalja naših reka, koje postaje javno dobro, sa jasno definisanim uslovima korišćenja. Priroda se svojski potrudila da podari mnogo toga, što je potrebno za pristojan život na ovoj planeti, podarila je nas i naš razum da bi je mi valjano koristili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, s obzirom na to da je danas pred nama jedan potpuno nov zakon, meni kao predstavniku mlade generacije i ideologije kojoj pripadam je izuzetna čast što mogu da govorim o Predlogu zakona o studentskom organizovanju.

Današnja rasprava, takođe, obuhvata i Predlog zakona o visokom obrazovanju, tako da će ova dva veoma bitna zakona iz sektora visokog obrazovanja omogućiti da Srbija povrati punopravno članstvo u Evropskoj asocijaciji za obezbeđivanje kvaliteta u sektoru visokog obrazovanja.

Mladi obrazovani ljudi su perspektiva svakog društva. Dakle, studenti su ta naša budućnost i svi moraju imati na umu da znanje koje poseduju niko im ne može oduzeti, jer je to najvrednije resurs koji poseduju.

Predstavljajući temelj države, nosioci društvenog razvoja, studenti, zaslužuju da im omogućimo bolje uslove studiranja kako bismo uspeli da stvorimo jednu jaku i stabilnu državu.

Možemo reći da Vlada Republike Srbije i studenti gotovo imaju isti zadatak i teže istim ciljevima, a to je svakako prosperitet društva i jedni drugima moraju biti podrška i oslonac.

Zadatak nas narodnih poslanika je da donosimo zakone, odnosno da ovim zakonom stvorimo najbolje uslove za kvalitetno obrazovanje, a studenti su tu da nas podstiču i teraju da budemo što efikasniji, jer svi težimo da stvorimo jedno moderno društvo, modernu državu, u kojoj se mladi obrazuju, kasnije zapošljavaju i postaju kreativni faktor razvoja i, ono što je važno, stvaraju ovde porodice, čuvaju i grade svoju državu koja je ulagala u njihovo obrazovanje, a mladi žele svoje šanse, jer su ambicije svojstvene mladim ljudima.

Tako je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić kao predsednik Socijalističke partije Srbije u ovom sazivu otvorio vrata mladim ljudima, vrednujući naša znanja, rad, trud i energiju. Zato ja pozivam sve naše studente da daju sve od sebe, da stiču nova znanja i aktivno učestvuju u inovacijama, ali i u društvenom životu, jer će samo svojim aktivizmom obezbediti bolje mesto u društvu.

Moram istaći da Srbija prvi put dobija Zakon o studentskom organizovanju. Ovim predlogom zakona stvara se nekoliko različitih studentskih organizacija, poput studentskih konferencija, u čijoj će nadležnosti biti usaglašavanje stavova i koordinisanje studentskih parlamenata, kao i uticaj na upisnu javno-obrazovnu politiku, što je od veliko značaja za studentsku zajednicu, kao i unapređenje njenog položaja.

Ovim zakonom sistemski se uređuju svi oblici studenskog organizovanja, od toga šta obuhvata studentsko organizovanje, šta su to studentski parlamenti i kako se sprovode izbori, pa do raznih nadležnosti studentskih asocijacija i organizacija. Stoga možemo reći da je ovaj predlog zakona jedan krovni propis studentskog organizovanja.

Prvi put se jednim zakonom definiše način i postupak izbora za studentski parlament, gde je na osnovu najboljih praksi dat osnovni okvir kako bi trebalo sprovoditi i organizovati izbore za studentski parlament kao oblik učešća studenata u kreiranju i sprovođenju obrazovne politike na univerzitetu.

U borbi za bolju budućnost i bolje uslove studiranja i perspektivu nakon procesa obrazovanja, studenti će uvek imati podršku nas poslanika, kao i našeg ministra prosveta.

Temelj napretka svakog modernog društva jeste kvalitetno obrazovanje i, pre svega, bezbednost studenata. Moramo znati da se kvalitetno obrazovanje nalazi među 17 ciljeva održivog razvoja UN kao mogućnost i način da se doprinese smanjenju siromaštva na našoj planeti i unapredi položaj zajednica širom sveta.

Kako bi se uredila ova oblast visokog školstva, treba posebno istaći da većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon. Zato je veoma bitno usklađivanje našeg zakonodavstva sa evropskim.

U Sloveniji, na primer, studentsko organizovanje je podignuto na jedan viši nivo, gde studenti imaju potpunu autonomiju u radu, ali u pozitivnom smislu, da rade na pravi način i zastupaju studentski interes.

Donošenjem ovog zakona biće prepoznata udruženja za studente koji se bave studentskim domovima, kao i udruženja studenata sa hendikepom, gde će oni imati više predstavnika u studentskim organizacijama, gde će moći da reše jedan od osnovnih problema, a to je manjak literature na znakovnom jeziku, kao i nedovoljno vannastavnih aktivnosti.

Predlog zakona predviđa i osnivanje nacionalnog saveza na nivou univerziteta, kao i Akademija strukovnih studija. Boljom studentskom organizacijom studenti će dobiti ono što možda sami fakulteti nemaju u ponudi, a to je više prakse, bolja veza sa kompanijama, kao i javnim sektorom, a veoma važno je da će studenti na ovaj način dobiti i podršku da u budućnosti mogu sami da pokrenu sopstveni biznis.

Meni je posebno drago što je baš ovaj saziv sa ovoliko mladih ljudi dobio Predlog zakona o studentskom organizovanju, na kome se radilo više godina.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, sa jednom važnom porukom da studenti ostanu kreativni faktor našeg društva, da uvek imaju prava na svoje mišljenje i kritiku društvenih pojava, jer mladost je sama po sebi nosilac novih znanja, novog duha i novih reformi, ali i čuvar najvećih vrednosti koje će preneti generacijama iza sebe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi gosti, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, s obzirom na to da je moj kolega Uglješa Marković govorio o svim izveštajima, ja ću se malo detaljnije osvrnuti na izveštaj o javnim nabavkama.

U decembru 2016. godine u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, otvoreno je pregovaračko poglavlje broj pet – javne nabavke. Otvaranjem tog poglavlja rezultat promena koje su sprovedene ali i strateškog opredeljenja da se kroz reformu javne uprave sistem javnih nabavki u potpunosti harmonizuje sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da se učini transparentnijim i efikasnijim. U skladu sa tim, prvi korak na tom putu bilo je donošenje upravo ovog novog zakona o javnim nabavkama.

Primena novog zakona podrazumevala je i uvođenje u rad novog portala javnih nabavki koji je počeo sa radom u julu 2020. godine. Portal obezbeđuje znatno veću transparentnost i omogućava efikasnije sprovođenje postupaka javnih nabavki i po prvi put u RS su uspostavljene elektronske nabavke. Svaki građanin može vrlo jednostavno i besplatno da se registruje na portalu, da označi javne nabavke za koje je zainteresovan, a na svoju imejl adresu dobijaće obaveštenja o svim aktivnostima preduzetim o toj javnoj nabavci, od samog pokretanja postupka do zaključenja Ugovora o javnoj nabavci.

Portal javnih nabavki automatski sprovodi proces otvaranja ponuda, zatim automatski kreira zapisnik o otvaranju ponuda koji se automatski šalje od strane samog portala svim učesnicima javne nabavke. Naručioci obavljaju svoje planove, javne pozive, konkursne dokumentacije i sve oglase o javnim nabavkama, a ponuđači putem ovog portala dostavljaju svoje ponude u postupcima. Mogu da zahtevaju pojašnjenje konkursne dokumentacije ili da zatraže da im se omogući uvid u dokumentaciju sprovedenu u postupku. Kako se komunikacija između naručilaca i ponuđača odvija elektronskim sredstvima putem ovog novog portala javnih nabavki, to svakako utiče na veću transparentnost postupka, a samim tim i na veću ekonomičnost i efikasnost postupka javnih nabavki.

Ono što je značajno za privredne subjekte je što isključivo podnose elektronsku ponudu putem ovog portala i to im olakšava podnošenje ponude i skraćuje njihovo vreme, kao i troškove.

Privredna komora je u saradnji sa Kancelarijom za javne nabavke uz podršku projekta Evropske unije, „Projekat za dalji razvoj sistema javnih nabavki u Republici Srbiji“, organizovala u raznim gradovima u Srbiji radionice za primenu portala, tako da su naručioci i ponuđači imali priliku da se upoznaju sa osnovnim funkcionalnostima portala. Kancelarija za javne nabavke svakodnevno je pružala podršku korisnicima portala putem svog kol-centra i učesnici u postupku javnih nabavki su pokazali veliku zainteresovanost i spremnost da sprovode postupke, da u njima učestvuju, isključivo uz upotrebu elektronskih sredstava. Do sada je na portalu registrovan veliki broj korisnika, pokrenut je veliki broj novih postupaka, javnih rasprava i velika većina tih postupaka je uspešno i okončana.

U maju ove godine je održan Četvrti dvodnevni forum o javnim nabavkama. Deset meseci primene novog Zakona o javnim nabavkama i novog portala javnih nabavki koji je organizovala Kancelarija za javne nabavke. Predstavnici Kancelarije su izneli dosadašnje rezultate u sprovođenju zakona i korišćenju portala, a predstavnici Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Privredne komore Srbije dali su svoje ocene o dosadašnjoj primeni zakona, kao i korišćenju portala.

Proces javnih nabavki u Srbiji je u potpunosti usklađen sa evropskom praksom. Verujemo da će to uticati na veću konkurenciju kod nas i da će ovaj pojednostavljen postupak učešća u postupcima javnih nabavki uticati kako na mala, tako i na srednja preduzeća, da prosto više učestvuju, što će uticati i na veću konkurenciju i povećanje broja ponuda u postupcima javnih nabavki.

Stoga će poslanička grupa SPS podržati sve tačke dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče.

Današnje pitanje upućujem Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kao što znamo Srbija je sportska nacija, naročito u kolektivnim sportovima, a da bismo imali vrhunske rezultate, moramo razvijati masovni i školski sport i negovati sportske klubove i u manjim sredinama širom Srbije.

Fudbalski klub „Radnički“ iz Niša je osamdesetih godina prošlog veka, igrao zapaženu ulogu, kako u SFRJ tako i u Evropi kada je pobeđivao poznate klubove iz mnogih bogatijih zemalja, da bi bio ponovo konkurentan za titule i druge visoke domete potrebno je stvoriti uslove.

U prvom redu potrebno je završiti rekonstrukciju na stadionu „Čair“. Stadion „Čair“ je izgrađen 1963. godine, dakle pre skoro 60 godina, tako da je zbog dotrajalosti tri tribine istočne, severne i južne, i opasnosti zbog urušavanja od 1995. godine bilo zabranjeno korišćenje ovih tribina. Pomenute tri tribine su rekonstruisane 2011. godine sa kapacitetom od oko 18.000 mesta, a u 2020. godini su odobrena sredstva za završetak zapadne tribine, ali rekonstrukcija, nažalost nije završena, najverovatnije zbog aktuelne pandemije Kovid 19.

Fudbalski savez Srbije je planirao pre desetak godina odigravanje međunarodnih reprezentativnih utakmica, ali stadion nije ispunjavao uslove. Iako su tri tribine završene, preostala zapadna je nebezbedna i ne može se koristiti.

Kao što znamo, grad Niš se prostire u jugoistočnom Srbije i predstavlja najveći administrativni i privredni, kulturni i sportski centar ovog dela zemlje. Te po broju stanovnika zauzima treće mesto, posle Beograda i Novog Sada. S toga zaslužuje da ima osposobljen stadion što bi pomoglo turizmu grada Niša, kao i mladim ljudima da se aktiviraju, jer stadion „Čair“ nije samo fudbalski, već i gradski stadion, koji ima atletsku stazu.

Fudbalske legende, poput Kneževića, Pantelića i sadašnjeg selektora Dragana Stojkovića Piksija, koji su potekli sa ovog stadiona, zaslužuju da imaju fudbalske naslednike.

S toga upućujem pitanje Ministarstvu građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, da li Ministarstvo može pomoći gradu Nišu da stadion dobije izgled modernog i sportskog objekta, kakav grad Niš i fudbalski klub „Radnički“ zaslužuju?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege i poštovani poslanici, pre svega građani Republike Srbije, istorijski posmatrano, akcize se javljaju kao najstariji oblik potrošnog poreza. Sa njihovim uvođenjem je prvi put primenjena ideja o oporezivanju potrošnje.

Akcize se vrlo lako i efikasno ubiraju. Sistem obračuna i naplate je vrlo jednostavan, a poreska evazija kod akciza je jako mala.

U toku razvoja propisa koji su regulisali ovaj poreski oblik svih ovih godina, težilo se ka harmonizaciji sa propisima EU, eliminisanju sive ekonomije i obezbeđivanju izvršnih prihoda za budžet Republike Srbije.

Prema zakonu, obveznik akciza je proizvođač ili uvoznik akciznih proizvoda. Proizvođač akciznih proizvoda je lice koje u proizvodnom pogonu pravi, obrađuje, prerađuje proizvode na koje se plaća akciza, a uvoznik akciznih proizvoda je lice koje u svoje ime i za svoj račun, odnosno lice za čiji se račun uvoze proizvodi iz inostranstva, na koje se plaća akciza. Osnovica za obračun akciza su jedinice mere – litar, kilogram, komad, paklica i hektolitar.

Akcizama se oporezuje potrošnja određenih proizvoda, uglavnom monopolistički, odnosno proizvoda masovne potrošnje i to su alkoholna pića, kafa, duvanski proizvodi i derivati nafte.

Svi znamo da je zabranjeno stavljati u promet na teritoriji Republike Srbije akcizne proizvode koji nisu propisano obeleženi akciznom markicom. Saglasno članu 176. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji to predstavlja poresko krivično delo.

Alkoholnim pićima smatraju se pića koja u svom sastavu, između ostalog sadrže etanol i kao takva se stavljaju u promet. Jaka alkoholna pića su pića preko 15% alkohola, a nisko alkoholna pića su ona koja sadrže od 1,2 do najviše 15%, a koja se proizvode od voćnih sokova uz dodatak rafinisanog etil alkohola, a to su vina i sva vrsta piva, osim naravno bezalkoholnih piva.

Razlog za donošenje ovog zakona je usklađivanje sa standardima o alkoholnim pićima u EU. Evropska komisija zapravo smatra da pojedine odredbe nisu u skladu sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, a sve je to povezano i sa Poglavljem 16.

Novi zakoni izjednačiće iznos akciza za sva jaka alkoholna pića u odnosu na procenat alkohola koja sadrže, a ne u odnosu na sirovinu od koje je piće nastalo.

Zakon predviđa pet različitih nivoa akciza. Dva nivoa ostaju ista i obračunavaju se po litru, jedna akciza na pivo od 26,44 dinara po litru, a drugo su nisko alkoholna pića sa udelom alkohola od 1,2 do 15%. Tu spadaju vina i likeri na koje će akcize i dalje ostati ista, a to je 23,14 dinara.

Za sva jaka alkoholna pića akciza će se obračunavati po principu 100 litara, odnosno jedan hektolitar čistog alkohola.

Primera radi, to znači da će ubuduće na 100 litara čistog alkohola, koji se nalazi u 250 litara pića, akciza iznositi 46.250 dinara, a prevedeno po litarskoj flaši to će iznositi 185 dinara po litru, te će po novom zakonu ubuduće važiti za sva pića sa udelom alkohola od 40% i više.

Akciza će na određeno piće biti veća. Što je procenat čistog alkohola u njemu viši, samim tim će maloprodajna cena pojedinih proizvoda sa većim udelom alkohola biti viša, jer znamo da se na cenu proizvoda prvo obračunava akciza, pa na dobijenu cenu ide PDV od 20%, što na kraju znači da ako raste cena akciza samim tim se povećava i PDV i samim tim i maloprodajna cena, tj. cena maloprodajnog proizvoda veća.

Akcize inače spadaju u grupu indirektnih proizvoda na potrošnju i jako su bitne za prikupljanje javnih prihoda jedne države, što im je jedan od osnovnih ciljeva.

Širok je spektar razloga i opravdanja uvođenja akciza od fiskalnog, kao osnovnog cilja uvođenja akciza, do niza nefiskalnih ciljeva, odnosno ekonomskih, socijalnih, ekoloških i zdravstvenih.

Svi znamo da su proizvodi koji podležu akcizama u većini slučajeva proizvodi koji štete ljudskom zdravlju i deklarišu se kao luksuz u odnosu na namirnice koje su od ključne važnosti za ljudsku egzistenciju.

Imajući u vidu da će se donošenjem ovog zakona obezbediti kontinuirani priliv sredstava od akciza na alkoholna pića u republički budžet smatra se da su posledice donošenja ovog zakona pozitivne tako da opravdavaju troškove koji će ovaj zakon stvoriti.

S obzirom na to da će donošenjem ovog zakona omogućiti otklanjanje prepreka za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 16. i usaglašavanje Zakona o akcizama sa propisima EU poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas na dnevnom redu, imamo set zakona iz oblasti finansija. Osvrnuću se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Porez na dohodak građana uređuje oporezivanje prihoda građana koji se stiču po svim osnovama, odnosno iz svih izvora, osim onih koji su ovim zakonom izuzeti. Dohodak građana obračunava se na godišnjem nivou, odnosno za fiskalnu godinu. Da podsetimo ko je obveznik plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana. To su fizička lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade, po zaposlenom isplaćeno u Republici Srbiji, u godini za koju se utvrđuje porez i to rezidenti za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi, nerezidenti za dohodak građana, ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Rezident Republike Srbije je fizičko lice, koje je na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji Republike Srbije neprekidno ili sa prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci, koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini. Ukoliko fizička lica ostvare prihod, tako što rade za pravna ili fizička lica koja nemaju predstavništvo, ni ogranak u Srbiji, dužni su da sami obračunavaju i plate porez.

Cilj izmena i dopuna ovog zakona, jeste da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreske obaveze za obveznike, koje ostvaruju prihode po osnovu rada, na koje se porez plaća samooporezivanjem.

Rešenje koje se izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak predlaže, odnose se na preciziranje poreskih obaveza fizičkih lica koja obavljaju određene delatnosti, odnosno poslove, a poreske obaveze izvršavaju metodom samooporezivanja. U pitanju su rešenja koja se odnose na tzv. frilensere, odnosno slobodnjake koje su rezidenti Republike Srbije, a u svojstvu fizičkih lica, mogu putem interneta i korišćenjem elektronskih komunikacija da obavljaju poslove za strane firme ili iz inostranstva taj posao rade za firme na teritoriji Republike Srbije. To su uglavnom poslovi dizajnera, prevodilaca, ilustratora, marketinških stručnjaka i sličnih zanimanja, koje je moguće obavljati putem elektronskih komunikacija. Oni pružaju usluge časova stranih jezika, prevođenje, promocije, usluge razvoja softvera, a poslove nalaze na raznim digitalnim platformama za profesionalno umrežavanje. Najčešće novac od angažmana dobijaju na svoje devizne račune ili preko specijalizovanih platnih kartica, a veliki deo njih ima potpisane ugovore o delu sa kompanijom ili osobom koja ih angažuje. Frilenseri su Zakonom o porezu na dohodak, koji utvrđuje obavezu svih građana da plaćaju porez na dohodak građana, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom obuhvaćeni, kao i svi drugi građani koji ovoj obavezi podležu. Takva zakonska rešenja postoje u mnogim evropskim zakonodavstvima.

Ovim izmenama zakona preciziran je način plaćanja poreza koje je za frilensere utvrđen za prethodni period, i to počev od 1. januara 2015. godine, do 30. septembra 2021. godine, ali na osnovu jučerašnjeg dogovora između Vlade i predstavnika udruženja frilensera, rok je pomeren za 1. januar 2022. godine.

Osnovica za plaćanje poreza je prihod ostvaren po osnovu autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršen rad, na koji se plaća porez samooporezivanjem. U vezi sa predloženim rešenjima, kao što sam napomenula, frilenseri su juče postigli dogovor sa predstavnicima Vlade, tako da će se izvršiti više promena. Jedna od promena odnosi se na oporezivi deo prihoda frilensera, tako što će se oporezivati godišnji prihodi iznad 768 hiljada, a ne kao u predlogu od 384 hiljade dinara.

Još jedna olakšica je zakonom predviđena, a to je poreski odbitak na bazi normiranih troškova koji je po predlogu zakona iznosio 43%, a sada po postignutom dogovoru se povećava na 50%. Dakle, poreska obaveza koja će se obračunavati frilenserima na iznos prihoda od preostalih 50% ostvarenih prihoda moći će da se plaća na 120 jednakih mesečnih rata, u narednih 10 godina treba da se izmiri ovaj dug, što moramo priznati jeste veliki benefit.

Osim obaveza fizičkog lica koje ostvari prihode iz inostranstva je da podnesu poresku prijavu, u roku od 30 dana, od svakog pojedinačnog ostvarenog prihoda i da plati pripadajući porez i doprinose. Postoje dva načina na koji se vrši obračun za plaćanje poreza fizičkih lica. Osnovna razlika u tome da li fizičko lice ima dodatni posao ili je nezaposlen. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove i na taj način se obračunava porez po stopi od 20% i doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje po stopi od 25,5% kada je lice zaposleno.

Ukoliko lice nije zaposleno obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 10,3%, po novom dogovoru omogućiće se upisivanje radnog staža navedenim frilenserima, srazmerno uplaćeno delu obaveza. Poreski obveznici imaju pravo da umanje obavezu na porez, koji je plaćen u drugoj državi u koliko su na taj prihod platili porez u toj državi.

Poreska prijava se može podneti na dva načina. U elektronskom obliku putem portala E-porez i na ovaj način neophodno je da imate elektronski sertifikat. Za podnošenje poreske prijave ovim putem mogu se koristiti internet kiosci koji postoje u filijalama poreske uprave, a nakon toga poreska uprava utvrđuje tačnost navedenih podataka. U papirnom obliku neposredno nadležnoj jedinici poreske uprave prema mestu prebivališta i tada poresku prijavu podnosite lično ili preko punomoćnika koji je ovlašćen za podnošenje poreske prijave i preuzimanje radnje u vezi sa prijavom.

U Republici Srbiji 2,2 miliona građana plaća porez i doprinose. Ovi izmenama moramo da podignemo svest svih građana u Srbiji da porez moramo svi da platimo. Stoga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona na dnevnom redu.