Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede.

Opšte je poznato da je voda izvor života, a sve smo bliži vremenu kada će pijaća voda biti skupa kao zlato. U Srbiji ima preko 700 izvora. Dakle, ne govorim o običnim pijaćim vodama, već želim da kažem da njihovo korišćenje nije ni izdaleka onoliko koliko nam je priroda te izvore dala.

Jedan od ne baš svetlih primera danas jeste prirodna mineralna voda „Milan Toplica“, koja izvire u selu Viča u Topličkom okrugu ispod brda Duvarina snagom od 18 litara u sekundi i postoji više izvora.

Fabrika za punjenje i flaširanje vode sa još 12 vrsta sokova radila je do kraja prošlog veka i zapošljavala do 170 radnika, uglavnom iz okolnih mesta. Privatizacija je izvršena 2003. godine, ali zbog stečajnih afera i smrti jednog investitora proizvodnja nikada nije obnovljena. Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor 2011. godine i tada je prodata novom vlasniku, ali proizvodnja opet nije počela, iako je bilo najava.

Selo Viča je poznato kao grad Toplice Milana, tj. po ostacima tog grada. Tu protiče reka Toplica i tu je sa leve strane radila fabrika za flaširanje vode i drugih proizvoda.

Voda „Milan Toplica“ je nagrađivana zlatnim medaljama u Parizu i Londonu i osvojila je čak dva „Grand Prija“ i tri puta je proglašena za „Zlatnog Pobednika“ Beograda. Dodala bih da je mineralna voda „Milan Toplica“ takođe bila bivši brend, tj. brend u bivšoj Jugoslaviji, a i mnogo šire.

Na samo par stotina metara prolazi pruga i auto-put Niš-Pločnik-Priština koji počinje da se gradi ove godine i on prolazi pored same fabrike. Dodala bih da na jugu Srbije postoji nekoliko banja i lečilišta koje predstavljaju istinski biser netaknute prirode, koje nisu dovoljno eksploatisane, a kao primer pomenuću nekoliko. Tu su Vranjska banja, Kuršumlijska i nažalost zapostavljena Zvonačka banja.

Kao što rekoh, svoje današnje pitanje upućujem Ministarstvu privrede, da li može da podstakne proizvodnju prirodne mineralne vode „Milan Toplica“ ili da pronađe drugog strateškog partnera, tj. investitora kako nadaleko poznata voda ne bi oticala u reku?

To bi bila nada kako za stanovništvo ovog kraja Toplice, tako i za opstanak mladih ljudi na selu, a moglo bi se razmišljati o razvoju turističke ponude, s obzirom na to da se blizini nalazi selo Pločnik, koje je poznato po arheološkom nalazištu iz doba neolita. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas između ostalog govorimo o jednom novom zakonu, a to je Predlog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koji treba da reši problem nedovoljnog korišćenja obnovljivih izvora energije, uklanjajući glavne uzroke koji sprečavaju njihov rast.

Predlogom zakona treba da se postignu sledeći ciljevi: zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova za građane i energetska tranzicija.

Cilj ovog zakona je da stvori jedan pravni okvir koji će stvoriti podsticajan poslovni ambijent za dinamičnije investiranje u oblasti obnovljivih izvora energije, radi postizanja utvrđenih ciljeva definisanim dokumentima javne politike u ovoj oblasti.

Predlog zakona takođe treba da stvori jednu pravnu sigurnost za investiranje u tri sektora energetike, sektor elektrane, sektor grejanja i hlađenja i sektor transporta.

Ciljevi u oblasti obnovljivih izvora energije do 2030. godine biće određeni u okviru integrisanog nacionalnog plana za klimu i energetiku, a biće poznati do sredine 2022. godine. Najefikasniji način da se navedeni ciljevi postignu, a postojeći problemi u praksi reše jeste upravo donošenje ovog predloga zakona. Bez ovog zakona nije moguće ubrzati energetsku tranziciju i implementirati moderne sisteme podsticaja u ovoj oblasti.

Veliki potencijal za razvoj, kako ekonomski, tako i prirodnih vrednosti leži upravo u iskorišćenju obnovljivih izvora energije. Da bi savremeno društvo funkcionisano i trajalo kroz vreme neophodno je da čovečanstvo što pre uskladi svoje potrebe sa mogućnostima koje mu priroda pruža.

Glavna kriza koja u budućnosti predstoji čoveku jeste kriza koja će nastati usled sve veće potrebe za energijom. Da bi se zemlja poput naše države oslonila na sopstvene mogućnosti i sopstvene izvore odgovornosti, mora imati uspešno vođenje energetske politike koja podrazumeva ispravno korišćenje prirodnih bogatstava koje Srbija ima.

Priroda je čoveku dala na raspolaganje sve prirodne resurse, a na nama je da svojom planskom aktivnošću vodimo računa o njihovom trajanju, rezervama i načinu korišćenja. Prirodni izvori, tj. prirodni resursi se prema vremenu trajanja dele na obnovljive i neobnovljive. Obnovljivi izvori su većinom živi izvori i oni se mogu koristiti neograničeno samo ako se pravilno i planski eksploatišu. Naša zemlja je veoma bogata obnovljivim izvorima energije koji će sve više biti zastupljeni, a njihovi korišćenje doprineće štednji neobnovljivih izvora.

Prema Strategiji održivog razvoja EU, budućnost i razvoj čovečanstva će sve više biti oslonjen upravo na obnovljive izvore energije. Naš najveći pronalazač u istoriji čovečanstva Nikola Tesla rekao je da će energija u budućnosti biti pitanje života i smrti.

Obnovljivi izvori energije, kao i svi prirodni resursi, predstavljaju potencijalno bogatstvo Srbije, kao i bitan faktor razvoja privrede. Ipak postoji deo koji mora ostati iznad ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da sačuvan kako za sadašnje, tako i za buduće generacije.

Primena predloženog zakona, dovela bi do mogućnosti smanjenje iscrpljivosti obnovljivih izvora, ali i do smanjenja zagađenja životne sredine. Najbolja štednja ovih izvora je njihova supstitucija obnovljivim izvorima energije. Oni predstavljaju budućnost kako u smislu pronalaženja novih tehnologija i načina za njihovo korišćenje, tako i u smislu podizanja svesti i čitave zajednice o planskom raspolaganju.

Od izuzetne važnosti je korišćenje obnovljivih izvora energije i zbog toga što njihova primena gotovo da nema štetnih efekata po očuvanju zdrave životne sredine. Obnovljiva energija je dobijena iz prirodnih resursa, koji se konstanto obnavljaju, a najveći deo obnovljivih izvora energije se direktno ili indirektno napaja od sunca. Sunčevo zračenje, odnosno energija sunčevog zračenja je najveći, pri tome potpuno čist obnovljivi izvor energije. Sunce je na posredan ili neposredan način izvor gotovo sve raspoložive energije na zemlji. Ovaj izvor energije, odnosno direktno iskorišćenje sunca, može biti pomoću solarnih panela, ili kolektora. Solarna energija se na ovaj način pretvara u toplotnu i u većini slučajeva se koristi za zagrevanje vode.

Obzirom da dolazim sa juga i da imamo najviše sunčanih dana, osvrnuću se na moj grad Niš, grad koji ima najveću mogućnost za korišćenje sunčeve energije u Srbiji pored Vranja i Kuršumlije. Kada je teritorija grada Niša u pitanju gledano za godinu dana priliv solarne energije direktno dobijene od sunca po istraživanjima kreće se u opsegu od četiri do četiri i po kilovat sati po metru kvadratnom, dok ova vrednost merena pod uglom tj. nagibom od 30% prelazi nešto više od četiri i po kilovat sati. Stoga možemo zaključiti da Niš poseduje neverovatan potencijal sunčeve energije, ali i da isti ne koristi dovoljno.

Da je ipak načinjen pomak u smislu korišćenja solarne energije, govori činjenica da je Niš prvi grad u Srbiji koji je od 2017. godine dobio, čak dva solarna drveta. Ovi solarni paneli služe za napajanje mobilnih telefona i laptopova tako što sunčevu energiju direktno pretvaraju u električnu energiju. Do kraja 2017. godine, tj. iste godine Niš je dobio još pet solarnih drveta.

Prema podacima Akcionog plana održivog energetskog razvoja grada Niša iz 2014. godine solarna energija u ovom gradu je imala doprinos u smislu dogrevanja vode, odnosno kao pomoć klasičnom grejnom sistemu, ali je nažalost primena iste bila samo u privatnoj režiji.

Edukacija javnosti o značaju i koristima upotrebe obnovljivih izvora energije, kao i medijska promocija od ključnog je značaja za razumevanje potreba da svi građani daju svoj doprinos u kreiranju poslovnih okruženja koji će omogućiti sve veće iskorišćenje obnovljivih izvora.

Imajući u vidu da je korišćenje obnovljivih izvora energije u interesu Republike Srbije, koji je utvrđen dokumentima javne politike, sprovođenje ovog zakona je prioritet za donošenje odluka u narednom periodu.

Socijalistička partija Srbije je državotvorna partija koja se zalaže za bolji i kvalitetniji život građana, i stoga će moja poslanička grupa glasati za ovaj, kao i za ostale predloge zakona, u danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gosti, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu za izbor zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U Republici Srbiji Poverenik za informacije od javnog značaja kao nezavisna institucija uveden je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja 2004. godine. Do 2009. godine štitio je samo slobodu pristupa informacijama. Donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2019. godine zvanični naziv tog organa postao je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Sama reč Poverenik, kako mu i samo ime kazuje, govori da je osoba od poverenja, da je neko kome je povereno da štiti da se ovo pravo poštuje. Poverenik je neko ko posreduje između javnosti, pojedinca i javne vlasti. To je nezavisan državni organ, slobodan od svakog neposrednog ili posrednog uticaja i ne može da traži, niti da prima naloge ni od koga.

Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, član 73. stav 2. je propisano da Poverenik ima pravo na zamenika. Zamenik Poverenika obavlja dužnost Poverenika u slučaju njegovog odsustva, isteka mandata, razrešenja, kao i privremene ili trajne sprečenosti.

Poverenik predlaže za svog zamenika lice koje ispunjava sve uslove za rad u državnim organima. Poverenika, kao i zamenika Poverenika bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Odbora za kulturu i informisanje. Mandat Poverenika, kao što je moj šef poslaničke grupe rekao, traje sedam godina i to je možda jedan od najdužih mandata, sa mogućnošću još jednog izbora. U tom periodu on je dužan da podnosi godišnji izveštaj rada Narodnoj skupštini.

Za Poverenika se bira lice sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava i to lice mora imati visoki moralni integritet, jer u svom radu koristi veoma osetljive informacije i podatke o ličnosti.

Podatak o ličnosti je svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kom je izrečena, za čije ime ili po čijem je nalogu informacija pohranjena. Zaštita podataka o ličnosti obezbeđuje se svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, rasu, nacionalnu i etičku pripadnost i građani su do sada najčešće tražili informacije za stvari i oblasti koje su njima važne da bi ostvarili neko svoje pravo. Vremenom su zahtevane informacije postale sve delikatnije i odnosile se na privatizaciju, postupanje organa unutrašnjih poslova, reformu pravosuđa, ugrožavanje i zaštitu životne sredine.

Zanimljiv je podatak da su se Povereniku obraćali i drugi organi vlasti, političke stranke, sindikati, advokati i drugi subjekti. Broj podnetih zahteva za ostvarivanje prava u proseku iznosi 30 do 40 hiljada, a broj žalbi između tri i četiri.

Uprkos tome što građani Srbije žele da budu dobro informisani o zaštiti podataka o ličnosti, ipak ne znaju dovoljno o svojim pravima. Skoro 40% građana navodi da ne zna da li su njihovi podaci o ličnosti bili ugroženi, svaki drugi smatra da nisu, dok 12% navodi da jesu. Imajući u vidu sve rizike sa kojima se današnji svet suočava, i potrebno je da se organizuju i sprovedu edukacije o tome kako i gde građani mogu da zaštite svoja prava.

Osvrnula bih se malo i na biografiju predloženog kandidata, tj. kandidatkinje. Iz njene biografije vidi se profesionalnost i rezultati koji su postignuti zalaganjem u dosadašnjem dugogodišnjem radu u oblasti zaštite podataka i sam Poverenik nam garantuje za izbor, tj. predlog svog zamenika.

Poslanička grupa SPS veruje da će rad Poverenika, kao i njegovog zamenika opravdati naše poverenje. Stoga ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Na samom kraju, s obzirom na to da juče nisam govorila, a povodom obeležavanja 22. godišnjice od NATO agresije, imam potrebu da ovom prilikom odam počast svim žrtvama koji su bili na braniku otadžbine. I naši junaci su se vodili rečima cara Lazara – ja ne odlučujem da li ću ući u bitku po tome kakva me sila napada, već po tome koliku svetinju branim. Neka im je večna slava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Zakon o klimatskim promenama je jedan od važnih zakona koji se tiču budućnosti naše zemlje. Usvajanjem ovog zakona ispuniće se obaveza prema međunarodnoj zajednici, biće u skladu sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama i Pariskim sporazumom i uskladiće domaće zakonodavstvo sa pravnim regulativama Evropske unije. Ovaj zakon je veoma složen i svojim dejstvom zadire u brojne sektore. Usvajanjem ovog zakona i primenom uspostaviće se sistem za smanjenje emisije gasova efekta staklene bašte i obezbediti prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Uprkos pandemiji korona virusa, za Republiku Srbiju je jedan od prioriteta upravo donošenje ovog zakona, jer od našeg daljeg odnosa prema pitanju zagađivanja životne sredine, u suštini, zavisi budućnost celog čovečanstva. Na početku pojave korona virusa, kada su još postojale šanse da problem ne prerasta u globalnu krizu, najvećem delu čovečanstva bilo je neshvatljivo da ovaj virus može izazvati takvu pandemiju koja je promenila lice sveta. Iz takvog shvatanja su proizišle sve teške posledice virusa. Kovid-19 upoređujem sa pitanjima zaštite životne sredine, upravo zato što čovečanstvo, čini mi se, nije još uvek svesno mogućih globalnih posledica zbog prevelikog zagađenja vazduha, vode, hrane i narušavanje ekološke ravnoteže. Verujem da će nas pojava korona virusa i posledica po zdravlje stanovništva naše planete upozoriti i osvestiti da i priroda tako drastično može da nam se osveti.

Dakle, napravila sam malo poređenje sa pandemijom, jer sve ove elemente globalnog rizika vidim i u slučaju klimatskih promena. Svima nama možda izgleda da je problem apstraktan i dalek, da se sve to dešava tamo negde i nekom drugom, doživljavamo ga najčešće kao lokalni problem, kao problem koji treba da prepozna ili reši neko drugi. Zato je za prepoznavanje dubine problema klimatskih promena neophodno voditi ozbiljnu kampanju, edukovati javnost i učiniti ljude odgovornim za sve postupke i radnje koje ugrožavaju prirodu i prirodne resurse. U protivnom, predstoji nam velika borba za očuvanje čovečanstva.

Priroda je godinama unazad pomagala čoveku da opstane i bila je nesebična prema njemu. Naviknut da priroda sama daje, uvek bezuslovno i nesebično, smatrajući se jačim, moćnijim i najvažnijim delom sistema, čovek se samoproklamovao za neprikosnovenog gospodara prirode, a sve zarad ličnog zadovoljstva i lagodnog života. Došao je trenutak kada prirodi moramo da izvinimo i da počnemo da joj vraćamo uzeto. Nije uvek moguće vratiti se nazad, čovek je u mnogim sektorima prešao, nažalost, crvenu liniju, ali zadatak naših generacija je da zaustavimo dalje zagađivanje.

Priroda je, nažalost, i sama počela da se brani od nas. Ona nas poslednjih godina i sama upozorava na posledice koje trpi, a sve to ispoljava kroz različite prirodne poremećaje, poplave, kiše, suše, zemljotrese, posledice kao što je uništavanje osnovnih uslova za život, a to su zagađenje vode i vazduha, uništavanje šuma, devastiranje zemljišta i oštećenje ozonskog omotača. Te prirodne posledice našeg odnosa prema planeti upravo zovemo i klimatskim promenama.

Kao što sam već rekla, na klimatske promene najviše utiče ljudski faktor, a posledice će se odraziti na opstanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta, što najviše zavisi od njihove brzine prilagođavanja novim klimatskim uslovima. Njihov nestanak doveo bi do poremećaja lanca ishrane, pa i samog ekosistema.

Svetski stručnjaci i međunarodni forumu upozoravaju na stanje planete, koliko je ona u lošem stanju i da se tu vodi jedan svojevrsni rat sa prirodom, ali mi moramo biti svesni da jedino mi, ljudi koji smo narušavali ekološku ravnotežu, moramo da spasemo planetu, da prosto ne smemo izgubiti tu bitku, jer bi to značilo i nestanak čovečanstva. Klimatske promene nisu budućnost, to je ono što nam se dešava sada, ovde i svuda oko nas.

Koliko je ugrožen opstanak čovečanstva govori i činjenica da bi nestankom, odnosno izumiranjem jedne vrste insekta, a to je pčela, brzo nestala hrana, čitav biljni svet, a potom i svi mi. I Srbija se nalazi u grupi zemalja koje će u skorijoj budućnosti biti veoma izložena klimatskim promenama. Sve više se govori o nestanku šuma na teritoriji Republike Srbije kao posledice velikih seča, suša, požara i gotovo tropskih vrućina. Veća pošumljenost je uslov proizvodnje kiseonika, bez koga, složićete se, nema života.

Da bi se očuvali prirodni resursi, Srbija je još pre 70 godina počela da štiti svoju prirodu. To su pre svega nacionalni parkovi, rezervati, parkovi prirode i druga zaštićena područja. Danas je pod zaštitom u Srbiji oko 7,65%, a cilj je da se dostigne negde oko 10% sa najvišim stepenom zaštite. Prirodne vrednosti Srbije prepoznale su i svetske organizacije koje se bave zaštitom, kao što je UNESKO koji to radi kroz program.

Čovek i biosfera u okviru kog je 10. jula 2020. godine Đerdap sa svim svojim jedinstvenim i prirodnim i kulturnim odlikama uvršten na globalnu listu geoparkova, kojih je svega 161 u svetu, što je veliko priznanje za institucije koje se bave zaštitom prirode u Srbiji, za resorno ministarstvo kao krovni državni organ koji sprovodi ekološku politiku Srbije. Ovu činjenicu smo, nažalost, veoma skromno publikovali.

Takođe, nacionalni park Đerdap zaštićen je i Karpatskom konvencijom, koju je Srbija ratifikovala, kao i Protokolom o održivom upravljanju šumama u okviru pomenute konvencije, čiji je cilj da se zaštite najvredniji šumski kompleksi u Evropi i povećanje površine pod šumama, kao i njihova zaštitna funkcija u sprečavanju poplava, klizišta, regulacija vodenih tokova, kao važne mere za prilagođavanje klimatskim promenama. Stoga, ne smemo dozvoliti da klimatske promene koje se manifestuju kroz ruiniranje prirodnog nasleđa utiču na ovo naše prirodno blago.

Takođe, UNESKO je proglasio dva naša područja za rezervate biosfere, a to su rezervat Golija, Studenica i rezervat Bačko Podunavlje. Srbija bi do 2030. godine trebalo da ispuni razne uslove kako bi se adaptirala na klimatske promene, a između ostalog to je proširenje teritorije pod šumama, a masovna pošumljavanje je najbolja prevencija.

Evidentno je da ljudske aktivnosti značajno doprinose klimatskim promenama, odnosno mi trošimo prirodu mnogo više nego što priroda može da nam da, a da ne trpi posledice. Zato, u jednom trenutku dolazi momenata kada računi treba da se naplate, a neke buduće generacije moraće da popune praznine koje mi svesno ili nesvesno pravimo. Kao što smo dužni da svoje istorijsko nasleđe i kulturnu baštinu sačuvamo, tako smo dužni i da sačuvamo našu prirodu. Jedini način da se borimo protiv klimatskih promena jeste da kao čovečanstvo shvatimo da sudbina planete zavisi od nas i da ćemo je sačuvati ako shvatimo da su neophodne krupne promene u načinu života ljudi.

Nadam se da ćemo donošenjem ovog zakona imati pre svega čistiji i zdraviji vazduh u Nišu, Valjevu i Čačku, kao i u celoj Srbiji. Dobro je što Srbija donosi ovaj dugo pripreman zakon i mi kao Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije spremni smo da učestvujemo u ovoj borbi i podržimo ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o predlogu kandidata za izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Mi smo nedavno govorili o Izveštaju Agencije za sprečavanje korupcije, ali ja bih se danas osvrnula na korupciju kao na društveni problem koji kao i kriminal nažalost ne poznaje granice.

Stoga možemo reći da je to zlo savremenog društva. Korupcija bi se mogla definisati kao jedan skup svih kažnjivih radnji kojima nosilac određene državne ili društvene javne funkcije zloupotrebljava svoj položaj i položaj institucije u kojoj radi kako bi stekao ličnu korist.

Ta zloupotreba položaja može biti takva da škodi javnom interesu u tolikoj meri da potkopava poverenje građana u samo društvo i državu. Dakle, korupcija podrazumeva zloupotreba poverenja javnog ovlašćenja radi sticanja lične koristi.

Korupcija je pojava koja je stara koliko i jedna država i samim tim borba za njeno suzbijanje i traje tolio dugo. Možemo reći da je korupcija jedna kompleksna pojava i da je njenih potencijalnih nosilaca veoma mnogo. U ovoj velikoj borbi naše države i društva protiv korupcije i organizovanog kriminala ozbiljan i odgovorni zadatak ima upravo Agencija za sprečavanje korupcije, koja svojim nazivom i svojim ovlašćenjima izaziva velika očekivanja građana.

Ovo regulatorno telo je nezavisno, antikoruptivno telo koje se pre svega bavi kontrolom imovine i prihoda političara, sprečavanjem i gomilanjem funkcija i sprečavanjem sukoba interesa. Rad Agencije kontroliše Narodna skupština Republike Srbije kroz razmatranje godišnjih izveštaja o radu koje takođe bira i članove veća kako se po novom zakonu naziva i jedan od organa Agencije.

Agencija se bira većinom glasova narodnih poslanika i zakon predviđa da član Veća ne može biti član neke političke stranke ili nekog političkog subjekta i podleže svim obavezama i zabranama koje se odnose na javne funkcionere. Takođe, član veća ne može biti lice koje je kažnjavano za delo koje ga čini nedostojnim za vršenje ove javne funkcije i kao što je poznato, mandat člana traje pet godina. Samo postojanje ovog antikoruptivnog zakonodavnog organa u Srbiji govori da smo društvo koje sazreva i koje je spremno da se suočava sa korupcijom kroz koju mogu da se odlivaju velike količine novca građana Srbije.

Obzirom na to da danas prvi put u skladu sa novim Zakonom o sprečavanju korupcije biramo agencije, veća za sprečavanje korupcije, ja bih se malo osvrnula i na njihove biografije. Ono što sam mogla da primetim, svi kandidati imaju profesionalnu karijeru u pravosuđu, a pojedini i iskustvo u obavljanju funkcija člana Odbora za borbu protiv korupcije što ih kvalifikuje za uspešno obavljanje javne funkcije člana Veća Agencije za sprečavanje korupcije.

Osvrnula bih se i na činjenicu da je od 18 predloženih kandidata 50% žena, što potvrđuje da su žene veoma posvećene i odgovorne u vršenju javnih ovlašćenja pored toga, primetila sam da je lista kandidata spoj mladosti i iskustva i napomenula bih da je jedan od kandidata moj sugrađanin, rođeni Nišlija.

Stupanjem na dužnost novih članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije imaju važan društveni zadatak i odgovornost u kreiranju i očuvanju pravne države, a to je svakako sprečavanje svih vidova korupcije, korupcija kroz kontrolu imovine i sprečavanje sukoba interesa svih javnih funkcionera. Zbog toga je važno da budući članovi Veća osim formalno pravnih uslove koje su ispunile budu ličnosti od integriteta, visokih moralnih vrednosti, odgovorne i nepristrasne, dostojne vršenja ove izuzetno odgovorne dužnosti. Mi verujemo u njih i oni koji danas budu izabrani imaće punu podršku poslaničke grupe SPS. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas su na dnevnom redu predlozi dva autentična tumačenja. Prvi Predlog se odnosi na Zakon o sprečavanju korupcije, a drugi na Zakon o visokom obrazovanju.

Ja ću se osvrnuti na prvi Predlog autentičnog tumačenja, koji je Narodnoj skupštini predložio Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. U pitanju je autentično tumačenje člana 2. stav 1. tačka 3. Zakona o sprečavanju korupcije. Smatram da je autentično tumačenje u ovom trenutku najadekvatnija pravna forma kojom se može otkloniti različito tumačenje, a time i različita primena ovog člana zakona.

Drugi način bi bio predlog izmena i dopuna zakona, a treći zahtev nadležnom ministarstvu da da mišljenje o primeni ovog člana zakona. Autentično tumačenje je najbrži način da se otkloni problem različitog tumačenja. Kako je Zakon o sprečavanju korupcije usvojen u decembru 2019. godine, dakle pre samo godinu dana, te smatramo da nije u ovom trenutku celishodno menjati ga u ovako kratkom roku.

Istina je da se odredba člana 2. stav 1. tačka 3. koja glasi – Javni funkcioner je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koji su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva, koji je organ javne vlasti.

Ovo se može različito tumačiti, a onda shodno različitom tumačenju dolazi do mogućnosti različite primene zakona, što bi uzrokovalo nejednakost pred zakonom.

Predlog autentičnog tumačenja, sa ispravkom, koji je juče dostavljen precizira ovu odredbu, odnosno definiše preciznije koja su to lica koja se smatraju javnim funkcionerima.

Ovo autentično tumačenje kaže da navedenu odredbu treba tumačiti tako da se odnosi i primenjuje na sva lica koja su neposredno birana od strane građana i lica koja bira, imenuje ili Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, Skupština autonomne pokrajine, Vlada autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave, Vrhovni kasacioni sud, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Ovakvim autentičnim tumačenjem obezbeđena je preciznost odredbe. Pored toga, obuhvat lica koja se smatraju javnim funkcionerima je potpuniji i prosto je jednostavnije sagledati o kojim se tu tačno funkcionerima radi.

U tom smislu, smatram da ovo autentično tumačenje treba usvojiti i poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj Predlog autentičnog tumačenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu zakona o socijalnoj karti. Potreba za uvođenjem socijalnih karata i donošenje novog zakona koji je regulisao ova pitanja sadržana je u ekspozeu predsednice Vlade Republike Srbije iz juna 2017. godine, a predstavljen je kao jedan od prioritetnih zadataka u aktuelnoj Vladi pre nešto više od tri meseca.

Svrha socijalne karte je pravednije ostvarivanje socijalnih prava građana koje se meri njihovim socijalno-ekonomskim statusom, kao i sprečavanje eventualnih zloupotreba. Postojanje ove jedinstvene, centralizovane evidencije trebalo bi da najugroženijima olakša put do finansijske i svake druge pomoći, tako što će biti omogućena pravednija raspodela i time što će socijalnu pomoć dobiti oni korisnici kojima je ta pomoć zaista najpotrebnija.

Nakon usvajanja ovog zakona sledi povezivanja registra socijalne karte sa relevantnim sistemom podataka organa državne uprave i institucija lokalne samouprave, što će pružiti jedan sveobuhvatniji uvid i pristup u sve to.

U evidenciji povezanih lica novina u odnosu na prvobitni nacrt zakona je evidencija podataka o nasilju u porodici. Kao ženu i socijalistkinju posebno me raduje činjenica da će uvođenje socijalne karte pružiti mogućnost za dostojanstveniji, pristojniji život žena koje su žrtve nasilja.

Socijalistička partija Srbije se oduvek zalagala za aktivne i pravedne mere socijalne politike, što će činiti i ubuduće.

Socijalna politika je, naime, najširi prostor po kome se može ocenjivati pravednost jednog društva i briga društva za socijalno ugrožene, kako grupe, tako i pojedince. Socijalna politika obuhvata jedan širok spektar mera, ali i mera politika koje neposredno utiču na socijalno-ekonomski status građana, od populacione politike, obrazovne politike, preko zapošljavanja mladih, stambene politike, pa sve do socijalne zaštite kao segmenta socijalne politike države.

Ovom prilikom bih navela i pre svega pohvalila neke od mera koje su rezultat ove i prethodne Vlade, a to je svakako projekat „Moja prva plata“ koji je realizovan u drugoj polovini godine koja je za nama, a predstavlja vid pomoći države za zapošljavanjem mladih koji su tek završili srednje škole i fakultete. Kako je obično najteže pronaći prvi posao, država je ovim želela da uputi pomoć mladim ljudima za zaposlenje i sticanje prakse. Dakle, reč je o odličnom projektu koji je direktno usmeren na pomoć mladima i država je jednostavno želela da stvori ambijent da svako ko želi da radi dobije tu šansu.

Takođe, od velikog značaja je i ulaganje u naučno-tehnološke parkove u Beogradu, Nišu, gradu iz koga ja dolazim, Novom Sadu i još par gradova u Srbiji, a sve sa ciljem pružanja mogućnosti mladima da pronađu zaposlenje i, što je najvažnije, ostanu u Srbiji.

Kao mlada osoba, želim da skrenem pažnju na još jedan problem mladih koji svakako utiče na motivisanje mladih da formiraju porodice i stvaraju potomstvo, a to je stambeni problem, jer stambena politika predstavlja deo ukupne socijalne politike i mi smo svi svesni činjenice da veliki broj mladih ljudi žive kao podstanari, a čak više od polovine živi u zajednici sa roditeljima. Složićete se da život u zajednici nije posebno stimulativan za formiranje porodice i ostanak u zemlji.

Veoma je važno realizovati ovu nameru države da omogući mladima da i oni dobiju stanove po najpovoljnijim uslovima, kao što je to omogućeno snagama bezbednosti tj. policiji i vojsci. Smatram da bi ova mera bila izuzetno stimulativna i verujem da bi država na ovaj način doprinela zaustavljanju odlaska mladih ljudi i povećanju nataliteta, jer bez mladog i radno sposobnog stanovništva ne može biti napretka ni jednog društva.

Takođe, smatram da bi ove mere, kao mere prevencije, doprinele i pronatalitetnim kretanjima i smanjenju migracija stručnjaka i mladih ljudi koji kada jednom odu teško odluče da se vrate.

Uz podršku rešenjima iz zakona koji treba da obezbedi socijalno pravedniji model sprovođenja mera, želim da kažem da će SPS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani predstavnici nezavisnih institucija, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani, danas ću u ime SPS govoriti o izveštaju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2019. godinu. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je samostalni državni organ, nezavistan u vršenju svoje dužnosti, a radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

Institucija Poverenika uvedena je u Republici Srbiji 2005. godine. Biraju ga narodni poslanici na pet godina, a Poverenik je dužan da svoj godišnji izveštaj dostavlja Narodnoj skupštini i ovo je 15 izveštaj po redu. U izveštaju za 2018. godinu konstatovano je da je 2018. godina, kao što rekoh, bila godina sa najviše izazova u radu i godina najobimnijeg rada. Isto se može reći do 2019. godinu. Služba Poverenika izvršava svoj posao kroz dve oblasti – u odnosu na pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji se od 2019. godine koristilo u velikoj meri. Korisnici ovog prava su najčešće građani, udruženja građana, predstavnici medija i organi vlasti, političke stranke, advokati, privredni subjekti.

Prava propisana Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pripadaju svima pod jednakim uslovima i bez diskriminacija, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalnost, veroispovest, nacionalnu i etičku pripadnost.

U oblasti zaštite podataka o ličnosti najvažnije je reći da se u avgustu 2019. godine počeo da implementira Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što predstavlja samo početak u uređivanju pravnog okvira u ovoj oblasti.

Godine 2019. je poverenik primio ukupno 14.000 predmeta, tačnije 13.989, od čega se više od polovine, tj. 6.760 odnosi na slobodu pristupa informacijama, 6.078 na zaštitu podataka o ličnosti, a 1.151 se odnosi istovremeno na obe oblasti delovanja Poverenika.

Broj primljenih predmeta u 2019. godini predstavlja neznatno uvećanje u odnosu na 2018. godinu. Poverenik je tokom 2019. godine ostvario saradnju sa državnim organima, organizacijama civilnog društva i poslovnim udruženjima, kao i ostalim institucijama, što je za svaku pohvalu.

Poverenik se može smatrati kao neka vrsta kontrolnog mehanizma i javnosti rada korisnika javnih sredstava, bilo da su u pitanju lokalne samouprave, državni organi, javne službe ili drugi organi i organizacije.

Poverenik u svakom demokratskom društvu treba da bude institucija koja je medijator između građana i institucija i da svojim radom ublažava i rešava konfliktne situacije.

Državni organi bi trebalo da na Poverenika gledaju kao na saradnika koji će doprineti stvaranju bolje saradnje sa građanima. Takođe, Poverenik treba da ostvarivanjem svoje zakonom utvrđene funkcije da na primeran način ukazuje na probleme sa kojima se građani susreću u ostvarivanju svojih prava.

Građani, Poverenik i državni organi su tri strane koje nikada ne trebaju biti u sukobu, već da zajedničkim snagama doprinesu ostvarivanju zakonskih prava građana.

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj Poverenika, kao i ostale izveštaje koji se nalaze na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, danas ću u ime SPS govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnoj svojini.

Da podsetimo, javnu svojinu čine tri oblika. To su pravo svojine Republike Srbije tj. državna svojina, pravo svojine AP tj. pokrajinska svojina i pravo svojine lokalne samouprave, opštinska i gradska svojina.

Upis prava javne svojine i pravo korišćenja se upisuje u javnim knjigama koje određuje zakon, a vodi ih Služba za katastar.

Postojeći Zakon o javnoj svojini, koji je donet 2011. godine, često puta je menjan. Ovoga puta su u pitanju izmene koje predstavljaju pre svega otklanjanje nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni zakona u delu koji se odnosi na pribavljanje ili otuđenje nepokretnosti u javnom vlasništvu i potrebe usklađivanja zakonske regulative sa kretanjima na tržištu nepokretnosti.

Naime, uočeno je da se poslednjih godina brzo, pa i često menjaju tržišne vrednosti nepokretnosti, što je posledica odnosa ponude i tražnje nekretnina, te je stoga potrebno zaštiti vrednost nepokretnosti koji je u javnoj svojini, a time i imovinu države, pokrajine, gradskih i lokalnih samouprava. Važeći zakon je predviđao da vrednost nepokretnosti u javnoj svojini procenjena, bilo od strane poreskog organa ili licencirano procenitelja, nema vremensko ograničenje. Tako se dešavalo da nepokretnosti bilo da se otuđuju ili kupuju imaju jednom utvrđenu vrednosti koja nakon proteka vremena postajala tržišno i vrednosno nerealna, često mnogo niža. Zato je ova izmena neophodna kako državne nepokretnosti ne bi gubile na vrednosti i bile otiđivane po neprimerenim cenama. Na taj način se neće gubiti vrednost državnih nekretnina i neće biti otuđivanja po netržišnim cenama.

Ova izmena zakona predviđa da ograničenje važenja procene tržišne vrednosti nepokretnosti bude na dve godine. Dakle, po novom zakonskom rešenju posle svake dve godine vršiće se nova procena vrednosti nepokretnosti. Takođe će se pratiti i tržišna kretanja, ali će se realnije vrednovati i drugi parametri koji mogu uticati na cenu kao što su stanje nepokretnosti, vrednosti ulaganja i drugo.

Na ovaj način se obezbeđuje fleksibilniji tržišni model kojim se mnogo odgovornije štiti javna svojina. Ova izmena je rezultat odgovornog odnosa države prema svojoj imovini koja u krajnjoj liniji je stečena novcem naših poreskih obveznika.

Nepokretne stvari se mogu pribavljati u javnu svojinu besteretnim pravnim poslom, nasleđem, poklonom ili jednostranom izjavom volje, eksproprijacijom kao i u poreskom, stečajnom i drugim postupcima regulisanim posebnim zakonom. Pribavljanjem nepokretne stvari smatra se i razmena nepokretnosti, izgradnja objekata, a nepokretne stvari se takođe mogu pribaviti ili otuđivati i neposrednom pogodbom. Zato je važno da ta vrednost u svim ovim slučajevima bude tržišno realna, što će se postići predloženim zakonskim rešenjem po kojem će ovako utvrđena tržišna vrednost važiti dve godine. Druga izmena zakona odnosi se na način upisa u javnu svojinu nepokretnosti koje su bile predmet restitucije, ali za koje u skladu sa zakonom je ustanovljeno da ne mogu biti vraćene vlasnicima u naturalnom obliku, već putem novčanog obeštećenja. Drugi slučaj je kada na osnovu zakonskih kriterijuma je odbijen zahtev za restituciju.

Po sadašnjem zakonskom rešenju u ova dva slučaja, imovina se može knjižiti kao javna, ukoliko se katastru dostavi rešenje o odbijanju zahteva za restituciju ili rešenje o obeštećenju starog vlasnika novčanim putem.

Sada se radi efikasnijeg postupanja sa ovom imovinom zakon predviđa da se upis ovih nepokretnosti kao javne svojine može izvršiti i ako nisu katastru dostavljena navedena rešenja, ali ako se uz zahtev za upis vlasništva na nepokretnosti dostavi potvrda agenciji za restituciju da vraćanje predmeta nepokretnosti ranijem vlasniku nije bilo moguće u naturalnom obliku, u skladu sa zakonom kojim se uređuje vraćanje oduzete imovine.

Sada će Agencija za restituciju kao nadležna za vođenje ovog postupka restitucije pružati dokaz da nije moguće vratiti nepokretnost u naturalnom obliku, a ne katastar, odnosno Republički geodetski zavod koji je do sada to morao da radi, iako to nije bilo u njegovoj nadležnosti. Na ovaj način se razrešava pitanje nadležnosti, a time i zakonitosti postupka.

Ovde su u pitanju i slučajevi kada u zakonskom roku nije podnet zahtev za vraćanje nepokretnosti, odnosno za restituciju, u skladu sa zakonom.

Treća izmena zakona odnosi se na produženje roka za podnošenje zakona za upis prava svojine na nepokretnostima. Naime, po važećem zakonu, rok da jedinica lokalnih samouprava, pokrajine, javna preduzeća, društva kapitala i njihova zavisna društva podnesu zahtev za upis prava javne svojine ističe 31. decembra 2020. godine, dakle za dve nedelje. Kako do ovog broja veliki broj subjekata neće stići da podnese zahtev za upis, pored ostalog i zbog otežanih uslova pandemije Kovid 19, rok se produžava za još godinu dana, dakle do 31. decembra 2021. godine. U protivnom, oni koji nisu podneli zahtev, izgubili bi svojinsko pravo, čime bi bila naneta ogromna šteta državnoj svojini.

Sve ove navedene izmene Zakona o javnoj svojini doprineće efikasnijem i odgovornijem gazdovanju državom, odnosno javnom svojinom, koja ima ogromnu vrednost u zgradama i zemljištu, bilo da je u pitanju državni, pokrajinski ili lokalni nivo.

Iz tih razloga, Poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće ovaj, kao i ostale zakone sa dnevnog reda. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici agencija, uvažene kolege narodni poslanici, kao što znamo Agencija za suzbijanje korupcije je nezavisno regulatorno telo, čiji rad konstituiše Narodna skupština Republike Srbije kroz razmatranje godišnjeg izveštaja o radu.

Ovoga puta na dnevnom redu je izveštaj Agencije za 2019. godinu. Kao organ sa preventivnom funkcijom o suzbijanju korupcije i tokom 2019. godine Agencija se suočavala i sa propustima nosilaca javnih funkcija u obavezama prema zakonu.

O pitanjima imovine nosilaca javnih funkcija, sukoba interesa u vršenju javnih funkcija, zatim u području finansiranja kontrole političkih aktivnosti i drugim slučajevima, za koje imaju isključivu nadležnost, zbog povrede odredaba Zakona o Agenciji pokrenuto je ukupno 866 postupaka, a izrečeno preko 600 mera. Ima i onih koji su još uvek u toku.

Akcenat u radu Agencije, što je za svaku pohvalu, jeste na aktivnostima usmerenim na podizanju svesti o odgovornom i zakonitom ponašanju nosilaca javnih funkcija, kao osnov njihovog ličnog integriteta, što se u krajnjem odražava na savesno i odgovorno vršenje javne funkcije.

Jedan od mehanizama za sprečavanje korupcije svakako je kontrola finansiranja političkih aktivnosti, naročito načina finansiranja izbornih kampanja. Agencija kroz ovaj oblik kontrole upoznaje javnost sa prikupljanjem i trošenjem sredstava političkih subjekata, kako za redovan rad, tako i za izbornu kampanju.

U skladu sa Zakonom o suzbijanju korupcije sve stranke su dužne da podnesu izveštaj Agenciji do 15. aprila tekuće godine za prethodnu godinu, kao i izveštaj o prilozima i imovini uz prethodno mišljenje revizora. Na ovaj način se kontrolišu svi prihodi stranaka koji moraju biti legalni i pre svega transparentni.

Kada su u pitanju troškovi za sprovođenje izbornih kampanja i tu postoji rok od 30 dana od dana objavljivanja izbornih rezultata. Kada svi učesnici u izborima Agenciji moraju da podnesu izveštaj o troškovima izborne kampanje kako bi se izbeglo nezakonito trošenje novca, a koji se u izbornom procesu na svim nivoima izdvaja iz budžeta.

Kontrola imovine javnih funkcionera vrši se kroz podnošenje izveštaja, pri stupanju na javnu funkciju, kao i po prestanku mandata. Provera izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, kao i praćenje njihovog imovinskog stanja tokom vršenja javne funkcije snažan je mehanizam za sprečavanje korupcije koji doprinosi jačanju ličnog i institucionalnog integriteta.

Dakle, ovo se može smatrati antikoruptivnom merom jer su svi prihodi funkcionera javni, vidljivi i mogu se pratiti. Njihovim stalnim praćenjem i proverom izveštaja o imovini i prihodima funkcionera, praćenjem njihovih promena Agencija preventivno deluje, ali isto tako ako postoji sumnja da je do korupcije došlo Agencija je dužna da takve slučajeve prosleđuje ostalim nadležnim organima.

Takođe je važno istaći postojanje antikoruptivnog zakonodavnog okvira u Srbije govori da smo društvo koje sazreva i koje je spremno da se suočava sa korupcijom, kroz koju mogu da otiču ogromne količine novca građana.

Takođe bih istakla veoma važnu ulogu medija u otkrivanju korupcije. Brojni su mediji koji su svojim izveštavanjima pokrenuli određene debate u javnosti, otkrili sumnju, pa čak i konkretne slučajeve korupcije.

Mediji treba da vide svoju ulogu i na polju edukacije o tome šta korupcija zaista jeste, imajući u vidu društveni uticaj korupcije na razvoj društva, a pre svega na pravnu državu koja treba da obezbedi isti položaj za sve pred zakonom.

Međutim, ima slučajeva kada mediji izostavljaju ove teme pravdajući se na postojanje pritiska.

Ono što se vidi iz izveštaja Agencije takođe jeste prilagođavanje Agencije situaciji u uslovima pandemije Kovid 19. U narednom periodu Agencija će održati više konsultativnih sastanaka i onlajn radionica kako bi se svi relevantni subjekti društva upoznali sa najvažnijim novinama Zakona o sprečavanju korupcije koji je donet prošle godine, a 1. septembra je stupio na snagu ove 2020. godine.

Još jedan značajan zadatak Agencije jeste sprečavanje sukoba interesa kod nosilaca javnih funkcija tako što se kontroliše zakonska odredba o tome koje se funkcije ne mogu obavljati istovremeno, a koje se mogu obavljati uz saglasnost Agencije.

Na kraju želim da kažem da Agencija za sprečavanje korupcije ima važan društveni zadatak, a time i odgovornost u kreiranju pravne države i sprečavanju korupcije.

Poslanička grupa SPS podržava rad ovog antikoruptivnog, nezavisnog tj. antikorupcijskog nezavisnog organa i uverena sam da će u narednom periodu svoju funkciju obavljati uspešno, vodeći računa o opštem interesu, a i o tome da se ne povredi lični integritet nosilaca javnih funkcija. Hvala.