Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, potpredsedniče Vlade, drage kolege, drago mi je da prvi put govorim posle 12 sati, posle ponoći, pa da overim i to u ovoj poslaničkoj karijeri.
Pominje se ovde dosta EKSPO pa me to malo asociralo. Mislim da su predsednik Vlade Republike Srbije, Ministarstvo inostranih poslova i svi zajedno radili na tome mukotrpno da mi ovde u ozbiljnoj konkurenciji dobijemo organizaciju EKSPO.
Mislim da je EKSPO razvojna šansa u nekoj budućnosti od ove tri godine gde će se graditi i gde će se mnogo toga uložiti. Ja slušam ovde od prethodnih govornika po pitanju sajma, a sajam je bio početkom druge polovine 20. veka i sedamdesetih godina sigurno da je bio monumentalan objekat i sve ostalo.
Ovo što se bude radilo i gradilo po pitanju EKSPO će verovatno za narednih 70 godina, pa će neko posle 70 godina u ovom parlamentu govoriti o nekom novom EKSPO ili o nekoj novoj organizaciji.
Što se tiče generalno EKSPO mislim da je to naša šansa i nisam ja nešto da vam kažem najiskrenije o tome ni istraživao, ali me zainteresovao jedan tvit, jednog čoveka koji je poznat svima nama, a to je Milo Đukanović koji poziva Vladu Crne Gore da slučajno, pošto ima više interesenata takođe koji su konkurisali za EKSPO 2030. godine, jedan od njih je Rim, da ne odustanu, jer je Vlada Crne Gore u sazivu gde je bio Milo Đukanović, kada se pitao, lobirala za Rim, da oni ne glasaju za nekog drugog.
Prema tome, ako jedan Rim je domaćin 2030. godine i bori se da bude 2030. godine mislim da je suvišno da mi i dalje pričamo o EKSPO o nečemu kao što slučajno nije dobro. Znači, jednostavno postoje neke stvari koje treba podržati, koje na početku, a i sam Solomon je rekao svojevremeno – nisi svakome drag gradeći veliku stvar. Ja lično mislim da EKSPO velika stvar i da mi svi treba da stanemo i da ćemo svi, bilo koja, ovde se sad ljudi plediraju da na nekim izborima preuzmu vlast. Ja garantujem i kada bi se to hipotetički desilo da bi oni nastavili u EKSPO sa punim nadahnućem da to završe i da idu dalje i mnoge projekte koji su započeti.
Mi ovde pominjemo i autoputeve. Imao sam prilike skoro, pošto sam iz Kladova, da budem na drugom delu, da budem u Sremskoj Mitrovici, u Zasavici, da na ovom komemorativnom skupu povodom 80 godina od stradanja Jevreja, koji su iz kladovskog transporta, da kažem, i još se nije bio otvorio autoput Ruma-Šabac. Mislim da su to putevi koje treba pozdraviti i ono što mi vidimo kada idemo putem i da to svi primećuju, da primećuju mnogi ljudi i iz regiona i pošto dolazim iz jednog dela gde mnogo ljudi već 60, 70 godina, prvo su bili gastarbajteri, danas su dijaspora, danas su Srbi u rasejanju. Ti ljudi prosto su oduševljeni i govore o jednom razvoju Srbiji koji je evidentan.
Ja sam imao prilike, pošto se ovde mnogo amandmana, prethodno pre par meseci jedan od kolega iz opozicionog dela, stavlja amandman na požarevačku petlju Golubac, a ne stavlja amandman na primer tamo kod Kruševca, znači tu nije problem da se digne kredit da se gradi taj put odakle su oni, ali je problem za onaj deo Srbije.
Mislim da ova Vlada i ovo sve što se radilo danas i ono što je u perspektivi i ovim budžetom o kome se govori danas je opšti razvoj Srbije. Vidimo sad i u Vojvodini da to stvarno treba, gledam tu kolege i naše prijatelje iz Raške oblasti, evo ministra. Mislim da smo tu isto dali dole na tom prostoru nešto što se nije dugo videlo u istoriji, od, kako neki kažu, Josipa Broza Tita i dalje gradi. Znači, mnogo se uložilo, a daleko od toga tim ulaganjem, razvojem i gledajte nešto - znači, mi smo svi putovali i dolazimo u Beograd. Mi zadnjih već godinu, dve sa sve ovom zaobilaznicom da li je 10 uveče, da li je 10 pre podne, prosto je tolika gužva, znači vozi se, radi se, prosto postoji jedna velika mobilnost u razvoju naše zemlje i razvoj ekonomije.
Nažalost, mi smo opterećeni onim što se dešava u svetu i ne možemo da predvidimo šta može da se desi u narednoj godini. Projekcijom budžeta imao sam prilike kao predsednik opštine nekada da učestvujem u jednom lokalnom budžetu i njegovom formiranju. Znate, ne možete sve da predvidite šta će se desiti te i te godine. kada samo bio u koaliciji sa DS, to je bila 2008. godine, bio sam predsednik Skupštine i kasnije kada smo donosili budžete nismo očekivali da će naići svetska ekonomska kriza. Tako da država nekada ne može da naiđe ni na to da li će sada desiti rat u Ukrajini, odjedanput u Izraelu.
Mi ne možemo da zamislimo šta mogu da urade na svetskom polju, šta mogu da urade tri tenka koji će dublje ući u Gazu i šta će se sve dešavati i šta to može da prouzrokuje i koja ratna dešavanja svetskog ranga i šta to može da zadesi ne samo Srbiju nego celu Evropu i ceo svet.
Dalje, budžet kao budžet on i nije sveta krava. On ima rebalanse budžeta. Tako da u toku godine, ja se nadam da će i novi saziv Skupštine imati prilike da radi i par rebalansa naredne godine sa tim što će se povećavati i biće veći priliv sredstava u budžet i moći da raspoređuje na mnoga pitanja koja su ovde otvorena, a to su i socijalna davanja. Imali smo prilike da čujemo oko mnogih socijalnih davanja.
Prema tome, vi danas imate mnogo toga što je po pitanju socijalnih davanja ova Vlada i prethodna uvela da u narednom periodu stvarno je to nešto što treba pozdraviti. Imamo za treće, četvrto dete, prvo. Sve je to prosto nešto što je konkretno, što je vidljivo i što naši građani mogu primete. Iza toga stojimo.
Budžet kao budžet je obuhvatio sve. Predviđena su povećanja plata u svim sektorima. Znači, budžet državni ima i zdravstvo i policiju itd. Kada se govori, ovde se pominjalo dosta policija. Mislim da je tu ministar dobru stvar rekao – ja sam tu, pucajte u mene, ali nemojte u 50 hiljada policajaca. Ljudi rade svoj posao kao što radi većina njih i ljudi stvarno rade veliki posao. Kada putujete nekim prostorom kao što je Kladovo i krenete na primer uveče u osam, devet sati da stignete do Beograda i krenete Đerdapskom klisurom veoma se radujete kada na određenim deonicama vidite graničnu policiju, pa vidite saobraćajnu policiju jer trebate proći tim putem tada.
Prema tome, treba ulagati u opremu i treba ulagati u te granične delove, ministre, kao što sam rekao i kada ste bili prošli put sa Vladom ovde, jednog od četvrtaka, da treba ulagati i da policija stvarno kao što se to radi već intenzivno da dobije na svojoj opremi. Kao što su ovde mnogi pominjali, ja sam i na tome zahvalan, mnogo se uložilo i u razvoj vojske, vojne opreme.
Pominjalo se i vraćanje vojnog roka i tu smo predlagali. Zašto da ne i o tome treba razgovarati u budućnosti jer mi vidimo nekada su se mnogi smejali i obarali neke sisteme i govorili kada je neko tamo rekao, a to je rekao Josip Broz Tito, spremajte se, živimo kao da će sto godina biti mira, spremajte se kao da će sutra biti rat i mi vidimo u mnogim zemljama. Pa niko nije zvao rat.
Srpska poslovica je – onaj koji je priželjkivao rat bio mu u kući, kod njega u kući. Prema tome, sve ono što smo razvijali i sve ono što radi ova Vlada, što radimo svi zajedno na kraju i mogu opet da kažem i da pohvalim jeste tu bilo ozbiljnih razgovora, ali i ozbiljnih možda i nekih prozivanja, ali mi ulazimo i noćas, koja je noć za nama, i ova noć u koju smo ušli sa ovim temama, ulazimo ipak na jedan demokratskiji način nego što smo ulazili na prošloj sednici kada smo jedni druge ometali i pravili sve ono što nije bilo primereno i što, da vam kažem, nisu podržali građani Srbije.
To nisu podržali građani Srbije jer građani Srbije u ovom domu ne vole da vide, bilo koje da su političke provijencije i opcije ne vole da gledaju pištaljke i ne vole da gledaju ikakav sukob među poslanicima, odnosno mi smo svi predstavnici građana i građanki Republike Srbije. Da ste mi živi i zdravi i svako dobro. Hvala.
Poštovani predsednike Narodne skupštine, poštovane koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nisam očekivao baš da ćemo danas da krenemo posle, da kažem, i kratke letnje pauze, sa ovim načinom razgovora u Narodnoj skupštini, ali sve je to vid parlamentarne borbe i odabira svih strana kako će se u političkom životu ponašati i kako će ko koju odgovornost preuzimati u budućnosti.
Ali, pre nego što postavim pitanje, odnosno predlog, želim da čestitam prvacima polazak u školu i svim učenicima i studentima dobru školsku godinu, da budu zdravi i uspešni svojim roditeljima, bakama i dekama.
Pred ovu sednicu Skupštine imamo jednu lepu vest. Naša potpredsednica Narodne skupštine i šefica poslaničke grupe Snežana Paunović postala je baka, bukvalno negde pred samu sednicu. Ja želim da joj to čestitam, a i da naglasim da je postala baka svom unučetu.
Poštovani prijatelji, mislim da smo čuli mnoga pitanja. Trenutno se održava Svetsko prvenstvo u košarci. Naš košarkaš Boriša Simanić je teško povređen. Njemu je odstranjen bubreg. Pa se moje osnovno pitanje, predlog odnosi predsedniku Republike i predsednici Vlade i ministru sporta, da se iznađe način i mogućnost da se Boriša Simanić adekvatno leči o trošku države i da se Boriša Simanić nagradi kao da je nosilac olimpijskog zlata ili svetski šampion.
Ja vas molim, to je i poruka naše javnosti, a čak i Ministarstvu sporta predlažem da i nagrada za požrtvovanje u sportu bude, nosi ime Boriše Simanića. Dati bubreg za Srbiju je veoma ozbiljno. Bubreg za Srbiju i živote su davali mnogi, ali sport kao nešto što je najbolji promoter Srbije u svetu i ovde ćemo poslati poruku svima onima koji se časno i čestito odazivaju reprezentativnom srpskom dresu Republike Srbije i grbu Republike Srbije i pevaju srpsku himnu i na tronu su, mi smo ipak zemlja od sedam miliona stanovnika, a pobeđujemo zemlje sa mnogo više.
Tako da, čestitam i našim odbojkašicama koje su na veličanstven način branile srpsku himnu, srpski dres, branile sve i svojim sportskim rezultatom u finalu donele srebro Srbiji na Evropskom prvenstvu, koje je upravo završeno.
Konkretno, i Ministarstvo inostranih poslova sigurno paralelno sa tim vodi jednu dobru akciju, a to je da se istaknutim sportistima i istaknutim ljudima koji doprinose dobrom imidžu Republike Srbije dodeljuju diplomatski pasoši.
Te vas molim da ovaj moj predlog ne bude samo moj predlog, da bude predlog svakog poslanika i poslanice iz ovog doma, da Boriša Simanić bude adekvatno nagrađen u ime njegove države Srbije, za koju je dao bubreg. Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, mi smo već razmenili knjige na prošloj sednici, ali spotakli ste me pominjanjem Kardelja već u par sednica i moramo da razjasnimo građanima Srbije pošto kada se pominje Kardelj to se pominje verovatno u Savezu komunista, društvenoj imovini, pa i Socijalističkoj partiji, ako hoćete da budemo pošteni.
Edvard Kardelj je slovenački revolucionar, slovenački borac i spada u četiri top komunistička lidera posle 1945. godine Tito, Kardelj, Ranković, Đilas. Ne bih ovde nikakvo delo Edvarda Kardelja branio, ja ovde želim da ukažem na sledeće. Na današnji dan 1817. godine ubijen je vožd Karađorđe i mi bi trebali da izvučemo ozbiljnu pouku, svi i sa leve i sa desne strane ako hoćete, jer pominjemo levu i desnu i ovde sredinu, da na ova pitanja uvek imamo Srbiju kao osnovni naš postulat postojanja i nas samih i da možemo na ove diskusije da na jedan drugi način razgovaramo.
To što vi smatrate da odgovori i komentari i amandmani određene grupe predstavljaju kardizaciju sistema, ja vam tu ne zameram ništa, ali treba da se sačuvamo od toga i da znamo da čistku Milovana Đilasa 1955. godine, pa onda Brionskim plenumom, čistkom Rankovića, Kardelj je dobio pobedu u onoj zemlji, a to je pouka svima nama Srbima, jer posle toga su usledile ustavne promene 1971, 1972. godine, Ustav 1974. godine, taj Ustav je mnogo gori od svih zakona koje je i dos doneo posle 2000. godine. Taj Ustav je napravio od republika, napravio je države, a od države Srbije napravio je, odnosno podelio je na tri dela, na Vojvodinu, na Srbiju kako su voleli da kažu užu i Kosovo i mi dan danas zbog toga imamo probleme, zato se ja na lik i delo Edvarda Kardelja nikada ne bih vraćao, ali ste dobro uradili što ste nas podsetili na to.
Treba zapamtiti da smo 90-te doneli Zakon o privatizaciji, a to je zakon koji se zvao, a ovde ima dosta njih koji to čak i bolje znaju od mene, o sistemu akcionarskog društva. Tim zakonom ono što smo privatizovali kao akcionarska društva. Znate kako su prošli radnici, na primer Apatinske pivare, koje su benefite i tako dalje imali.
Onda smo doneli i svi su ovde zaboravili zakon 2001. godine o privatizaciji za koji nije glasala SPS i na osnovu toga zakona sve do danas su recidivi ovoga o čemu mi danas govorimo. Sve što je usledilo posle toga, posle 2001. godine i ukidanjem Zakona o akcionarskom društvu, gde su radnici imali svoja prava, gde su time građani nažalost zna se ko je menjao zakone, zna se ko je doneo 24 privatizacije o kojima se rasprava, o kojima čak jedna Verica Barać borila, sve se to zna.
Tako da ste ministre u pravu kad pominjete kardizaciju ovog zakona od strane određenih grupacija, ali ne u smislu onome….
(Radomir Lazović: Čoveče, pade Vlada.)
Ne može Lazoviću da padne Vlada, čestiti Lazoviću, nikako, nemoj da se kidate vi za to, danas je Vlada pojačana izborom ministra prosvete profesorke Slavice Đukić Dejanović. Tako da ako i vi želite neku knjigu iz edicije gospodina ministra, dobićete i vi Lazoviću knjigu, ne znam koju, Alan Ford je obećan drugima.
Ovde samo želimo da razjasnimo neke stvari zato što se pominje, zato što se građani pitaju, ne želim da kažem, ali želim nešto da pomenem kada sam već dobio i koristim minutažu poslaničke grupe.
Jedan od zakona koji sledi, a to je 26. kreditnom zaduženju za koridor Požarevačka petlja – Golubac i stalno imamo amandmane na kreditno zaduženje za veoma značajan put od 68 kilometara, koji severo-istok Srbije otvara, koji jednostavno pomaže Đerdapu I i Đerdapu II, RTB-u i drugim sa prostora severo-istočne Srbije, velikim gigantima koji su izgradili ovu zemlju koji svojom proizvodnjom, da li je to HE Đerdap, da li je to RTB Bor I, II i u budućnosti Đerdap III, gradi ovu zemlju, a ovde se spočitava podizanje kredita.
Konkretno, Dunavski koridor imaće po dve trake u oba smera i biće izgrađena 52 mosta i nadvožnjaka, pet saobraćajnih petlji i 16 kružnih raskrsnica, a projektovan je za brzinu od 100 kilometara.
To u Braničevskom, Borskom i Zaječarskom okrugu je život i molim vas da ovde kada i stavljamo određene amandmane razmislimo i o građanima koji žive na tom prostoru.
Manimo se i Kardelja i ostalih. Čuvajmo sebe, čuvajmo Srbiju. Gradimo puteve. Gledajte da ubrzamo izgradnju, jer put dobro. Put i zarađuje i brže nas povezuje. Kad dolazim, konkretno, iz Kladova ka Beogradu vi ne znate koja je gustina i frekvencija saobraćaja.
Molim mnoge koji ulažu amandmane na taj put da krenu od Golubačke tvrđave ovih dana u bilo kom danu, u bilo koje doba dana i noći, do Požarevačke petlje i neka vide frekvenciju saobraćaja i neka vide šta znači ulaganje i šta znači razvoj.
Prema tome, molim vas da se uozbiljimo. Svi smo mi mnogo toga šta pročitali, svi smo mi mnogo toga šta proživeli i nemojmo se stideti naših.
Šta da radimo? Mi smo naslednici Komunističke partije. Mi smo socijalisti i ostali smo, za razliku od mnogih drugih kojima ovde ne spočitavamo ko je promenio koga i ko je koju je stranku promenio.
Ponekad je to deo šlagvorta ovih zasedanja, ali ne može to da bude tema o kojoj se raspravlja po dva, tri sata, jer time oduzimamo prosperitet građana.
Mi možemo ponekada, to je lepo, to je čak i uljudno, ali zaboravljamo na to… Ne smemo nikad, u stvari, da zaboravimo da ono što radimo ovde, zakone koje donosimo možemo da diskutujemo, možemo da ulažemo ne znam koliko amandmana, ali je suština da ono što radimo bude u interesu građana Republike Srbije, ali ne samo građana Beograda, nego građana svih krajeva Republike Srbije.
Šta god da se pominje o Beogradu, niko ništa ne govori i niko nijedan amandman ne ulaže. Svako gleda šta se radi, a kada se govori o drugim krajevima, vidim da je to sasvim suprotno, tako da vas molim da ovde, a ja znam da Skupštinska većina o tome na svaki način vodi računa, o ravnomernosti razvoja svakog kraja Republike Srbije.
Hvala vam puno.
Nema govora na sednicama odbora.
(Kladovo, 09.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (plata) | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 01.11.2022 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 26.10.2022 - |
| Predsednik Skupštine Opštine | Skupština opštine Kladovo | Opština | Mesečno | 50000.00 | RSD | 11.05.2022 - |
| Odbornik u Skupštini | Opština Kladovo | Opština | Mesečno | 15000.00 | RSD | 11.05.2022 - |