Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Radovan Arežina

Radovan Arežina

Socijalistička partija Srbije

Govori

Poštovana potpredsednice, kolege narodni poslanici, poštovani ministre druže Vulin sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, mislim da danas ove sporazume koji su na dnevnom redu da je to veoma jedna ozbiljna potreba Srbije i da sve zemlje sa kojima ćemo potpisati sporazum i svi sporazumi su veoma značajni kako i za te zemlje, a i za našu Srbiju, na njenom putu razvoja, na putu međunarodne saradnje.

Ja ću danas govoriti o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije u saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Kada dobijemo ovaj naslov, ja sam morao da u članu 4. ovog zakona, koji kaže, definicije, pa kaže - katastrofa, da ne bi metaforično neko to prevodio.. Kaže: „Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu ili tehničko-tehnološku nesreću čije posledice ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi“.

Konkretno, ovim sporazumom koji ćemo danas svi zajedno, nadam se, podržati i glasati za njega, naglašavam ovo „kulturno dobra“ i mislim da će nam Austrija, bar što se tiče UNESKO-a pomagati oko naših kulturnih dobara na KiM.

Ovde stoji u samom naslovu: „Imajući u vidu mehanizam civilne zaštite EU“, ja bih želeo da podsetim mnoge na to da smo mi nekada u onoj zemlji koja se zvala SFRJ, o kojoj je govorio Joška Broz, čijim smo nekim međunarodnim delovanjem veoma uvaženim okupili 120 zemalja, mi smo imali Zakon o civilnoj zaštiti, koji su naši do tada sugrađani i naša braća, još i pre 85 godina, kada je osveštan ovaj dom, Slovenci samo prepakovali, upakovali i dali EU i danas mi po tom zakonu faktički funkcionišemo, Zakonu o civilnoj zaštiti.

Inače, što se tiče Srbije i Austrije, mislim da treba naglasiti da se može reći da su bilateralni odnosi Austrije i Srbije uspostavljeni još 1836. godine, kada je Kneževina Srbija bila pod Osmanskim carstvom.

Drugi datum koji se uzima za početak diplomatskih odnosa je 1874. godina. U 2020. godini, to je ovo vreme u kojem živimo sada i koje bi naglasio, spoljno-trgovinska razmena je bila milijardu i 65 miliona evra, od čega naš izvoz 477,8 miliona evra, a uvoz 580,9 miliona evra.

U 2019. godini Austrija je naš 13. spoljno-trgovinski partner u razmeni roba prema kriterijumu našeg izvoza i 10. prema kriterijumu našeg uvoza.

Na snazi je oko 60 bilateralnih sporazuma sa Austrijom. Austrija je danas važan privredni i politički partner Srbiji, pozitivno ocenjuje naš evropski put i nadamo se i oni to čine i zalagaće se za proširenje EU.

Austrija ističe da je Srbija najveći i najznačajniji partner Austriji na Zapadnom Balkanu.

Austrija je zemlja sa velikom srpskom dijasporom. Beč slovi za treći srpski grad po veličini i zato je veoma značajno imati sveobuhvatnu saradnju. Sve do danas, Beč je kao kosmopolitski grad i za Srbe jedan od gradova prvog izbora kada se opredele za život i rad u inostranstvu.

Naša dijaspora u Beču je snažna, ugledna i dobro organizovana. U Austriji postoje organizovane škole srpskog jezika za srpsku decu koja su rođena u Austriji.

Posebno ističem da, pošto dolazim iz Kladova, Timočka krajina, Negotin i Kladovo imaju veliki broj ljudi, taj broj je u hiljadama, koji je, mi smo nekada govorili na privremenom radu u Austriji, ali ta naša dijaspora danas u Austriji, posebno u Beču, ističu se svojim radom kroz organizaciju srpskih klubova. Neke bih istakao. To su srpski klubovi iz mesta Prodrška, Jabukovac, Velika Kamenica itd. tako da je naša saradnja sa Austrijom je veoma značajna, posebno iz našeg kraja, pošto mi sada preko graničnog prelaza Đerdap i preko Rumunije za 200 kilometara smo kraće u Beču, nego što bismo išli preko Beograda, kao što je mnogima iz delova Rumunije bliža Italija, kada idu preko Srbije i to su neki benefiti koje mi koristimo.

Austriju i Srbiju povezuje istorija, katkad i burna. Sporazum o katastrofama je naša pozitivna budućnost, kao što je to i Dunav koji nas povezuje.

Veoma je značajno da su i Austrija i Srbija dve vojno-neutralne suverene države i da vidovi ove saradnje koji se dotiču bezbednosnih službi, odnosno sektora za vanredne situacije i MUP-a, veoma je bitno da sa jednom ovakvom zemljom sarađujemo na tom polju, a ta zemlja je pritom neutralna vojno, kao što je i Srbija.

Prisutni ministar Vulin ovde je bio u Kladovu 2014. godine u Tekiji, kada su se zadesile katastrofalna poplave i svi smo zajedno videli tu katastrofu u majskim poplavama koje su se desile u Srbiji, pa onda u septembarskim poplavama i koje najbolje pokazuju značaj sektora za vanredne situacije pri MUP-u Republike Srbije, posebno što je tada opština Kladovo stradala od bujičnih potoka i reka. Mnogi su mislili da je Kladovo potopljen od Dunava, koji su tada gledali vesti i slušali, a Kladovo je u stvari doživelo katastrofu od bujičnih potoka i reka.

Neko ko nas je posetio tada i ko nam je dao jedan… doprinos to je ovde prisutni ministar Vulin.

Hoću da ukažem da taj geografski položaj većeg dela Srbije koji je brdsko-planinski, da kažem, i paralelno sa Austrijom mi imamo tu mnogo mogućnosti i mnogo vidova saradnje na realnim i na konkretnim položajima za rešavanje tih problema, pošto mi sada pamtimo da su ove godine Evropu i mnoge zemlje zadesili požari, ali ne možemo da zaboravimo poplave, odnosno sve katastrofe koje sam nabrojao ovde, koje su definisane zakonom.

Posebno bih naglasio značaj sektora za vanredne situacije, građanima Republike Srbije da vatrogasci nisu više vatrogasci, nego su vatrogasci spasioci. Znači, ne deluju samo po pitanju gašenja požara, nego po otklanjanju mnogih situacija, od poplava, od požara, od udesa težih itd.

Konkretno, vatrogasci spasioci, radio amateri su nama mnogo pomogli u tim poplavama i to se vidi i dalje i posebno mislim da je ministar u svom uvodnom izlaganju naveo da su se naši vatrogasci u Grčkoj pokazali kao heroji i gde god su naši vatrogasci spasioci bili, tu je bila sigurnost za građane Grčke i otklanjali su se mnogi problemi i inovirali su neke načine gašenja požara koji nisu bili… da kažem najkonkretnije, patentirali su ih Grcima zato što našu teritoriju, posebno dole taj naš zahvata dosta tih šumskih požara koji su opterećujući kako za opštinu Kladovo, tako i za opštinu Negotin i Borski okrug, a vidimo da to zahvata i teritoriju cele Srbije.

Konkretno, kod nas je Odeljenje za vanredne situacije u Boru, koji obuhvata Bor, Kladovo, Negotin, Majdanpek i Donji Milanovac. Ja bih predložio Ministarstvu, ovo jeste Sporazum, ali da MUP, Sektor za vanredne situacije, ovom nizu u Odeljenju za vanredne situacije Bor, gde su pomenuti Bor, Kladovo, Negotin, Majdanpek i Donji Milanovac, doda i Brzu Palanku zato što samo opština Kladovo, bez opštine Majdanpek, odnosno Donjeg Milanovca, baštini 90 kilometara obale Dunava, odnosno to je 90 kilometara i granice i tu je mnogo predela, a Brza Palanka, nekada u neko vreme opština, a posebno ono vreme Prvog srpskog ustanka u Brzoj Palanci je na službi bio kao carinik Vuk Karadžić, a Vuk Karadžić je bio u Beču i to sigurno pravi jednu ozbiljnu paralelu. Samo apostrofiram da je ovaj sporazum veoma bitan.

Znači, tu sa jednim vatrogasnim vozilom i sa par ljudi mi bismo obuhvatili jednu celu regiju prema Miroč planini, prema Negotinu, Jabukovac, Udovica i celo Grabovičko polje sa Grabovicom i drugim, Velesnicom i do Podvrške. Sa još dodatnim pojačanjem u službi vatrogasnih spasioca na teritoriji opštine Kladovo mi bi jedan veliki deo naše teritorije zaštitili koji je na samoj granici sa Rumunijom.

Mogu da kažem da smo u vreme ministra unutrašnjih poslova Dačića otvorili upravne poslove baš u Donjem Milanovcu i sada tamo imamo Sektor za vanredne situacije i otvorili smo upravne poslove u Brzoj Palanci. Kada bismo dodali i ovo, mi bismo mogli da poboljšamo i da damo jedan doprinos i na manjem seljenju naroda iz tog našeg kraja.

Na kraju bih dodao da mi iz opštine Kladovo i opštine Negotin i drugih opština iz tog dela Srbije, da kažem severoistočne ili istočne Srbije, kako god ko hoće, geografski da je označi, mi smo od grada Beča dobili dosta određenih vatrogasnih vozila kao donaciju.

Tako da, mislim da Sporazum sa Austrijom, posebno ovaj sporazum po pitanju katastrofa, elementarnih nepogoda i svih tih problema, nama će omogućiti i dodatni razvoj i dodatnu saradnju sa našom dijasporom iz našeg kraja, koja takođe više nije dijaspora koja radi neke poslove, da ne kažem koje, nego mi danas imamo veliki broj značajnih naučnih radnika u Austriji sa poreklom iz Timočke krajine, sa poreklom iz opštine Kladovo i Negotin.

Poštovani ministre, mislim da ćete uložiti trud, kao što u sve ulažete, da pomognete da se i u Brzoj Palanci tu nešto učini i da oživimo taj kraj, u čast Vuka Karadžića, u čast Sporazuma sa Austrijom. Hvala. Živela Srbija.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice narodni poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, građani Republike Srbije, govoriću o fiskalizaciji. Novi zakon o fiskalizaciji Narodna skupština je usvojila krajem 2020. godine, a njegova puna primena treba da otpočne 1. januara naredne godine. Nešto više od godinu dana ostavljeno je da se donesu podzakonska akta, i da se obveznici fiskalizacije prilagode novom modelu fiskalizacije, koji omogućava da se pored fiskalne kase, kao elektronski fiskalni uređaji koriste tableti, mobilni telefoni, obični terminalni štampači, uz primenu hardverskih i softverskih komponenti uređaja što podrazumeva i korišćenje interneta, odnosno online opcije fakturisanja prometa robe na malo.

Zakonom je obaveznicima fiskalizacije ostavljen period prilagođavanja do početka primene ovog zakona, ali je procena bila da je taj period kratak i da je dobro omogućiti fazni prelazak na novi model fiskalizacije. Takvo rešenje se nudi, upravo izmenama Zakona o fiskalizaciji, o kojima danas raspravljamo. Obveznici fiskalizacije su po novom zakonu, ne samo trgovci, već i različite zanatlije i uslužne delatnosti, odnosno fiskalizaciji podležu svi obveznici poreza, na prihode, od samostalnih delatnosti i obaveznici poreza na dobit pravnih lica, koji vrše promet na malo.

Pozdravio bih rešenje koje se nudi ovim izmenama, jer se omogućava upravo malim trgovcima i zanatlijama, koji su do sada imali obavezu da izdaju fiskalne račune, u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama, da postupno pređu na novi model fiskalizacije, koji podrazumeva i investiciju koja nije mala, u pitanju je nabavka elektronskog uređaja za fiskalizaciju, ali i kupovina softverskog programa i normalno interneta, bez koga novi model fiskalizacije neće moći da funkcioniše.

Skrenuo bih pažnju, upravo na stanje povezanosti internetom u mnogim ruralnim sredinama, gde je signal mobilne telefonije problematičan. Tako da i o tome treba voditi računa, jer je u tim seoskim sredinama imamo prodavnice, veterinarske ambulante ili apoteke, nažalost kojih je sve manje. Istini za volju, dešavalo mi se da i u sred Beograda nema signala za mobilni telefon i koristim ovu priliku, a mislim da mi koji dolazimo iz graničnih područja, i prelazimo po 250 kilometara u jednom pravcu i više, imamo priliku da tačno znamo gde mobilna telefonija i na kraju radio signal prosto srpski je u prekidu. Mi konkretno to znamo, to je velikim delom u Đerdapskoj klisuri, rumunski signal je mnogo jači i mi imamo probleme što mnogi ljudi koji dolaze u Kladovo ili Donji Milanovac, dobiju na kraju meseca velike račune. Zašto? Zato što nisu prebacili na manuelno traženje mreže i onda pređe se na automatsko, a rumunski signal je na tom području jači i onda uđu u roming i tako se povećavaju njima troškovi i dolazi do zabune, i da na kraju kažem nekih problema i to je na štetu građana.

Druga stvar, veoma je bitan taj radio signal. Mislim da mi prosto moramo i to da pojačamo, jer signale nekih zemalja iz okruženja čujemo do Jagodine, odnosno ako bismo ih stavili u centar Srbije ili negde, a naš signal ne postoji na granici. Molim vas da svi zajedno, sada i oni koji slušaju i oni koji ovde na neki način odlučuju i oni koji mogu da prenesu ovo, da se uspostavi to da prosto radio signal naših emitera, našeg javnog servisa i drugih, da se on prosto čuje na teritoriji cele Srbije u punom kapacitetu, a konkretno i mobilna telefonija, jer svi ti operateri, mi njih finansiramo, ne oni nas.

Molim vas, prosto u nekim predelima da se to popravi ili da dobiju oni neke penale. Pošto mi svi plaćamo neke penale, neke kamate ili prosto ako ne možemo da se javimo tada, neko gubi poslovno, neko gubi u nekom drugom smislu, neko možda gubi i u ljubavnom, ali nije bitno važno je da se gubi, a to se mora nadoknaditi. Molim vas, da se tu ozbiljno skrene pažnja jer će problem interneta ostaviti problem i toj fiskalizaciji koja u nekim delovima će doći do određenih problema i iznaći određena rešenja koja će to moći na pozitivan način da amortizuju.

Ovim predlogom zakona, dosadašnje fiskalne kase, obveznici fiskalizacije koji imaju više poslovnih prostora, odnosno prostorija, ukoliko sa postupkom prilagođavanja otpočne od 1. novembra ove godine kako to predviđa Zakon o fiskalizaciji moći će preostale stare fiksne kase da zamenjuju novim elektronskim fiskalnim uređajima postupno. Dakle, neće se od njih zahtevati prekid delatnosti ukoliko na dan 1. januara 2022. godine nisu zamenili svoje stare kase koje koriste u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama.

Ovo je dobro rešenje kojim se izlazi u susret malim privrednicima koji se bave trgovinom na malo da to usklađivanje izvrše u skladu sa svojim mogućnostima. Uostalom, cilj zakona ne treba da bude onemogućavanje bilo čijeg i bilo kog registrovanog posla, naprotiv zakon treba da bude stimulativan, podsticajan što ovom raspravom i činimo.

Novim model fiskalizacije, odnosno naplata računa u prometu na malo putem online modela treba da doprinese i borbi protiv sive ekonomije i širem obuhvatu poreskih obveznika. Na taj način se svi stavljaju u ravnopravan položaj kada je u pitanju plaćanje poreza, a direktno preuzimanje podataka o naplaćenom računu od strane poreske uprave omogućiće bolju evidenciju naplaćenog poreza ali i efikasniju poresku kontrolu. Kada na dnevnom nivou putem Jedinstvenog informacionog sistema koji vodi poreska uprava, možete znati koliko je poreza naplaćeno, onda će naravno biti lakše i planiranje ulaganja poreskih sredstava u javne rashode države, a sigurno da jedan od pozitivnih rashoda države su putevi koji se rade širom naše zemlje.

Pohvalio bih zakonsko rešenje prema kome dobavljači elektronskih i fiskalnih uređaja mogu biti samo domaća pravna lica, time štitimo domaće tržište ali bih skrenuo pažnju i na pitanje lojalne konkurencije i na ovom tržištu, jer složićemo se, to će biti ogromna nabavka za desetine hiljada obveznika fiskalizacije. Sa druge strane ogromna tražnja ovakvih fiskalnih uređaja može doprineti i razvoju domaće proizvodnje.

Podsetio bih da smo nekada na planu elektronike i elektronskih uređaja prednjačili. Ima nas koji se danas 5. oktobra sećamo da je prvi tv u boji u bivšoj SFRJ u jugoistočnoj Evropi proizvedeno u Nišu. Ipak smo mi Teslin narod.

Nešto što me je zanimalo oko fiskalizacije da čujem šta kažu mali privrednici i neki privredni subjekti koji imaju do 600 zaposlenih kakav je njihov odnos lični prema ovom zakonu koji je usvojen i danas o ovome što menjamo i produžavamo rokove. Mislim da je najbolje ono što sam od njih pokupio i sastavio koji kaže, dobra strana nove fiskalizacije što privredu oslobađa od čuvanja fiskalnih traka koje su se morale po starom zakonu čuvati tri godine, time se štedi i na trakama i na prostoru za njihovo čuvanje. Nema više ni vođenja knjige dnevnih izveštaja, sa fiskalnih kasa, koji su štampali na kraju svakog radnog dana i unosili u knjigu dnevnih izveštaja.

Dobro je što se zakonom pomera rok za uvođenje nove fiskalizacije, odnosno omogućeno je postepeno uvođenje novih fiskalnih uređaja što privredi značajno olakšava primenu zakona. Za svaku pohvalu je i što je država odlučila da finansira troškove fiskalizacije sa sto eura po fiskalnom uređaju i sto evra po prodajnom objektu. Nova fiskalizacija će omogućiti efikasnije suzbijanje sive ekonomije, jer će država lakše i brže otkriti koji privrednici ne izdaju fiskalne račune. Ovo vam čitam ono što su mi rekli, zato što mnogi privrednici žele da oni koji su u sistemu, koji plaćaju PDV, koji vode računa, da prosto tu nerealnu konkurenciju koja to ne čini na neki način suzbiju, a ovim zakonom će to biti otklonjeno.

Napominjem da se poreska uprava značajno reformisala u načinu kontrole i da je target stavila na one koji ne plaćaju porez, ali da se stvari mogu još poboljšati za one privrednike koji rade zakonito, ali se ponekad javljaju ne namerne greške i propusti.

Inspektori i ostali inspekcijski organi koji se bave kontrolom poslovanja privrednih subjekata, njihov rad trebalo bi da bude takav da kada u kontrolama uoče da su učinjeni nenamerni propusti daju rok da se oni otklone, plate kontrolom utvrđene dažbine, a da se ne pišu prekršajne prijave, ako privredni subjekti isprave nepravilnosti u zadatom roku i plate kontrolom naložene poreze. Naravno, to se ne odnosi na one privrednike koji smišljeno sa namerom utaje porez ili ne poštuju zakon.

Završiću sledećim. Mislim da je mnogo dobrih zakona, a jedan od njih je zakon koji se ovde donosi, ali da bi se on onome kome je krajnje namenjen, a to su, ja ću ih nazvati, naši mali privrednici, ljudi koji drže sami svoju radnju ili porodica, oni najviše pomažu na neki način budžetu, zaposleni su kod sebe, održavaju, to rade, itd. Mnogi od tih zakona koje mi donosimo treba naći načina da im se približi.

Predlažemo da se preko regionalnih privrednih komora, okružnih načelstva, gde su i sve inspekcije, da se sedne i da se određene stvari obrazlože i da se na taj način približe krajnjem korisniku, a ne da neko koristi određeni zakon koji mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini sa namerom da plaši građane u nekoj uslovno predizbornoj kampanji. Ne, nego prosto na ovaj način možemo prići.

Želim samo da sa ovim završim i da pozdravim rekonstrukciju puta Kladovo – Donji Milanovac, pošto sam ja sveže, jutros prošao i da zamolim ministra, ovde prisutnog da malo pogledamo, možda je došlo do loše procene koliko Donji Milanovac – Golubac će biti investiciono, ali da se i taj deo… onda bismo se mi otvorili i na najbrži način mogli sa putem koji će biti brze saobraćajnice, Golubac – Požarevačka petlja na autoputu za Beograd, da prosto i mi ka Beogradu stižemo u neko pristojno vreme i bez gužve.

Jednostavno, to moramo da pozdravimo izgradnju puteva koji su u Timočkoj krajini, Negotin – Zaječar, Zaječar – Knjaževac, itd. Sve je to u sklopu onoga što činimo svi zajedno ovde donoseći zakone i ovog tipa koji rešavaju poresku politiku iz kojih mi crpimo najviše sredstava.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, akademiče Zukorlić, uvažene koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, poštovana ministarko Gojković, ministre Popović, mislim da danas smo svi dosta toga rekli i dosta se toga ponovilo u našim diskusijama, ali toga nije na odmet i mislim da je danas diskusija u ovom parlamentu nekako odiše jednim mirom, jednim spokojem.

Za našu Srbiju je veoma bitno što smo mi i ovo što sada ja diskutujem, a predsedava akademik Zukorlić, a ovakva je atmosfera. Znači da rad naše države i naših odnosa i svega onoga što treba Srbiji da bi se gradila i da bi svi ljudi koji žive u Srbiji dočekali bolje i još bolje, mislim da je to danas i te kako bitno za sve nas i to je slika koju treba da pošaljemo danas iz ovog parlamenta.

Kada me budu pitali, ja sam par meseci narodni poslanik, ali kada me budu pitali, pošto se neki možda i smeju ovom parlamentu, šta ste vi to glasali? Meni je žao što nisam bio kada se glasalo o ćirilici, jer sam bio od kovida, i želim da iskoristim priliku da se zahvalim osoblju medicinskog centra Kladovo na jednoj brizi i svim medicinskim sestrama, reći ću da smo glasali za Zakon o ćirilici i glasali smo o Hilandaru i t o će biti dovoljno.

Sve drugo što smo radili, radili smo takođe na dobrobiti Srbije, ali ovo će ostati za pokolenja i mislim da na to treba da budemo ponosni i vi, gospodo ministri, posebno vi, gospođo ministarka Gojković. Mislim da je ovo kruna vašeg rada i da to treba ostati. To će se negde zabeležiti. Kada prođe sve, to će neko i čitati, pa će možda i neku doktorsku disertaciju reći tada kako je neki parlament i kako su neki ministri to predložili u nekih 800 i više godina od postanka i nastanka manastira Hilandar.

Velika je čast za svakog od nas da danas govorimo o Hilandaru, jednom od najznačajnijih duhovnih i kulturnih sedišta srpskog naroda. Od 1198. godine, kada su ga osnovali veliki župan Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, i njegov najmlađi sin Rastko, u monaštvu Sava, pa sve do danas Hilandar je čuvar naše pravoslavne tradicije i neprocenljivo vredne kulturne baštine.

U Hilandaru je osam vekova naše istorije. Hilandar je od osnivanja do danas neprekidno nastanjen, pa dodaću i ovde, mislim da po tipiku Svetog Save, i monasi na Hilandaru su preko 400 godina, kada bi sabrali sati koliko se mole, mnogo su stariji nego mnoge velike zemlje koje ponekad su prijatelji, a nekad su neprijatelji Srbiji.

Njegova monaška zajednica zaslužena je za širenje srpske pismenosti i kulture. Velika je zasluga hilandaraca i za razvoj srpske književnosti i sakralne umetnosti.

Hilandar je naš neprekidni istorijski podsetnik na utemeljivače srpske države i crkve evo već više od 800 godina.

Kada govorimo o Hilandaru kao našem neprocenljivo vrednom nacionalnom blagu, onda polazimo od vrednih, starih i retkih knjiga, od Karejskog i Hilandarskog tipika Svetog Save, od bogate biblioteke, od najbogatije riznice ikona, ali i od izuzetne arhitektonske i građevinske lepote ovog manastirskog kompleksa.

Hilandar je drevno najsjajnije svedočanstvo srpske legitimnosti među istorijskim narodima. Po broju čudotvornih ikona koje se čuvaju u Hilandaru, Hilandar je na prvom mestu u vaskolikom hrišćanskom svetu, zapisao je blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović.

Mnogi iz naučnog sveta koji su došli u dodir sa Hilandarom i proučavali ga, smatraju da je Hilandar jedan od prvih univerziteta, a sigurno je prvi srpski univerzitet.

Sveta gora Atonska sa svojih 20 manastira ima status Autonomne monaške republike i po tome je jedinstvena u pravoslavnom svetu. Ova velika monaška zajednica pod direktnim je protektonatom Vaseljenske patrijaršije. Zbog istorije pravoslavlja koje čuvaju svetogorski manastiri, zbog toga što su svi oni svojevrsne riznice kulturnog nasleđa starog više od 1000 godina, Sveta Gora se od 1988. godine nalazi na Listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom UNESKO-a, a Sveti manastir Hilandar posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice spada u prvih pet manastira po časti i značaju od 20 glavnih manastira na Svetoj Gori. Prvi je Velika Lavra, drugi Vatoped, treći Iviron, četvrti naš Hilandar i peti Dionisijat i tako do 20.

Na Svetoj gori i u samom Hilandaru trag su ostavile gotovo sve vladarske porodice našeg naroda – Nemanjići, Mrnjavčević, Lazarevići, Brankovići, Crnojevići, Obrenovići i Karađorđevići. Nebrojeno članova tih porodica su se podvizili kao hilandarski monasi. Hilandar je posebno mesto u duhovnom životu pravoslavnog sveta ne samo Srba. O tome svedoče mnogobrojne pokroviteljske povelje ruskih careva. Car Ivan Grozni je stekao zvanje drugog ktitora Hilandara. Hilandar su pomagali moldavski i vlaški knezovi. Dubrovačka republika je vekovima pomagala i odvajala sredstva za Hilandar, a interesantno je i nadasve istinito da je, kako kažu, neka albanska vladarska porodica Kastriot poštovala Hilandar, te su kao hilandarski monasi sahranjeni otac i braća Skenderbeg. Grob Skenderbegovog brata Repoša nalazi se u glavnoj crkvi manastira Hilandar, i to mislim da treba spojiti sa ovim današnjim vremenom i da se tamo neki smire, jer im vreme nije i opšte današnji svet ne treba da ide tim pravcem koji danas žele tzv. oslobodioci Kosova.

O Hilandaru je srpska država brinula nekada manje, nekada više. Usvajanjem ovog zakona svrstavamo se kao generacija koja je više pomagala. Pomoć države je neophodna, naročito od požara koji je izbio marta 2004. godine, kada je veliki deo manastirskog kompleksa stradao.

Država je u proteklih nekoliko godina izdvajala značajna sredstva za obnovu Hilandara, ali će se sada usvajanjem ovog zakona obezbediti stalna podrška i pomoć Svetom manastiru Hilandar.

Kako bi se sačuvalo ovo neprocenjivo vredno kulturno i istorijsko nasleđe, manastir treba potpuno obnoviti, rekonstruisati i očuvati sve vredno u njemu, zato je pomoć države dragocena i neophodna.

Osim naše obaveze prema osnivačima Hilandara, da manastir i sve njegove vrednosti sačuvamo, mi kao država pokazujemo i odgovornost prema svojim potomcima, kojima treba i ovu duhovno-kulturnu i istorijsku vrednu građevinu da predamo kao najsvetiju vrednost.

Danas država Srbija pokazuje upravo tu odgovornost, ali i opredeljenost da čuva Hilandar, kao mesto našeg kulturnog i nacionalnog identiteta. Zato pozdravljam predlog Vlade da se donese poseban zakon o zaštiti Svetog manastira Hilandara, koji će omogućiti redovno i sigurnije finansiranje iz budžeta Republike.

Gradeći Hilandar, mi smo gradili državu, obnavljajući Hilandar, mi smo obnavljali državu, neki će reći nebesku, reći su skromno, mi smo gradili ovozemaljsku. Gradeći ovozemaljsku i obnavljajući je, naši istaknuti neimari, ratnici oslobodioci, utemeljivači naše državnosti, državnici pod čijem je vođstvom oslobađana i nanovo ustajala naša Srbija, svoje čestite duše ugradili su u nebesku. Za obe, i ovozemaljsku Srbiju i nebesku Srbiju, Sveti manastir Hilandar, kao kandilo svih nas pred Bogom za naš narod svetli, kao i za svakog dobronamernog i bogougodnog čoveka sa ovih prostora, na radost našeg postojanja i čojstvene budućnosti naših pokolenja.

Sveti Sava poručio je u Hilandarskom tipiku – Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci. Usvajanjem zakona o Svetom manastiru Hilandar, mi smo svi zajedno tvorci i dela u korist naših pokolenja.

Mislio sam ovim da završim, ali me jedna diskusija, prva od gospodina čestitog muftije Zukorlića, najpozitivnije iznenadila. Ja sam veoma radostan zbog nje i mislim da se muftija Zukorlić, akademik Zukorlić, naš kolega poslanik, naš sugrađanin u Srbiji, i ja se nadam od današnjeg dana i veliki prijatelj svih nas, on se svrstao u red Ise Mahmutovića, koji nije hteo da ruši ovom današnjom diskusijom, Isa Mahmutović nije hteo da ruši kapelu na Lovćenu Njegoševu. Vi ste se danas ovom diskusijom, akademiče, tu svrstali.

Posebno pomenuvši patrijarha srpskog Porfirija, ja ću njegovu jednu iz njegovog govora, na koju ste nas upozorili da svi čujemo i svi koji se bavimo politikom i da svi razmislimo o njegovom govoru i da ga primenimo. Patrijarh Porfirije je rekao jednu rečenicu iz tog njegovog govora, koji je stvarno bio veličanstven, a vi ste to odlično prepoznali – Ne može se biti svetski, a da nisi svoj.

Mi smo danas svoji i bićemo sutra, kada izglasamo Hilandar, a time i svetski. Da ste mi svi živi i zdravi, hvala vam.
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa timom, poštovane koleginice, narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću govoriti o sporazumima, konkretno vezaću se, jedna tema koja je interesantna za celu istočnu Srbiju i da kažem jugoistočnu Srbiju, a to su dva sporazuma o Švajcarskoj i Islandu. Ali jedna tema da bi se pospešilo da sve sporazume koje ćemo usvajati i koji su prosperitetni pomognemo sa nekim problemima koji nam se dešavaju na određenim delovima teritorije, koji su problem obične administracije. Obično politika, koja je takva kakva jeste, a znamo da smo u Srbiji uvek pod određenim pritiscima i uvek imamo mnogo tema, velikih tema, tako da neke stvari promiču, administracija ne može da odgovori blagovremeno, ali mi ćemo upozoriti odavde iz parlamenta, uz prisustvo relevantnih ljudi koji ovo prate i gledaju i relevantnih ljudi iz Vlade Republike Srbije, da određene probleme rešavamo i da na njih signaliziramo.

Meni je drago što je koleginica prethodno, i to me posebno raduje, što je i Milija koji pominje da je Svrljig najlepši u onom našem delu, ja kažem da je Kladovo najlepše, ali ja mislim da je cela Srbija, uz istočnu Srbiju i uz Šumadiju, koju je ovde koleginica pomenula, da smo mi jedna veoma lepa zemlja i da mi imamo ozbiljnih šansi da budemo vodeća zemlja u jugoistočnoj Evropi, a na dobrom smo putu da to budemo.

Konkretno, u savremenom svetu, sve intenzivnijem procesu globalizacije i međuzavisnosti država u većini zemalja, spoljnotrgovinska razmena koja obuhvata uvoz i izvoz određene države ima značajno učešće u BDP-u, a znamo kad je BDP na zavidnom nivou, onda to znači u prevodu što veći izvoz, odnosno veći BDP, a veći BDP povlači veće plate, veće penzije, veća socijalna davanja, davanja kulturi i sportu koja su nam prekopotrebna, jer ipak narod treba da živi u svim segmentima.

Sporazum o slobodnoj trgovini, međunarodni bilateralni i multilateralni ugovori koji stvaraju uslove za povoljniji režim trgovine između stana ugovaraoca, a roba koja je predmet spoljnotrgovinske razmene može postati konkurentnija i pristupačnija korisnicima na domaćem tržištu. Na ovaj način ostvaruje se veći obim razmene dobara, liberalizacija trgovine, ali i povećanje stranih investicija koje su nam prekopotrebne i ova borba za njima koju državno rukovodstvo sprovodi, na čelu sa predsednikom, sigurno doprinosi boljem razvoju i većem BDP-u.

Republika Srbija ima više zaključenih sporazuma o slobodnoj trgovini, među kojima je i Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije. Takođe, imamo zaključene pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA. Primenom svih ovih sporazuma o slobodnoj trgovini, stvaraju se uslovi za širenje zone slobodne trgovine, kroz sistem dijagonalne kumulacije porekla robe. Kumulacija porekla je mogućnost da se u postupku dobijanja proizvoda sa poreklom koriste materijali i proizvodi poreklom iz zemalja teritorija sa kojima je moguća kumulacija porekla.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog izmena i dopuna Protokola B u Sporazumu o slobodnoj trgovini sa EFTA-om, kao i izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima sa Islandom i Švajcarskom. Kada pomenemo Island i Švajcarsku svim građanima koji ovo prate i nama, posebno Švajcarska, to su ozbiljno razvijene zemlje, i svaki sporazum je za nas veoma značajan, ali time nas obavezuje i da pomognemo naše poljoprivrednike da budu konkurentni, jer poljoprivrednici, konkretno iz Švajcarske, Islanda i drugih razvijenih zapadnoevropskih zemalja sigurno su imali bolje uslove i nisu imali probleme koje je imala naša država, a time i naš poljoprivrednik u ovom vremenu za nama.

Navedene izmene u prvom redu se odnose na definisanje pojma „proizvodi sa poreklom“, a kada kažemo „proizvodi sa poreklom“, ne mogu da ne pomenem vinogradsko područje, vinogorje, Negotinske krajine. Protokol B koji ide uz Sporazum sa EFTA-om izmenjen je na taj način da se u svrhe primene pravila o poreklu robe poziva na odredbe pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu. Ova konvencija predstavlja međunarodni sporazum koji propisuje jedinstvena pravila o poreklu robe. U cilju efikasnije proizvodnje, trgovine, uvoza i izvoza, potrebno je da svi učesnici u postupku poznaju pravnu regulativu i poštuju propise, prilagođavaju svoje poslovanje, međusobno sarađuju i pravovremeno se informišu.

Iskoristio bih priliku da u kontekstu rasprave o ovim sporazumima ukažem na jedan problem iz svoje sredine, kada kažem – moja sredina, moja sredina je jugoistočna Srbija, koji je mnogo širi od lokalnog. U pitanju je naredba o određivanju graničnih prelaza preko kojih se mogu uvoziti, prevoziti ili izvoziti pošiljke bilja, biljnih proizvoda, sredstava za zaštitu i ishranu bilja i drugih pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli. Veoma značajno.

Sada molim vas, pazite, ovim naredbama određeni su po jedan granični prelaz prema Rumuniji, a dužina granice prema Rumuniji je 290,64 kilometra, sa šest graničnih prelaza, samo jedan ima fitosanitarnu službu, i Republici Bugarskoj je dužina granice 345, 51 kilometar, sa pet graničnih prelaza, samo jedan Gradina, čime su privredni subjekti istočne Srbije, a i jugoistočne stavljeni u nezavidan položaj. Naime, da bi privredni subjekti istočne i južne Srbije uvezli ili izvezli proizvode iz Rumunije koji podležu fitosanitarnoj kontroli, formalnosti bi morali da obave na graničnom prelazu Vatin, gde je organizovana fitosanitarna inspekcija. Takođe, da bi privredni subjekti istočne Srbije uvezli ili izvezli proizvode iz Bugarske koji podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli, formalnosti bi morali da obave na graničnom prelazu Gradina.

E sad, znači da u dužini od 450 kilometara, kada kažemo granični prelaz Gradina, kažemo granični prelaz Đerdap I, a imate i granični prelaz Mokranje-Vrška Čuka itd, znači, Gradina, Đerdap, Vatin, 450 kilometara, vi u tom prostoru nemate fitosanitarnu službu. Želim odavde da kažem da nam je to neophodno i prekopotrebno, da sve ove ugovore koje potpisujemo, koje predlažemo, iza kojih stojimo i za koje ćemo glasati, da im omogućimo da putem ovakvih sitnica naspram ovih ugovora ne budu dovedeni u problem.

Fitosanitarne, veterinarsko-sanitarne inspekcije, kao na primer sa rumunske strane Đerdapa I, do skora su postojale, obe inspekcijske službe sa rumunske strane, a sa bugarske strane Mokranja i Vrške Čuke i dalje postoje obe inspekcijske službe. Potrebno je radi razvoja privrede istočne Srbije, kao i juga Srbije predvideti da se barem još po jedan granični prelaz otvori sa stalnim organizovanim inspekcijskim službama, kako bi privredni subjekti smanjili svoje troškove dopreme ili otpreme robe, čime bi smanjili cene svojih proizvoda i bili konkurentniji na tržištu.

Neću govoriti, ali mislim da predsednik Republike posebno naglašava, juče je bio u poseti našem kraju i konkretno je bio na Đerdapu pri otvaranju prevodnice, revitalizaciji prevodnice, to su ozbiljni infrastrukturni projekti. E, na tom graničnom prelazu bi trebalo da bude i fitosanitarna inspekcija, jer je bila nekada, na veoma značajnom graničnom prelazu, i verujem da će se uskoro razumeti ovo što govorim u ime svih privrednika. Konkretno uzmite samo „Eliksir“ iz Prahova koji izvozi, uzmite Mokranje, zašto i tu ne bi bila fitosanitarna, to je skraćeno, to je 30 kilometara, zašto ljudi da se ne javljaju Ministarstvu, zašto da gube vreme? Počnimo sa još dva granična prelaza kojima će se obezbediti ta služba. Neću navoditi i čitati spisak drugih privrednih subjekata iz jugoistočne Srbije kojima je to preko i nasušno potrebno.

Poštovana ministarka Irena, kad ste već tu, a imamo vremena, evo, malo da iskoristim, hteo sam samo da vam signaliziram dve tačke iz te naše Timočke krajine, konkretno jedna iz opštine Kladovo i jedna se odnosi na naš region, odnosno na Zaječarski nekadašnji region iz one Jugoslavije. Želim da podsetim sve prisutne i sve one koji gledaju danas program da je nekadašnji Zaječarski region u Titovoj Jugoslaviji bio najrazvijeniji ekonomski region u SFRJ.

E, konkretno u Zaječaru je predviđena i daleko se odmaklo u realizaciji regionalne deponije „Halovo“ i molim vas da tu date vaš doprinos kao Ministarstvo, mislim da danas imamo idealne uslove da to ubrzamo i da konačno rešimo pitanje otpada. Jer smo mi potpisivali više puta saradnju međuopštinsku, to su dva okruga, Borskog i Zaječarskog, imamo osam opština koje tu gravitiraju. Jeste da je nama kao Kladovu 100 kilometara do „Halova“ otprilike, hajde sada da ne licitiram, u pet kilometara, ali je veoma značajno, pošto se daleko odmaklo, u nekim stvarima je input Ministarstva veoma bitan, da nastaje bolja sinergija i da dovršimo taj projekat.

Imamo u jednom delu opštine Kladovo pitanje vode. Ja želim ovde isto da vam tu signaliziram, Grabovačko polje i Velika Kamenica imaju problem sa vodom. Imamo i u drugim delovima opštine, ali pre petnaestak godina je uloženo milion evra i pod zemljom je rešen kompletan cevovod.

Samo što je pitanje kod nalazišta u Grabovičkom polju, zato što to radi Černi, to su obaveze Đerdapa i tu postoji razilaženje. Oni krenu da istražuju pokaže se da voda nije dobra i mi gubimo godinu, dve, tri, do sledećeg istraživanja. Odnosno, ima drugih mogućnosti, drugih izvora, a imamo već uloženih milion evra stoji pod zemljom. Time bismo rešili pitanje vode za ozbiljan deo opštine Kladovo a to su, od Grabovičkog polja, maločas sam pomenuo Veliku Kamenicu i Podvršku, Manastiricu itd. čak i do Sipa, do same Hidroelektrane Đerdap.

Imate već blizu završetka, znači, ne da započinjemo nešto, nego je to tu i ako možete, mislim da je vaša služba to zapisala i da ćete se vi sigurno, verujem u vas, angažovati da nam pomognete po pitanju ova dva projekta.

Hvala vam puno. Da ste živi i zdravi.

Živela Srbija i živela Timočka Krajina.
Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre Mali, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas bih se osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene.

Na dnevnom redu sednice je i zajam koji nam odobrava Francuska agencija za razvoj, a o njemu je govorio naš drug Mrka, koji se odnosi na železnicu i koridore i mislim da je u uvodnom izlaganju ministar Mali pomenuo i deo koji će, kako sam razumeo, krenuti u realizaciju na jesen, odnosno, možda na proleće iduće godine, a to je Požarevac-Golubac, što nas dole u Podunavlju i te kako interesuje. I te kako smo zainteresovani, a to nije samo pitanje nas, nego i pitanje susedne zemlje Rumunije, a i Bugarske, tako da bih zamolio da ako ono na proleće, može da ostane s početka jeseni da se krene u realizaciju projekta. To bi nam i te kako značilo celom kraju.

Klimatske promene i adaptacije na ove promene bezuslovno je pitanje opstanka nas kao čovečanstva i zato je važno da svaki sektor društva prilagođava i povećava otpornost na sve rizike povezane sa klimatskim promenama.

Nažalost, sam čovek je zbog svojih težnji ka napretku i sticanju materijalnih bogatstava u velikoj meri doprineo velikim klimatskim promenama, pre svega zagađenju vazduha i efektu staklene bašte.

Moj uvaženi drug i prijatelj prof. Peđa Marković je skoro u jednom intervjuu pomenuo drastično i nemojte to da nas u ovom pogledu spašava, a to je – kako je Korona delovala u Indiji, da kada su zaustavili proizvodnju, prvi put su mnogi Indijci videli plavetnilo neba.

Pokušajmo da nas korona ne spašava, da pobedimo koronu, a i da mi imamo toliko razuma i toliko načina i mogućnosti da spasimo buduće generacije i da im omogućimo pristojan i nadasve zdrav život.

Zato danas moramo, ukoliko želimo da naša planeta opstane i mi na njoj, da se posvetimo zaštiti životne sredine i prilagođavanju na klimatske promene.

Srbija je kao potpisnica Kjoto i Pariskog sporazuma posvećena borbi protiv klimatskih promena, što smo učinili i kroz zakonski okvir donoseći zakon o klimatskim promenama.

Realizacija ciljeva iz ove agende je veoma skupa, ali je nophodna i bezuslovna. U tom smislu je i današnja tema aktuelna, a to je zajam koji Republici Srbiji odobrava Francuska agencija za razvoj, a odnosi se na program urbane sredine otporne na klimatske izazove, odnosno klimatske promene. Dakle, u pitanju je sprovođenje tzv. Zelene agende. To je implementacija zelenih standarda kojima će se obezbediti prilagođavanje urbanih sredina i obodnih delova gradova klimatskim promenama.

Dolazim iz regije u kojoj se nalaze velika prirodna i kulturna blaga Srbije, to je prostor Đerdapa, gde se vodi računa o zaštiti prirode i tu bih naglasio i pohvalio mnoga udruženja građana, posebno planinare, koji to čine samoinicijativno i na dobrobit kako društva, tako i prirode.

Tu se nalazi Nacionalni park Đerdap koji je od prošle godine, a to je značajno i za celu zemlju i prvi geopark Srbije na UNESKO listi.

Zato podržavamo sve mere države za očuvanje prirode i borbu protiv klimatskih promena. Danas u stvari već govorimo o otpornosti na klimatske promene. Prosto rečeno, u pitanju je program kojim će urbane sredine povećati svoju otpornost na sve oblike klimatskih promena sa kojima se suočavaju. Pre svega, u pitanju je zagađenje vazduha.

Za ovaj program Republika Srbija se kod Francuske agencije zadužuje za iznos od 50 miliona evra. Istovremeno, sufinansijer ovog programa je Međunarodna banka za obnovu i razvoj, koja će obezbediti 82.600.000 evra. Program će realizovati Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a osnovu odobrenja ovog kredita čini upravo zakon o klimatskim promenama, kojim je predviđeno donošenje razvojne strategije sa niskim emisijama ugljenika kao jednog od najvećih zagađivača.

Posledice klimatskih promena mogu biti ogromne i bolne po opstanak živog sveta, pa i čoveka. To su suše, poplave, klizišta, nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. U krajnjoj liniji, to je nedostatak vode za piće i čistog vazduha. Zamislite poljoprivredu bez vode? Zamislite svet bez pčela, koje su glavni planetarni oprašivači? Koliko bismo poživeli ako njih ne bude bilo. Tu je ona tačka ili crvena linija opstanka.

Prilagođavanje klimatskim promenama jednog urbanog centra jeste to da zaštiti svoje vodoizvore, da pošumljava što više površina kako i urbanim centrima, tako i u obodnim područjima, jer će se tako sprečavati klizišta i udari vetrova, ali i to pošumljavanje mora biti prilagođeno klimatskim promenama.

Naravno da u centru grada ili na sušnim površinama neće biti posađen hrast lužnjak, koji zahteva tone vode za svoj rast, nego će se pošumljavati drugim vrstama drveća, koje ne zahteva toliko vode. Prilagođavanje klimatskim promenama i navodnjavanje sistemom kap po kap ili stvaranjem manjih veštačkih jezera, retenzija i bazena u obodima urbanih celina, gde će se prikupljati prirodne vode kada ih bude bilo, kiše, snegovi itd. i koristiti ih kada su i gde su potrebni. Uostalom, ovaj stari način čuvanja vode u mnogim krajevima je poznat od davnina. Samo treba da postane model za sve. Tako se štitimo od neminovnih promena.

Izgradnjom mobilnih sistema navodnjavanja, ne koristiti pijaću vodu kao tehničku, što je užasno skupo, radimo na projektima obezbeđenja tehničke vode iz Dunava i drugih reka. Posebno naglašavam Dunav, jer mislim da opštine koje su na Dunavu to i te kako možemo da iskoristimo, uz subvenciju i pomoć države, koju država i čini.

Možda ovi moji predlozi sada mnogima izgledaju kao minorni, ali sam siguran da ako svako od nas stavi po jednu kockicu u mozaik naše planetarne budućnosti, to će biti dovoljno.

Ja se držim one ekološke izreke, a i političke, a znam i da mnoge kolege ovde koje su prisutne i koji su govorili u ovim danima od kada sam ja poslanik, a to je – misli globalno, deluj lokalno. Pre svega, mi moramo zaustaviti dalje zagađivanje planete i racionalan odnos prema prirodnim resursima, posebno vodi. Ovaj koncept bismo mogli nazvati zaštita prirode putem prirode, jer priroda ima tu mogućnost prilagođavanja. Mi treba da je pratimo i pomognemo svojim akcijama da opstane. U tom smislu je potrebno i tako urbano planiranje koje uravnotežuje razvoj sa potrebama i mogućnostima prirode.

Uslov opstanka su urbane sredine koje će imati sposobnost adaptacije na klimatske promene.

U cilju toga je svakako i revitalizacija gradskih i seoskih vodovoda, posebno zamena azbestnih cevi, koja će se odvijati i očekujemo intenzivno Programom „Srbija 2025“. Cilj je sposobnost urbane sredine na brzu, ali i stratešku adaptaciju, što u celini podrazumeva revitalizaciju degradiranih područja, prilagođavanje klimatskim promenama i umanjenje štete od klimatskih promena.

Pored najvišeg nivoa vlasti, Zelenu agendu moraju sprovoditi lokalne zajednice koje su društvena ćelija države. Uključivanje lokalnih zajednica i lokalnih organizacija je od velike važnosti, jer se time obezbeđuje mobilan i efikasan mehanizam i prevencije i adaptacije. Mapirati kvalitetne vode, rečice i potoke u svim opštinama koje otiču nepovratno, a neiskorišćene su i u bliskoj budućnosti priključiti gradskim vodovodima ili napraviti zaštićena izvorišta.

Posebno bih ovde iskoristio priliku, pošto nas ministar Mali danas ovde uvažava, da ga zamolim da jednu od mogućnosti Ministarstvo finansija iznađe, da mi lokalne samouprave koje dolazimo iz malih lokalnih samouprava, koje nemaju budžet, koji imaju manji budžet od milijardu dinara, a koje se ponašaju, da kažem, racionalno, korektno, sve svoje obaveze izmiruju na vreme, njihov završni račun je za primer, da ministarstvo, kao što je GIZ našao načina da pomogne i da nagradi opštine koje su izvršile popis imovine najbrže, da se tim opštinama omogući neki dinar iz budžeta pride i da se može uložiti u ovakve primere, kao što su gradski ili seoski vodovodi.

U smislu svega navedenog, podržavam ratifikaciju potpisanog ugovora o zajmu koji će unaprediti sistem otpornosti urbanih sredina na klimatske promene, jer je Srbija danas izložena velikim izazovima. Najveći zagađivač je i dalje energetski sektor, kao emiter gasova sa efektom staklene bašte. Uzrok je, pre svega, korišćenje uglja i u individualnim ložištima. Ovde su lek daljinski sistemi grejanja i filterski sistemi koje ćemo rešiti najbrže gasifikacijom, koja se već, moramo priznati, ubrzano odvija i to vidimo u radu „Srbijagasa“ posebno.

Klimatske promene su sve intenzivnije. Proizvodi ih sam čovek. Zato i naš odgovor na njih mora biti adaptacija, ali i smanjenje štetnih aktivnosti koje su i doprinele do njih.

Svakako, smatram da niko od nas ovde prisutnih, a i na planeti, ne želi da živi u staklenoj bašti. Hvala vam puno na pažnji.
Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre poljoprivrede Nedimoviću, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje uvažene kolege profesor Rakonjac i gospodin Đorđe Milićević, šef poslaničke grupe su iskoristili najveći deo vremena u onom najpozitivnijem smislu, a ja ću pokušati da ono što sam pripremio svedem u ovih dva minuta, najbitnije.

Mislim da sam pažljivo saslušao izlaganje ministra Nedimovića sa početka i saglasan sam da poljoprivreda jeste bastion nacionalne sigurnosti. Na nama je da iznalazimo način afirmacije našeg poljoprivrednika, našeg seljaka. Donošenje ovog zakona će u velikoj meri zaštiti domaću proizvodnju, što je intencija i cilj, jer se ustanovljava mehanizam državne intervencije kada zbog nepredviđenih tržišnih kretanja cene poljoprivrednih proizvoda padnu ispod referentnih, odnosno prosečnih cena. Tako se štiti domaći proizvođač koji uvek proizvodi sa velikim rizikom i to je naša istorijska nesreća. Zato mislim da je dobro što će ovaj zakon to na svaki način ispraviti svojim posebnim podzakonskim aktima.

Samo bih u par detalja rekao još par situacija, ministre Nedimoviću, a to je da Ministarstvo kroz podzakonska akta obavezno u svom narednom radu, daleko od toga da to nije praktikovalo u vremenu koje je za nama, što se vidi po rezultatima, ali poseban osvrt treba da bude na ruralna granična područja. Mislim da tu trebamo još da damo više od sebe, a to se odnosi, to što Ministarstvo izdvaja, na sređivanje atarskih i nekategorisanih puteva. Mislim da svakome treba danas, posebno što smo pomenuli i u vašem izlaganju ima uzgajanje borovnice. Uzgajanje borovnice je krenulo u jednom selu kod Kladova i mislim da tu treba srediti put.

Takođe, šumsko lekovito bilje, vrganji. Mi nemamo dole ni hladnjaču. Znači, treba pogledati i mapirati određene potrebe i videti ono šta nema. Znači, u nekim drugim krajevima to imamo, a negde nemamo, ne zato što mi nismo spremni i ne možemo da učinimo, ali prosto tako se desilo, jer veliki deo stanovništva Timočke Krajine, vi dobro znate, da je danas deo naše uspešne i priznate dijaspore u Evropi.

Dalje, poraditi na skladišnim prostorima. Bili ste gosti i veoma pozitivne utiske ste ostavili u Donjem Ključu, Rtkovu itd, ali treba poraditi na skladišnim prostorima. Molim vas, pogledajte tu, pomognite. Veoma su ljudi zadovoljni, imamo dole dobrih domaćina, dobrih proizvođača i to treba sigurno iskoristiti.

Ono što je najvažnije za Ministarstvo i na šta isto treba da obrati pažnju, daleko od toga da to ne čini, ali na brendiranju proizvoda, pošto su kolege maločas govorile iz svih ovih naših krajeva koje smo pominjali. Mislim da je to najpozitivnije.

Najpozitivnije je da miročki sir, miročki med, da taj brend bude šire prepoznat uz saradnju sa Ministarstvom. Ono što je najbitnije, mi smo nekada na početku „Dnevnika“ u onoj Titovoj Jugoslaviji, počinjao se „Dnevnik“ sa nekim malim stvarima, malim ljudima poljoprivrednicima koji su nešto radili. Ja vas molim da u narednom periodu afirmaciju TV emisija o poljoprivredi, prirodi i gospodinu seljaku poljoprivredniku podstaknemo još više nego što su to danas. Hvala vam puno.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je čast, kao što reče predsednik, da se obratim ovom domu u ime cele jedne regije, da kažem, Podunavlja, ali pre nego što se obratim po poslaničkom pitanju, želim da prenesem pozdrava građana koji su, bar se meni obratili i sa kojima sam ja kontaktirao, koji posebno pozdravljaju studiozno obraćanje i obrazlaganje na sednici koju smo imali o Kosovu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i moram da naglasim posebno zadovoljstvo vašim državničkim govorom koji ste se na toj sednici obratili kako nama ovde prisutnima, tako i građanima širom Srbije.

Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se na više ministarstava u Vladi Republike Srbije - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede i krovno Ministarstvo finansija.

Svedoci smo i posebno smo zadovoljni što se u vremenu naše koalicije SNS i SPS i državnog rukovodstva koje predstavlja ovu koaliciju, realizuju mnogi infrastrukturni projekti od evropskog značaja, u korist i na dobrobit svih naših građanki i građana u svakom kraju naše zemlje, naše lepe Srbije.

Koristim priliku da pozdravim dinamičan početak rekonstrukcije puta Kladovo-Donji Milanovac, da naglasim završetak rekonstrukcije puta Kladovo-Brza Palanka. Takođe, očekujemo nastavak rekonstrukcije puta kroz Donji Ključ kod Kladova, gde je završena deonica Kladovo-Kostol-Mala Vrbica i Velika Vrbica u dužini od devet kilometara i očekujemo ubrzo nastavak od petnaestak kilometara Velika Vrbica-Rtkovo-Korbovo-Vajuga i Milutinovac.

Da bismo pospešili razvoj najlepšeg krajolika u ovom delu Evrope, Đerdapske klisure, nama je nasušno potrebno otvaranje i intenziviranje rečnog saobraćaja na evropskom Koridoru 7 ili reci Dunav koji će spojiti Roterdam - Konstancu i Severno more sa Crnim morem, dok Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od toga 92 kilometra kroz opštinu Kladovo.

Najlepši deo Dunava predstavlja Đerdapska klisura, od Golupca gde se prostire na širini od 6,5 kilometara, Golubačke tvrđave, pa kroz Kazane, gde je širina na jednom mestu samo 150 metara i dubina 90 metara, Lepenskog vira i Donjeg Milanovca, Trajanove table, Tekije, Hidroelektrane „Đerdap 1“, Karakaš i Kladova.

Da bismo velikom delu Srbije, regionu, Evropi, pa i svetu predstavili lepote srpskog Podunavlja, preko nam je potrebna angažovanost pomenutih ministarstava i njihova međusobna koordinacija, kao i grada Beograda, Smedereva, opština Veliko Gradište, Golubca, Majdanpeka i Kladova radi uspostavljanja putničko-rečne brodske linije Beograd, Smederevo, Ram, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Tekija, po uzoru na onu koju smo imali nekada do sredine osamdesetih godina u bivšoj SFRJ. Ta plovila, odnosno hidrogliseri, koje smo zvali „rakete“, a koristila su kerozin kao pokretačko gorivo, stizala su od Beograda do Tekije za tri i po sata. Vlada SFRJ je subvencionisala ozbiljan deo troškova, ali se to isplatilo po više osnova.

Stoga je moje pitanje, ujedno i apel da ministarstva koja sam pomenuo, zajedno sa Vladom Republike Srbije, a i pokretačkim imputom predsednika Republike Aleksandra Vučića, osmisle rešenje spram vremena i tehnološkog razvoja po pitanju najnovijih kud i kamo ekonomičnijih plovila i da tako uz rekonstrukciju tvrđava koje krase obalu Dunava sa naše srpske strane, upotpunimo i učinimo dostupnim mnogim turistima iz sveta naš impozantni turistički potencijal kao kolaž istorijskih vremena od Beograda do Kladova i time ubrzamo razvoj svih gradova i opština sa ove jedinstvene turističke destinacije.

Da konkretizujem pitanje – da li Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstva koje sam naveo kao nadležna razmišljaju o integrativnom pristupu razvoja u Podunavlju kao našeg ogromnog saobraćajnog privrednog i turističkog resursa i pokretanje putničke rečne linije Beograd – Tekija – Kladovo i da li se razmišlja o nekom jedinstvenom i razvojnom dokumentu za naše Podunavlje?

Predsedniče Skupštine, samo da podsetim, predsednik Skupštine je upoznat sa ovim našim krajem jer je bio nekada davno na akciji na Đerdapu i u Bukovu početkom osamdesetih godina.

Hvala vam puno.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što počnem sa diskusijom, obradovalo me je da moja mlađa koleginica Mihajlović Jelena je pomenula u sklopu penzionog fonda izgradnju budućeg Đerdapa 3, kao nosioca i mislim da to čuti od mladih ljudi je veoma pozitivno za razvoj naše zemlje i to očekujemo svi dole građani Timočke krajine, odnosno Srbije, kao ozbiljnu razvojnu šansu, izgradnju Đerdapa 3. Tako da, Jeko, hvala ti što si to pomenula.

Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje predstavlja nastavak penzijske reforme u našoj državi. Od ovih izmena zakona očekujemo poboljšanje socijalnog položaja korisnika penzija, posebno jedne grupe koja je usled ranijih restriktivnih reformi ostala sa nedovoljno dobro rešenim statusom.

Nužnost restriktivnog penzionog zakonodavstva iz prethodnog perioda bila je u svrhu da bi se stabilizovao penzijski fond, ali i da bi se sačuvala budžetska i makroekonomska stabilnost. Svi se sećamo kakvo je stanje privrede i zaposlenosti bilo početkom 2000.-tih, a posebno mučne privatizacije. Ceh su nažalost plaćali i naši najstariji. Upravo su zato bile potrebne reforme, a one su u periodu od 2014. do 2018. godine podrazumevale nužno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, ali, treba reći da su ove mere dale planirane efekte i omogućile da se u 2018. godini pređe u novu fazu reforme penzionog sistema, koje je pre svega usmerena na povećanje penzija i na isplatu razlike u penzijama, što treba krajnje pozdraviti jer od 2018. godine nas je sačekao i kovid, kao planetarna počast.

O predloženim rešenjima govorile su moje kolege iz poslaničke grupe, kao i ostali narodni poslanici, a ja bih o našim starijim građanima za koje govorimo da su u trećem dobu, a to su naši penzioneri, danas ću govoriti iz jednog drugog ugla.

Juče, 15. juna obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema starim osobama i želeo bih da skrenem pažnju na ovaj problem sa kojim se sve više suočava savremeni svet. Razlozi su različiti, a različiti su i oblici nasilja i diskriminacije prema našim najstarijim građanima, prema našim roditeljima, bakama i dekama, prema komšijama i onim starim ljudima koje srećemo na ulici, na pijaci, u autobusu i nažalost nismo spremni uvek ni da im ustupimo mesto za sedenje.

Šta se to dešava sa nama da smo postali sebični, netolerantni, nasilni prema onima koji su stvarali uslove za naš život? Gde je to nestala naša međugeneracijska solidarnost? Ne treba zaboraviti da će ljudska prava starijih sutra biti ljudska prava i za nas. Hoće li ih biti i hoćemo li ih zaslužiti? To je osnovno pitanje.

Juče je Ppoverenica za ravnopravnost saopštila jednu gotovo, neverovatnu prognozu, što je, verujte, i mene strašno iznenadilo, a to je da diskriminacija starijih u ovom veku može postati ono što su rasizam i antisemitizam bili u 20. veku. To je poražavajuće za čovečanstvo koje danas u trci za novcem, koristoljubljem i ispraznim životom zaboravlja na svoje roditelje, na svoje bake i deke. Najveći izazov i za naše društvo jeste, kako da se starije osobe zaštite od zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja.

O ovom problemu se retko govorilo, a nasilje u porodici ili u institucijama za smeštaj starih se teško otkrivalo. Danas većinom nije tako. Nažalost, statistika nije dobra i kaže da su u porodici najčešći nasilnici najbliži srodnici, čemu sve češće svedoče mediji koji nam saopštavaju različite slučajeve nebrige i zlostavljanja često sa kobnim ishodima.

U institucijama smeštaja nasilnici su drugi korisnici ili što je kad kad poražavajuće osoblje, neodgovorni pojedinci iz redova osoblja. Statistika kaže da čak svaka šesta osoba starija od 65 godina doživi nasilje, a tek jedna od 24 osobe prijavi to nasilje. Ovo su poražavajuće činjenice i pred ovim činjenicama ne smemo zatvoriti oči jer šta je zadatak svakog humanog društva kada su u pitanju starije osobe? To je da našim najstarijim građanima koji su svoj radni vek proveli radeći za napredak društva obezbedimo mirnu i sigurnu starost, poštovanje i socijalni položaj koji omogućava dostojanstven život u starosti. Ne smemo da zaboravimo da su upravo ti naši najstariji, naši penzioneri gradili zemlju, a u najtežim godinama tranzicije i rasprodaje naše privrede često bili jedini koji su imali kakve takve prihode koji su često od svojih penzija izdržavali svoju decu i svoje unuke.

Srbija spada u demografski stare zemlje i suočava se sa raznim posledicama starenja stanovništva. Danas je u Srbiji svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, a tek svaki sedmi mlađi od 15 godina. Prosečna starost je preko 43 godine. Tako se Srbija svrstava u demografski najstariju u svetu. Trend opadanja rađanja se nastavlja, a samo u sedam opština u Srbiji se beleži pozitivna stopa prirodnog priraštaja.

To se posledično odražava na svet rada, odnosno na radni kapacitet stanovništva koji takođe naglo stari. Socijalne i ekonomske posledice su dalekosežne, a jedna od tih posledica je i nepovoljan odnos između radno aktivnog stanovništva i penzionera jer sada na jednog penzionera dolazi oko 1,6 radno aktivnih stanovnika. Taj nepovoljni odnos može se menjati jedino jačanjem realnog sektora većim privrednim rastom i većim zapošljavanjem, ali kakav god bio privredni rast, kakvo god bilo zapošljavanje ne smemo dozvoliti toliku dehumanizaciju društva u kome će stari biti diskriminisani, zapostavljeni, neprimećeni, zlostavljani samo zato što su stari, da ne dožive da ne mogu da se leče baš zato što su stari, što se dešavalo u jednom teškom periodu koji je iza nas. Mislim da ćemo svi zajedno ovde i to pokazujemo u ovim godinama koje su za nama, nadam se u godinama koje su pred nama da ćemo to krajnje i eliminisati.

Srbija je danas u mogućnosti da ne samo povećanjem penzija, već i posebnim paketima mera obezbedi bolji život svojim penzionerima. Podsetiću na tri paketa mera u prethodnoj i ovoj godini kojima su ublaženi negativni efekti Kovida 19. U prošloj godini svi građani, pa i penzioneri su dobili pomoć od 100 evra, penzioneri su dobili u dva navrata po pet hiljada dinara, penzije su proseku povećanje za 5,4%, što moramo priznati u vreme jednog totalnog i ekonomskog sunovrata mnogih zemalja koje su kao i mi pogođene kovidom u odnosu na prošlu godinu u ovoj godini penzioneri dobijaju pomoć od 110 evra, svi su dobili pakete sa vitaminima, svi koji su se vakcinisali dobiće po tri hiljade dinara državne pomoći.

Briga države za naše najstarije ogledala se i u zdravstvenim merama i prioritetnom vakcinisanju za koje nam jednostavno i region i Evropa i ceo svet hteli, ne hteli priznaju. U prilog tome je i današnja odluka EU da Srbiju svrsta na listu bezbednih zemalja za putovanje i mislim da je ovo sjajna vest za sve nas i da nam se ono što činimo. Srbija danas otvoreno govori o svim vrstama diskriminacije i nasilja, a to je posao naše Poverenice za ravnopravnost da obelodanjuje svaki slučaj, ali to je posao i drugih nadležnih organa koji moraju da sprečavaju nasilje, otkrivaju i kažnjavaju počinioce ili preventivno deluju, naglašavam prevenciju jer lakše je sprečiti nego lečiti.

Treba znati da je našim penzionerima isto toliko važno uz visinu penzije od koje mogu pristojno da žive koliko i to da njihov život bude dostojanstven i siguran, da im njihovi najbliži, ali i društvo pruže zasluženu pažnju. Postoji jedna izreka koja kaže – kako se odnosimo prema svojim precima, tako će se i naši potomci odnositi prema nama. Ovo ne smemo zaboraviti kao društvo, još manje kao ljudi. Hvala na pažnji.