Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa timom, poštovane koleginice, narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću govoriti o sporazumima, konkretno vezaću se, jedna tema koja je interesantna za celu istočnu Srbiju i da kažem jugoistočnu Srbiju, a to su dva sporazuma o Švajcarskoj i Islandu. Ali jedna tema da bi se pospešilo da sve sporazume koje ćemo usvajati i koji su prosperitetni pomognemo sa nekim problemima koji nam se dešavaju na određenim delovima teritorije, koji su problem obične administracije. Obično politika, koja je takva kakva jeste, a znamo da smo u Srbiji uvek pod određenim pritiscima i uvek imamo mnogo tema, velikih tema, tako da neke stvari promiču, administracija ne može da odgovori blagovremeno, ali mi ćemo upozoriti odavde iz parlamenta, uz prisustvo relevantnih ljudi koji ovo prate i gledaju i relevantnih ljudi iz Vlade Republike Srbije, da određene probleme rešavamo i da na njih signaliziramo.

Meni je drago što je koleginica prethodno, i to me posebno raduje, što je i Milija koji pominje da je Svrljig najlepši u onom našem delu, ja kažem da je Kladovo najlepše, ali ja mislim da je cela Srbija, uz istočnu Srbiju i uz Šumadiju, koju je ovde koleginica pomenula, da smo mi jedna veoma lepa zemlja i da mi imamo ozbiljnih šansi da budemo vodeća zemlja u jugoistočnoj Evropi, a na dobrom smo putu da to budemo.

Konkretno, u savremenom svetu, sve intenzivnijem procesu globalizacije i međuzavisnosti država u većini zemalja, spoljnotrgovinska razmena koja obuhvata uvoz i izvoz određene države ima značajno učešće u BDP-u, a znamo kad je BDP na zavidnom nivou, onda to znači u prevodu što veći izvoz, odnosno veći BDP, a veći BDP povlači veće plate, veće penzije, veća socijalna davanja, davanja kulturi i sportu koja su nam prekopotrebna, jer ipak narod treba da živi u svim segmentima.

Sporazum o slobodnoj trgovini, međunarodni bilateralni i multilateralni ugovori koji stvaraju uslove za povoljniji režim trgovine između stana ugovaraoca, a roba koja je predmet spoljnotrgovinske razmene može postati konkurentnija i pristupačnija korisnicima na domaćem tržištu. Na ovaj način ostvaruje se veći obim razmene dobara, liberalizacija trgovine, ali i povećanje stranih investicija koje su nam prekopotrebne i ova borba za njima koju državno rukovodstvo sprovodi, na čelu sa predsednikom, sigurno doprinosi boljem razvoju i većem BDP-u.

Republika Srbija ima više zaključenih sporazuma o slobodnoj trgovini, među kojima je i Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije. Takođe, imamo zaključene pojedinačne sporazume o poljoprivrednim proizvodima sa državama članicama EFTA. Primenom svih ovih sporazuma o slobodnoj trgovini, stvaraju se uslovi za širenje zone slobodne trgovine, kroz sistem dijagonalne kumulacije porekla robe. Kumulacija porekla je mogućnost da se u postupku dobijanja proizvoda sa poreklom koriste materijali i proizvodi poreklom iz zemalja teritorija sa kojima je moguća kumulacija porekla.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog izmena i dopuna Protokola B u Sporazumu o slobodnoj trgovini sa EFTA-om, kao i izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima sa Islandom i Švajcarskom. Kada pomenemo Island i Švajcarsku svim građanima koji ovo prate i nama, posebno Švajcarska, to su ozbiljno razvijene zemlje, i svaki sporazum je za nas veoma značajan, ali time nas obavezuje i da pomognemo naše poljoprivrednike da budu konkurentni, jer poljoprivrednici, konkretno iz Švajcarske, Islanda i drugih razvijenih zapadnoevropskih zemalja sigurno su imali bolje uslove i nisu imali probleme koje je imala naša država, a time i naš poljoprivrednik u ovom vremenu za nama.

Navedene izmene u prvom redu se odnose na definisanje pojma „proizvodi sa poreklom“, a kada kažemo „proizvodi sa poreklom“, ne mogu da ne pomenem vinogradsko područje, vinogorje, Negotinske krajine. Protokol B koji ide uz Sporazum sa EFTA-om izmenjen je na taj način da se u svrhe primene pravila o poreklu robe poziva na odredbe pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu. Ova konvencija predstavlja međunarodni sporazum koji propisuje jedinstvena pravila o poreklu robe. U cilju efikasnije proizvodnje, trgovine, uvoza i izvoza, potrebno je da svi učesnici u postupku poznaju pravnu regulativu i poštuju propise, prilagođavaju svoje poslovanje, međusobno sarađuju i pravovremeno se informišu.

Iskoristio bih priliku da u kontekstu rasprave o ovim sporazumima ukažem na jedan problem iz svoje sredine, kada kažem – moja sredina, moja sredina je jugoistočna Srbija, koji je mnogo širi od lokalnog. U pitanju je naredba o određivanju graničnih prelaza preko kojih se mogu uvoziti, prevoziti ili izvoziti pošiljke bilja, biljnih proizvoda, sredstava za zaštitu i ishranu bilja i drugih pošiljki koje podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli. Veoma značajno.

Sada molim vas, pazite, ovim naredbama određeni su po jedan granični prelaz prema Rumuniji, a dužina granice prema Rumuniji je 290,64 kilometra, sa šest graničnih prelaza, samo jedan ima fitosanitarnu službu, i Republici Bugarskoj je dužina granice 345, 51 kilometar, sa pet graničnih prelaza, samo jedan Gradina, čime su privredni subjekti istočne Srbije, a i jugoistočne stavljeni u nezavidan položaj. Naime, da bi privredni subjekti istočne i južne Srbije uvezli ili izvezli proizvode iz Rumunije koji podležu fitosanitarnoj kontroli, formalnosti bi morali da obave na graničnom prelazu Vatin, gde je organizovana fitosanitarna inspekcija. Takođe, da bi privredni subjekti istočne Srbije uvezli ili izvezli proizvode iz Bugarske koji podležu veterinarsko-sanitarnoj kontroli, formalnosti bi morali da obave na graničnom prelazu Gradina.

E sad, znači da u dužini od 450 kilometara, kada kažemo granični prelaz Gradina, kažemo granični prelaz Đerdap I, a imate i granični prelaz Mokranje-Vrška Čuka itd, znači, Gradina, Đerdap, Vatin, 450 kilometara, vi u tom prostoru nemate fitosanitarnu službu. Želim odavde da kažem da nam je to neophodno i prekopotrebno, da sve ove ugovore koje potpisujemo, koje predlažemo, iza kojih stojimo i za koje ćemo glasati, da im omogućimo da putem ovakvih sitnica naspram ovih ugovora ne budu dovedeni u problem.

Fitosanitarne, veterinarsko-sanitarne inspekcije, kao na primer sa rumunske strane Đerdapa I, do skora su postojale, obe inspekcijske službe sa rumunske strane, a sa bugarske strane Mokranja i Vrške Čuke i dalje postoje obe inspekcijske službe. Potrebno je radi razvoja privrede istočne Srbije, kao i juga Srbije predvideti da se barem još po jedan granični prelaz otvori sa stalnim organizovanim inspekcijskim službama, kako bi privredni subjekti smanjili svoje troškove dopreme ili otpreme robe, čime bi smanjili cene svojih proizvoda i bili konkurentniji na tržištu.

Neću govoriti, ali mislim da predsednik Republike posebno naglašava, juče je bio u poseti našem kraju i konkretno je bio na Đerdapu pri otvaranju prevodnice, revitalizaciji prevodnice, to su ozbiljni infrastrukturni projekti. E, na tom graničnom prelazu bi trebalo da bude i fitosanitarna inspekcija, jer je bila nekada, na veoma značajnom graničnom prelazu, i verujem da će se uskoro razumeti ovo što govorim u ime svih privrednika. Konkretno uzmite samo „Eliksir“ iz Prahova koji izvozi, uzmite Mokranje, zašto i tu ne bi bila fitosanitarna, to je skraćeno, to je 30 kilometara, zašto ljudi da se ne javljaju Ministarstvu, zašto da gube vreme? Počnimo sa još dva granična prelaza kojima će se obezbediti ta služba. Neću navoditi i čitati spisak drugih privrednih subjekata iz jugoistočne Srbije kojima je to preko i nasušno potrebno.

Poštovana ministarka Irena, kad ste već tu, a imamo vremena, evo, malo da iskoristim, hteo sam samo da vam signaliziram dve tačke iz te naše Timočke krajine, konkretno jedna iz opštine Kladovo i jedna se odnosi na naš region, odnosno na Zaječarski nekadašnji region iz one Jugoslavije. Želim da podsetim sve prisutne i sve one koji gledaju danas program da je nekadašnji Zaječarski region u Titovoj Jugoslaviji bio najrazvijeniji ekonomski region u SFRJ.

E, konkretno u Zaječaru je predviđena i daleko se odmaklo u realizaciji regionalne deponije „Halovo“ i molim vas da tu date vaš doprinos kao Ministarstvo, mislim da danas imamo idealne uslove da to ubrzamo i da konačno rešimo pitanje otpada. Jer smo mi potpisivali više puta saradnju međuopštinsku, to su dva okruga, Borskog i Zaječarskog, imamo osam opština koje tu gravitiraju. Jeste da je nama kao Kladovu 100 kilometara do „Halova“ otprilike, hajde sada da ne licitiram, u pet kilometara, ali je veoma značajno, pošto se daleko odmaklo, u nekim stvarima je input Ministarstva veoma bitan, da nastaje bolja sinergija i da dovršimo taj projekat.

Imamo u jednom delu opštine Kladovo pitanje vode. Ja želim ovde isto da vam tu signaliziram, Grabovačko polje i Velika Kamenica imaju problem sa vodom. Imamo i u drugim delovima opštine, ali pre petnaestak godina je uloženo milion evra i pod zemljom je rešen kompletan cevovod.

Samo što je pitanje kod nalazišta u Grabovičkom polju, zato što to radi Černi, to su obaveze Đerdapa i tu postoji razilaženje. Oni krenu da istražuju pokaže se da voda nije dobra i mi gubimo godinu, dve, tri, do sledećeg istraživanja. Odnosno, ima drugih mogućnosti, drugih izvora, a imamo već uloženih milion evra stoji pod zemljom. Time bismo rešili pitanje vode za ozbiljan deo opštine Kladovo a to su, od Grabovičkog polja, maločas sam pomenuo Veliku Kamenicu i Podvršku, Manastiricu itd. čak i do Sipa, do same Hidroelektrane Đerdap.

Imate već blizu završetka, znači, ne da započinjemo nešto, nego je to tu i ako možete, mislim da je vaša služba to zapisala i da ćete se vi sigurno, verujem u vas, angažovati da nam pomognete po pitanju ova dva projekta.

Hvala vam puno. Da ste živi i zdravi.

Živela Srbija i živela Timočka Krajina.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi ministre Mali, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, danas bih se osvrnuo na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o kreditu između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene.

Na dnevnom redu sednice je i zajam koji nam odobrava Francuska agencija za razvoj, a o njemu je govorio naš drug Mrka, koji se odnosi na železnicu i koridore i mislim da je u uvodnom izlaganju ministar Mali pomenuo i deo koji će, kako sam razumeo, krenuti u realizaciju na jesen, odnosno, možda na proleće iduće godine, a to je Požarevac-Golubac, što nas dole u Podunavlju i te kako interesuje. I te kako smo zainteresovani, a to nije samo pitanje nas, nego i pitanje susedne zemlje Rumunije, a i Bugarske, tako da bih zamolio da ako ono na proleće, može da ostane s početka jeseni da se krene u realizaciju projekta. To bi nam i te kako značilo celom kraju.

Klimatske promene i adaptacije na ove promene bezuslovno je pitanje opstanka nas kao čovečanstva i zato je važno da svaki sektor društva prilagođava i povećava otpornost na sve rizike povezane sa klimatskim promenama.

Nažalost, sam čovek je zbog svojih težnji ka napretku i sticanju materijalnih bogatstava u velikoj meri doprineo velikim klimatskim promenama, pre svega zagađenju vazduha i efektu staklene bašte.

Moj uvaženi drug i prijatelj prof. Peđa Marković je skoro u jednom intervjuu pomenuo drastično i nemojte to da nas u ovom pogledu spašava, a to je – kako je Korona delovala u Indiji, da kada su zaustavili proizvodnju, prvi put su mnogi Indijci videli plavetnilo neba.

Pokušajmo da nas korona ne spašava, da pobedimo koronu, a i da mi imamo toliko razuma i toliko načina i mogućnosti da spasimo buduće generacije i da im omogućimo pristojan i nadasve zdrav život.

Zato danas moramo, ukoliko želimo da naša planeta opstane i mi na njoj, da se posvetimo zaštiti životne sredine i prilagođavanju na klimatske promene.

Srbija je kao potpisnica Kjoto i Pariskog sporazuma posvećena borbi protiv klimatskih promena, što smo učinili i kroz zakonski okvir donoseći zakon o klimatskim promenama.

Realizacija ciljeva iz ove agende je veoma skupa, ali je nophodna i bezuslovna. U tom smislu je i današnja tema aktuelna, a to je zajam koji Republici Srbiji odobrava Francuska agencija za razvoj, a odnosi se na program urbane sredine otporne na klimatske izazove, odnosno klimatske promene. Dakle, u pitanju je sprovođenje tzv. Zelene agende. To je implementacija zelenih standarda kojima će se obezbediti prilagođavanje urbanih sredina i obodnih delova gradova klimatskim promenama.

Dolazim iz regije u kojoj se nalaze velika prirodna i kulturna blaga Srbije, to je prostor Đerdapa, gde se vodi računa o zaštiti prirode i tu bih naglasio i pohvalio mnoga udruženja građana, posebno planinare, koji to čine samoinicijativno i na dobrobit kako društva, tako i prirode.

Tu se nalazi Nacionalni park Đerdap koji je od prošle godine, a to je značajno i za celu zemlju i prvi geopark Srbije na UNESKO listi.

Zato podržavamo sve mere države za očuvanje prirode i borbu protiv klimatskih promena. Danas u stvari već govorimo o otpornosti na klimatske promene. Prosto rečeno, u pitanju je program kojim će urbane sredine povećati svoju otpornost na sve oblike klimatskih promena sa kojima se suočavaju. Pre svega, u pitanju je zagađenje vazduha.

Za ovaj program Republika Srbija se kod Francuske agencije zadužuje za iznos od 50 miliona evra. Istovremeno, sufinansijer ovog programa je Međunarodna banka za obnovu i razvoj, koja će obezbediti 82.600.000 evra. Program će realizovati Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a osnovu odobrenja ovog kredita čini upravo zakon o klimatskim promenama, kojim je predviđeno donošenje razvojne strategije sa niskim emisijama ugljenika kao jednog od najvećih zagađivača.

Posledice klimatskih promena mogu biti ogromne i bolne po opstanak živog sveta, pa i čoveka. To su suše, poplave, klizišta, nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. U krajnjoj liniji, to je nedostatak vode za piće i čistog vazduha. Zamislite poljoprivredu bez vode? Zamislite svet bez pčela, koje su glavni planetarni oprašivači? Koliko bismo poživeli ako njih ne bude bilo. Tu je ona tačka ili crvena linija opstanka.

Prilagođavanje klimatskim promenama jednog urbanog centra jeste to da zaštiti svoje vodoizvore, da pošumljava što više površina kako i urbanim centrima, tako i u obodnim područjima, jer će se tako sprečavati klizišta i udari vetrova, ali i to pošumljavanje mora biti prilagođeno klimatskim promenama.

Naravno da u centru grada ili na sušnim površinama neće biti posađen hrast lužnjak, koji zahteva tone vode za svoj rast, nego će se pošumljavati drugim vrstama drveća, koje ne zahteva toliko vode. Prilagođavanje klimatskim promenama i navodnjavanje sistemom kap po kap ili stvaranjem manjih veštačkih jezera, retenzija i bazena u obodima urbanih celina, gde će se prikupljati prirodne vode kada ih bude bilo, kiše, snegovi itd. i koristiti ih kada su i gde su potrebni. Uostalom, ovaj stari način čuvanja vode u mnogim krajevima je poznat od davnina. Samo treba da postane model za sve. Tako se štitimo od neminovnih promena.

Izgradnjom mobilnih sistema navodnjavanja, ne koristiti pijaću vodu kao tehničku, što je užasno skupo, radimo na projektima obezbeđenja tehničke vode iz Dunava i drugih reka. Posebno naglašavam Dunav, jer mislim da opštine koje su na Dunavu to i te kako možemo da iskoristimo, uz subvenciju i pomoć države, koju država i čini.

Možda ovi moji predlozi sada mnogima izgledaju kao minorni, ali sam siguran da ako svako od nas stavi po jednu kockicu u mozaik naše planetarne budućnosti, to će biti dovoljno.

Ja se držim one ekološke izreke, a i političke, a znam i da mnoge kolege ovde koje su prisutne i koji su govorili u ovim danima od kada sam ja poslanik, a to je – misli globalno, deluj lokalno. Pre svega, mi moramo zaustaviti dalje zagađivanje planete i racionalan odnos prema prirodnim resursima, posebno vodi. Ovaj koncept bismo mogli nazvati zaštita prirode putem prirode, jer priroda ima tu mogućnost prilagođavanja. Mi treba da je pratimo i pomognemo svojim akcijama da opstane. U tom smislu je potrebno i tako urbano planiranje koje uravnotežuje razvoj sa potrebama i mogućnostima prirode.

Uslov opstanka su urbane sredine koje će imati sposobnost adaptacije na klimatske promene.

U cilju toga je svakako i revitalizacija gradskih i seoskih vodovoda, posebno zamena azbestnih cevi, koja će se odvijati i očekujemo intenzivno Programom „Srbija 2025“. Cilj je sposobnost urbane sredine na brzu, ali i stratešku adaptaciju, što u celini podrazumeva revitalizaciju degradiranih područja, prilagođavanje klimatskim promenama i umanjenje štete od klimatskih promena.

Pored najvišeg nivoa vlasti, Zelenu agendu moraju sprovoditi lokalne zajednice koje su društvena ćelija države. Uključivanje lokalnih zajednica i lokalnih organizacija je od velike važnosti, jer se time obezbeđuje mobilan i efikasan mehanizam i prevencije i adaptacije. Mapirati kvalitetne vode, rečice i potoke u svim opštinama koje otiču nepovratno, a neiskorišćene su i u bliskoj budućnosti priključiti gradskim vodovodima ili napraviti zaštićena izvorišta.

Posebno bih ovde iskoristio priliku, pošto nas ministar Mali danas ovde uvažava, da ga zamolim da jednu od mogućnosti Ministarstvo finansija iznađe, da mi lokalne samouprave koje dolazimo iz malih lokalnih samouprava, koje nemaju budžet, koji imaju manji budžet od milijardu dinara, a koje se ponašaju, da kažem, racionalno, korektno, sve svoje obaveze izmiruju na vreme, njihov završni račun je za primer, da ministarstvo, kao što je GIZ našao načina da pomogne i da nagradi opštine koje su izvršile popis imovine najbrže, da se tim opštinama omogući neki dinar iz budžeta pride i da se može uložiti u ovakve primere, kao što su gradski ili seoski vodovodi.

U smislu svega navedenog, podržavam ratifikaciju potpisanog ugovora o zajmu koji će unaprediti sistem otpornosti urbanih sredina na klimatske promene, jer je Srbija danas izložena velikim izazovima. Najveći zagađivač je i dalje energetski sektor, kao emiter gasova sa efektom staklene bašte. Uzrok je, pre svega, korišćenje uglja i u individualnim ložištima. Ovde su lek daljinski sistemi grejanja i filterski sistemi koje ćemo rešiti najbrže gasifikacijom, koja se već, moramo priznati, ubrzano odvija i to vidimo u radu „Srbijagasa“ posebno.

Klimatske promene su sve intenzivnije. Proizvodi ih sam čovek. Zato i naš odgovor na njih mora biti adaptacija, ali i smanjenje štetnih aktivnosti koje su i doprinele do njih.

Svakako, smatram da niko od nas ovde prisutnih, a i na planeti, ne želi da živi u staklenoj bašti. Hvala vam puno na pažnji.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre poljoprivrede Nedimoviću, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje uvažene kolege profesor Rakonjac i gospodin Đorđe Milićević, šef poslaničke grupe su iskoristili najveći deo vremena u onom najpozitivnijem smislu, a ja ću pokušati da ono što sam pripremio svedem u ovih dva minuta, najbitnije.

Mislim da sam pažljivo saslušao izlaganje ministra Nedimovića sa početka i saglasan sam da poljoprivreda jeste bastion nacionalne sigurnosti. Na nama je da iznalazimo način afirmacije našeg poljoprivrednika, našeg seljaka. Donošenje ovog zakona će u velikoj meri zaštiti domaću proizvodnju, što je intencija i cilj, jer se ustanovljava mehanizam državne intervencije kada zbog nepredviđenih tržišnih kretanja cene poljoprivrednih proizvoda padnu ispod referentnih, odnosno prosečnih cena. Tako se štiti domaći proizvođač koji uvek proizvodi sa velikim rizikom i to je naša istorijska nesreća. Zato mislim da je dobro što će ovaj zakon to na svaki način ispraviti svojim posebnim podzakonskim aktima.

Samo bih u par detalja rekao još par situacija, ministre Nedimoviću, a to je da Ministarstvo kroz podzakonska akta obavezno u svom narednom radu, daleko od toga da to nije praktikovalo u vremenu koje je za nama, što se vidi po rezultatima, ali poseban osvrt treba da bude na ruralna granična područja. Mislim da tu trebamo još da damo više od sebe, a to se odnosi, to što Ministarstvo izdvaja, na sređivanje atarskih i nekategorisanih puteva. Mislim da svakome treba danas, posebno što smo pomenuli i u vašem izlaganju ima uzgajanje borovnice. Uzgajanje borovnice je krenulo u jednom selu kod Kladova i mislim da tu treba srediti put.

Takođe, šumsko lekovito bilje, vrganji. Mi nemamo dole ni hladnjaču. Znači, treba pogledati i mapirati određene potrebe i videti ono šta nema. Znači, u nekim drugim krajevima to imamo, a negde nemamo, ne zato što mi nismo spremni i ne možemo da učinimo, ali prosto tako se desilo, jer veliki deo stanovništva Timočke Krajine, vi dobro znate, da je danas deo naše uspešne i priznate dijaspore u Evropi.

Dalje, poraditi na skladišnim prostorima. Bili ste gosti i veoma pozitivne utiske ste ostavili u Donjem Ključu, Rtkovu itd, ali treba poraditi na skladišnim prostorima. Molim vas, pogledajte tu, pomognite. Veoma su ljudi zadovoljni, imamo dole dobrih domaćina, dobrih proizvođača i to treba sigurno iskoristiti.

Ono što je najvažnije za Ministarstvo i na šta isto treba da obrati pažnju, daleko od toga da to ne čini, ali na brendiranju proizvoda, pošto su kolege maločas govorile iz svih ovih naših krajeva koje smo pominjali. Mislim da je to najpozitivnije.

Najpozitivnije je da miročki sir, miročki med, da taj brend bude šire prepoznat uz saradnju sa Ministarstvom. Ono što je najbitnije, mi smo nekada na početku „Dnevnika“ u onoj Titovoj Jugoslaviji, počinjao se „Dnevnik“ sa nekim malim stvarima, malim ljudima poljoprivrednicima koji su nešto radili. Ja vas molim da u narednom periodu afirmaciju TV emisija o poljoprivredi, prirodi i gospodinu seljaku poljoprivredniku podstaknemo još više nego što su to danas. Hvala vam puno.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, uvaženo predsedništvo, poštovane koleginice narodne poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, meni je čast, kao što reče predsednik, da se obratim ovom domu u ime cele jedne regije, da kažem, Podunavlja, ali pre nego što se obratim po poslaničkom pitanju, želim da prenesem pozdrava građana koji su, bar se meni obratili i sa kojima sam ja kontaktirao, koji posebno pozdravljaju studiozno obraćanje i obrazlaganje na sednici koju smo imali o Kosovu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića i moram da naglasim posebno zadovoljstvo vašim državničkim govorom koji ste se na toj sednici obratili kako nama ovde prisutnima, tako i građanima širom Srbije.

Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se na više ministarstava u Vladi Republike Srbije - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstvo privrede i krovno Ministarstvo finansija.

Svedoci smo i posebno smo zadovoljni što se u vremenu naše koalicije SNS i SPS i državnog rukovodstva koje predstavlja ovu koaliciju, realizuju mnogi infrastrukturni projekti od evropskog značaja, u korist i na dobrobit svih naših građanki i građana u svakom kraju naše zemlje, naše lepe Srbije.

Koristim priliku da pozdravim dinamičan početak rekonstrukcije puta Kladovo-Donji Milanovac, da naglasim završetak rekonstrukcije puta Kladovo-Brza Palanka. Takođe, očekujemo nastavak rekonstrukcije puta kroz Donji Ključ kod Kladova, gde je završena deonica Kladovo-Kostol-Mala Vrbica i Velika Vrbica u dužini od devet kilometara i očekujemo ubrzo nastavak od petnaestak kilometara Velika Vrbica-Rtkovo-Korbovo-Vajuga i Milutinovac.

Da bismo pospešili razvoj najlepšeg krajolika u ovom delu Evrope, Đerdapske klisure, nama je nasušno potrebno otvaranje i intenziviranje rečnog saobraćaja na evropskom Koridoru 7 ili reci Dunav koji će spojiti Roterdam - Konstancu i Severno more sa Crnim morem, dok Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od toga 92 kilometra kroz opštinu Kladovo.

Najlepši deo Dunava predstavlja Đerdapska klisura, od Golupca gde se prostire na širini od 6,5 kilometara, Golubačke tvrđave, pa kroz Kazane, gde je širina na jednom mestu samo 150 metara i dubina 90 metara, Lepenskog vira i Donjeg Milanovca, Trajanove table, Tekije, Hidroelektrane „Đerdap 1“, Karakaš i Kladova.

Da bismo velikom delu Srbije, regionu, Evropi, pa i svetu predstavili lepote srpskog Podunavlja, preko nam je potrebna angažovanost pomenutih ministarstava i njihova međusobna koordinacija, kao i grada Beograda, Smedereva, opština Veliko Gradište, Golubca, Majdanpeka i Kladova radi uspostavljanja putničko-rečne brodske linije Beograd, Smederevo, Ram, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac, Tekija, po uzoru na onu koju smo imali nekada do sredine osamdesetih godina u bivšoj SFRJ. Ta plovila, odnosno hidrogliseri, koje smo zvali „rakete“, a koristila su kerozin kao pokretačko gorivo, stizala su od Beograda do Tekije za tri i po sata. Vlada SFRJ je subvencionisala ozbiljan deo troškova, ali se to isplatilo po više osnova.

Stoga je moje pitanje, ujedno i apel da ministarstva koja sam pomenuo, zajedno sa Vladom Republike Srbije, a i pokretačkim imputom predsednika Republike Aleksandra Vučića, osmisle rešenje spram vremena i tehnološkog razvoja po pitanju najnovijih kud i kamo ekonomičnijih plovila i da tako uz rekonstrukciju tvrđava koje krase obalu Dunava sa naše srpske strane, upotpunimo i učinimo dostupnim mnogim turistima iz sveta naš impozantni turistički potencijal kao kolaž istorijskih vremena od Beograda do Kladova i time ubrzamo razvoj svih gradova i opština sa ove jedinstvene turističke destinacije.

Da konkretizujem pitanje – da li Vlada Republike Srbije, odnosno ministarstva koje sam naveo kao nadležna razmišljaju o integrativnom pristupu razvoja u Podunavlju kao našeg ogromnog saobraćajnog privrednog i turističkog resursa i pokretanje putničke rečne linije Beograd – Tekija – Kladovo i da li se razmišlja o nekom jedinstvenom i razvojnom dokumentu za naše Podunavlje?

Predsedniče Skupštine, samo da podsetim, predsednik Skupštine je upoznat sa ovim našim krajem jer je bio nekada davno na akciji na Đerdapu i u Bukovu početkom osamdesetih godina.

Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što počnem sa diskusijom, obradovalo me je da moja mlađa koleginica Mihajlović Jelena je pomenula u sklopu penzionog fonda izgradnju budućeg Đerdapa 3, kao nosioca i mislim da to čuti od mladih ljudi je veoma pozitivno za razvoj naše zemlje i to očekujemo svi dole građani Timočke krajine, odnosno Srbije, kao ozbiljnu razvojnu šansu, izgradnju Đerdapa 3. Tako da, Jeko, hvala ti što si to pomenula.

Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje predstavlja nastavak penzijske reforme u našoj državi. Od ovih izmena zakona očekujemo poboljšanje socijalnog položaja korisnika penzija, posebno jedne grupe koja je usled ranijih restriktivnih reformi ostala sa nedovoljno dobro rešenim statusom.

Nužnost restriktivnog penzionog zakonodavstva iz prethodnog perioda bila je u svrhu da bi se stabilizovao penzijski fond, ali i da bi se sačuvala budžetska i makroekonomska stabilnost. Svi se sećamo kakvo je stanje privrede i zaposlenosti bilo početkom 2000.-tih, a posebno mučne privatizacije. Ceh su nažalost plaćali i naši najstariji. Upravo su zato bile potrebne reforme, a one su u periodu od 2014. do 2018. godine podrazumevale nužno smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, ali, treba reći da su ove mere dale planirane efekte i omogućile da se u 2018. godini pređe u novu fazu reforme penzionog sistema, koje je pre svega usmerena na povećanje penzija i na isplatu razlike u penzijama, što treba krajnje pozdraviti jer od 2018. godine nas je sačekao i kovid, kao planetarna počast.

O predloženim rešenjima govorile su moje kolege iz poslaničke grupe, kao i ostali narodni poslanici, a ja bih o našim starijim građanima za koje govorimo da su u trećem dobu, a to su naši penzioneri, danas ću govoriti iz jednog drugog ugla.

Juče, 15. juna obeležen je Međunarodni dan borbe protiv nasilja prema starim osobama i želeo bih da skrenem pažnju na ovaj problem sa kojim se sve više suočava savremeni svet. Razlozi su različiti, a različiti su i oblici nasilja i diskriminacije prema našim najstarijim građanima, prema našim roditeljima, bakama i dekama, prema komšijama i onim starim ljudima koje srećemo na ulici, na pijaci, u autobusu i nažalost nismo spremni uvek ni da im ustupimo mesto za sedenje.

Šta se to dešava sa nama da smo postali sebični, netolerantni, nasilni prema onima koji su stvarali uslove za naš život? Gde je to nestala naša međugeneracijska solidarnost? Ne treba zaboraviti da će ljudska prava starijih sutra biti ljudska prava i za nas. Hoće li ih biti i hoćemo li ih zaslužiti? To je osnovno pitanje.

Juče je Ppoverenica za ravnopravnost saopštila jednu gotovo, neverovatnu prognozu, što je, verujte, i mene strašno iznenadilo, a to je da diskriminacija starijih u ovom veku može postati ono što su rasizam i antisemitizam bili u 20. veku. To je poražavajuće za čovečanstvo koje danas u trci za novcem, koristoljubljem i ispraznim životom zaboravlja na svoje roditelje, na svoje bake i deke. Najveći izazov i za naše društvo jeste, kako da se starije osobe zaštite od zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja.

O ovom problemu se retko govorilo, a nasilje u porodici ili u institucijama za smeštaj starih se teško otkrivalo. Danas većinom nije tako. Nažalost, statistika nije dobra i kaže da su u porodici najčešći nasilnici najbliži srodnici, čemu sve češće svedoče mediji koji nam saopštavaju različite slučajeve nebrige i zlostavljanja često sa kobnim ishodima.

U institucijama smeštaja nasilnici su drugi korisnici ili što je kad kad poražavajuće osoblje, neodgovorni pojedinci iz redova osoblja. Statistika kaže da čak svaka šesta osoba starija od 65 godina doživi nasilje, a tek jedna od 24 osobe prijavi to nasilje. Ovo su poražavajuće činjenice i pred ovim činjenicama ne smemo zatvoriti oči jer šta je zadatak svakog humanog društva kada su u pitanju starije osobe? To je da našim najstarijim građanima koji su svoj radni vek proveli radeći za napredak društva obezbedimo mirnu i sigurnu starost, poštovanje i socijalni položaj koji omogućava dostojanstven život u starosti. Ne smemo da zaboravimo da su upravo ti naši najstariji, naši penzioneri gradili zemlju, a u najtežim godinama tranzicije i rasprodaje naše privrede često bili jedini koji su imali kakve takve prihode koji su često od svojih penzija izdržavali svoju decu i svoje unuke.

Srbija spada u demografski stare zemlje i suočava se sa raznim posledicama starenja stanovništva. Danas je u Srbiji svaki peti stanovnik stariji od 65 godina, a tek svaki sedmi mlađi od 15 godina. Prosečna starost je preko 43 godine. Tako se Srbija svrstava u demografski najstariju u svetu. Trend opadanja rađanja se nastavlja, a samo u sedam opština u Srbiji se beleži pozitivna stopa prirodnog priraštaja.

To se posledično odražava na svet rada, odnosno na radni kapacitet stanovništva koji takođe naglo stari. Socijalne i ekonomske posledice su dalekosežne, a jedna od tih posledica je i nepovoljan odnos između radno aktivnog stanovništva i penzionera jer sada na jednog penzionera dolazi oko 1,6 radno aktivnih stanovnika. Taj nepovoljni odnos može se menjati jedino jačanjem realnog sektora većim privrednim rastom i većim zapošljavanjem, ali kakav god bio privredni rast, kakvo god bilo zapošljavanje ne smemo dozvoliti toliku dehumanizaciju društva u kome će stari biti diskriminisani, zapostavljeni, neprimećeni, zlostavljani samo zato što su stari, da ne dožive da ne mogu da se leče baš zato što su stari, što se dešavalo u jednom teškom periodu koji je iza nas. Mislim da ćemo svi zajedno ovde i to pokazujemo u ovim godinama koje su za nama, nadam se u godinama koje su pred nama da ćemo to krajnje i eliminisati.

Srbija je danas u mogućnosti da ne samo povećanjem penzija, već i posebnim paketima mera obezbedi bolji život svojim penzionerima. Podsetiću na tri paketa mera u prethodnoj i ovoj godini kojima su ublaženi negativni efekti Kovida 19. U prošloj godini svi građani, pa i penzioneri su dobili pomoć od 100 evra, penzioneri su dobili u dva navrata po pet hiljada dinara, penzije su proseku povećanje za 5,4%, što moramo priznati u vreme jednog totalnog i ekonomskog sunovrata mnogih zemalja koje su kao i mi pogođene kovidom u odnosu na prošlu godinu u ovoj godini penzioneri dobijaju pomoć od 110 evra, svi su dobili pakete sa vitaminima, svi koji su se vakcinisali dobiće po tri hiljade dinara državne pomoći.

Briga države za naše najstarije ogledala se i u zdravstvenim merama i prioritetnom vakcinisanju za koje nam jednostavno i region i Evropa i ceo svet hteli, ne hteli priznaju. U prilog tome je i današnja odluka EU da Srbiju svrsta na listu bezbednih zemalja za putovanje i mislim da je ovo sjajna vest za sve nas i da nam se ono što činimo. Srbija danas otvoreno govori o svim vrstama diskriminacije i nasilja, a to je posao naše Poverenice za ravnopravnost da obelodanjuje svaki slučaj, ali to je posao i drugih nadležnih organa koji moraju da sprečavaju nasilje, otkrivaju i kažnjavaju počinioce ili preventivno deluju, naglašavam prevenciju jer lakše je sprečiti nego lečiti.

Treba znati da je našim penzionerima isto toliko važno uz visinu penzije od koje mogu pristojno da žive koliko i to da njihov život bude dostojanstven i siguran, da im njihovi najbliži, ali i društvo pruže zasluženu pažnju. Postoji jedna izreka koja kaže – kako se odnosimo prema svojim precima, tako će se i naši potomci odnositi prema nama. Ovo ne smemo zaboraviti kao društvo, još manje kao ljudi. Hvala na pažnji.