Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, narodni poslanici i narodne poslanice, poštovani građani Republike Srbije, ja sam u potpunosti saglasan sa Vladom što je odbila ovaj predlog amandmana poštovanih kolega, i to želim da obrazložim.

Kreditno zaduženje se ne odnosi, očito je neko pročitao Požarevačka petlja, odnosi se na brzu saobraćajnicu Požarevačka petlja-Gradište-Golubac koja je od krucijalnog značaja za građane Srbije iz Braničevskog, Borskog i Zaječarskog okruga. Sa tim putem građani, konkretno, opštine Kladovo, opštine Negotin, Donjeg Milanovca, Golupca itd. će najmanje za pola sata u slučaju bilo kojeg, uslovno, teškog infarkta da dođu do Beograda za pola sata ranije hitnom pomoći.

Ovde se govori o nastavku i govori se o putu Dunavska magistrala. Tu Dunavsku magistralu, dragi prijatelj, draga gospodo i poštovani građani, još je gradio car Trajan pre 1900 godina. Taj put je veoma bitan za ceo kraj. Taj put je bitan zbog Đerdapa I, zbog Đerdapa II, zbog razvoja turizma, zbog Lepenskog vira, zbog luke Prahovo, a i što je najbitnije sa tim putem, kada se bude nastavio od Golupca i njegova izgradnja do 2030. godine, kako je predviđeno, da pokrije Golubac, Donji Milanovac, od Donjeg Milanovca da ode na Miroč i da se spusti kod Brze Palanke i da se spoji 20 kilometara levo ka Kladovu i 20 kilometara desno ka Negotinu. Time bismo otvorili i sve ono što se danas nalazi u luci Konstanci i veliki deo investitora stranih, svih koji su danas u Rumuniji, u Pitešti, u Slatini itd. i koju tu robu voze drugim putevima, a najbitnije, otvorio bi se razvoj turizma, a štos je najvažnije Braničevski, Borski, Zaječarski okrug imaju najveći broj ljudi u zadnjih 50 godina širom Evrope. Ti ljudi su od Austrije, Francuske, Nemačke itd. i time se omogućava da se oni vrate, da investiraju naši ljudi.

Time se omogućava da mi razvijemo taj naš kraj i time se omogućava da država Srbija ovo što čini, a čini dobro, i ne želim da iko iz bilo kog kraja Srbije prigovori drugom kraju Srbije zašto se pravi neki put. Putevi treba da se rade i ja prosto podržavam i Moravski i put kod Rume, Novog Sada i svaki put koji se gradi u Srbiji i onaj put koji se gradi od Niša ka Merdaru. Svi ti putevi su bitni. Oni su bitni za razvoj prvenstveno Srbije, a Srbija kao čvorište, a čvorište je od kada postoji, od kada je na ovim prostorima, je bitna da svim zemljama koje su okruženju preko Srbije i da se time da na značaju Srbije, a govorim vam posebno o ovom putu.

Ja vas sve pozivam da dođete u taj kraj i posebno danas, znači, tvrđava Golubac je renovirana, veoma je blizu i tvrđava Fetislam u Kladovu, da se završi rekonstrukcija, tako da te turističke lepote od Medijane, od ostataka Trajanovog mosta, od Rajačkih pivnica, sve će se to brže i bolje dešavati. Zar ne treba do Gradišta da ide brza saobraćajnica? Zar ne treba do Golupca? Zar ne treba ta zaobilaznica oko Požarevca i da se ceo taj kraj razvija? A taj kraj koliko je Srbije je najviše dao, ako hoćete, istorijski u svakom pogledu i kada se ratovalo u Prvom svetskom ratu i u Drugom i kada su bile izbeglice i svim pomoćima koje su bile i donacija od ljudi koji rade iz tog kraja po zapadnoj Evropi itd.

Molim vas da u narednom periodu, kada su infrastrukturni projekti, svi zajedno i sa jedne i sa druge strane ove sale, podržimo te projekte i posebno se zahvaljujem direktoru Koridora Srbije koji je svugde prisutan. Evo, danas i na Moravskom koridoru. Pozivam i ministra Malog i premijerku da zajedno napravimo povodom ovoga jedan sastanak, na primer u Golupcu, Donjem Milanovcu, bilo gde, Požarevcu i da se vidi koliko tu predsednika opština će doći, koliko će tu doći i koliko će predstavnika naroda i da se pošalje slika šta taj put znači nama. Mi smo u nekom vremenu one Jugoslavije imali i rečni saobraćaj razvijen, imali smo brze glisere koje smo zvali „rakete“, imali smo mnogo toga.

Pozivam državu Srbiju i zahvaljujem se na svemu ovome što se učinilo u ovom periodu. Sada je put Kladovo-Golubac presvučen. To je mnogo značajno za nas, mnogo je kvalitetnije, odrona je mnogo manje nego što je bilo u prethodnim periodima, sada su samo eventualno sporadični, jer ipak je to najveća i najlepša klisura u ovom delu sveta – Đerdapska klisura.

Prema tome, molim vas i molim sve kolege da budu obazrivi kada su ovakvi predlozi Vlade, kada su i ovakva kreditna zaduženja, jer ova kreditna zaduženja će vratiti novac u budžet, a nama će omogućiti bolji život, brži pristup centrima i bolju saradnju između opština, jer će nam se time put Kladovo-Beograd smanjiti za nekih 40 minuta, sa izgledom i puštanjem u funkciju sa brze saobraćajnice Požarevačka petlja-Golubac.

Dragi prijatelji, podržimo Srbiju, da ste svi živi i zdravi i glasaćemo za ovaj budžet i za ovaj predlog kreditnog zaduženja. Hvala.

Zahvaljujem poštovana potpredsednice Elvira, drago mi je što vi predsedavate, još od prošlog saziva.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imam pitanje za Ministarstvo energetike, ministarku energetike, gospođu Dubravku Đedović Negre.

Poštovana ministarko Đedović, duboko sam svestan, kao i građanin Srbije, trenutka u kome se nalazi kako srpski, tako i evropski energetski sistem, i da ste vi po stupanju na čelo Ministarstva energetike Vlade Republike Srbije naišli na nerešena pitanja koja decenijski opterećuju srpski energetski sistem, kao i mnoštvo svakodnevnih izazova koji su pred ministarstvom i Vladom Republike Srbije većma nametnuti ukrajinskom krizom.

Kako dolazim iz Kladova koje se nalazi, kao što znate, između dva monumentalna srpska hidroenergetska objekta, Đerdapa 1 i 2, njihovom izgradnjom samo Kladovo sa okolinom imalo je sijaset problema, posebno onih trajnih od relokacije kompletnih naselja, tako i do promene biodiverziteta, kao i ekosistema. U Kladovu se više ne proizvodi jedan od najboljih svetskih kavijara, niti se uzgaja najslađa lubenica bivše SFRJ. Mnoge od navedenih i nepomenutih pričinjenih šteta lečene su određenim taksama i posebno fondom rente, koja je nesretno ukinuta još 2006. godine. Do sada po tim osnovama za nešto više od deceniju unazad budžet opštine Kladovo uskraćen je za oko pet milijardi dinara. To je u ovih nekoliko godina delimično amortizovano, posebno projektima koji proizilaze iz plana razvoja Srbije 2020.–2025.

Ono što je najviše pogodilo građane opštine Kladovo je uskraćivanje poslednje beneficije od strane hidroelektrane Đerdap i EPS-a, a to je korišćenje sportsko-rekreativnog centra „Jezero“, tj. naše sportske hale u kladovskom sportu, odnosno našoj omladini koja je nažalost sve manja. Uvedeno je tzv. ekonomsko plaćanje termina, i to u iznosu od 6.000 dinara po satu korišćenja, a što je u suprotnosti i sa Sporazumom o finansiranju izgradnje sportske hale u Kladovu, a koji se najbolje vidi u članu 11. Sporazuma, što ne reći i sa dobrom praksom evropskih kompanija koje na mnoge načine iskazuju svoju društveno odgovornu politiku raznim subvencijama, posebno prema lokalnim samoupravama i zajednicama na čijoj teritoriji ostvaruju profit.

Pošto veliki broj građana opštine Kladovo živi širom Evrope, navešću samo dva primera koja sam čuo od njih, a egzaktni su - Svarovski kristali prema Tirolu i Nordiks prema Hiorodu kod Kopenhagena.

Budžetom za 2023. godinu predviđena su sredstva od dve milijarde za prevodnice na Đerdapu 1 i 2, što potvrđuje brigu države Srbije o ovim kapitalnim objektima, dok sa druge strane ogranak Đerdap i EPS svojim ekonomskim cenama dovode do nemogućnosti održavanja, čak i novogodišnjeg turnira u malom fudbalu u Kladovu. Zato bih pitao ministarku - da li je moguće da se iznađe adekvatno rešenje za ovaj problem građana opštine Kladovo?

Očekujem da će Vlada da prisustvuje kada završimo sa ovim poslaničkim pitanjima i da ovo lično predam, jer bi mnogo značilo da možemo da organizujemo turnir, jer prosto je nemoguće sve to platiti u dve nedelje. Tako da ono što je važilo do proletos i što nije u normi da bude u izbornoj kampanji, to je stvarno mimo svih pravila koja su se desila kod nas u Kladovu. Očekujem da će ministarka Dubravka biti prisutna da joj lično uručim ovo pitanje, a vi putem skupštinskih službi to uputite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice Elvira Kovač. Vi ste uvek ljubazni, bar koliko sam ja pola godine u Skupštini.

Poštovane kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, meni je danas čast da svim građankama i građanima čestitam Trivundan i Dan vinara i vinogradara, kao i Dan zaljubljenih, pa ko šta voli da slavi, mislim da je oboje slaviti veoma pozitivno i dobro, i da ima i da bude dobrog proizvoda.

Pošto nam je ovo poslednja sednica u ovom sazivu parlamenta, želim posebno da se zahvalim predsedniku Skupštine Ivici Dačiću na jednom maestralnom vođenju i na jednoj dobroj atmosferi, da se zahvalim kolegama narodnim poslanicama i narodnim poslanicima, na jednom ozbiljnom odnosu prema radu i na onome što se ne vidi pred kamerama, a to je naš odnos, tako da građanke i građani znaju da smo mi ovde imali jednu dobru atmosferu, jednu radnu atmosferu i da smo doneli mnoge zakone koji su bitni, kao što je i jedan od današnjih, a to je 100 evra za mlade ljude, bez toga kome pripadaju, da li su bogati ili nisu, kao što smo čuli maločas.

Želim da se zahvalim i ministru Malom koji je stvarno, koliko sam ja ovde, uvek dolazio i ostajao do kraja da na svoj i predlog zakona Vlade i onaj deo finansijski koji je, bude tu sa nama i da nam sve to na jedan krajnji način obrazloži onako kako to na kraju i jeste i ono što je politika Vlade Republike Srbije, a sve to na dobrobit građanki i građana Republike Srbije.

Kao što rekoh, danas mi je posebno zadovoljstvo da kao narodni poslanik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije – Ivica Dačić učestvujem u radu Narodne skupštine, pri donošenju zakona, ja ću reći kao dodatnih 100 evra za mlade ljude u Srbiji, što bi rekli, a to želim da kažem u novonastaloj šali, kao pripadnik generacije one koja pripada između 100 evra i 20.000 dinara, nas je najviše. Posebno sam ponosan na to. Pripadati toj generaciji to znači obezbediti i brinuti o mladima, a takođe brinuti i o onim starijima koji su gradili ovu našu zemlju.

Šala jeste lepa, ali pošto su ovde i ministar i uvaženi poslanik Glišić pominjali i Savez komunista, da kažem SSRN je nekada vodio računa o tim pozitivnim šalama koje su nastajale među građankama i građanima, pa se prema njima rukovodio i politički.

U ovim danima, davne 1987. godine izabran sam za sekretara SSO Kladova. To je bilo davno i znam šta je to briga o mladima kao budućnosti, mada često raznim dešavanjima to bude nivo floskule. Danas je to realnost i posebno,, nadasve iskazana briga države za svoju budućnost, a nosioci budućnosti su mladi ljudi od kojih lično očekujem da im Srbija uvek ma gde god bili bude u Srcu i da kao potomci velikana i srpske istorije nesebično pomažu razvoj svoje Srbije i svih njenih građanki i građana i da naše ime ponosno nose, ma gde bili u svetu.

Citiraću jednog veliko čoveka, koji nije dobio 100 evra i koji se nikada nije žalio na to, koji je otišao preko okeana, koji je naše ime proslavio, dok god postoji savremenog sveta i tehnologije mi ćemo biti kao Srbi poznati po njemu, a to je Nikola Tesla koji je rekao, davne 1892. godine u poseti Beogradu, sledeće reči – „Ako budem imao sreće da ostvarim, barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se tome nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.“

Dragi mladi ljudi, molim vas, nemojte da nasedate na razne priče, vama vaša država Srbija, ova Narodna skupština, Vlada Republike Srbije danas će izglasati, ova Narodna skupština tih 100 evra i da se ne zanosimo time zašto su tih 100 evra. Vi to opravdajte svojim radom u budućnosti i uvek volite svoju zemlju, a politički kako će ko šta raditi, to isto u demokratskom društvu je dozvoljeno, samo što je ono u sklopu kulturnih i civilizacijskih vrednosti.

Nisam očekivao da ću ovo danas reći u diskusiji, ali desilo se nešto, kao stari akcijaš, a mnogi su akcijaši, mislim da i ovde ima nekadašnjih akcijaša, napustio nas je jedan veliki akcijaš koga je poznavala cela bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, a to je Aleksandar Radojičić, poznat u celog Jugoslaviji kao Aca traktor. To traktor je dobio zato što je radio i gradio zemlju toliko snažno da je kao traktor i zato je dobio taj nadimak. Inače, legendarni je učesnik radnih akcija, preko smena na prostorima bivše SFRJ kao brigadir, komandant mnogih omladinskih radnih brigada, član štaba omladinskih radnih akcija, višestruki udarnik i dobitnik mnogobrojnih društvenih priznanja, istinski lider i zaštitni znak akcijaškog pokreta u kojem je ostavio neizbrisiv trag.

Dragi mladi ljudi, a i vi koji predstavljate danas ovde ispred Vlade državu, nadam se da ćemo svi i u narednim sazivima na svaki svoj način doprinositi i predstavljati, dolazim iz Kladova. Kod Kladova je čuveno akcijaško naselje Karataš, danas omladinski kamp, potreba i ono što mi svi pratimo i putem društvenih mreža, i uopšte, je da jedna akcija, kako je bila ORA "Đerdap", bude ponovo, barem na mesec dana i da se jedan vid sredstava uloži u te mlade ljudi, jer bi došli ljudi, predstavnici iz celog regiona, odnosno nekadašnje SFRJ.

Poštovani ministre, znam da ste i vi čovek koji je entuzijasta i bori se za mlade ljude, za sve ostalo što čini za sport, iznalazite sredstva, gledajte sa Ministarstvom za sport i sa Agencijom za sport organizujemo i da barem jedan mesec ponovimo radnu akciju na Đerdapu, imaćemo i turističke i svekolike benefite od toga, verujte mi na reč. Svi oni koji danas gledaju ovaj prenos televizijski i sa bivših prostora i bivše Jugoslavije, sigurno će to potvrditi.

Želim još nešto da vas zamolim pošto ste tu prisutni. Pošto smo mi pomagali penzionerima, Udruženje penzionera i invalida rada iz Kladova ima problem već par godina, a ono servisira, odnosno na njega su upućeni preko 2500 penzionera i invalida rada u Kladovu. Njima je isključena struja, njima je isključeno grejanje. Pomozite kao ministarstvo preko vaših služba u saradnji sa lokalnom samoupravom da se iznađe rešenje. Lokalna samouprava ima para. To nije veliki dug da se to reši, da se samo zakonski uokviri i da se to reši, jer to je, verujte, jedan tako benigni problem, ali može da proizvodi neke druge konsekvence. Moje iskustvo ovde, barem za više od pola godine je da mi svi vodimo brigu o svim kategorijama društva i svim organizacijama.

Tako da, očekujem od vas, zabeležite to. Znam da ste odgovoran čovek i da ćete sigurno u kontaktiranju sa lokalnom samoupravom gde je dole privremeni organ, da iznađemo rešenje da se određene dažbine koje nisu ispunjene zbog nekih drugih, da ne govorim kojih razloga, prosto, dug je za grejanje i za električnu energiju.

I danas, u 21. veku, kad ja citiram Nikolu Teslu, sramota je da Udruženje penzionera i invalida rada u Kladovu ima isključenu struju. To se prepisuje svima nama.

Znam da niko od nas nije kriv za to. Znam da ste vi prava adresa i znam da ćemo svi zajedno taj, da kažem, smešan problem rešimo i otklonimo. Ja vam se iskreno unapred zahvaljujem, jer znam, do sada ste pokazali na bezbroj mesta po Srbiji, koliko su moje informacije, da ste izašli u susret i to, lično da vam kažem, kao čovek očekujem od vas.

Na kraju, želim građanima iz Srbije da čestitam sutrašnji državni praznik Sretenje i da svima nama posebno poželim razumnu i odgovornu izbornu kampanju, svima koji učestvuju na izborima dobre rezultate, nama, neću biti neskroman, najbolje i da u ovom duhu nastavimo sa radom i da državi Srbiji omogućimo prosperitet kakav zaslužuje i njenim građankama i građanima, jer ako je neko u ovom delu Evrope i uopšte u svetu sve živo preterao, što bi rekao naš narod, preko leđa, a to je ovaj naš narod i zato su sve ove odluke koje donosimo veoma bitne.

Moj uvaženi kolega, žao mi je što nije prisutan, Glišić, i time ću završiti, je rekao kako ne treba davati 100 evra svima. U jednom momentu kao predsednik opštine u Kladovu uveo sam da svi učenici iz srednjih škola imaju besplatan prevoz. Jedan od odgovora, pošto smo mi, da kažem pežorativno, gasterbajtersko područje, pa je neko u porodici imao uslovno babu koja je primala deviznu penziju i ja sam imao prigovor kako ti ljudi da dobiju svi, jer baba, bogati, prima deviznu penziju, a ja pitam sledeće – kada dete pođe u septembru u školu, a ne daj bože baba umre u oktobru, šta ćemo?

Prema tome, dajte svima koliko se može, jer ta omladina će voleti i vratiti Srbiju i svi građani i pomozimo naše najstarije, a novoj generaciji između 100 evra i 20.000, na nama je da nastavimo da radimo i da omogućujemo svima jači budžet, odnosno BDP i da time možemo ostvariti mnoge kvalitetne rezultate za sve naše građanke i građane.

Hvala vam.

Još jedanput, da ste živi i zdravi.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, danas govorimo o setovima veoma važnih zakona, koji označavaju dalju demokratizaciju našeg društva i potvrđuju odgovornost države u više značajnih oblasti našeg života.

Najpre, pred nama je set od više, od šest zakona kojima se unapređuje izborni proces u Srbiji i ozbiljan je demokratski iskorak. Što je rezultat međustranačkog dijaloga kako je do sada više puta naglašavano u izlaganjima koleginica i kolega narodnih poslanika danas.

Iskoristio bih priliku, iskreno da se zahvalim i čestitam predsedniku Dačiću na velikom strpljenju i posvećenosti sa kojima je organizovao međustranački dijalog i okupio predstavnike opozicije za jedan sto, a u dva koloseka, čime se izašlo u susret kompletnoj opoziciji i po mojoj oceni oba koloseka su pokazala da je moguće sesti za sto i ne mrzeti svoje političke protivnike, bilo da su za EU ili nisu, a to je neizmerna…. predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića i ove Narodne skupštine.

Ako tako mogu da kažem da su predlozi zakona o kojima danas debatujemo proizvod tog jednogodišnjeg međustranačkog dijaloga vođenog u Narodnoj skupštini gde su svi predstavnici opozicije imali mogućnost da saopšte svoje stavove, daju predloge za bolja zakonska rešenja, pre svega mislim na izborne zakone na koje opozicija uglavnom ima primedbe.

Znamo da su važeći izborni zakoni doneseni u vreme kada je deo današnje opozicije vršio vlast. Tako da, sve primedbe koje su upućivali na račun izbornih zakona jesu primedbe na sopstvene zakone. To mu dođe nešto kao nova politička autofagija zakona. Autofagija je čišćenje organizma od štetnih materija, a u ovom slučaju to je predlog prečišćavanja zakona koji su oni onomad sami doneli.

Sećamo se i kako su 2000. godine insistirali na promene izbornog sistema tada je Srbija postala jedna izboran jedinica, a mandati su pripadali političkim strankama, a ne poslanicima, jer se nije glasalo za ime, već za stranku ili koaliciju koja je podnela listu. To je DOS sam promenio 2003. godine kada su socijalistima oteti mandati. Nažalost, evo i danas politički mi živimo, a DOS-a nema. Nadam se da i njegovih naslednika neće biti.

Citiraću jednu našu drugaricu koja kaže - graditeljima je potrebno znanje, rad i strpljenje, a rušiteljima samo sila. Tu silu su oni pokazali 5. oktobra, ali bi izgleda da i danas preko ulice dođu na vlast. Tom delu projektovane opozicije ne odgovara ni jedan i nikakav izborni zakon, zato bi oni sigurno i danas rekli živela ulica i sponzori dolaska na vlast sa ulice.

Pratili smo svih prethodnih meseci međustranačku debatu, ali i politička ponašanja pojedinih opozicionara koji sada otvoreno ne biraju sredstva kako bi narodu pokazali da su oni reper demokratije, da oni nose ideje boljeg života, samo što te ideje i programe niko nije video, niti pročitao osim njihovog proverenog modela dolaska na vlast, na vlast sa ulice.

Kada je ovaj set zakona u pitanju osvrnuću se na Predlog zakona o lokalnim izborima pošto dolazim sa lokala i aktivni sam akter i učesnik zadnjih 20 godina kroz razne, i kao predsednik Skupštine, i kao odbornik 16, 17 godina i kao predsednik opštine, itd, pa mi je to nekako bliže, prosto mi daje šlagort da kažem neke stvari koje su ovde možda ne obuhvaćene, a prosto i jednostavno, ta opozicija ih nije nikako stavila na dnevni red, a ona ih je donela i njoj su značajni, jer njih i ne interesuju lokali poput Kladova i poput drugih malih opština, njih interesuje Beograd, interesuje ih predsednik Republike i predsednički izbori. Na parlamentu kako tako, a ovo je samo pokazivanje kroz predloge u lokalnom zakonu, donošenju današnjeg zakona njihovog učešća, koliko njih ne interesuju da kažem male opštine koje su svet Srbije.

Dva ostala izborna zakona nose promene koje će izborni proces približavati građanima i omogućiti ih da mnogo lakše ostvare svoje izborno pravo i ovaj zakon je produkt međustranačkog dijaloga i usklađivanja sa rešenjima predviđenim Zakonom o izboru predsednika i Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Ono što je suštinski zaključak to je da svim političkim akterima, pa i celokupnoj opoziciji, olakšano učešće u izborima. Procedure su precizno definisane i u zakonima utvrđene takve olakšice da posle ovoga opozicija ako ne izađe na izbore ili ne prođe cenzus, ostaje samo nada da će nekim dekretom bez izbora dođi na vlast.

Ono što je novina u Zakonu o lokalnim izborima, a to je sadržano i u ostala dva zakona jeste to što su sada precizno uređene sve izborne procedure, postupci, uslovi, a koji su ranije bili predmet akata koji su donosili izborni organi, odnosno RIK i lokalne izborne komisije. Na ovaj način povećana je pravna sigurnost izbornog postupka.

Zatim, predlaže se mogućnost da glasač svojim potpisom podrži više izbornih lista, što do sada nije bilo moguće. Lično se nadam da će ovo rešenje biti izmenjeno, jer obesmišljava pravilo da svaki glasač ima samo jedan glas.

Danas time što je predloženo da se usvoji da mi koji smo trebali u Kladovu da imamo 840 skupljenih potpisa od dvadesetak hiljada birača, od nekih 11, 12 hiljada ljudi koje izlazi što je ogromno, a Beograd 3.000, danas ćemo po novom zakonu imati 300 i da sad u tih 300 može za dve, tri liste, onda to stvarno nema smisla, stvarno zakon ne bi ličio i ne ide nikome u prilog. A i neka ne ide nikome, ne ide demokratiji u prilog, ako ćemo i o demokratiji da govorimo na pravi istinski, iskusni način.

Takođe bih pohvalio izmene koje se odnose na mogućnost overavanja potpisa. Ovo je bitno za nas sa lokala. Osim kod notara može se overavati i u opštinskoj upravi, i u sudu, odnosno sudskim jedinicama. To je veoma značajno zato što mi u Kladovu ili Negotinu, jedan je notar, zakazuje se. Sada, izvolite, imate i opštinska uprava, ima sudska jedinica. Veoma lako, veoma brzo i sa manje potpisa.

Kad pominjem Kladovo, nemojte da zamerite, kao Kladovo vidim i Negotin, vidim i Boljevac, vidim i Knjaževac, vidim mnoge druge gradove širom Srbije, male opštine, manje opštine od velikih gradova kojima je ovo veoma značajno u izbornom procesu, i to je suština. Ovo treba pozdraviti. Ovo treba da pozdravi svaki građanin.

Mislim da o ovome diskutuju, debatuju i žele da budu oni koji nisu učestvovali u izbornim procesima i koji obesmišljavaju na ovaj način i ovim svim sugestijama koji su sa strane i koje pratimo u medijima, pratimo na raznim konferencijama za štampu, obesmišljavaju stvarno izborni proces. Onda nemojte da se biramo. Onda dajte da se neka kozačka skupština osnuje.

Na primer, u članu 43. i ovo želim građanima koji prate da kažem, danas u opštinama do 20.000 stanovnika treba prikupiti 200 potpisa, 20.000 sa 20.000 birača.

Evo, konkretno Kladovo sada još uvek po zadnjem popisu pripada grupaciji od 20 do 30.000, malo pre sam naglasio, tu treba 300 potpisa. Prema tome, to je mnogo značajno, mnogo olakšava. Na prethodnim izborima smo skupili 840, 30 overenih potpisa po jednom odborniku. Opštine koje su imale više odbornika, a iste veličine skupili su 1000,1200, izađu dve, tri liste.

Prosto je teško prikupiti potpise. Ovo sada omogućava i dozvoljava svakome ko smatra da svoju politiku treba da prezentuje građanima Republike Srbije, lokalnim samoupravama ima mogućnost da to iznese na najbolji mogući način, a to su izbori, izborna kampanja, ideje, predlozi i kadrove koje će staviti, odnosno koje će ljudi predstavljati, koji će predstavljati te ljude na ovoj skupštini.

Zakonom se omogućava i to da jedna odbornička grupa ima većinu članova …

Dobro je rešenje i to što ukoliko u skupštini postoji formirana samo jedna odbornička grupa ona može imati do polovine članova, odnosno zamenika, a ostale članove i zamenike će predlagati načelnik opštinske uprave iz reda zaposlenih koji poznaju izborni proces. Tako se onemogućava blokada rada izbornih organa.

U celini posmatrano, novi Zakon o lokalnim izbornima nudi efikasna rešenja i daje mogućnost svim zainteresovanim političkim strankama, koalicijama i grupama građana da pod istim uslovima učestvuju na izborima.

Ja bih samo dodao još na primer član 41. za lokalne samouprave, koje sada imaju… Po novom zakonu će imati izbore 3. aprila, a to je, da zapamtite, na izbornim listama je sada 40% nežnijeg pola ću ja nazvati, naših drugarica, prijateljica itd, 40%, ali u prvih pet, drugih pet, tako da znaju i da ovi što budu formirali liste o tome treba da paze i to je veliki pomak i nadam se da će i predlog amandmana koji je danas moja koleginica Snežana Paunović… uz dogovor je to odloženo, da će u nekoj budućnosti Narodna skupština izglasati da to bude 50% i ja se tome iskreno nadam.

Ali, jedna stvar mene zanima kod naših prijatelja iz opozicije koji nisu uopšte pogledali član 74. i ovde treba i mi da se zamislimo, a on kaže: „Odbornik kom je mandat prestao pošto je izabran na funkciju gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i člana gradskog veća, odnosno predsednik opštine, zamenik predsednika opštine i člana opštinskog veća, može po prestanku te funkcije podneti zahtev da mu se ponovo dodeli mandat u istom sazivu Skupštine ako postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada njegovoj izbornoj listi“.

Izvinite, molim vas, kada izaberemo predsednika opštine, zamenika predsednika opštine, članove veća, a predsednik opštine i zamenik predsednika opštine se biraju iz redova odbornika, to znači da je neko na njegovo mesto sa njegove liste još ikada slučajno se desi neko … itd. i bilo čime drugim, da predsednik opštine bude smenjen ili zamenik predsednika opštine ili član veća, e onda on treba… Trebalo je tu opozicija da predloži ako samo nije mislila na sebe i kako će da otme vlast. Trebali su to da predlože, a to je njihov… Ovo je deo zakona koji je još od prethodnih, koji je ona donela, da se može onaj koji je tada ušao kao odbornik na mesto onoga koji je otišao na mesto predsednika opštine da taj vrati mandat i da se predsednik opštine vrati u skupštinsku, jer on je kreirao i vodio politiku i bio je nosilac i prema tome, time, njegovom nemogućnošću povratka u Skupštinu jedna politika izborna za koju su građani glasali se time narušava.

Pošto sam opomenut, ja sam hteo da završim, mi ćemo glasati za ove zakone. Žao mi je što i o nameštenicima nisam rekao to što sam još imao nameru da kažem. To je dobar predlog, dobar put.

Zahvaljujem se, ministarka. To je još Branko Ružić u prethodnom mandatu… To ste zajedno određivali. To je dobro da se izjednače plate.

Želim svim građanima Republike Srbije, građankama i građanima Republike Srbije da svesno i odgovorno učestvuju na predstojećim izborima i da biraju najbolje.

Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, Hristos se rodi.

Koristim ovu priliku da svim građanima i građankama čestitam i poželim srećnu 2022. godinu.

Moje današnje poslaničko pitanje odnosi se konkretno na Ministarstvo omladine i sporta. Svedoci smo ovih dana jedne tužne globalističke predstave koja se odigrava u Australiji, na žalost nekog demokratskog sveta, koji je sebe podrasto demokratskim vrednostima, u kojem je slobodan čovek najviša vrednost. Naš planetarno najpoznatiji sunarodnik Novak Nole Đoković, uoči Badnjeg dana, u Julijanskom kalendaru pritvoren je, da ne kažem utamničen od strane imigracionih Australijskih vlasti, i tokom Božićnih dana.

Reagovali su predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednica Vlade Ana Brnabić, predsednik Narodne Skupštine Ivica Dačić i drugi. Utisak je da Ministarstvo omladine i sporta nismo čuli onako kako to zaslužuje naš Novak Nole Đukanović, više puta najbolji igrač sveta, Evrope i naše Srbije, prvi reket sveta već nebrojeno nedelja uzastopno.

Ministarstvo za sport, Sportski savez Srbije i drugi, kao potpora našem sportu i sportistima, od strane države Srbije, koja sve više i više sredstava izdvaja za razvoj sveukupnog srpskog sporta, na prvoj stranici svojih agendi i obaveza, i to pod tačkom 1. imaju za zadatak zaštitu srpskih sportistkinja i sportista.

Zašto ste tihi dragi prijatelji, iz Ministarstva omladine i sporta, čudo je da se niste javili ili oglasili? Ali to nije smetalo Vijori Čitaku, takvoj političarki sa tzv. Kosova ili bolje rečeno vekovima i do dana današnjeg otimanog Kosova, da na vest o Novakovom medicinskom izuzeću, na svom tviter nalogu objavi aludirajući na Novaka, citat iz Orvelove životinjske farme „ Sve životinje su jednake, ali neke su jednakije od drugih“, ne shvatajući da od brzine i posebno zle namere, vređa sportiste celog sveta, što pre da uvredi i zapljune najboljeg na svetu i to Srbina iz Zvečana, sa srpskog KiM, Novaka Noleta Đokovića.

Džordž Orvel, ostavio je još misli za razmišljanje čovečanstvu, jedno od njih kaže, u svetu gde je sve obmana pričati istinu je revolucionarni čin, Vijora Čitaku i svi njeni saprati ovih dana sa svih strana, treba baš to da znate, naš Nole priča, igra i živi istinu.

Nole Đoković uvek i bezrezervno podržava i navija za sportiste nekadašnjeg SFRJ i kada se god takmiče protiv bilo koga drugog iz sveta, a da nije iz Srbije. I po tome je dosledni naslednik legende šampiona Mate Parlova.

Nole je prototip reči našeg Patrijarha Porfirija, koji je u ovoj Skupštini prvi citirao Rahmetli Efendi Zukorlić – ne možeš biti svetski, ako nisi svoj. Novak je prvo svoj, pa naš i tako nadasve svetski.

Sa neizmernim poštovanjem želim da se zahvalim sudiji Entoniju Keliju, na presudi kojom je vratio vizu Novaku i time spasio demokratski obraz Australije.

Predlažem Vladi Republike Srbije da prigodno odlikuje sudiju Kelija, reči sudije Entoni Kelija tužiocu – šta je ovaj čovek, misleći na Noleta Đokovića, više mogao da uradi?

Ovo su reči koje neki mogu da upute sami sebi i da se ozbiljno zapitaju. Sportistkinjama i sportistima Srbije želim uspešnu 2022. godinu, Novaku Đokoviću da upiše 10. Grend Slem na Australijan Openu, a posebno mi je zadovoljstvo da u ime svih nas ovde prisutnih našem kolegi narodnom poslaniku Ratku Nikoliću, direktoru Rukometne reprezentacije Srbije, da sa našom reprezentacijom, ostvari najbolji mogući rezultat na Evropskom prvenstvu koje se u narednom periodu održava u Mađarskoj i Slovačkoj, i živeo srpski sport i da nas raduje u ovoj godini što više. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege narodni poslanici, poštovana ministarka sa saradnicima, moram da kažem, Mileta me uvek asocira. Dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, a to je sigurno Kladovo. Tako i vi obratite, ispred ministar dosta pažnje ka Kladovu i ka celoj toj regiji Timočkoj.

Danas je na dnevnom redu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju. Naime, reč je o veoma važnom i sistemskom zakonu koji smo usvojili u aprilu ove godine.

Ovaj zakon je veoma značajan zbog toga što se njime u potpunosti menja način funkcionisanja naše privrede, po ugledu na digitalizaciju i digitalne fakture kakve već postoje u zemljama Evropske unije.

Digitalizacija je prisutna u gotovo svim sferama života i privrede. Najprostije rečeno digitalizacija je primaran način čuvanja dokumenata u obliku pogodnom za prenos i obradu na računaru. Korišćenje novih tehnologija ubrzava sve procese i procedure, a doprinosi i transparentnosti i većoj pravnoj sigurnosti.

Kada su konkretno u pitanju elektronske fakture kojima će se zameniti klasične fakture u papirnatoj formi, one će doprineti jedinstvenoj kontroli obračunavanja PDV, što je za državu veoma važno.

Sistem elektronskih faktura biće u potpunosti besplatan, a suštinski rezultat jeste ostvarenje uštede u pogledu vremena i novca. Ovaj trend digitalizacije promeniće u velikoj meri način poslovanja, kao i samu ekonomiju.

Inače, zakon predviđa postepeno, odnosno fazno uvođenje elektronskih faktura u sistem, što je uvek pozitivno pri donošenju svih zakona, sve novine da se unose postepeno.

Usvajanjem ovog zakona, elektronsko fakturisanje postala je obaveza za sve transakcije koje se odvijaju između subjekata javnog sektora, između subjekata javnog i privatnog sektora, a odnosi se i na sve subjekte privatnog sektora, osim privatnika koji su obveznici poreza na dohodak od samostalne delatnosti i obveznika poreza na dobit pravnih lica koji su svrstani u kategoriju dobrovoljnih korisnika elektronskog fakturisanja.

Ono što je takođe važno reći to je da Zakon o elektronskoj fakturi prati jedan od strateških ciljeva i opredeljenje ove kao i prethodne Vlade Republike Srbije, a to je sveukupna digitalizacija, i na tom putu smo puno postigli. To mora da se prizna.

Uspostavili smo Centralni registar stanovništva u skladu sa Zakonom o Centralnom registru stanovništva koji ima za cilj uspostavljanje jedinstvene, centralizovane i pouzdane državne baze podataka o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku, zatim Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Centralni registar faktura koji je i uspostavljen Zakonom o elektronskom fakturisanju.

Izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju o kojima danas govorimo odnose se, pre svega na pomeranje i usklađivanje rokova, jer je potrebno uskladiti i rok u kome prestaju da važe određene odredbe Zakona o rokovima, izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kao i odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o rokovima, izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.

Moja uvažena koleginica Snežana Paunović, kao ovlašćena govorila je o Zakonu o tržištu kapitala, a ja bih samo dodao da očekujemo razvoj tog tržišta sa dolaskom još većih stranih investicija.

Ali isto tako, mi u ovom trenutku možemo da se pohvalimo i time da je Srbija 16. novembra ove godine emitovala prvu zelenu obveznicu namenjenu isključivo finansiranju ekoloških prihvatljivih projekata. Tako je Srbija postala jedina zemlja u Evropi koja je van EU, jedina zemlja na Balkanu koja je sprovela emisija zelenih obveznica.

Na dnevnom redu danas imamo i Sporazum između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam – Univerzitetska infrastruktura. Mislim da je ovo veoma značajno za našu budućnost i budućnost mladih generacija koje će se stručno obrazovati.

Za Srbiju je izuzetno važna saradnja sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, sa kojom se sprovode projekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, energetske efikasnosti.

Do sada su usvojeni brojni sporazumi i uspešna saradnja poput projekata izgradnje Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 u Beogradu, projekti Univerzitetska infrastruktura i Studentsko stanovanje, čiji su ciljevi poboljšanje pristupa univerzitetskom obrazovanju u Srbiji, kao i projekat snabdevanje vodom i prečišćavanje otpadnih voda.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope, za sprovođenje projekata unapređenje univerzitetskog obrazovanja u iznosu od 95 miliona evra, a koji se odnosi za projekat zajam - univerzitetska infrastruktura.

Potvrđivanjem ovog Sporazuma ostvaruju se određeni opšti, ali i brojni pojedinačni ciljevi. Najvažniji opšti cilj bio bi poboljšanje i jačanje kapaciteta univerzitetskog obrazovanja kroz kapitalna ulaganja, univerzitetsku infrastrukturu državnih univerziteta u Republici Srbiji.

Najvažniji posebni ciljevi projekta odnose se na izgradnju, dogradnju i opremanje državnih univerzitetskih objekata, uključujući izgradnju novih zgrada i rekonstrukciju postojećih objekata. Projekat obuhvata šest potprojekta za objekte, orijentacione površine od oko 90.600 kvadratnih metara.

Poboljšanje kvaliteta u obrazovanju i uslova za učenje za više od 13.000 studenata, primenu savremenih standarda održive izgradnje i rada univerzitetskih centara Republike Srbije, rehabilitaciju postojećih objekata radi poboljšanja sigurnosti i energetske efikasnosti i racionalizaciju operativnih troškova.

Iz zajma Banke finansiraju se radovi, oprema i određene usluge dok Republika Srbija finansira određene usluge, građevinske dozvole, administrativne takse, komunalnu infrastrukturu i zemljište, kao i druge nenovčane doprinose.

Univerzitet u Beogradu datira sa početka 19. veka, od 1808. godine, kada je Dositej Obradović osnovao Veliku školu. Formalno je Univerzitet osnovan 27. februara 1905. godine, čime je prvi srpski Univerzitet dobio autonomiju, a kada se u njegovom sastavu nalazilo tri fakulteta, Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet.

Univerzitet u Beogradu u svom sastavu ima 31. fakultet, organizacionih u četiri grupacije fakulteta, društveno-humanističkih nauka, medicinskih nauka, prirodno matematičkih nauka, i tehničko-tehnoloških nauka, jedanaest naučnih instituta.

Univerzitetske biblioteke i osam centara, studentima su na raspolaganju čitaonice, sportske sale, teretane, klubovi, prodavnice, tereni, portirnice, blagajne, magacini, perionice, TV sale, info-kiosci.

Na Beogradskom univerzitetu se danas školuje preko 85.000 studenata, na oko 150 programa osnovnih studija, kao i više od 1.700 postdiplomaca.

U školskoj 2020/2021 godini, na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija u Republici Srbiji upisano je 241.605 studenata. U kalendarskoj 2020. godini u Republici Srbiji na svim visokoškolskim ustanovama i na svim nivoima studija diplomiralo je 41.331 student. U 14 studentskih domova u Beogradu, smešteno je oko 12.000 studenata, čije školovanje pokriva budžet Republike Srbije.

Dakle, svi ovi podaci govore o opredeljenju naše države da unapredi univerzitetsko obrazovanje i uslove studiranja na državnim univerzitetima.

Ova infrastrukturna investicija potvrđuje brigu države o mladima i njihovom obrazovanju, što je šire posmatrano osnaživanje Srbije kao društva znanja, odnosno društva sa većim procentom visokoobrazovanih ljudi čija znanja treba da se ugrađuju u napredak zemlje.

Ovaj projektni zajam prati i ciljeve strategije razvoja, obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine. Krovni cilj je da se obezbedi kvalitetno obrazovanje za postizanje punog potencijala svakog učenika u obrazovnom procesu, odnosno svakog deteta mlade i odrasle osobe u Republici Srbiji.

Poboljšanje studenskog standarda kroz unapređenje univerzitetske infrastrukture, svakako će olakšati mladim postizanje najboljih rezultata studiranja.

Mi u mlade verujemo, oni su budućnost i zato znamo da investicije u mlade i njihova znanja je najbolja investicija svakog društva.

Politički odnosi Republike Srbije i Kraljevine Kambodže su veoma dobri sa razvijenom saradnjom između dve zemlje. Predlog ovog Sporazuma potpisuje 2016. godine tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Ono što je takođe veoma važno je to da Kambodža nije priznala nezavisnost Kosova i veoma smo im zahvalni na njihovom principijelnom stavu. Zahvalni smo im i na dolasku na jubilarni samit Pokreta nesvrstanih, koji je pre nešto više od dva meseca održan u Beogradu i na kojem su se okupili predstavnici više od stotinu država sveta.

Racionalno otvaranje zemlje putem ukidanja viza i opšte vizne liberalizacije sa ostalim zemljama sveta, kao što je danas slučaj sa Kambodžom, a odnosi se konkretno na nosioce diplomatskih i službenih pasoša, veoma je značajno za međunarodni ugled Srbije i njene političke i ekonomske interese.

Ponekad, kao građani, znamo da se upitamo i pomenemo neke od zemalja u smislu više od šale, pri tom zaboravljajući da svaka zemlja ima jedinstven glas u UN, kao i svaka od planetarno velikih sila. Neke od zemalja doživljavamo sa utiskom od pre pola veka, ali mnoge od tih zemalja napredovale su do neprepoznatljivosti naspram našeg sećanja o njima, dok smo mi imali i rešavali svoje probleme, baveći se većma sami sobom.

Konkretno, Kambodža i Sporazum o kome danas govorimo, ima 16 miliona stanovnika. Skupština Republike Srbije, sa predsednikom Ivicom Dačićem, Vlada Republike Srbije, predsednik Vučić, invertovali su zapuštenost spoljne politike, zapuštenu u jednom vremenu kada se nije pazilo ni na koga, već samo na sebe i sopstvene interese, ka većini zemalja sveta i obnovili prijateljstva sa tradicionalnim prijateljima. Neko to zove rehabilitacijom Titove politike. Ja ću skromno reći - rehabilitacijom pametne spoljne politike, u interesu države i svih građanki i građana Republike Srbije.

To su prepoznala i politička rukovodstva zemalja iz okruženja, većinom naslednici politike razgradnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nažalost, sa pogrešnim odnosom prema uspesima Srbije, umesto da se pridruže otvorenom pozivu da uklanjamo barijere među nama, najbližima, i zajedno nastupamo prema svetu u interesu naših građana, a sve u svrhu mira, stabilnosti i opšteg razvoja.

Poslanička grupa SPS glasaće za ovaj sporazum i predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvažena ministarka Darija Kisić Tepavčević, posebno poštujem današnje vaše prisustvo, nisam očekivao i to moram još jedanput naglasim. Mada, kod vas u Ministarstvu, pošto je državni sekretar Zoran Antić, vi ste valjda zajedno tako u gipsu, to ide, nemojte da prenosite na ostale.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS danas ću se pre svega osvrnuti na Predlog zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti koji je potpuno nov zakonski akt, kao i na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o davanju dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništva za bavljenje plaćenim delatnostima.

Mene posebno raduje zakon iz domena socijalne zaštite, jer mislim da svaki zakon koji ova Skupština usvaja, ma koliko on po nekima bio dobar ili ne bio dobar, bitno je da se usvoji i da on u praksi svojom primenom omogući korisnicima socijalne zaštite i onima kojima je to najpotrebnije i da bi kao društvo i kao država možemo da ustanovimo i neke možda nepravilnosti, nelogičnosti i da ih u vremenu menjamo. Najgore je kad nemamo zakon iz domena socijalne politike.

U raspravi će takođe učestvovati i moje kolege iz poslaničke grupe SPS. Kada je u pitanju prvi zakon, potrebno je istaći da se po prvi put izvan Krovnog zakona o socijalnoj zaštiti uređuje pitanje privremenog smeštaja korisnika usluga socijalne zaštite, a razlog je svakako davanje posebne pažnje ovom segmentu socijalne zaštite, posebno sa aspekta zaštite ljudskih prava, osetljivih kategorija stanovništva kao što su osobe sa invaliditetom i mentalnim smetnjama koje su prevashodni korisnici domskog smeštaja.

Koncept privremenog smeštaja se razvija kao novi alterantivni vid smeštaja u sistemu socijalne zaštite, a produkt je strateškog opredeljenja Srbije da se sistem humanizacije pre svega deinstitucionalizacijom ovog vida socijalne zaštite, ali i skraćivanjem boravka u ustanovama socijalne zaštite u socijalnu uključenost i proaktivnu ulogu samih korisnika.

Srbija ovo opredeljenje crpi iz obaveza koje proističu i iz našeg puta ka evrointegracijama, konkretno iz pregovaračkog Poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava, što podrazumeva usklađivanje našeg pravnog okvira sa pravnim tekovima EU. Na tu obavezu ukazuje više preporuka Evropske komisije sadržanih u godišnjim izveštajima o napretku Srbije u evrointegracijama gde se naglašava neophodnost aktivnijih mera na unapređenju položaja osoba sa invaliditetom i donošenja posebnog zakona namenjenog zaštiti lica sa mentalnim smetnjama u institucijama socijalne zaštite.

Srbija je inače 2020. godine usvojila novu strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom za period do 2024. godine, a u aprilu ove godine usvojen je i akcioni plan za sprovođenje ove strategije što je takođe naša obaveza koja proističe iz međunarodnih ugovora, kao i iz Zakona o potvrđivanju konvencija o pravima osoba sa invaliditetom koji za cilj ima unapređivanje, zaštitu i osiguravanje punog i jednakog uživanja svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom uključujući pravo na život u zajednici.

Ako se osvrnemo na stanje u Sektoru socijalne zaštite, koji se odnosi na smeštaj korisnika sa mentalnim, intelektualnim smetnjama i invaliditetom, onda možemo konstatovati da preovladava klasični domski model smeštaja. Podaci govore da je u Srbiji trenutno na smeštaju oko 20 hiljada lica, kao u državnom, tako i u privatnom Sektoru ustanove za smeštaj, osim stanovanja, ishrane i nege, obuhvataju i aktivnosti usmerene na razvijanje i očuvanje potencijala korisnika što je imperativ kvalitetnog socijalnog života i uključivanja u zajednicu.

Ono što je karakteristično za klasični domski smeštaj jesu i stereotipi i ograničenja koji ne omogućavaju aktivni odnos samih korisnika i afirmaciju njihovih sposobnosti kojima mogu i sami da unapređuju kvalitet svog života.

Takođe, sam rezidentni sistem socijalne zaštite, iako vidno napreduje u pružanju kvalitetne socijalne usluge, ipak ne poseduje dovoljno kadrovske kapacitete kako bi pružio punu podršku korisnicima domskog smeštaja da se osamostaljuju za život i brže uključuju u aktivnosti zajednice i tako sebe doživljavaju kao korisne članove društva.

Inače, domski smeštaj, posebno lica sa intelektualnim i mentalnim poteškoćama, ostaju dugo u domskom smeštaju. Izdvojeni su ponekad getoizirani, nažalost ima slučajeva neadekvatnog odnosa prema tim osobama, pa i slučajeva kada te osobe trpe različite oblike zanemarivanja i zlostavljanja. Prema nekim pokazateljima u Srbiji je dosta dug period zadržavanja osoba u domskom smeštaju. Tako je čak gotovo polovina korisnika na smeštaju duže od 11 godina, a 28% preko 20 godina.

Imajući u vidu ove podatke i ne čudi što čak 89% korisnika nema kontakte sa srodnicima ili održava retke i nepredvidive kontakte sa njima. Samo 6% redovno odlazi u posetu porodici, dok se 5% najmanje jednom mesečno viđa sa srodnicima u ustanovi. Mnogi imaju osećaj da su zaboravljeni i prepušteni sami sebi.

Upravo je dužina boravka u ustanovi pokazatelj izuzetno slabe pokretljivosti ove korisničke grupe izolovanosti u odnosu na ostatak zajednice, što značajno dehumanizuje njihov kvalitet života. Savremena demokratska društva danas su sve posvećenija ostvarivanju ljudskih prava i prava osetljivih i ranjivih grupa, a grupacija korisnika smeštaja u ustanovama socijalne zaštite to svakako jeste.

Iz tih razloga je nastala politika deinstitucionalizacije čiji je cilj da se smanjuje nepotreban prijem i dugogodišnje zadržavanje lica u institucijama, da se spreči njihova društvena izolovanost i potpuno pasivan odnos prema sopstvenom životu, pravima i mogućnostima.

Ono što je karakteristično za sadašnji model smeštaja u ustanovama socijalne zaštite osoba sa intelektualnim i mentalnim smetnjama, jeste oduzimanje poslovne sposobnosti i postavljanje staratelja koji može biti bliski rođak, ali i Centar za socijalni rad. Ovde se prema shvatanju koje je implementirano u brojna međunarodna dokumenta, a na koja se i mi obavezujemo i kao članica UN i kao kandidat za članstvo u EU, radi pre svega o medicinskom aspektu, jer se procenjuje, pre svega zdravstveno stanje, a ne i sociološke karakteristike ličnosti, odnosno mogućnosti socijalne adaptacije i učešća u planiranju sopstvene budućnosti uz korišćenje preostalih kapaciteta ličnosti.

Kao alternativa klasičnom domskom smeštaju, razvijen je koncept privremenog smeštaja u ustanove socijalne zaštite koji podrazumeva kratkotrajni boravak lica u institucijama, njihovo lečenje i habilitaciju ili rehabilitaciju sa obaveznim osposobljavanjem za povratak u zajednicu i šire društvo.

Za implementaciju ovog modela značajna pretpostavka jeste kadrovska i stručna opremljenost centara za socijalni rad, kao i organa starateljstva, inovacije znanja, multidisciplinarni pristup, promocija novih metoda i modela rada sa grupacijom korisnika usluga smeštaja su neophodan uslov. To isto se odnosi i na ustanove socijalne zaštite, ali i na druge oblike koji su prihvatljiviji i najbliži porodičnom okruženju, a to je smeštaj u hraniteljsku porodicu, a pre svega afirmacija mogućnosti ostanka ovih osoba u porodičnom okruženju. Pritom, treba imati u vidu da sve kategorije korisnika ne mogu da se vrate u porodicu, a hraniteljstvo nad osobama sa intelektualnim ili mentalnim smetnjama u našem društvu još nije dovoljno prihvaćen model smeštaja i potrebno ga je društveno stimulisati i afirmisati.

Ono na šta treba obratiti pažnju kada je ovaj zakon u pitanju, jesu odredbe koje se odnose na obaveznu saglasnost osobe koja treba da se smesti u ustanovu socijalne zaštite, bez obzira na stanje njene preostale radne sposobnosti.

To je značajna novina u odnosu na postojeći zakonski okvir i praksu koja je štićenika sa mentalnim ili intelektualnim poremećajima smatrala poslovno nesposobnim, pa samim tim nesposobnim da odlučuje o tome šta je za njegov život i njegovo zdravlje najbolje.

Sada će korisnici imati takozvanu aktivnu legitimaciju prilikom odlučivanja o smeštaju u ustanovu socijalne zaštite, bilo da je u pitanju institucionalni ili neki drugi model smeštaja. Dakle, učestvovaće u donošenju odluke o tome da li žele da budu smešteni u ustanove.

Ovakvo zakonsko rešenje se odnosi i na druge korisnike privremenog domskog smeštaja, kao što su lica koja boluju od bolesti zavisnosti i potrebno ih je smestiti u ustanovu radi lečenja, ukoliko o njima nema ko da brine u socijalnoj zajednici.

Zakon koji je pred nama, inače, definiše tri oblika privremenog smeštaja.

Prvi je domski smeštaj koji je privremen i obezbeđuje korisniku stanovanje i zadovoljenje osnovnih životnih potreba, zdravstvenu zaštitu, psihosocijalnu stručnu podršku i razvoj socijalnih veština, očuvanje potencijala, pristup obrazovanju i druge vidove podrške u svrhu pripreme za njegov povratak u biološku porodicu, odlazak u drugu porodicu, odnosno njegovu pripremu za samostalan život ili život u zajednici uz podršku, u skladu sa porodičnim resursima, njegovim potrebama i najboljim interesom deteta, odnosno slobodno izraženom voljom i željom korisnika.

Drugi je predah smeštaj kao kratkoročni i povremeni smeštaj koji se obezbeđuje kao dnevni vikend ili višednevni smeštaj, u svrhu podrške korisniku i njegovoj porodici, održavanju i poboljšanju kvaliteta života, s ciljem njegovog ostanka u porodici.

Treći oblik je smeštaj u prihvatilište. To je kratkotrajan smeštaj u svrhu osiguranja bezbednosti i iznalaženja održivih rešenja za krizne situacije.

Svi oblici privremenog smeštaja podrazumevaju veliku mobilnost sistema socijalne zaštite, bilo da je u pitanju institucionalni ili vaninstitucionalni oblik smeštaja. Tu, osim institucija sistema socijalne zaštite, imaju važnu ulogu i značaj i nevladin sektor i lokalna zajednica, koje trebaju da zajedno obezbede integralni pristup ovom humanom problemu i pokažu da društvo ne odbacuje, niti zaboravlja one kojima je bilo koji oblik društvene brige neophodan.

U samom zakonu, da ne bude da ga nismo pročitali, mislim da je zakon u principu veoma dobar i na samom početku sam rekao neophodan, ali načelo javnosti rada ustanove, odnosno pružanja usluga smeštaja u članu 9, gde se govori o javnosti rada određenih ustanova.

Pošto ja dolazim iz Kladova i mnogi od nas su iz malih sredina i posebno su na meti i uvek su pod presijom centri za socijalni rad u malim sredinama i tu ima dosta problema, a kada smeštamo određene korisnike, ne da ih mi ne smeštamo u okviru naše opštine, nego razni oblici smeštaja su negde van teritorije naše opštine, pa nekada i po par stotina kilometara od Kladova ili od drugih gradova koji su u Srbiji.

Pa, ja vas molim da u tom izveštaju, da radnici iz centra za socijalni rad, koji smeste određenu osobu negde, u izveštaju o radu koji usvaja lokalna skupština opštine, to se dešava jedanput godišnje, podnesu i pogledaju kadrovsku strukturu, ne mislim samo na kadrovsku, mislim na stručnu strukturu onoga smeštaja i uslova tamo i da to stoji u izveštaju, da odbornici lokalne skupštine imaju prilike da se upoznaju gde su im građani sa određenim potrebama smešteni i u kojim ustanovama. To bi bilo čisto da vi kao ministarstvo, inače, to je sjajno stavljeno u članu 9.

Izjava o pristanku na smeštaj, u članu 15, drugi pasus. Ovo je veoma značajno za one ljude koji će na ovaj zakon možda gledati sa neke druge tačke gledišta, koja nije sklona zakonu i rešavanju socijalne problematike u pravom smislu i kako to treba da bude, a to je: „Punoletni korisnik, bez obzira na stepen poslovne sposobnosti, odnosno zakonski zastupnik maloletnog korisnika ima pravo da izjavu o pristanku na smeštaj izmeni ili povuče u bilo kom trenutku slobodno izraženom ličnom voljom.“ To je veoma značajna stvar u ovom zakonu, tako da mu se ne može sa neke strane ništa ružno prigovoriti. Znači, ovde se odnosi na to da se može u svakom trenutku korisnik odreći te usluge i izraziti svoju slobodnu volju.

U članu 35. takođe se kaže: „Zabrana ograničenja kretanja i izolacije.“ Znači, zabranjena je primena svih mera prinude i tretmana bez pristanka korisnika, odnosno zakonskog zastupnika maloletnika. „Posebno se zabranjuje korišćenje mere ograničenja kretanja i izdvajanja korisnika u posebno opremljenu prostoriju.“ Ovo je sjajno. To su neki domeni koje treba ispoštovati u ovom zakonu.

U članu 38, ovde vas molim, znači: „Inspekcijski nadzor u ustanovama i smeštaj u procesu deinstitucionalizacije vršiće se po mogućnosti jednom godišnje.“ Potrudite se na svaki način da inspekcijski nadzor ne bude u onom njegovom izvornom smislu inspekcijski, da on bude i edukativni prema onim ljudima koji rade, jer mi nemamo toliko sada u zemlji stručnog kadra po pitanju mnogih tema koje se odnose na domove i na pitanje socijalne zaštite u Srbiji. Ali, kroz taj edukativni, kada oni znaju da će im neko doći, da će neko pogledati odnos, mi ćemo smanjiti presiju i izdvojene slučajeve koji i te kako tangiraju javnost Republike Srbije kada se nešto nemilo desi, što niko normalan, a mislim da smo mi ovde svi prisutni normalni, kao i svi građani Republike Srbije koji gledaju ovo, i to nas strašno pogađa, da sve te slučajeve izbegnemo i mogućnosti koje mogu da se dese, nekada nepažnjom, nekada jednostavno nestručnošću ili bilo čime.

Tako da, ja vam iskreno još jedanput na predlogu ovog zakona čestitam i Poslanička grupa Socijalističke partije sigurno će vam dati podršku i glasati za njega.

Drugi zakon na koji bih se osvrnuo jeste Sporazum sa Republikom Indijom koji se odnosi na davanje dozvola članovima porodica osoblja diplomatsko konzularnih predstavništva za bavljenje plaćenim delatnostima. Ovaj sporazum je nastavak plodne, višedecenijske saradnje Indije i Srbije i ranije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, uspostavljen još u periodu osnivanja Pokreta nesvrstanih, kada su se naše dve zemlje udružile u borbi protiv imperijalizma i kolonijalizma, sa motivom da očuvaju nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet.

Bez obzira na sve izazove koje savremeni svet nosi sa sobom, Srbija i Indija su uspele da sačuvaju svoje dobre odnose, koji su i danas tradicionalno prijateljski. Zvanični diplomatski odnosi uspostavljeni su još 1948. godine, ali sa sigurnošću se može konstatovati da odnosi između naša dva naroda dotiraju još iz dalje prošlosti.

Kao jedan od najinteresantnijih i najznačajnijih primera međusobnih odnosa i saradnje pojedinaca iz redova srpskog i indijskog naroda, izdvojio bih bliske kontakte čuvenog srpskog naučnika Nikole Tesle i velikog indijskog duhovnika sveštenika Svamija Vivekananda. Tesla i Vivekananda su intenzivno razmatrali određena filozofska pitanja koja su ih zaokupirala sa naučnog i duhovnog aspekta, kako bi dolazili do konstatacija koje su bile obogaćene plemenitošću duhovnika i preciznošću naučnika.

Kao svedočanstvo prijateljske saradnje među jednim od najznačajnijih predstavnika naša dva naroda, danas u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu nalaze se pisma koja je Svami Vivekananda slao svom prijatelju Nikoli Tesli. Na inicijativu srpske ambasade u Nju Delhiju lica Vivekanande i Tesle našla su se na zajedničkim poštanskim markicama, objavljenim u periodu obeležavanja navršenih sedamdeset godina diplomatskih odnosa naših dveju zemalja.

U godinama koje su sledile nizali su se brojni susreti koji su nesumnjivo doprineli jačanju bilateralnih odnosa, kao i stepenu saradnje na međunarodnom planu. Poseta Indiji tada premijera, danas predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, januara 2017. godine, poseta tada prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića maja 2018. godine, kao i poseta potpredsednika Republike Indije Venkajem Naiduom Srbiji septembra 2018. godine predstavljaju neosporno i čvrsto opredeljenje dve zemlje da intenziviraju bilateralni dijalog i jačaju međunarodnu političku i ekonomsku saradnju.

Republika Srbija i Republika Indija su više puta kroz istoriju pružale ruku prijateljstva, a dobri odnosi ponovo su potvrđeni nepriznavanjem nezavisnosti samoproglašene republike Kosovo od strane Republike Indije, čime je Indija omogućila Srbiji da nastavi da se bori za postizanje ciljeva političke integracije, a da se pri tome ne odriče svoje suverenosti i teritorijalnog integriteta, na čemu joj je Srbija večno zahvalna.

Sa posebnom pažnjom treba se osvrnuti na ekonomske odnose između naše dve zemlje koji su po svemu sudeći izuzetno dobri i koji svojim rezultatima osporavaju uverenje da ekonomska saradnja između dve države ne može biti značajna ako su one teritorijalno udaljene.

U periodu, januar, novembar 2020. godine, robna razmena između Indije i Srbije iznosila je 153,63 miliona evra od čega je izvoz iz Srbije bio, nažalost, samo 9,3 miliona evra, a uvoz iz Indije 146,3 miliona evra, što nama omogućava mogućnost još većeg izvoza i balans između ova dva podatka koje sam izneo.

Najveća Indijska investicija u Republici Srbiji je izgradnja IT parka u Inđiji u kojoj je Embassy Group iz Bangalova uložila preko 20 miliona evra. Indijske kompanije, najveće interesovanje pokazali su u industriji traktora što je potvrđeno 2012. godine Ugovorom o partnerstvu između kompanija Sonalika Group najvećeg indijskog izvoznika traktora i kompanije Agromehanika iz Boljevca. Treba istaći ulaganje vredno devet miliona evra od kompanije CG Group Indija, uloženih u kompaniju rezanac u Rumi, svečano otvorene 5. oktobra 2017. godine. Po svemu sudeći dobri odnosi Indije i Srbije odrazili su se pozitivno na sve sfere života što je i najveći cilj imperativne diplomatije.

Završio bih ovo izlaganje konstatacijom Ivice Dačića, predsednika Narodne skupštine i partije kojoj pripadam, da će Indija po svim tendencijama uskoro preteći Kinu po broju stanovnika, a ja se takođe nadam da će se Indija prateći Kinu progresivno razvijati i da će stupiti u red najrazvijenijih zemalja u svetu čime bi omogućila prijateljskom srpskom narodu da pored Rusije i Kine u redu najprogresivnijih ili što ne reći i najjačih zemalja sveta ima još jednog saveznika i iskrenog prijatelja bratsku Republiku i Indiju. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, narodne poslanice, poštovana premijerko Ana Brnabić, sa ministarkama i ministrima, želim prvo da iskoristim ovu priliku i da kažem da sam ja od letos poslanik, prosto ono što gledaju građani Republike Srbije i što veoma poštuju to je ovaj dan zadnji u mesecu četvrtak, kada Vlada odgovara svojim narodnim poslanicima na određena pitanja i to je nešto što je prihvaćeno među građanima kao ozbiljna demokratska kategorija i to trebamo da nastavimo.

Posebno želim vama da se zahvalim, jer prateći, vi ste na svakoj sednici ovde prisutni, odgovarate svima i na svakakva pitanja. Tako da, to je nešto što je pozitivno.

Smatram da mnogi od nas koji dolaze iz malih mesta imamo tada priliku da postavimo određeno pitanje, koje nas tangira i koje tangira građane i koji bi trebali da dobiju odgovor.

Moje današnje konkretno pitanje se ne odnosi samo na opštinu Kladovo, odnosi se na mnoge opštine koje su na obali Dunava. Vidim da je tu i poštovana ministarka, odnosno potpredsednica Vlade Ministarstva i energetike Zorana Mihajlović, tako da ćete me razumeti. Ja danas od vas ne očekujem kompletan odgovor, samo da znate, ja samo želim da vam ovo stavim kao jednu konstataciju koju kao Vlada Republike Srbije koja se brine o građanima, koja se brine o razvoju, što je evidentno i po putevima u Istočnoj Srbiji i po svemu onome što činite, smatram da ovo uzmete u razmatranje jer su neke prethodne vlade nama napravile jedan veliki problem koji mi imamo kao Kladovo, kao opština Negotin i druge.

To se odnosi na sledeće. Skupštine Srbije 1990. godine, donela je propis kojim se nadoknađuju štete prouzrokovane usporom voda izazvanim izgradnjom akumulacije hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“, i podizanju nivoa podzemnih voda, plavljenjem i menjanjem prirodnog režima voda, šteta na zemljištu i tako dalje. Posebnom odlukom Skupštine tada je predviđena naknada za korišćenje dobara od posebnog interesa koja je pripadala opštinama na području uspora stvorenih izgradnjom hidroelektrana „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“. Naknada se zvala Fond rente. Naknada renta se izdvajala iz cene proizvedenih kilovat sati na generatoru u svim hidroelektranama.

Iz ovih sredstava su opštine na plavnom području rešavale probleme nastale plavljenjem, odnošenje zemljišta, obrušavanjem, propadanjem puteva, potapanje i druge komunalne probleme.

Zbog čestih promena nivoa voda u akumulaciji izazvanih režimom eksploatacije vodenih potencijala za proizvodnju hidroelektrične energije u elektranama štete su svake godine sve veće.

Najveći deo opštine Kladovo pogođen je izgradnjom hidroelektranom „Đerdap 2“. Tada novonastalo jezero „Đerdap 2“ topi određene delove, pa i cela sela, odnosno mesne zajednice koje su gravitirale i gravitiraju na obali Dunava nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 1“.

Na primer, kada se u Kladovu šetate kejom ili sednete u nekom od restorana, bašte koje gledaju na Dunav, vi u stvari ne gledate u Dunav, vi gledate u Đerdapsko jezero 2.

U pitanju su konkretno mesne zajednice Novi Sip, Davidovac, Kladušnica, Kladovo, Kostol, Mala Vrbica, Velika Vrbica, Rtkovo, Korborvo, Vajuga, Milutinovac, Velesnica, Ljubičevac, Grabovica, Brza Palanka i Tekija, koja je izgradnjom HE Đerdap I relocirana, kao što je to i Brza Palanka i Vajuga itd.

Nesretnim Zakonom o rudarstvu iz 2006. godine ukinut je fond rente i to, čini mi se, predzadnjim članom Zakona o rudarstvu. Renta koju smo mi koristili nesretnim imenom, nema sigurno nikakve veze sa Zakonom o rudarstvu i predzadnjim članom, tako da smatramo i svi znamo da je taj vid rente tržišna kategorija, pa molim Vladu Republike Srbije i vas, gospođo premijerka, na čelu Vlade i sve ostale… i molim Orlića da mi oprosti za ovih pola minuta, neću onih dva minuta koristiti zato što je to jedinstveno pitanje, da u narednom periodu, to nije obaveza, da sagledamo mogućnosti da se Kladovu i drugim opštinama to na neki način nadomesti od strane Hidroelektrane Đerdap I i II.

Zahvaljujem.

Gospođo ministarka Zorana Mihajlović, pa ja nisam uopšte rekao da država ništa nije uradila, niti to imam nameru. Država je mnogo uradila u našem kraju i ovde sam u prethodnim, vi niste dolazili, ali ja sam ovde u svakoj diskusiji i pomenuo ono što predsednik Republike, Vlada Republike Srbije i ova Skupština na čelu sa predsednikom Skupštine čini u donošenju zakona i svi mi ovde prisutni u rešavanju mnogih problema.
Ja samo želim da vam kažem da su dok god postoji Đerdap I i Đerdap II, dok god postoje akumulaciona jezera Đerdap I, Đerdap II, problema će biti i problemi su konstantni dok oni postoje i tu nema zbora. To govori i struka i nauka, a i građani.
Građani uopšte nisu nezadovoljni. Nezadovoljni smo mi kao oni koji su nekada vodili opštinu i današnji ljudi koji vode opštinu, jer to je ozbiljan prihod koji smo mi izgubili 2006. godine, koji je u toj godini iznosio 60 miliona dinara, što je neka vrednost od milion evra.
Mi smo 2006. godine do danas izgubili preko dve i po milijarde dinara kroz razna davanja koje smo imali od Đerdapa. Mi danas Đerdapu, znate da ne možemo, a da prosto moramo da se obraćamo bilo kome, jer moje pitanje je konkretno, da mi iznađemo načine.
Vi ste tu u onom drugom delu gde ste pomenuli i veoma sjajno rekli da se obratimo Ministarstvu i da zajedno Vlada Republike Srbije sa Ministarstvom iznađe određene modalitete i sa EPS-om da to pitanje, što se tiče opštine Kladovo… Verujte, 2.200 hektara je potopljeno izgradom Đerdapa II, od toga 1.100 hektara najplodnijih oranica.
Da vam kažem nešto, fond rente kao takav nije koristila samo opština Kladovo, manjim delom koristila je i opština Negotin, koristila je opština Majdanpek, Golubac, Požarevac, Smederevo, Kovin, čak i Beograd i Novi Sad i to nisu za njih izdvojena sredstva kao za Kladovo, jer kod njih su manji ti problemi bili. Zbog toga vam kažem u najboljoj nameri, jer vidim i dobru volju kod vas da iznađemo to. Niste vi krivi, niti smo mi krivi, a ako ćemo istorijski, mi smo i devedesete godine doneli rentu.
Nažalost, 2006. godine neko je nesretno to našao način i modus da ukine. Mi sada na najbolji način, poruka svih građana, bez obzira na koju političku opciju, je da vidimo, jer mislim da strateški položaj Kladova i građani opštine Kladova to zaslužuju, posebno i onih 1.100 naših građana koji su u Velikom ratu uložili svoje kosti u državnost današnje Srbije.
Hvala vam.

Samo da se zahvalim ministarki. Već smo spustili tonus sa odgovorima i vidim da ćemo sigurno nešto rešiti, a to je veoma značajno za nas i sigurno će to biti na dobrobit svih građana.
Otvorili smo temu. Slažem se da ni mi, ni vi nismo krivi za to. To je neko uradio. Slažem se da ne možemo retroaktivno da vraćamo, ali vidimo šta možemo u narednoj godini da pomognemo ovim opštinama, odnosno opštini Kladovo.
Zahvaljujem i Vladi i vama, gospođo ministarka, na razumevanju i na pozivu u ministarstvo.

Poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva i Vlade Republike Srbije i uvaženi građani Republike Srbije, osvrnuću se malo na Zakon o budžetskoj inspekciji. Mislim da je to dobar zakon koji ćemo, nadam se, usvojiti i sigurno ćemo ga usvojiti.

Svaka odgovorna država odgovorno postupa sa javnim sredstvima pretočenim u budžete određenog nivoa vlasti. Republika Srbija, osim toga što odgovorno planira sredstva za finansiranje opšte države, odgovorno pristupa i kontroli zakonitog trošenja budžeta. Osim interne i eksterne revizije budžeta koju sprovodi Državna revizorska institucija, kao i svih budžetskih korisnika, primenu zakona i drugih propisa u oblasti namenskog i zakonitog korišćenja javnih sredstava i materijalno-finansijsko poslovanje vrši budžetska inspekcija kroz inspekcijski nadzor.

Krovni zakon u oblasti planiranja, pripreme, donošenja i trošenja budžetskih sredstava je Zakon o budžetskom sistemu i njime je ustanovljena budžetska inspekcija kao mehanizam kontrole zakonitog trošenja budžetskih sredstava. Sada su ustanovljena tri nivoa, a to su republička budžetska inspekcija i dva niža nivoa inspekcijskih službi, pokrajinska i lokalna, odnosno opštinska, tj. gradska.

Oblast inspekcijskog nadzora uređuje se i Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, kojima su u značajnoj meri uređena procesna pitanja koja su bitna za obavljanje poslova budžetske inspekcije, sadržina, granice, ovlašćenja, prava i obaveze pri vršenju inspekcijskog nadzora u poslovima budžetske inspekcije.

Ipak je bilo potrebno budžetsku inspekciju urediti novim zakonom, jer je bilo očigledno napraviti funkcionalniji i efikasniji sistem inspekcijskog nadzora. Ta potreba proističe iz obaveze usklađivanja ove oblasti sa evropskim standardima, što je definisano u pregovaračkom poglavlju 32 – finansijski nadzor, kojim se postavlja obaveza centralizacije budžetske inspekcije i zahteva jasno razgraničenje sa internom revizijom. Sada republička budžetska inspekcija obuhvata nadležnost i budžetske inspekcije jedinica lokalne samouprave donošenjem ovog zakona i autonomne pokrajine, dok su ove inspekcije nadležne za kontrolu korisnika sredstava lokalnog, odnosno pokrajinskog budžeta.

Ocenjeno je da je svrsishodnije i efikasnije da svi budžetski inspektori imaju isti nivo ovlašćenja, čime se doprinosi jačanju kapaciteta budžetske inspekcije, povećavaju mogućnosti efikasnijeg rada inspektora, suštinski treba da se ostvari bolja i odgovornija kontrola zakonitog trošenja budžeta.

Postojeći kapaciteti budžetske inspekcije na svim nivoima nisu dovoljni, a ni adekvatno korišćeni zbog različitih nadležnosti i malog broja inspektora. Tako na nivou opština i pokrajina u 2020. godini rade 82 budžetska inspektora, a na republičkom nivou zaposleno je 17 budžetskih inspektora, što svakako nije dovoljno za kontrolu svih budžetskih korisnika.

U tom smislu, centralizacija budžetske inspekcije koja se uvodi ovim zakonom podrazumeva to da Ministarstvo finansija vrši funkciju inspekcijskog nadzora, a ovim zakonom je definisano da administrativno preuzima sve inspektora sa lokalnog i pokrajinskog nivoa, finansira i organizuje rad budžetske inspekcije, s ciljem da se poveća efikasnost rada, modernizuje rad i poveća mobilnost, odnosno prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru.

Krajnji cilj inspekcijskog nadzora budžetske inspekcije je uspostavljanje budžetske discipline korisnika javnih sredstava i zaštita finansijskih interesa Republike Srbije, a naročito u pogledu utvrđivanja da li se javna sredstva koriste zakonito i namenski.

Centralizacija budžetske inspekcije putem preuzimanja budžetskih inspektora podrazumeva i preuzimanje svih prava, obaveza, predmeta, opreme, sredstava za rad i arhive od autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao što je urađeno ovim Predlogom zakon, dok će se rad budžetskih inspektora pratiti kroz jedinstveni informacioni sistem e-Inspektoru, koji u svom radu koriste sve republičke inspekcije i koji digitalizuje rad inspekcije i omogućava efikasno izveštavanje i praćenje toka inspekcijskog nadzora. Centralizacija budžetske inspekcije u funkciji podizanja nivoa efikasnosti javne uprave korišćenjem digitalnih tehnologija koji olakšavaju rad i kontrolu tog rada što će u ovom slučaju vršiti ministarstvo.

Mislim da je ovo dobar zakon i da time budžetski inspektor na ovaj način će veoma pomoći radu lokalne samouprave, posebno predsedniku opštine i načelniku opštinske uprave, to vam govorim kao nekadašnji nalogodavac opštinskog budžeta.

Smatram da je ovo način koji će mnogo pomoći i koji će omogućiti da određene obaveze koje ima lokalna samouprava koja vrši preko, konkretno, na primer, opštinske uprave, a veoma je interesantno da opštinska uprava obuhvata 80% sredstava kojima raspolaže budžet opštine bilo koje. Znači, načelnik opštinske uprave, odnosno direktor opštinske uprave raspolaže sa 80% sredstava opštine.

Prema tome, mnogo je dobro što se dešava centralizacija inspektora, odnosno da on bude u sastavu republičkog nivoa i da se time umanji uticaj lokalnih, da ne kažem moćnika ili bilo koga, znači sva ta sumnja se ovim zakonom odstranjuje. Veoma je interesantno da od budžeta predsednik opštine direktno i jedino raspolaže samo sa zakonskom odredbom, ne koristi svaku maksimalno, 4% od tekuće rezerve i 0,5% stalne rezerva koja je takođe od opštih prihoda. Ovo je veoma značajan pomak.

Još bih se nadovezao pošto vidim u vašem sastavu predsednika Vlade gospođu koju sam pratio par puta na televiziji, koja je objašnjavala odlično oko ovih poreza, konkretno je to bilo, odnosno o Zakonu o porezima na upotrebu držanje i nošenje dobara, odnos na koji se odnosi na ono što je sve građane koji voze automobile, određene starijih godišta, a velike kubikaže, tu je obično uvek bila jedna ozbiljna rasprava i vi ste to na svoj način ispred ministarstva, ali ja želim par stvar, ako mogu da vam sugerišem, koje ćete u budućnosti jednostavno definisanjem budžeta i boljim punjenjem budžeta Republike Srbije da polako neke stvari omogućavamo, pa konkretno i kroz ovo da se još više smanjuju ti porezi koji su, nazvali smo ih realno porezi na luksuz, što prosto ne može da bude na auto od 15 godina, koji košta na tržištu par hiljada evra, a registracija za njega je 1.000 evra. Mislim da smo mi ovim današnjim, odnosno kada budemo usvajali ovaj zakon, napravili jedan veliki pomak u susret građanima koji imaju ovaj problem, a verujte da ih nema malo, jer znate šta, zakon kad je donesen neko je već imao auto te kubikaže.

Mislim da je najrealnije da neko ko kupuje nov auto od 100.000 evra sa bilo kojom kubikažom i jedno četiri, pet godina do kojeg taj auto ima tu ozbiljnu vrednost i plaća ozbiljan porez. Ali, da kasnije kad ljudi uzimaju te aute koji su veoma kvalitetni sa 10 i 15 godina i koje je naš, naš srpski narod voli da vozi, voli Audi A6, milion tih drugih stvari, da im se omogući, jer mi smo, na primer evo ovde konkretno u predlogu ovoga stavlja se da sada automobili od 10 navršenih godina starosti, više od 10 navršenih godina, sa 40% umanjenja koje su imali sad ima 65%.

Znači, mi imamo 25%, ali ja vam predlažem pošto dolazim iz Kladova, a to je Timočka krajina i naših ljudi je mnogo u inostranstvu, a posebno u Beču, a Beč je morate priznati u Austriji jedan veoma ozbiljan grad, ima ozbiljnu poresku politiku, tamo se ima pravo na jednim tablicama imati dva automobila. Zašto vam to govorim? Zato što jedna čovek ne može u datom trenutku sa jednim tablicama plaća po onoj skupljoj kubikaži, a ono drugo koristi drugi automobil, odnosno neki džip od 25, 30 godina ili deset, nije bitno, koji mu treba za lov, za nešto drugo, za neke druge aktivnosti, ali mu je registrovan, obavlja tehnički pregled i koristi to tokom godine jer mu nekad treba mesec ili dva dana vožnje ukupno u toku godine, a pri tom zadovoljava što plaća određene takse i tehnički pregled.

Drugo, mi smo sada umanjili, na primer, konkretno u ovom primeru sa 40 smo umanjili na 65%, ali pogledajte samo razliku. Uzmite 2000 kubika 1998. neki auto i 2050, ovaj ima taksu 11.500, a ovaj ima 58.000. Vi ste sve to objašnjavali, ali morate da uđete u suštini problema koju imaju građani Republike Srbije.

Ovim ja mislim da smo otpočeli rešavanje ovog pitanja koje će biti konstantno dok postoje automobili nas vozača primerenih koji ćemo to rešavati.

Imate još jednu stavku, svi govore o automobilima, ali ja želim da vam uputim jedan apel i svih nas, reći ću nas, a znam dosta kolega koji voze motorcikle i da pokušamo da nađemo način da uvedemo da se to kvartalno registruje. Prestao sam da vozim svoj maksi skuter od 500 kubika pre dva meseca i sad ga neću voziti, uslovno negde do aprila meseca i zato vas molim da pokušamo da nađemo i tu način kao što je taj način u zapadnoj Evropi. Ne tražimo ništa više, ali ovim zakonom mi smo počeli da otklanjamo određenu problematiku.

Želim u ime građana Republike Srbije koji voze sa velikim kubikažama i od ovih koji voze motorcikle, da vas pozdravim i da vam se zahvalim na ovom predlogu za koji ćemo kao predstavnici SPS glasati.

Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, uvažena ministarko Vujović, drago mi je da vas vidim ponovo ovde i vi ste često gost ovog doma, a to znači da se radi na zakonima i to je dobro. To je dobar put i dobar pravac.

Želim da na samom početku iskoristim i da u svoje lično ime, i danas su to mnogi ovde pomenuli, da uručim saučešće porodici Zukorlić i svim Bošnjacima Srbije. Mislim da smo jednog značajnog kolegu ovde, našeg narodnog poslanika izgubili i da ćemo ga se sigurno svih zajedno dugo, dugo sećati.

Danas su na dnevnom redu dva važna zakona iz oblasti zaštite zdravlja, stanovništva i zaštite životne sredine, ali bih se i ja, kao i jedan broj kolega poslanika baš zbog toga osvrnuo na najveći svetski skup posvećen klimatskim promenama na našoj planeti. U pitanju je Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama održana ovih dana u Glazgovu.

Dovoljno je što iz medijskih informacija sa ovog značajnog skupa dobijamo vesti da su se svi zabrinuli zbog posledica klimatskih promena izazvanih emisijom štetnih gasova na našoj planeti, pre svega Co2 , što za posledicu ima globalno otopljavanje. Lično mislim, pošto su se mnogo zabrinuli da treba to da u delu pokažu i da investiraju u sve zemlje na svetu, posebno na deo Zapadnog Balkana i da se pomogne u rešavanju ekoloških problema koje imamo svi zajedno.

Ugljen dioksid i drugi gasovi sa efektom staklene bašte koji se oslobađaju u atmosferu iz različitih ljudskih delatnosti izazivaju globalno zagrevanje. Sve to ima uticaj sa sve ozbiljnijim i manje očekivanim posledicama na životne ekosisteme i biodiverzitet, posebno na zdravlje ljudi, ekonomiju i privredu.

Klimatske promene se dešavaju na globalnom nivou, a poslednja decenija je najtoplija u zadnjih 150 godina. I u Srbiji je primetan porast ekstremnih vremenskih prilika i njihovih pogubnih efekata. Nakon 2000. godine, zabeleženo je 10 najtoplijih godina od kako su u Srbiji počela meteorološka merenja.

Doprinos svetskom zalaganju za smanjenje emisije štetnih gasova svojim učešćem na samitu u Glazgovu dali su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik parlamenta Ivica Dačić. Mislim da je veoma važno da Srbija koja posmatrano svetskim parametrima nije veliki zagađivač da svoj doprinos ostvarenju globalnog cilja, a to je da se dugoročno spreči dalje globalno otopljavanje, odnosno porast temperature na našoj planeti za više od 1,5 celzijus, a predviđa se 2 za Srbiju. U protivnom, čovek će svojom namerom i neodgovornošću uništiti život na zemlji.

Kao što se saopštava iz Glazgova, potrebno je drastično smanjenje emisije otrovnih gasova smanjivanjem upotrebe uglja kao energenta, jer je najveći emiter štetnih gasova. Bilo je govora o tome da su na planeti najveći zagađivači energetski sektor, industrija i saobraćaj, što je posledica ljudskog nekontrolisanog delovanja na prirodu, a sve zbog sticanja bogatstva. Drugi smer akcije za smanjenje zagađenja jeste pošumljavanje i mislim da je ovo veoma značajan segment.

Podsetićemo da su šume pluća planete i da one nestaju vrtoglavom brzinom. Prvi razlog jeste nekontrolisana seča šuma. Drugi razlog su požari koji zbog klimatskih promena, a to su enormno visoke temperature poslednjih godina, uništavaju šume širom planete. Šume ovih godina gore i tamo gde nisu nikada gorele, u Sibiru, u Švedskoj, na Aljasci, u Kanadi, ali nažalost, i u našoj Srbiji.

Evo i nekoliko obeshrabrujućih podataka. Od kad su ljudi počeli intenzivno da seku šume oboreno je 45% drveća. Pokazuje jedna studija iz 2015. godine, oko 17% amazonske prašume uništeno je tokom poslednjih 50 godina. Konkretno, od 1990. godine, svakog sata na svetu nestane površina šume veličine 800 fudbalskih terena, a u periodu od 1990 do 2016. godine, izgubljena je ukupna površina šuma od 1,3 miliona kvadratnih kilometara, što otprilike odgovara površini Čilea.

Podaci su zabrinjavajući. Jer, šume predstavljaju prirodno skladište ugljendioksida, te kada se one poseku ili izgore u požarima veći deo ugljendioksida koji su šume biva oslobođen u atmosferu, što dodatno ubrzava proces klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

Dakle, vremena nema mnogo, niti planetu možemo da vratimo u prvobitno stanje, ali moramo da sačuvamo ovo što je ostalo, da ublažimo posledice i to svako od nas i svaka država za sebe i svi skupa kao čovečanstvo moramo da činimo. Nisu ove reči floskula. One su naš zadatak.

Ako se osvrnemo na prošla vremena mogu reći da je Srbija naporno radila u smeru ublažavanja klimatskih promena i to u oblasti pošumljavanja. Od šezdesetih godina prošlog veka obimnim pošumljavanjem u zaštiti od bujičnih poplava i erozije, takođe u cilju pošumljavanja goleti i u cilju zaštite od erozije i akumulacije gasova sa efektom staklene bašte dati veliki doprinos rešavanju ovog problema.

Tadašnje šumarske i vodoprivredne organizacije su radile brojna antieroziona pošumljavanja u skoro svim krajevima Srbije, a vrhunac te brige bila su pošumljavanja na velikim površinama, omladinskim radnim akcijama na Pešteru, Ibarskoj klisuri, Deliblatskoj peščari, Vlasini, gde su brojne goleti pretvarane u prave šume. Taj period od 1974. godine, pa omladinskim radnim akcijama od 1978. do 1988. godine, bio je najbolji period za povećanje šumovitosti u Srbiji, gde je šumovitost povećana sa 19% na 27%.

Sadašnje i buduće generacije neće zaboraviti te grandiozne poduhvate, jer je šuma najveći apsorbens gasova sa efektima staklene bašte. Zato bih pohvalio višegodišnju aktivnost Ministarstva za zaštitu životne sredine, koja budžetom opredeljuje izvesna sredstva lokalnim samoupravama za pošumljavanje neobraslih površina.

Možda ćete reći da je u pitanju moja nostalgija kao akcijaša za onim vremenima kada smo pošumljavali hiljade hektara u jednoj godini. Ja i sada predlažem da vratimo neke volonterske oblike rada, koje ne bi značile samo pošumljavanje, već i oblik socijalizacije mladih i učenje pravim društvenim vrednostima, pod jasnom državnom koordinacijom i strategijom, putem resornih ministarstava, lokalnih samouprava i posebno javno preduzeće koje to čini i danas „Srbijašume“.

Sprečavanje opasnih klimatskih promena je ključni prioritet naših aktivnosti i zajednički rad na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Potrebno je da pronađemo način da podstaknemo i privredu da radi poštujući principe zelene i kružne, odnosno cirkularne ekonomije.

Takođe, moram reći da sadašnji i prošli napori naše Vlade i preduzeća Srbije u izgradnji gasovoda, posebno preduzeća „Srbijagas“, i kapaciteta za proizvodnju obnovljive energije idu u pravcu ublažavanja klimatskih promena.

Naime, zaštita životne sredine nije samo jedan sektor, nju čine svi sektori i čine celokupan život našeg društva i celog čovečanstva. Neophodan uslov za produktivni pristup zaštiti životne sredine jeste, pre svega, podizanje svesti građana Srbije o značaju zdrave životne sredine i neizvesnoj budućnosti planete ukoliko nastavimo da se ponašamo neodgovorno.

Istina je da zaštita životne sredine nije jeftina, ali ipak postoji manja i veća cena. Manja cena je prevencija, manja cena je pošumljavanje, po jedno stablo za svakog građanina Srbije za početak.

Na samom kraju, želim da pročitam učeničku zakletvu iz 1914. godine koja kaže: „Zaklinjem se da neću uništavati drveće i gaziti vodu i gaziti travu, obećavam da neću pljuvati na pod u školi i u kući i na putu, dajem reč da neću kvariti ograde, ni nanositi kvar na građevinama, nikada neću bacati hartije, ni ma kakvo đubre po ulici, biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu, onako kako bih želeo da drugi brane moju. Obećavam da ću biti iskren i čestit građanin“. To je đačka zakletva ove države iz 1914. godine.

Mi smo jutros početkom sednice čuli ovde i da neko želi da nam pripiše genocidnost, ali ja moram stvarno sada na kraju da kažem da narod koji baštini ovakvu đačku zakletvu iz 1914. godine nema, niti može da ima genetsku predispoziciju da bude genocidan.

Želim vam uspešan rad u nastavku sednice i poslanici SPS glasaće za predložene zakone. Hvala.

Poštovana potpredsednice, kolege narodni poslanici, poštovani ministre druže Vulin sa saradnicima, poštovani građani Republike Srbije, mislim da danas ove sporazume koji su na dnevnom redu da je to veoma jedna ozbiljna potreba Srbije i da sve zemlje sa kojima ćemo potpisati sporazum i svi sporazumi su veoma značajni kako i za te zemlje, a i za našu Srbiju, na njenom putu razvoja, na putu međunarodne saradnje.

Ja ću danas govoriti o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije u saradnji u oblasti zaštite od katastrofa.

Kada dobijemo ovaj naslov, ja sam morao da u članu 4. ovog zakona, koji kaže, definicije, pa kaže - katastrofa, da ne bi metaforično neko to prevodio.. Kaže: „Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu ili tehničko-tehnološku nesreću čije posledice ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi“.

Konkretno, ovim sporazumom koji ćemo danas svi zajedno, nadam se, podržati i glasati za njega, naglašavam ovo „kulturno dobra“ i mislim da će nam Austrija, bar što se tiče UNESKO-a pomagati oko naših kulturnih dobara na KiM.

Ovde stoji u samom naslovu: „Imajući u vidu mehanizam civilne zaštite EU“, ja bih želeo da podsetim mnoge na to da smo mi nekada u onoj zemlji koja se zvala SFRJ, o kojoj je govorio Joška Broz, čijim smo nekim međunarodnim delovanjem veoma uvaženim okupili 120 zemalja, mi smo imali Zakon o civilnoj zaštiti, koji su naši do tada sugrađani i naša braća, još i pre 85 godina, kada je osveštan ovaj dom, Slovenci samo prepakovali, upakovali i dali EU i danas mi po tom zakonu faktički funkcionišemo, Zakonu o civilnoj zaštiti.

Inače, što se tiče Srbije i Austrije, mislim da treba naglasiti da se može reći da su bilateralni odnosi Austrije i Srbije uspostavljeni još 1836. godine, kada je Kneževina Srbija bila pod Osmanskim carstvom.

Drugi datum koji se uzima za početak diplomatskih odnosa je 1874. godina. U 2020. godini, to je ovo vreme u kojem živimo sada i koje bi naglasio, spoljno-trgovinska razmena je bila milijardu i 65 miliona evra, od čega naš izvoz 477,8 miliona evra, a uvoz 580,9 miliona evra.

U 2019. godini Austrija je naš 13. spoljno-trgovinski partner u razmeni roba prema kriterijumu našeg izvoza i 10. prema kriterijumu našeg uvoza.

Na snazi je oko 60 bilateralnih sporazuma sa Austrijom. Austrija je danas važan privredni i politički partner Srbiji, pozitivno ocenjuje naš evropski put i nadamo se i oni to čine i zalagaće se za proširenje EU.

Austrija ističe da je Srbija najveći i najznačajniji partner Austriji na Zapadnom Balkanu.

Austrija je zemlja sa velikom srpskom dijasporom. Beč slovi za treći srpski grad po veličini i zato je veoma značajno imati sveobuhvatnu saradnju. Sve do danas, Beč je kao kosmopolitski grad i za Srbe jedan od gradova prvog izbora kada se opredele za život i rad u inostranstvu.

Naša dijaspora u Beču je snažna, ugledna i dobro organizovana. U Austriji postoje organizovane škole srpskog jezika za srpsku decu koja su rođena u Austriji.

Posebno ističem da, pošto dolazim iz Kladova, Timočka krajina, Negotin i Kladovo imaju veliki broj ljudi, taj broj je u hiljadama, koji je, mi smo nekada govorili na privremenom radu u Austriji, ali ta naša dijaspora danas u Austriji, posebno u Beču, ističu se svojim radom kroz organizaciju srpskih klubova. Neke bih istakao. To su srpski klubovi iz mesta Prodrška, Jabukovac, Velika Kamenica itd. tako da je naša saradnja sa Austrijom je veoma značajna, posebno iz našeg kraja, pošto mi sada preko graničnog prelaza Đerdap i preko Rumunije za 200 kilometara smo kraće u Beču, nego što bismo išli preko Beograda, kao što je mnogima iz delova Rumunije bliža Italija, kada idu preko Srbije i to su neki benefiti koje mi koristimo.

Austriju i Srbiju povezuje istorija, katkad i burna. Sporazum o katastrofama je naša pozitivna budućnost, kao što je to i Dunav koji nas povezuje.

Veoma je značajno da su i Austrija i Srbija dve vojno-neutralne suverene države i da vidovi ove saradnje koji se dotiču bezbednosnih službi, odnosno sektora za vanredne situacije i MUP-a, veoma je bitno da sa jednom ovakvom zemljom sarađujemo na tom polju, a ta zemlja je pritom neutralna vojno, kao što je i Srbija.

Prisutni ministar Vulin ovde je bio u Kladovu 2014. godine u Tekiji, kada su se zadesile katastrofalna poplave i svi smo zajedno videli tu katastrofu u majskim poplavama koje su se desile u Srbiji, pa onda u septembarskim poplavama i koje najbolje pokazuju značaj sektora za vanredne situacije pri MUP-u Republike Srbije, posebno što je tada opština Kladovo stradala od bujičnih potoka i reka. Mnogi su mislili da je Kladovo potopljen od Dunava, koji su tada gledali vesti i slušali, a Kladovo je u stvari doživelo katastrofu od bujičnih potoka i reka.

Neko ko nas je posetio tada i ko nam je dao jedan… doprinos to je ovde prisutni ministar Vulin.

Hoću da ukažem da taj geografski položaj većeg dela Srbije koji je brdsko-planinski, da kažem, i paralelno sa Austrijom mi imamo tu mnogo mogućnosti i mnogo vidova saradnje na realnim i na konkretnim položajima za rešavanje tih problema, pošto mi sada pamtimo da su ove godine Evropu i mnoge zemlje zadesili požari, ali ne možemo da zaboravimo poplave, odnosno sve katastrofe koje sam nabrojao ovde, koje su definisane zakonom.

Posebno bih naglasio značaj sektora za vanredne situacije, građanima Republike Srbije da vatrogasci nisu više vatrogasci, nego su vatrogasci spasioci. Znači, ne deluju samo po pitanju gašenja požara, nego po otklanjanju mnogih situacija, od poplava, od požara, od udesa težih itd.

Konkretno, vatrogasci spasioci, radio amateri su nama mnogo pomogli u tim poplavama i to se vidi i dalje i posebno mislim da je ministar u svom uvodnom izlaganju naveo da su se naši vatrogasci u Grčkoj pokazali kao heroji i gde god su naši vatrogasci spasioci bili, tu je bila sigurnost za građane Grčke i otklanjali su se mnogi problemi i inovirali su neke načine gašenja požara koji nisu bili… da kažem najkonkretnije, patentirali su ih Grcima zato što našu teritoriju, posebno dole taj naš zahvata dosta tih šumskih požara koji su opterećujući kako za opštinu Kladovo, tako i za opštinu Negotin i Borski okrug, a vidimo da to zahvata i teritoriju cele Srbije.

Konkretno, kod nas je Odeljenje za vanredne situacije u Boru, koji obuhvata Bor, Kladovo, Negotin, Majdanpek i Donji Milanovac. Ja bih predložio Ministarstvu, ovo jeste Sporazum, ali da MUP, Sektor za vanredne situacije, ovom nizu u Odeljenju za vanredne situacije Bor, gde su pomenuti Bor, Kladovo, Negotin, Majdanpek i Donji Milanovac, doda i Brzu Palanku zato što samo opština Kladovo, bez opštine Majdanpek, odnosno Donjeg Milanovca, baštini 90 kilometara obale Dunava, odnosno to je 90 kilometara i granice i tu je mnogo predela, a Brza Palanka, nekada u neko vreme opština, a posebno ono vreme Prvog srpskog ustanka u Brzoj Palanci je na službi bio kao carinik Vuk Karadžić, a Vuk Karadžić je bio u Beču i to sigurno pravi jednu ozbiljnu paralelu. Samo apostrofiram da je ovaj sporazum veoma bitan.

Znači, tu sa jednim vatrogasnim vozilom i sa par ljudi mi bismo obuhvatili jednu celu regiju prema Miroč planini, prema Negotinu, Jabukovac, Udovica i celo Grabovičko polje sa Grabovicom i drugim, Velesnicom i do Podvrške. Sa još dodatnim pojačanjem u službi vatrogasnih spasioca na teritoriji opštine Kladovo mi bi jedan veliki deo naše teritorije zaštitili koji je na samoj granici sa Rumunijom.

Mogu da kažem da smo u vreme ministra unutrašnjih poslova Dačića otvorili upravne poslove baš u Donjem Milanovcu i sada tamo imamo Sektor za vanredne situacije i otvorili smo upravne poslove u Brzoj Palanci. Kada bismo dodali i ovo, mi bismo mogli da poboljšamo i da damo jedan doprinos i na manjem seljenju naroda iz tog našeg kraja.

Na kraju bih dodao da mi iz opštine Kladovo i opštine Negotin i drugih opština iz tog dela Srbije, da kažem severoistočne ili istočne Srbije, kako god ko hoće, geografski da je označi, mi smo od grada Beča dobili dosta određenih vatrogasnih vozila kao donaciju.

Tako da, mislim da Sporazum sa Austrijom, posebno ovaj sporazum po pitanju katastrofa, elementarnih nepogoda i svih tih problema, nama će omogućiti i dodatni razvoj i dodatnu saradnju sa našom dijasporom iz našeg kraja, koja takođe više nije dijaspora koja radi neke poslove, da ne kažem koje, nego mi danas imamo veliki broj značajnih naučnih radnika u Austriji sa poreklom iz Timočke krajine, sa poreklom iz opštine Kladovo i Negotin.

Poštovani ministre, mislim da ćete uložiti trud, kao što u sve ulažete, da pomognete da se i u Brzoj Palanci tu nešto učini i da oživimo taj kraj, u čast Vuka Karadžića, u čast Sporazuma sa Austrijom. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice narodni poslanice, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, građani Republike Srbije, govoriću o fiskalizaciji. Novi zakon o fiskalizaciji Narodna skupština je usvojila krajem 2020. godine, a njegova puna primena treba da otpočne 1. januara naredne godine. Nešto više od godinu dana ostavljeno je da se donesu podzakonska akta, i da se obveznici fiskalizacije prilagode novom modelu fiskalizacije, koji omogućava da se pored fiskalne kase, kao elektronski fiskalni uređaji koriste tableti, mobilni telefoni, obični terminalni štampači, uz primenu hardverskih i softverskih komponenti uređaja što podrazumeva i korišćenje interneta, odnosno online opcije fakturisanja prometa robe na malo.

Zakonom je obaveznicima fiskalizacije ostavljen period prilagođavanja do početka primene ovog zakona, ali je procena bila da je taj period kratak i da je dobro omogućiti fazni prelazak na novi model fiskalizacije. Takvo rešenje se nudi, upravo izmenama Zakona o fiskalizaciji, o kojima danas raspravljamo. Obveznici fiskalizacije su po novom zakonu, ne samo trgovci, već i različite zanatlije i uslužne delatnosti, odnosno fiskalizaciji podležu svi obveznici poreza, na prihode, od samostalnih delatnosti i obaveznici poreza na dobit pravnih lica, koji vrše promet na malo.

Pozdravio bih rešenje koje se nudi ovim izmenama, jer se omogućava upravo malim trgovcima i zanatlijama, koji su do sada imali obavezu da izdaju fiskalne račune, u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama, da postupno pređu na novi model fiskalizacije, koji podrazumeva i investiciju koja nije mala, u pitanju je nabavka elektronskog uređaja za fiskalizaciju, ali i kupovina softverskog programa i normalno interneta, bez koga novi model fiskalizacije neće moći da funkcioniše.

Skrenuo bih pažnju, upravo na stanje povezanosti internetom u mnogim ruralnim sredinama, gde je signal mobilne telefonije problematičan. Tako da i o tome treba voditi računa, jer je u tim seoskim sredinama imamo prodavnice, veterinarske ambulante ili apoteke, nažalost kojih je sve manje. Istini za volju, dešavalo mi se da i u sred Beograda nema signala za mobilni telefon i koristim ovu priliku, a mislim da mi koji dolazimo iz graničnih područja, i prelazimo po 250 kilometara u jednom pravcu i više, imamo priliku da tačno znamo gde mobilna telefonija i na kraju radio signal prosto srpski je u prekidu. Mi konkretno to znamo, to je velikim delom u Đerdapskoj klisuri, rumunski signal je mnogo jači i mi imamo probleme što mnogi ljudi koji dolaze u Kladovo ili Donji Milanovac, dobiju na kraju meseca velike račune. Zašto? Zato što nisu prebacili na manuelno traženje mreže i onda pređe se na automatsko, a rumunski signal je na tom području jači i onda uđu u roming i tako se povećavaju njima troškovi i dolazi do zabune, i da na kraju kažem nekih problema i to je na štetu građana.

Druga stvar, veoma je bitan taj radio signal. Mislim da mi prosto moramo i to da pojačamo, jer signale nekih zemalja iz okruženja čujemo do Jagodine, odnosno ako bismo ih stavili u centar Srbije ili negde, a naš signal ne postoji na granici. Molim vas da svi zajedno, sada i oni koji slušaju i oni koji ovde na neki način odlučuju i oni koji mogu da prenesu ovo, da se uspostavi to da prosto radio signal naših emitera, našeg javnog servisa i drugih, da se on prosto čuje na teritoriji cele Srbije u punom kapacitetu, a konkretno i mobilna telefonija, jer svi ti operateri, mi njih finansiramo, ne oni nas.

Molim vas, prosto u nekim predelima da se to popravi ili da dobiju oni neke penale. Pošto mi svi plaćamo neke penale, neke kamate ili prosto ako ne možemo da se javimo tada, neko gubi poslovno, neko gubi u nekom drugom smislu, neko možda gubi i u ljubavnom, ali nije bitno važno je da se gubi, a to se mora nadoknaditi. Molim vas, da se tu ozbiljno skrene pažnja jer će problem interneta ostaviti problem i toj fiskalizaciji koja u nekim delovima će doći do određenih problema i iznaći određena rešenja koja će to moći na pozitivan način da amortizuju.

Ovim predlogom zakona, dosadašnje fiskalne kase, obveznici fiskalizacije koji imaju više poslovnih prostora, odnosno prostorija, ukoliko sa postupkom prilagođavanja otpočne od 1. novembra ove godine kako to predviđa Zakon o fiskalizaciji moći će preostale stare fiksne kase da zamenjuju novim elektronskim fiskalnim uređajima postupno. Dakle, neće se od njih zahtevati prekid delatnosti ukoliko na dan 1. januara 2022. godine nisu zamenili svoje stare kase koje koriste u skladu sa Zakonom o fiskalnim kasama.

Ovo je dobro rešenje kojim se izlazi u susret malim privrednicima koji se bave trgovinom na malo da to usklađivanje izvrše u skladu sa svojim mogućnostima. Uostalom, cilj zakona ne treba da bude onemogućavanje bilo čijeg i bilo kog registrovanog posla, naprotiv zakon treba da bude stimulativan, podsticajan što ovom raspravom i činimo.

Novim model fiskalizacije, odnosno naplata računa u prometu na malo putem online modela treba da doprinese i borbi protiv sive ekonomije i širem obuhvatu poreskih obveznika. Na taj način se svi stavljaju u ravnopravan položaj kada je u pitanju plaćanje poreza, a direktno preuzimanje podataka o naplaćenom računu od strane poreske uprave omogućiće bolju evidenciju naplaćenog poreza ali i efikasniju poresku kontrolu. Kada na dnevnom nivou putem Jedinstvenog informacionog sistema koji vodi poreska uprava, možete znati koliko je poreza naplaćeno, onda će naravno biti lakše i planiranje ulaganja poreskih sredstava u javne rashode države, a sigurno da jedan od pozitivnih rashoda države su putevi koji se rade širom naše zemlje.

Pohvalio bih zakonsko rešenje prema kome dobavljači elektronskih i fiskalnih uređaja mogu biti samo domaća pravna lica, time štitimo domaće tržište ali bih skrenuo pažnju i na pitanje lojalne konkurencije i na ovom tržištu, jer složićemo se, to će biti ogromna nabavka za desetine hiljada obveznika fiskalizacije. Sa druge strane ogromna tražnja ovakvih fiskalnih uređaja može doprineti i razvoju domaće proizvodnje.

Podsetio bih da smo nekada na planu elektronike i elektronskih uređaja prednjačili. Ima nas koji se danas 5. oktobra sećamo da je prvi tv u boji u bivšoj SFRJ u jugoistočnoj Evropi proizvedeno u Nišu. Ipak smo mi Teslin narod.

Nešto što me je zanimalo oko fiskalizacije da čujem šta kažu mali privrednici i neki privredni subjekti koji imaju do 600 zaposlenih kakav je njihov odnos lični prema ovom zakonu koji je usvojen i danas o ovome što menjamo i produžavamo rokove. Mislim da je najbolje ono što sam od njih pokupio i sastavio koji kaže, dobra strana nove fiskalizacije što privredu oslobađa od čuvanja fiskalnih traka koje su se morale po starom zakonu čuvati tri godine, time se štedi i na trakama i na prostoru za njihovo čuvanje. Nema više ni vođenja knjige dnevnih izveštaja, sa fiskalnih kasa, koji su štampali na kraju svakog radnog dana i unosili u knjigu dnevnih izveštaja.

Dobro je što se zakonom pomera rok za uvođenje nove fiskalizacije, odnosno omogućeno je postepeno uvođenje novih fiskalnih uređaja što privredi značajno olakšava primenu zakona. Za svaku pohvalu je i što je država odlučila da finansira troškove fiskalizacije sa sto eura po fiskalnom uređaju i sto evra po prodajnom objektu. Nova fiskalizacija će omogućiti efikasnije suzbijanje sive ekonomije, jer će država lakše i brže otkriti koji privrednici ne izdaju fiskalne račune. Ovo vam čitam ono što su mi rekli, zato što mnogi privrednici žele da oni koji su u sistemu, koji plaćaju PDV, koji vode računa, da prosto tu nerealnu konkurenciju koja to ne čini na neki način suzbiju, a ovim zakonom će to biti otklonjeno.

Napominjem da se poreska uprava značajno reformisala u načinu kontrole i da je target stavila na one koji ne plaćaju porez, ali da se stvari mogu još poboljšati za one privrednike koji rade zakonito, ali se ponekad javljaju ne namerne greške i propusti.

Inspektori i ostali inspekcijski organi koji se bave kontrolom poslovanja privrednih subjekata, njihov rad trebalo bi da bude takav da kada u kontrolama uoče da su učinjeni nenamerni propusti daju rok da se oni otklone, plate kontrolom utvrđene dažbine, a da se ne pišu prekršajne prijave, ako privredni subjekti isprave nepravilnosti u zadatom roku i plate kontrolom naložene poreze. Naravno, to se ne odnosi na one privrednike koji smišljeno sa namerom utaje porez ili ne poštuju zakon.

Završiću sledećim. Mislim da je mnogo dobrih zakona, a jedan od njih je zakon koji se ovde donosi, ali da bi se on onome kome je krajnje namenjen, a to su, ja ću ih nazvati, naši mali privrednici, ljudi koji drže sami svoju radnju ili porodica, oni najviše pomažu na neki način budžetu, zaposleni su kod sebe, održavaju, to rade, itd. Mnogi od tih zakona koje mi donosimo treba naći načina da im se približi.

Predlažemo da se preko regionalnih privrednih komora, okružnih načelstva, gde su i sve inspekcije, da se sedne i da se određene stvari obrazlože i da se na taj način približe krajnjem korisniku, a ne da neko koristi određeni zakon koji mi donosimo ovde u Narodnoj skupštini sa namerom da plaši građane u nekoj uslovno predizbornoj kampanji. Ne, nego prosto na ovaj način možemo prići.

Želim samo da sa ovim završim i da pozdravim rekonstrukciju puta Kladovo – Donji Milanovac, pošto sam ja sveže, jutros prošao i da zamolim ministra, ovde prisutnog da malo pogledamo, možda je došlo do loše procene koliko Donji Milanovac – Golubac će biti investiciono, ali da se i taj deo… onda bismo se mi otvorili i na najbrži način mogli sa putem koji će biti brze saobraćajnice, Golubac – Požarevačka petlja na autoputu za Beograd, da prosto i mi ka Beogradu stižemo u neko pristojno vreme i bez gužve.

Jednostavno, to moramo da pozdravimo izgradnju puteva koji su u Timočkoj krajini, Negotin – Zaječar, Zaječar – Knjaževac, itd. Sve je to u sklopu onoga što činimo svi zajedno ovde donoseći zakone i ovog tipa koji rešavaju poresku politiku iz kojih mi crpimo najviše sredstava.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, akademiče Zukorlić, uvažene koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, poštovana ministarko Gojković, ministre Popović, mislim da danas smo svi dosta toga rekli i dosta se toga ponovilo u našim diskusijama, ali toga nije na odmet i mislim da je danas diskusija u ovom parlamentu nekako odiše jednim mirom, jednim spokojem.

Za našu Srbiju je veoma bitno što smo mi i ovo što sada ja diskutujem, a predsedava akademik Zukorlić, a ovakva je atmosfera. Znači da rad naše države i naših odnosa i svega onoga što treba Srbiji da bi se gradila i da bi svi ljudi koji žive u Srbiji dočekali bolje i još bolje, mislim da je to danas i te kako bitno za sve nas i to je slika koju treba da pošaljemo danas iz ovog parlamenta.

Kada me budu pitali, ja sam par meseci narodni poslanik, ali kada me budu pitali, pošto se neki možda i smeju ovom parlamentu, šta ste vi to glasali? Meni je žao što nisam bio kada se glasalo o ćirilici, jer sam bio od kovida, i želim da iskoristim priliku da se zahvalim osoblju medicinskog centra Kladovo na jednoj brizi i svim medicinskim sestrama, reći ću da smo glasali za Zakon o ćirilici i glasali smo o Hilandaru i t o će biti dovoljno.

Sve drugo što smo radili, radili smo takođe na dobrobiti Srbije, ali ovo će ostati za pokolenja i mislim da na to treba da budemo ponosni i vi, gospodo ministri, posebno vi, gospođo ministarka Gojković. Mislim da je ovo kruna vašeg rada i da to treba ostati. To će se negde zabeležiti. Kada prođe sve, to će neko i čitati, pa će možda i neku doktorsku disertaciju reći tada kako je neki parlament i kako su neki ministri to predložili u nekih 800 i više godina od postanka i nastanka manastira Hilandar.

Velika je čast za svakog od nas da danas govorimo o Hilandaru, jednom od najznačajnijih duhovnih i kulturnih sedišta srpskog naroda. Od 1198. godine, kada su ga osnovali veliki župan Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, i njegov najmlađi sin Rastko, u monaštvu Sava, pa sve do danas Hilandar je čuvar naše pravoslavne tradicije i neprocenljivo vredne kulturne baštine.

U Hilandaru je osam vekova naše istorije. Hilandar je od osnivanja do danas neprekidno nastanjen, pa dodaću i ovde, mislim da po tipiku Svetog Save, i monasi na Hilandaru su preko 400 godina, kada bi sabrali sati koliko se mole, mnogo su stariji nego mnoge velike zemlje koje ponekad su prijatelji, a nekad su neprijatelji Srbiji.

Njegova monaška zajednica zaslužena je za širenje srpske pismenosti i kulture. Velika je zasluga hilandaraca i za razvoj srpske književnosti i sakralne umetnosti.

Hilandar je naš neprekidni istorijski podsetnik na utemeljivače srpske države i crkve evo već više od 800 godina.

Kada govorimo o Hilandaru kao našem neprocenljivo vrednom nacionalnom blagu, onda polazimo od vrednih, starih i retkih knjiga, od Karejskog i Hilandarskog tipika Svetog Save, od bogate biblioteke, od najbogatije riznice ikona, ali i od izuzetne arhitektonske i građevinske lepote ovog manastirskog kompleksa.

Hilandar je drevno najsjajnije svedočanstvo srpske legitimnosti među istorijskim narodima. Po broju čudotvornih ikona koje se čuvaju u Hilandaru, Hilandar je na prvom mestu u vaskolikom hrišćanskom svetu, zapisao je blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović.

Mnogi iz naučnog sveta koji su došli u dodir sa Hilandarom i proučavali ga, smatraju da je Hilandar jedan od prvih univerziteta, a sigurno je prvi srpski univerzitet.

Sveta gora Atonska sa svojih 20 manastira ima status Autonomne monaške republike i po tome je jedinstvena u pravoslavnom svetu. Ova velika monaška zajednica pod direktnim je protektonatom Vaseljenske patrijaršije. Zbog istorije pravoslavlja koje čuvaju svetogorski manastiri, zbog toga što su svi oni svojevrsne riznice kulturnog nasleđa starog više od 1000 godina, Sveta Gora se od 1988. godine nalazi na Listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom UNESKO-a, a Sveti manastir Hilandar posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice spada u prvih pet manastira po časti i značaju od 20 glavnih manastira na Svetoj Gori. Prvi je Velika Lavra, drugi Vatoped, treći Iviron, četvrti naš Hilandar i peti Dionisijat i tako do 20.

Na Svetoj gori i u samom Hilandaru trag su ostavile gotovo sve vladarske porodice našeg naroda – Nemanjići, Mrnjavčević, Lazarevići, Brankovići, Crnojevići, Obrenovići i Karađorđevići. Nebrojeno članova tih porodica su se podvizili kao hilandarski monasi. Hilandar je posebno mesto u duhovnom životu pravoslavnog sveta ne samo Srba. O tome svedoče mnogobrojne pokroviteljske povelje ruskih careva. Car Ivan Grozni je stekao zvanje drugog ktitora Hilandara. Hilandar su pomagali moldavski i vlaški knezovi. Dubrovačka republika je vekovima pomagala i odvajala sredstva za Hilandar, a interesantno je i nadasve istinito da je, kako kažu, neka albanska vladarska porodica Kastriot poštovala Hilandar, te su kao hilandarski monasi sahranjeni otac i braća Skenderbeg. Grob Skenderbegovog brata Repoša nalazi se u glavnoj crkvi manastira Hilandar, i to mislim da treba spojiti sa ovim današnjim vremenom i da se tamo neki smire, jer im vreme nije i opšte današnji svet ne treba da ide tim pravcem koji danas žele tzv. oslobodioci Kosova.

O Hilandaru je srpska država brinula nekada manje, nekada više. Usvajanjem ovog zakona svrstavamo se kao generacija koja je više pomagala. Pomoć države je neophodna, naročito od požara koji je izbio marta 2004. godine, kada je veliki deo manastirskog kompleksa stradao.

Država je u proteklih nekoliko godina izdvajala značajna sredstva za obnovu Hilandara, ali će se sada usvajanjem ovog zakona obezbediti stalna podrška i pomoć Svetom manastiru Hilandar.

Kako bi se sačuvalo ovo neprocenjivo vredno kulturno i istorijsko nasleđe, manastir treba potpuno obnoviti, rekonstruisati i očuvati sve vredno u njemu, zato je pomoć države dragocena i neophodna.

Osim naše obaveze prema osnivačima Hilandara, da manastir i sve njegove vrednosti sačuvamo, mi kao država pokazujemo i odgovornost prema svojim potomcima, kojima treba i ovu duhovno-kulturnu i istorijsku vrednu građevinu da predamo kao najsvetiju vrednost.

Danas država Srbija pokazuje upravo tu odgovornost, ali i opredeljenost da čuva Hilandar, kao mesto našeg kulturnog i nacionalnog identiteta. Zato pozdravljam predlog Vlade da se donese poseban zakon o zaštiti Svetog manastira Hilandara, koji će omogućiti redovno i sigurnije finansiranje iz budžeta Republike.

Gradeći Hilandar, mi smo gradili državu, obnavljajući Hilandar, mi smo obnavljali državu, neki će reći nebesku, reći su skromno, mi smo gradili ovozemaljsku. Gradeći ovozemaljsku i obnavljajući je, naši istaknuti neimari, ratnici oslobodioci, utemeljivači naše državnosti, državnici pod čijem je vođstvom oslobađana i nanovo ustajala naša Srbija, svoje čestite duše ugradili su u nebesku. Za obe, i ovozemaljsku Srbiju i nebesku Srbiju, Sveti manastir Hilandar, kao kandilo svih nas pred Bogom za naš narod svetli, kao i za svakog dobronamernog i bogougodnog čoveka sa ovih prostora, na radost našeg postojanja i čojstvene budućnosti naših pokolenja.

Sveti Sava poručio je u Hilandarskom tipiku – Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci. Usvajanjem zakona o Svetom manastiru Hilandar, mi smo svi zajedno tvorci i dela u korist naših pokolenja.

Mislio sam ovim da završim, ali me jedna diskusija, prva od gospodina čestitog muftije Zukorlića, najpozitivnije iznenadila. Ja sam veoma radostan zbog nje i mislim da se muftija Zukorlić, akademik Zukorlić, naš kolega poslanik, naš sugrađanin u Srbiji, i ja se nadam od današnjeg dana i veliki prijatelj svih nas, on se svrstao u red Ise Mahmutovića, koji nije hteo da ruši ovom današnjom diskusijom, Isa Mahmutović nije hteo da ruši kapelu na Lovćenu Njegoševu. Vi ste se danas ovom diskusijom, akademiče, tu svrstali.

Posebno pomenuvši patrijarha srpskog Porfirija, ja ću njegovu jednu iz njegovog govora, na koju ste nas upozorili da svi čujemo i svi koji se bavimo politikom i da svi razmislimo o njegovom govoru i da ga primenimo. Patrijarh Porfirije je rekao jednu rečenicu iz tog njegovog govora, koji je stvarno bio veličanstven, a vi ste to odlično prepoznali – Ne može se biti svetski, a da nisi svoj.

Mi smo danas svoji i bićemo sutra, kada izglasamo Hilandar, a time i svetski. Da ste mi svi živi i zdravi, hvala vam.