RADOVAN AREŽINA

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Radovan Arežina je do sada jednom bio narodni poslanik, u 12. sazivu, od 2021. do 2022. godine.

Tokom 12. saziva imao je 16 obraćanja u plenumu, dva puta je tražio obaveštenja i objašnjenja, a u postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije učestvovao je jednom. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je proveo 203 sata, i učestvovao u glasanju o 179 akata, od čega je 177 puta glasao “Za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 36. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 26.10.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS). Član je Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

BIOGRAFIJA

Rođen 24.05.1969. godine u Kladovu. Osnovnu i srednju školu pohađao u Kladovu. Završio Defektološki fakultet Univerziteta u Beogradu (sada FASPER), diplomirani defektolog.

Od aprila 2002. godine do novembra 2003. godine bio je vršilac dužnosti direktora turističke organizacije opštine Kladovo.

Od 2004. godine bio je odbornik u Skupštini opštine Kladovo, 2004. godine obavljao funkciju zamenika predsednika Skupštine opštine Kladovo, 2005. do 2013. godine predsednik Mesne zajednice Kladovo, 2008. do 2013. godine predsednik Skupštine opštine Kladovo, od 2013. do 2015. godine presednik opštine Kladovo. Od 2016. do 2022. godine bio je odbornik Skupštine opštine Kladovo, a od 2022. godine je predsednik Skupštine opštine Kladovo.

Obavljao je različite partijske funkcije dugi niz godina. Od 1987. do 1988. godine bio je sekretar SSOS Kladovo i predsednik komisije za sport MOK SSOS Zaječar, od 2001. godine pa na dalje bio je predsednik Mesnog odbora Socijalističke partije Srbije Kladovo, portparol Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije Kladovo, član Izvršnog odbora Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije Kladovo, potpredsednik Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije Kladovo Kladovo, od 2006. godine, predsednik Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije Kladovo, sekretar Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije Kladovo Bor, predsednik Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije Kladovo Bor, član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije od 2006. godine, član Izvršnog odbora Socijalističke partije Srbije.

Član je Predsedništva Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 15:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2022.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, ja sam u potpunosti saglasan sa Vladom što je odbila ovaj predlog amandmana poštovanih kolega, i to želim da obrazložim.

Kreditno zaduženje se ne odnosi, očito je neko pročitao Požarevačka petlja, odnosi se na brzu saobraćajnicu Požarevačka petlja-Gradište-Golubac koja je od krucijalnog značaja za građane Srbije iz Braničevskog, Borskog i Zaječarskog okruga. Sa tim putem građani, konkretno, opštine Kladovo, opštine Negotin, Donjeg Milanovca, Golupca itd. će najmanje za pola sata u slučaju bilo kojeg, uslovno, teškog infarkta da dođu do Beograda za pola sata ranije hitnom pomoći.

Ovde se govori o nastavku i govori se o putu Dunavska magistrala. Tu Dunavsku magistralu, dragi prijatelj, draga gospodo i poštovani građani, još je gradio car Trajan pre 1900 godina. Taj put je veoma bitan za ceo kraj. Taj put je bitan zbog Đerdapa I, zbog Đerdapa II, zbog razvoja turizma, zbog Lepenskog vira, zbog luke Prahovo, a i što je najbitnije sa tim putem, kada se bude nastavio od Golupca i njegova izgradnja do 2030. godine, kako je predviđeno, da pokrije Golubac, Donji Milanovac, od Donjeg Milanovca da ode na Miroč i da se spusti kod Brze Palanke i da se spoji 20 kilometara levo ka Kladovu i 20 kilometara desno ka Negotinu. Time bismo otvorili i sve ono što se danas nalazi u luci Konstanci i veliki deo investitora stranih, svih koji su danas u Rumuniji, u Pitešti, u Slatini itd. i koju tu robu voze drugim putevima, a najbitnije, otvorio bi se razvoj turizma, a štos je najvažnije Braničevski, Borski, Zaječarski okrug imaju najveći broj ljudi u zadnjih 50 godina širom Evrope. Ti ljudi su od Austrije, Francuske, Nemačke itd. i time se omogućava da se oni vrate, da investiraju naši ljudi.

Time se omogućava da mi razvijemo taj naš kraj i time se omogućava da država Srbija ovo što čini, a čini dobro, i ne želim da iko iz bilo kog kraja Srbije prigovori drugom kraju Srbije zašto se pravi neki put. Putevi treba da se rade i ja prosto podržavam i Moravski i put kod Rume, Novog Sada i svaki put koji se gradi u Srbiji i onaj put koji se gradi od Niša ka Merdaru. Svi ti putevi su bitni. Oni su bitni za razvoj prvenstveno Srbije, a Srbija kao čvorište, a čvorište je od kada postoji, od kada je na ovim prostorima, je bitna da svim zemljama koje su okruženju preko Srbije i da se time da na značaju Srbije, a govorim vam posebno o ovom putu.

Ja vas sve pozivam da dođete u taj kraj i posebno danas, znači, tvrđava Golubac je renovirana, veoma je blizu i tvrđava Fetislam u Kladovu, da se završi rekonstrukcija, tako da te turističke lepote od Medijane, od ostataka Trajanovog mosta, od Rajačkih pivnica, sve će se to brže i bolje dešavati. Zar ne treba do Gradišta da ide brza saobraćajnica? Zar ne treba do Golupca? Zar ne treba ta zaobilaznica oko Požarevca i da se ceo taj kraj razvija? A taj kraj koliko je Srbije je najviše dao, ako hoćete, istorijski u svakom pogledu i kada se ratovalo u Prvom svetskom ratu i u Drugom i kada su bile izbeglice i svim pomoćima koje su bile i donacija od ljudi koji rade iz tog kraja po zapadnoj Evropi itd.

Molim vas da u narednom periodu, kada su infrastrukturni projekti, svi zajedno i sa jedne i sa druge strane ove sale, podržimo te projekte i posebno se zahvaljujem direktoru Koridora Srbije koji je svugde prisutan. Evo, danas i na Moravskom koridoru. Pozivam i ministra Malog i premijerku da zajedno napravimo povodom ovoga jedan sastanak, na primer u Golupcu, Donjem Milanovcu, bilo gde, Požarevcu i da se vidi koliko tu predsednika opština će doći, koliko će tu doći i koliko će predstavnika naroda i da se pošalje slika šta taj put znači nama. Mi smo u nekom vremenu one Jugoslavije imali i rečni saobraćaj razvijen, imali smo brze glisere koje smo zvali „rakete“, imali smo mnogo toga.

Pozivam državu Srbiju i zahvaljujem se na svemu ovome što se učinilo u ovom periodu. Sada je put Kladovo-Golubac presvučen. To je mnogo značajno za nas, mnogo je kvalitetnije, odrona je mnogo manje nego što je bilo u prethodnim periodima, sada su samo eventualno sporadični, jer ipak je to najveća i najlepša klisura u ovom delu sveta – Đerdapska klisura.

Prema tome, molim vas i molim sve kolege da budu obazrivi kada su ovakvi predlozi Vlade, kada su i ovakva kreditna zaduženja, jer ova kreditna zaduženja će vratiti novac u budžet, a nama će omogućiti bolji život, brži pristup centrima i bolju saradnju između opština, jer će nam se time put Kladovo-Beograd smanjiti za nekih 40 minuta, sa izgledom i puštanjem u funkciju sa brze saobraćajnice Požarevačka petlja-Golubac.

Dragi prijatelji, podržimo Srbiju, da ste svi živi i zdravi i glasaćemo za ovaj budžet i za ovaj predlog kreditnog zaduženja. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice Elvira, drago mi je što vi predsedavate, još od prošlog saziva.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imam pitanje za Ministarstvo energetike, ministarku energetike, gospođu Dubravku Đedović Negre.

Poštovana ministarko Đedović, duboko sam svestan, kao i građanin Srbije, trenutka u kome se nalazi kako srpski, tako i evropski energetski sistem, i da ste vi po stupanju na čelo Ministarstva energetike Vlade Republike Srbije naišli na nerešena pitanja koja decenijski opterećuju srpski energetski sistem, kao i mnoštvo svakodnevnih izazova koji su pred ministarstvom i Vladom Republike Srbije većma nametnuti ukrajinskom krizom.

Kako dolazim iz Kladova koje se nalazi, kao što znate, između dva monumentalna srpska hidroenergetska objekta, Đerdapa 1 i 2, njihovom izgradnjom samo Kladovo sa okolinom imalo je sijaset problema, posebno onih trajnih od relokacije kompletnih naselja, tako i do promene biodiverziteta, kao i ekosistema. U Kladovu se više ne proizvodi jedan od najboljih svetskih kavijara, niti se uzgaja najslađa lubenica bivše SFRJ. Mnoge od navedenih i nepomenutih pričinjenih šteta lečene su određenim taksama i posebno fondom rente, koja je nesretno ukinuta još 2006. godine. Do sada po tim osnovama za nešto više od deceniju unazad budžet opštine Kladovo uskraćen je za oko pet milijardi dinara. To je u ovih nekoliko godina delimično amortizovano, posebno projektima koji proizilaze iz plana razvoja Srbije 2020.–2025.

Ono što je najviše pogodilo građane opštine Kladovo je uskraćivanje poslednje beneficije od strane hidroelektrane Đerdap i EPS-a, a to je korišćenje sportsko-rekreativnog centra „Jezero“, tj. naše sportske hale u kladovskom sportu, odnosno našoj omladini koja je nažalost sve manja. Uvedeno je tzv. ekonomsko plaćanje termina, i to u iznosu od 6.000 dinara po satu korišćenja, a što je u suprotnosti i sa Sporazumom o finansiranju izgradnje sportske hale u Kladovu, a koji se najbolje vidi u članu 11. Sporazuma, što ne reći i sa dobrom praksom evropskih kompanija koje na mnoge načine iskazuju svoju društveno odgovornu politiku raznim subvencijama, posebno prema lokalnim samoupravama i zajednicama na čijoj teritoriji ostvaruju profit.

Pošto veliki broj građana opštine Kladovo živi širom Evrope, navešću samo dva primera koja sam čuo od njih, a egzaktni su - Svarovski kristali prema Tirolu i Nordiks prema Hiorodu kod Kopenhagena.

Budžetom za 2023. godinu predviđena su sredstva od dve milijarde za prevodnice na Đerdapu 1 i 2, što potvrđuje brigu države Srbije o ovim kapitalnim objektima, dok sa druge strane ogranak Đerdap i EPS svojim ekonomskim cenama dovode do nemogućnosti održavanja, čak i novogodišnjeg turnira u malom fudbalu u Kladovu. Zato bih pitao ministarku - da li je moguće da se iznađe adekvatno rešenje za ovaj problem građana opštine Kladovo?

Očekujem da će Vlada da prisustvuje kada završimo sa ovim poslaničkim pitanjima i da ovo lično predam, jer bi mnogo značilo da možemo da organizujemo turnir, jer prosto je nemoguće sve to platiti u dve nedelje. Tako da ono što je važilo do proletos i što nije u normi da bude u izbornoj kampanji, to je stvarno mimo svih pravila koja su se desila kod nas u Kladovu. Očekujem da će ministarka Dubravka biti prisutna da joj lično uručim ovo pitanje, a vi putem skupštinskih službi to uputite. Zahvaljujem.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Elvira Kovač. Vi ste uvek ljubazni, bar koliko sam ja pola godine u Skupštini.

Poštovane kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, meni je danas čast da svim građankama i građanima čestitam Trivundan i Dan vinara i vinogradara, kao i Dan zaljubljenih, pa ko šta voli da slavi, mislim da je oboje slaviti veoma pozitivno i dobro, i da ima i da bude dobrog proizvoda.

Pošto nam je ovo poslednja sednica u ovom sazivu parlamenta, želim posebno da se zahvalim predsedniku Skupštine Ivici Dačiću na jednom maestralnom vođenju i na jednoj dobroj atmosferi, da se zahvalim kolegama narodnim poslanicama i narodnim poslanicima, na jednom ozbiljnom odnosu prema radu i na onome što se ne vidi pred kamerama, a to je naš odnos, tako da građanke i građani znaju da smo mi ovde imali jednu dobru atmosferu, jednu radnu atmosferu i da smo doneli mnoge zakone koji su bitni, kao što je i jedan od današnjih, a to je 100 evra za mlade ljude, bez toga kome pripadaju, da li su bogati ili nisu, kao što smo čuli maločas.

Želim da se zahvalim i ministru Malom koji je stvarno, koliko sam ja ovde, uvek dolazio i ostajao do kraja da na svoj i predlog zakona Vlade i onaj deo finansijski koji je, bude tu sa nama i da nam sve to na jedan krajnji način obrazloži onako kako to na kraju i jeste i ono što je politika Vlade Republike Srbije, a sve to na dobrobit građanki i građana Republike Srbije.

Kao što rekoh, danas mi je posebno zadovoljstvo da kao narodni poslanik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije – Ivica Dačić učestvujem u radu Narodne skupštine, pri donošenju zakona, ja ću reći kao dodatnih 100 evra za mlade ljude u Srbiji, što bi rekli, a to želim da kažem u novonastaloj šali, kao pripadnik generacije one koja pripada između 100 evra i 20.000 dinara, nas je najviše. Posebno sam ponosan na to. Pripadati toj generaciji to znači obezbediti i brinuti o mladima, a takođe brinuti i o onim starijima koji su gradili ovu našu zemlju.

Šala jeste lepa, ali pošto su ovde i ministar i uvaženi poslanik Glišić pominjali i Savez komunista, da kažem SSRN je nekada vodio računa o tim pozitivnim šalama koje su nastajale među građankama i građanima, pa se prema njima rukovodio i politički.

U ovim danima, davne 1987. godine izabran sam za sekretara SSO Kladova. To je bilo davno i znam šta je to briga o mladima kao budućnosti, mada često raznim dešavanjima to bude nivo floskule. Danas je to realnost i posebno,, nadasve iskazana briga države za svoju budućnost, a nosioci budućnosti su mladi ljudi od kojih lično očekujem da im Srbija uvek ma gde god bili bude u Srcu i da kao potomci velikana i srpske istorije nesebično pomažu razvoj svoje Srbije i svih njenih građanki i građana i da naše ime ponosno nose, ma gde bili u svetu.

Citiraću jednog veliko čoveka, koji nije dobio 100 evra i koji se nikada nije žalio na to, koji je otišao preko okeana, koji je naše ime proslavio, dok god postoji savremenog sveta i tehnologije mi ćemo biti kao Srbi poznati po njemu, a to je Nikola Tesla koji je rekao, davne 1892. godine u poseti Beogradu, sledeće reči – „Ako budem imao sreće da ostvarim, barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se tome nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.“

Dragi mladi ljudi, molim vas, nemojte da nasedate na razne priče, vama vaša država Srbija, ova Narodna skupština, Vlada Republike Srbije danas će izglasati, ova Narodna skupština tih 100 evra i da se ne zanosimo time zašto su tih 100 evra. Vi to opravdajte svojim radom u budućnosti i uvek volite svoju zemlju, a politički kako će ko šta raditi, to isto u demokratskom društvu je dozvoljeno, samo što je ono u sklopu kulturnih i civilizacijskih vrednosti.

Nisam očekivao da ću ovo danas reći u diskusiji, ali desilo se nešto, kao stari akcijaš, a mnogi su akcijaši, mislim da i ovde ima nekadašnjih akcijaša, napustio nas je jedan veliki akcijaš koga je poznavala cela bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a to je Aleksandar Radojičić, poznat u celog Jugoslaviji kao Aca traktor. To traktor je dobio zato što je radio i gradio zemlju toliko snažno da je kao traktor i zato je dobio taj nadimak. Inače, legendarni je učesnik radnih akcija, preko smena na prostorima bivše SFRJ kao brigadir, komandant mnogih omladinskih radnih brigada, član štaba omladinskih radnih akcija, višestruki udarnik i dobitnik mnogobrojnih društvenih priznanja, istinski lider i zaštitni znak akcijaškog pokreta u kojem je ostavio neizbrisiv trag.

Dragi mladi ljudi, a i vi koji predstavljate danas ovde ispred Vlade državu, nadam se da ćemo svi i u narednim sazivima na svaki svoj način doprinositi i predstavljati, dolazim iz Kladova. Kod Kladova je čuveno akcijaško naselje Karataš, danas omladinski kamp, potreba i ono što mi svi pratimo i putem društvenih mreža, i uopšte, je da jedna akcija, kako je bila ORA "Đerdap", bude ponovo, barem na mesec dana i da se jedan vid sredstava uloži u te mlade ljudi, jer bi došli ljudi, predstavnici iz celog regiona, odnosno nekadašnje SFRJ.

Poštovani ministre, znam da ste i vi čovek koji je entuzijasta i bori se za mlade ljude, za sve ostalo što čini za sport, iznalazite sredstva, gledajte sa Ministarstvom za sport i sa Agencijom za sport organizujemo i da barem jedan mesec ponovimo radnu akciju na Đerdapu, imaćemo i turističke i svekolike benefite od toga, verujte mi na reč. Svi oni koji danas gledaju ovaj prenos televizijski i sa bivših prostora i bivše Jugoslavije, sigurno će to potvrditi.

Želim još nešto da vas zamolim pošto ste tu prisutni. Pošto smo mi pomagali penzionerima, Udruženje penzionera i invalida rada iz Kladova ima problem već par godina, a ono servisira, odnosno na njega su upućeni preko 2500 penzionera i invalida rada u Kladovu. Njima je isključena struja, njima je isključeno grejanje. Pomozite kao ministarstvo preko vaših služba u saradnji sa lokalnom samoupravom da se iznađe rešenje. Lokalna samouprava ima para. To nije veliki dug da se to reši, da se samo zakonski uokviri i da se to reši, jer to je, verujte, jedan tako benigni problem, ali može da proizvodi neke druge konsekvence. Moje iskustvo ovde, barem za više od pola godine je da mi svi vodimo brigu o svim kategorijama društva i svim organizacijama.

Tako da, očekujem od vas, zabeležite to. Znam da ste odgovoran čovek i da ćete sigurno u kontaktiranju sa lokalnom samoupravom gde je dole privremeni organ, da iznađemo rešenje da se određene dažbine koje nisu ispunjene zbog nekih drugih, da ne govorim kojih razloga, prosto, dug je za grejanje i za električnu energiju.

I danas, u 21. veku, kad ja citiram Nikolu Teslu, sramota je da Udruženje penzionera i invalida rada u Kladovu ima isključenu struju. To se prepisuje svima nama.

Znam da niko od nas nije kriv za to. Znam da ste vi prava adresa i znam da ćemo svi zajedno taj, da kažem, smešan problem rešimo i otklonimo. Ja vam se iskreno unapred zahvaljujem, jer znam, do sada ste pokazali na bezbroj mesta po Srbiji, koliko su moje informacije, da ste izašli u susret i to, lično da vam kažem, kao čovek očekujem od vas.

Na kraju, želim građanima iz Srbije da čestitam sutrašnji državni praznik Sretenje i da svima nama posebno poželim razumnu i odgovornu izbornu kampanju, svima koji učestvuju na izborima dobre rezultate, nama, neću biti neskroman, najbolje i da u ovom duhu nastavimo sa radom i da državi Srbiji omogućimo prosperitet kakav zaslužuje i njenim građankama i građanima, jer ako je neko u ovom delu Evrope i uopšte u svetu sve živo preterao, što bi rekao naš narod, preko leđa, a to je ovaj naš narod i zato su sve ove odluke koje donosimo veoma bitne.

Moj uvaženi kolega, žao mi je što nije prisutan, Glišić, i time ću završiti, je rekao kako ne treba davati 100 evra svima. U jednom momentu kao predsednik opštine u Kladovu uveo sam da svi učenici iz srednjih škola imaju besplatan prevoz. Jedan od odgovora, pošto smo mi, da kažem pežorativno, gasterbajtersko područje, pa je neko u porodici imao uslovno babu koja je primala deviznu penziju i ja sam imao prigovor kako ti ljudi da dobiju svi, jer baba, bogati, prima deviznu penziju, a ja pitam sledeće – kada dete pođe u septembru u školu, a ne daj bože baba umre u oktobru, šta ćemo?

Prema tome, dajte svima koliko se može, jer ta omladina će voleti i vratiti Srbiju i svi građani i pomozimo naše najstarije, a novoj generaciji između 100 evra i 20.000, na nama je da nastavimo da radimo i da omogućujemo svima jači budžet, odnosno BDP i da time možemo ostvariti mnoge kvalitetne rezultate za sve naše građanke i građane.

Hvala vam.

Još jedanput, da ste živi i zdravi.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, narodne poslanice, poštovana premijerko Ana Brnabić, sa ministarkama i ministrima, želim prvo da iskoristim ovu priliku i da kažem da sam ja od letos poslanik, prosto ono što gledaju građani Republike Srbije i što veoma poštuju to je ovaj dan zadnji u mesecu četvrtak, kada Vlada odgovara svojim narodnim poslanicima na određena pitanja i to je nešto što je prihvaćeno među građanima kao ozbiljna demokratska kategorija i to trebamo da nastavimo.

Posebno želim vama da se zahvalim, jer prateći, vi ste na svakoj sednici ovde prisutni, odgovarate svima i na svakakva pitanja. Tako da, to je nešto što je pozitivno.

Smatram da mnogi od nas koji dolaze iz malih mesta imamo tada priliku da postavimo određeno pitanje, koje nas tangira i koje tangira građane i koji bi trebali da dobiju odgovor.

Moje današnje konkretno pitanje se ne odnosi samo na opštinu Kladovo, odnosi se na mnoge opštine koje su na obali Dunava. Vidim da je tu i poštovana ministarka, odnosno potpredsednica Vlade Ministarstva i energetike Zorana Mihajlović, tako da ćete me razumeti. Ja danas od vas ne očekujem kompletan odgovor, samo da znate, ja samo želim da vam ovo stavim kao jednu konstataciju koju kao Vlada Republike Srbije koja se brine o građanima, koja se brine o razvoju, što je evidentno i po putevima u Istočnoj Srbiji i po svemu onome što činite, smatram da ovo uzmete u razmatranje jer su neke prethodne vlade nama napravile jedan veliki problem koji mi imamo kao Kladovo, kao opština Negotin i druge.

To se odnosi na sledeće. Skupštine Srbije 1990. godine, donela je propis kojim se nadoknađuju štete prouzrokovane usporom voda izazvanim izgradnjom akumulacije hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“, i podizanju nivoa podzemnih voda, plavljenjem i menjanjem prirodnog režima voda, šteta na zemljištu i tako dalje. Posebnom odlukom Skupštine tada je predviđena naknada za korišćenje dobara od posebnog interesa koja je pripadala opštinama na području uspora stvorenih izgradnjom hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Naknada se zvala Fond rente. Naknada renta se izdvajala iz cene proizvedenih kilovat sati na generatoru u svim hidroelektranama.

Iz ovih sredstava su opštine na plavnom području rešavale probleme nastale plavljenjem, odnošenje zemljišta, obrušavanjem, propadanjem puteva, potapanje i druge komunalne probleme.

Zbog čestih promena nivoa voda u akumulaciji izazvanih režimom eksploatacije vodenih potencijala za proizvodnju hidroelektrične energije u elektranama štete su svake godine sve veće.

Najveći deo opštine Kladovo pogođen je izgradnjom hidroelektranom „Đerdap 2“. Tada novonastalo jezero „Đerdap 2“ topi određene delove, pa i cela sela, odnosno mesne zajednice koje su gravitirale i gravitiraju na obali Dunava nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 1“.

Na primer, kada se u Kladovu šetate kejom ili sednete u nekom od restorana, bašte koje gledaju na Dunav, vi u stvari ne gledate u Dunav, vi gledate u Đerdapsko jezero 2.

U pitanju su konkretno mesne zajednice Novi Sip, Davidovac, Kladušnica, Kladovo, Kostol, Mala Vrbica, Velika Vrbica, Rtkovo, Korborvo, Vajuga, Milutinovac, Velesnica, Ljubičevac, Grabovica, Brza Palanka i Tekija, koja je izgradnjom HE Đerdap I relocirana, kao što je to i Brza Palanka i Vajuga itd.

Nesretnim Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine ukinut je fond rente i to, čini mi se, predzadnjim članom Zakona o rudarstvu. Renta koju smo mi koristili nesretnim imenom, nema sigurno nikakve veze sa Zakonom o rudarstvu i predzadnjim članom, tako da smatramo i svi znamo da je taj vid rente tržišna kategorija, pa molim Vladu Republike Srbije i vas, gospođo premijerka, na čelu Vlade i sve ostale… i molim Orlića da mi oprosti za ovih pola minuta, neću onih dva minuta koristiti zato što je to jedinstveno pitanje, da u narednom periodu, to nije obaveza, da sagledamo mogućnosti da se Kladovu i drugim opštinama to na neki način nadomesti od strane Hidroelektrane Đerdap I i II.

Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice Elvira, drago mi je što vi predsedavate, još od prošlog saziva.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imam pitanje za Ministarstvo energetike, ministarku energetike, gospođu Dubravku Đedović Negre.

Poštovana ministarko Đedović, duboko sam svestan, kao i građanin Srbije, trenutka u kome se nalazi kako srpski, tako i evropski energetski sistem, i da ste vi po stupanju na čelo Ministarstva energetike Vlade Republike Srbije naišli na nerešena pitanja koja decenijski opterećuju srpski energetski sistem, kao i mnoštvo svakodnevnih izazova koji su pred ministarstvom i Vladom Republike Srbije većma nametnuti ukrajinskom krizom.

Kako dolazim iz Kladova koje se nalazi, kao što znate, između dva monumentalna srpska hidroenergetska objekta, Đerdapa 1 i 2, njihovom izgradnjom samo Kladovo sa okolinom imalo je sijaset problema, posebno onih trajnih od relokacije kompletnih naselja, tako i do promene biodiverziteta, kao i ekosistema. U Kladovu se više ne proizvodi jedan od najboljih svetskih kavijara, niti se uzgaja najslađa lubenica bivše SFRJ. Mnoge od navedenih i nepomenutih pričinjenih šteta lečene su određenim taksama i posebno fondom rente, koja je nesretno ukinuta još 2006. godine. Do sada po tim osnovama za nešto više od deceniju unazad budžet opštine Kladovo uskraćen je za oko pet milijardi dinara. To je u ovih nekoliko godina delimično amortizovano, posebno projektima koji proizilaze iz plana razvoja Srbije 2020.–2025.

Ono što je najviše pogodilo građane opštine Kladovo je uskraćivanje poslednje beneficije od strane hidroelektrane Đerdap i EPS-a, a to je korišćenje sportsko-rekreativnog centra „Jezero“, tj. naše sportske hale u kladovskom sportu, odnosno našoj omladini koja je nažalost sve manja. Uvedeno je tzv. ekonomsko plaćanje termina, i to u iznosu od 6.000 dinara po satu korišćenja, a što je u suprotnosti i sa Sporazumom o finansiranju izgradnje sportske hale u Kladovu, a koji se najbolje vidi u članu 11. Sporazuma, što ne reći i sa dobrom praksom evropskih kompanija koje na mnoge načine iskazuju svoju društveno odgovornu politiku raznim subvencijama, posebno prema lokalnim samoupravama i zajednicama na čijoj teritoriji ostvaruju profit.

Pošto veliki broj građana opštine Kladovo živi širom Evrope, navešću samo dva primera koja sam čuo od njih, a egzaktni su - Svarovski kristali prema Tirolu i Nordiks prema Hiorodu kod Kopenhagena.

Budžetom za 2023. godinu predviđena su sredstva od dve milijarde za prevodnice na Đerdapu 1 i 2, što potvrđuje brigu države Srbije o ovim kapitalnim objektima, dok sa druge strane ogranak Đerdap i EPS svojim ekonomskim cenama dovode do nemogućnosti održavanja, čak i novogodišnjeg turnira u malom fudbalu u Kladovu. Zato bih pitao ministarku - da li je moguće da se iznađe adekvatno rešenje za ovaj problem građana opštine Kladovo?

Očekujem da će Vlada da prisustvuje kada završimo sa ovim poslaničkim pitanjima i da ovo lično predam, jer bi mnogo značilo da možemo da organizujemo turnir, jer prosto je nemoguće sve to platiti u dve nedelje. Tako da ono što je važilo do proletos i što nije u normi da bude u izbornoj kampanji, to je stvarno mimo svih pravila koja su se desila kod nas u Kladovu. Očekujem da će ministarka Dubravka biti prisutna da joj lično uručim ovo pitanje, a vi putem skupštinskih službi to uputite. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, Hristos se rodi.

Koristim ovu priliku da svim građanima i građankama čestitam i poželim srećnu 2022. godinu.

Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se konkretno na Ministarstvo omladine i sporta. Svedoci smo ovih dana jedne tužne globalističke predstave koja se odigrava u Australiji, na žalost nekog demokratskog sveta, koji je sebe podrasto demokratskim vrednostima, u kojem je slobodan čovek najviša vrednost. Naš planetarno najpoznatiji sunarodnik Novak Nole Đoković, uoči Badnjeg dana, u Julijanskom kalendaru pritvoren je, da ne kažem utamničen od strane imigracionih Australijskih vlasti, i tokom Božićnih dana.

Reagovali su predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Ana Brnabić, predsednik Narodne Skupštine Ivica Dačić i drugi. Utisak je da Ministarstvo omladine i sporta nismo čuli onako kako to zaslužuje naš Novak Nole Đukanović, više puta najbolji igrač sveta, Evrope i naše Srbije, prvi reket sveta već nebrojeno nedelja uzastopno.

Ministarstvo za sport, Sportski savez Srbije i drugi, kao potpora našem sportu i sportistima, od strane države Srbije, koja sve više i više sredstava izdvaja za razvoj sveukupnog srpskog sporta, na prvoj stranici svojih agendi i obaveza, i to pod tačkom 1. imaju za zadatak zaštitu srpskih sportistkinja i sportista.

Zašto ste tihi dragi prijatelji, iz Ministarstva omladine i sporta, čudo je da se niste javili ili oglasili? Ali to nije smetalo Vijori Čitaku, takvoj političarki sa tzv. Kosova ili bolje rečeno vekovima i do dana današnjeg otimanog Kosova, da na vest o Novakovom medicinskom izuzeću, na svom tviter nalogu objavi aludirajući na Novaka, citat iz Orvelove životinjske farme „ Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih“, ne shvatajući da od brzine i posebno zle namere, vređa sportiste celog sveta, što pre da uvredi i zapljune najboljeg na svetu i to Srbina iz Zvečana, sa srpskog KiM, Novaka Noleta Đokovića.

Džordž Orvel, ostavio je još misli za razmišljanje čovečanstvu, jedno od njih kaže, u svetu gde je sve obmana pričati istinu je revolucionarni čin, Vijora Čitaku i svi njeni saprati ovih dana sa svih strana, treba baš to da znate, naš Nole priča, igra i živi istinu.

Nole Đoković uvek i bezrezervno podržava i navija za sportiste nekadašnjeg SFRJ i kada se god takmiče protiv bilo koga drugog iz sveta, a da nije iz Srbije. I po tome je dosledni naslednik legende šampiona Mate Parlova.

Nole je prototip reči našeg Patrijarha Porfirija, koji je u ovoj Skupštini prvi citirao Rahmetli Efendi Zukorlić – ne možeš biti svetski, ako nisi svoj. Novak je prvo svoj, pa naš i tako nadasve svetski.

Sa neizmernim poštovanjem želim da se zahvalim sudiji Entoniju Keliju, na presudi kojom je vratio vizu Novaku i time spasio demokratski obraz Australije.

Predlažem Vladi Republike Srbije da prigodno odlikuje sudiju Kelija, reči sudije Entoni Kelija tužiocu – šta je ovaj čovek, misleći na Noleta Đokovića, više mogao da uradi?

Ovo su reči koje neki mogu da upute sami sebi i da se ozbiljno zapitaju. Sportistkinjama i sportistima Srbije želim uspešnu 2022. godinu, Novaku Đokoviću da upiše 10. Grend Slem na Australijan Openu, a posebno mi je zadovoljstvo da u ime svih nas ovde prisutnih našem kolegi narodnom poslaniku Ratku Nikoliću, direktoru Rukometne reprezentacije Srbije, da sa našom reprezentacijom, ostvari najbolji mogući rezultat na Evropskom prvenstvu koje se u narednom periodu održava u Mađarskoj i Slovačkoj, i živeo srpski sport i da nas raduje u ovoj godini što više. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je čast, kao što reče predsednik, da se obratim ovom domu u ime cele jedne regije, da kažem, Podunavlja, ali pre nego što se obratim po poslaničkom pitanju, želim da prenesem pozdrava građana koji su, bar se meni obratili i sa kojima sam ja kontaktirao, koji posebno pozdravljaju studiozno obraćanje i obrazlaganje na sednici koju smo imali o Kosovu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i moram da naglasim posebno zadovoljstvo vašim državničkim govorom koji ste se na toj sednici obratili kako nama ovde prisutnima, tako i građanima širom Srbije.

Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se na više ministarstava u Vladi Republike Srbije - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede i krovno Ministarstvo finansija.

Svedoci smo i posebno smo zadovoljni što se u vremenu naše koalicije SNS i SPS i državnog rukovodstva koje predstavlja ovu koaliciju, realizuju mnogi infrastrukturni projekti od evropskog značaja, u korist i na dobrobit svih naših građanki i građana u svakom kraju naše zemlje, naše lepe Srbije.

Koristim priliku da pozdravim dinamičan početak rekonstrukcije puta Kladovo-Donji Milanovac, da naglasim završetak rekonstrukcije puta Kladovo-Brza Palanka. Takođe, očekujemo nastavak rekonstrukcije puta kroz Donji Ključ kod Kladova, gde je završena deonica Kladovo-Kostol-Mala Vrbica i Velika Vrbica u dužini od devet kilometara i očekujemo ubrzo nastavak od petnaestak kilometara Velika Vrbica-Rtkovo-Korbovo-Vajuga i Milutinovac.

Da bismo pospešili razvoj najlepšeg krajolika u ovom delu Evrope, Đerdapske klisure, nama je nasušno potrebno otvaranje i intenziviranje rečnog saobraćaja na evropskom Koridoru 7 ili reci Dunav koji će spojiti Roterdam - Konstancu i Severno more sa Crnim morem, dok Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od toga 92 kilometra kroz opštinu Kladovo.

Najlepši deo Dunava predstavlja Đerdapska klisura, od Golupca gde se prostire na širini od 6,5 kilometara, Golubačke tvrđave, pa kroz Kazane, gde je širina na jednom mestu samo 150 metara i dubina 90 metara, Lepenskog vira i Donjeg Milanovca, Trajanove table, Tekije, Hidroelektrane „Đerdap 1“, Karakaš i Kladova.

Da bismo velikom delu Srbije, regionu, Evropi, pa i svetu predstavili lepote srpskog Podunavlja, preko nam je potrebna angažovanost pomenutih ministarstava i njihova međusobna koordinacija, kao i grada Beograda, Smedereva, opština Veliko Gradište, Golubca, Majdanpeka i Kladova radi uspostavljanja putničko-rečne brodske linije Beograd, Smederevo, Ram, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Tekija, po uzoru na onu koju smo imali nekada do sredine osamdesetih godina u bivšoj SFRJ. Ta plovila, odnosno hidrogliseri, koje smo zvali „rakete“, a koristila su kerozin kao pokretačko gorivo, stizala su od Beograda do Tekije za tri i po sata. Vlada SFRJ je subvencionisala ozbiljan deo troškova, ali se to isplatilo po više osnova.

Stoga je moje pitanje, ujedno i apel da ministarstva koja sam pomenuo, zajedno sa Vladom Republike Srbije, a i pokretačkim imputom predsednika Republike Aleksandra Vučića, osmisle rešenje spram vremena i tehnološkog razvoja po pitanju najnovijih kud i kamo ekonomičnijih plovila i da tako uz rekonstrukciju tvrđava koje krase obalu Dunava sa naše srpske strane, upotpunimo i učinimo dostupnim mnogim turistima iz sveta naš impozantni turistički potencijal kao kolaž istorijskih vremena od Beograda do Kladova i time ubrzamo razvoj svih gradova i opština sa ove jedinstvene turističke destinacije.

Da konkretizujem pitanje – da li Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstva koje sam naveo kao nadležna razmišljaju o integrativnom pristupu razvoja u Podunavlju kao našeg ogromnog saobraćajnog privrednog i turističkog resursa i pokretanje putničke rečne linije Beograd – Tekija – Kladovo i da li se razmišlja o nekom jedinstvenom i razvojnom dokumentu za naše Podunavlje?

Predsedniče Skupštine, samo da podsetim, predsednik Skupštine je upoznat sa ovim našim krajem jer je bio nekada davno na akciji na Đerdapu i u Bukovu početkom osamdesetih godina.

Hvala vam puno.