Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9359">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih da se ne stavljaju neke reči u usta koje nikad nisu izgovorene od strane SNS, ali sada konačno sam shvatio da ovaj amandman ne može da se prihvati. Ne samo što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, nego zadirete u pravo jedinica lokalne samouprave, a to je, izvinite gospodine Đeliću, ne mogu da okarakterišem kao ništa drugo nego kao rušenje ustavno-pravnog poretka u Srbiji. Znate i sami da bismo imali velikih problema sa Evropskom komisijom kada bismo naterali lokalne samouprave da rade tako nešto. Njihov položaj definisan je Ustavom i zakonom i mi u to nemamo prava da se mešamo. Možemo samo da im prenosimo naše nadležnosti i sa prenosom nadležnosti da im damo određene poverene prihode, da bi te prenete nadležnosti izvršavali. To takođe dobro znate. Sad odjednom – hajde da ih mi nateramo kako će oni da se vladaju.
Nemam ništa protiv, ali verujte, to već nije u skladu sa zakonom, sa Ustavom. Nama kolena ne klecaju, samo znam da se mnogima iz bivšeg režima ruke tresu zato što su ih gurali tamo gde ne treba.
Završiću samo u jednoj rečenici. Zašto vi iz DS bežite da priznate da je ovo najbolji zakon o javnim nabavkama koji ste do sad imali u rukama?
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno neke stvari više ne mogu da razumem. Vlada je predložila izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama u januaru mesecu, čini mi se. Kao očekivani efekti donošenja tog zakona bile su neke uštede. Čini mi se da je govoreno o uštedama od 200 miliona evra. Demokratska stranka, koja je tada bila stožer one vlade, na taj zakon koji je predložio Mirko Cvetković nije dala ovaj amandman.
I sad hoće da ono što su oni propustili, mi prihvatamo. Znači, ovde je jedna priča više politička koja nema veze sa Zakonom o javnim nabavkama. Voleo bih da u onom pravom obliku neko kaže koje su mane i nedoslednosti, manjkavosti ovog zakona. Manite se više toga kako će sredstva iz budžeta koja se ostvare, uštede koje se ostvare prilikom primene ovog zakona, hoćete da odredimo kako će biti trošena. To pravo ipak pripada vlasti.
Sada, da li je bolje davati jednokratnu pomoć ili višekratnu, ili ulagati u poljoprivredu, ulagati u industriju, ulagati u nova radna mesta i smanjivati broj lica kojima je pomoć potrebna. Mislim da je ovo važnije, a ovo što vi predlažete nikako drugačije ne mogu da nazovem nego jednom najobičnijom političkom igrom.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Ostojić je govorio o Zakonu o javnim nabavkama, govorio je o tome da su navodno u novinama pisali kako je Zakon o javnim nabavkama promenjen pod uticajem nekih interesnih grupa. Takođe, taj isti gospodin je mogao da pročita i Nacrt zakona koji mu je dat, odnosno dat njegovoj poslaničkoj grupi 15 dana ranije nego što je ušao u skupštinsku proceduru, a ne novine.
Što se tiče, da li je promenjen? Razlika između tog nacrta zakona koji su dobili svi šefovi poslaničkih grupa i ovog predloga koji je ušao u skupštinsku proceduru, bio je promenjen samo na osnovu direktiva EU koje su, znači, oni tražili da ubacimo u zakon. Ako su direktive EU, interesne grupe, onda ja ne znam šta da govorim za vas.
Kratak ću da budem.
Gospodine, da se ne obraćam lično, da ne kršim Poslovnik, ja se izvinjavam, ali već ako vas se neka tema dotakne, ovo je poslanički zakon, nije zakon ministarstva, Vlade, nekog državnog organa, ovo je poslanički zakon.
Bio je nacrt zakona koji je bio na sajtu SNS. Formirana je radna grupa u kojoj su učestvovale, ne iz jednog organa, nego iz više organa. Bio je upućen poziv svim političkim strankama da učestvuju u izradi tog zakona. Neki su prihvatili, neki nisu.
Evo, budite uvereni da kao član radne grupe za izradu Zakona o javnim nabavkama, Nacrta zakona o javnim nabavkama, niko nikad nije vršio pritisak iz neke interesne grupe, pod uslovom da je taj pritisak ostvaren u zakonu. To možete i da proverite. Petnaest dana je bio zakon u skupštinskoj proceduri, a svi šefovi poslaničkih grupa su dobili nacrt zakona 15 dana pre nego što je ušao u proceduru.
Znači, mesec dana ste mogli da razgledate zakon, mesec dana. Nema bitnih izmena, ono što su dobili šefovi poslaničkih grupa i ono što je na kraju ušlo u skupštinsku proceduru, ništa što može da promeni suštinu zakona ili neko da ostvari neko pravo koje mu ne pripada.
Dame i gospodo narodni poslanici, svega i svačega sam se naslušao. Ponovo se vraćamo na neke priče koje su ispričane i koje su dokazane više puta, da nisu utemeljene na činjenicama i da postoje određene osnove. Čuo sam čak da je zbog Zakona o NBS Srbiji pao kreditni rejting, a kreditni rejting je pao zbog zaduženja koji je napravila Vlada Republike Srbije, koju je predvodio Mirko Cvetković. Sada raspravljamo oko investitora i raspravljamo oko dozvola, pa me interesuje da li iza tih investitora, recimo, stoji bivši direktor NIS, gospodin Dimitrije Vukčević, pa me isto tako interesuje da li iza tih investitora, koje toliko branite, stoji bivši ministar energetike Goran Novaković? Interesuje me da li iza tih investitora stoji i bivši ministar energetike i bivši guverner Narodne banke, odnosno da li stoji i njena sestra iza gospođe Kori Udovički? Koga vi branite? Stranačke kolege? Dozvole koje su dobijali na osnovu političke pripadnosti i monopola? Ništa više.
Vi ste čudite kako su izdate tolike dozvole, a ništa nije urađeno. Pa trguje se sa dozvolama i sa firmama i kako god hoćete.
Gospodo iz DS, kako ste vodili, pokazali ste. Više puta sam vam rekao da ste vi vašu priliku imali i niste je iskoristili. Budite sigurni da mi našu nećemo da propustimo.
Sve je to lepo rečeno i pomirljivim tonom, ali ne dobih odgovore ko stoji iza tih investitora. Ako su to ministri za koje ste vi glasali, ako su to guverneri za koje ste vi glasali, pa valjda se i međusobno poznajete. U tome jeste poenta.
Ako hoćete nekoga da branite, nemamo ništa protiv. Investitore? Hajde da branimo investitora, ali da vidimo šta su to zaista oni investirali, šta jesu, a ko drugi stoji iza tih investitora kojima niko oči nije video. O tome se radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam ko je crtao taj grafikon, možda je i tetkin, ali hoćete da kažete da je kredit na godinu dana jeftiniji od kredita na 10 godina? Da li me u to ubeđujete? Ništa, onda idite u neku banku i ubeđujte njih. Koliko su kratkoročni krediti – 22, 24, 26 i 30% za dinare. Koliko su dugoročni ili na srednji rok, pet godina – 15, 16, 17%. Šta, nije tako? Idite, proverite u bankama bez devizne klauzule koliko koštaju ili tzv. popularni minus. To je kratkoročni kredit.
(Božidar Đelić, s mesta: Nemoj da se brukaš.)
Ne, ne brukam se.
Idite, proverite koliko je kredit na godinu, dve, tri ili na pet, pa ćete da vidite da se iznos kamate smanjuje sa dužinom otplate kredita. Ima jedna prosta ekonomska logika, a ta logika je – plasirana su sredstva, umesto da stoje u depozitu banke koji ne oplođuje ništa. To su elementi logike. Zato su krediti na duži rok jeftiniji zbog obezbeđenog plasmana.
Kada je tako što vi sada tvrdite, pokušajte u bilo kojoj banci. Mi smo imali zakon pre godinu i po dana, Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Zašto su banke naplaćivale kaznene penale ako hoćete da raskinete ugovor sa bankom, odnosno prevremeno da otplatite kredit? Zato što im ugrožavate taj plasman.
Nemojte tako. Ako je tako bilo u srednjoj školi, interesuje me od kada?
Ne znam zašto biste išli kod gospođe Tabaković. Ona je DS, vašim guvernerima očitala lekciju kako se vodi Narodna banka i to u kratkom vremenskom periodu.
Ovo što vi sada hoćete da predstavite i da pričate, zamolio bih vas da izađete jednom iz tih šablona koje vodi politika i da se ne pojavljujete kao savetnik nekog preduzeća, pa zahvaljujući privilegovanim informacijama izađete iz nekog posla 10, 11 miliona evra bogatiji nego što ste ušli i da se bez tih privilegovanih informacija snalazite na tržištu prometa robe i usluga, da jurite kredite ne zato što ste Božidar Đelić, nego što ste običan čovek koji traži posao i hoće da obezbedi sredstva za svoje preduzeće. Onda možete da mi se javite koji su elementi poslovne politike, kako se reaguje na tržištu, koji su rokovi za kredite na godinu, dve, tri i pet i kolike su kamate.
Još nešto, to što vi pričate da je vreme faktor koji košta, jeste, ali još više košta kapital koji nije plasiran. To morate da se složite sa mnom.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada neko raspravlja više o tim kreditima i kolike su kamate, prvo mora da zna da kada hoćete da aplicirate za kredit, mora da vam se utvrdi vaš bonitet. Bonitet se utvrđuje na osnovu prometa koji taj koji podiže kredit ima. Određuje se na osnovu broja zaposlenih, imovine koju ima, dobiti koju ostvaruje i na kraju, koliko je do tada bio zadužen.
Sada hoćete nama da kažete kako smo mi ti koji smo krivi za loš bonitet naših javnih preduzeća.
Kredite ste podizali, novac trošili, a sve ostalo uništavali.
Sada ću da vam kažem šta sve u Požarevcu ne radi. Ne postoji više "Rekord-protektiranje", ne postoji više Auto-kuća "Šumadija", ne postoji više mlekara koja je distributivni centar, ne postoji više "Voće-produkt" Požarevac, ne postoji više Mesna industrija Požarevac, ne postoji više Fabrika poljoprivrednih mašina "Morava", ne postoji više Fabrika tekstila "Moravka". Da nastavim? Hoćemo li Beograd? Hoćemo da pričamo o rekordu u Beogradu? Hoćemo da pričamo o IMT Rakovica? Hoćemo da pričamo o "Zmaju". To je kolko toliko radilo kada ste vi na obećanjima od šest, sedam milijardi dolara ili maraka, ne sećam se više ni ja, o boljem životu, obećanjima koje ste davali ako jedan režim promenite, na tim krilima ste došli. Sve je to koliko toliko bilo u funkciji, a sada više nije ni u kakvoj funkciji.
Kada već spominjete procente, neko od vaših kolega reče da razlika između liste SNS i DS bila je 1%. Neću sada da ulazim u taj detalj. Sada se malo razlikuje, sada je 2,5 ali nije u procentima, nego 2,5 je razlika u popularnosti vas i nas.
Kada mi neko spomene Jezdu i Dafinu, ne znam kakvu odgovornost mogu da imam u tome? Pogotovo ni te stranke u kojima sam tada bio, nisu bile na vlasti.
Kada neko još pomene banke, setim se i "Agrobanke", u jednom dahu. Za malo više od godinu dana nekoliko mangupa je opljačkalo 350 miliona evra, za vreme vaše vlasti.
Kada je u pitanju taj čuveni uvoz struje, 450 miliona štete, zato što su kupili gospoda Vuk Hamović i Goran Lazarević struju od Bugarske, nisu imali kome da je prodaju, a mi smo imali dovoljno pa smo uvozili nepotrebnu struju i prelivali naše hidroakumulacije.
Ne možete da kažete da ste na vlasti od 2007. godine. Boris Tadić je bio predsednik Republike i 2004. godine. Samo nekoliko meseci posle republičkih izbora.
Kada spominjete više kantice i flašice, to ne mogu da sporim da nije tačno, ali isto tako je sada tačno, da mnogo manje ljudi kaže da sipa gorivo u svoja vozila nego što je to bilo onda.
Ako malo pogledamo šta je sve urađeno, ono što najviše smeta jeste što su fabrike zatvorene. Zatvarane su bile po dolasku vas na vlast. Koliko je ljudi ostalo bez posla?
Jednom prihvatite tu odgovornost. Vama je narod dao priliku, poverovao vam je. Vodili ste zemlju, vidimo kako. Više da ga prevarite ne možete. Možda neka druga demokratska stranka, a vi ova sadašnja ne. Zato ste izgubili na izborima. Zato i sada toliko kritikovan Tomislav Nikolić koji je predsednik Republike i narod mu očigledno nije zamerao to što mu se dešavalo, koliko vama zamera kako ste vodili zemlju u proteklih 12 godina.
Dame i gospodo narodni poslanici, na završetku Drugog redovnog zasedanja u 2012. godini, Skupština Republike Srbije raspravlja i odlučuje o Zakonu o javnim nabavkama. Mogu da kažem da je to zakon koji je još prošle godine u februaru poslanička grupa SNS uputila, da je to bilo jedno od obećanja koje je SNS u predizbornoj kampanji dala građanima, pa smo na osnovu svega toga krajem avgusta, početkom septembra meseca uradili Nacrt predloga zakona o javnim nabavkama.
Bilo je razmišljanja da li postojeći zakon popravljati ili uraditi jedan potpuno nov zakonski predlog. Neko naše mišljenje je da zbog drugačijeg funkcionisanja regulatornih tela koja treba da sprovode i nadziru postupak javne nabavke, da je bolje napisati novi zakon, nego ići na izmene i dopune postojećeg zakona.
Po utvrđivanju Nacrta, SNS je organizovala jednu široku javnu raspravu o Nacrtu zakona o javnim nabavkama, u koju su mogli da se uključe svi koji su to želeli, bez obzira da li im je delatnost bila vezana za postupak i sprovođenje javnih nabavki, do onih koji su se bavili time kao naučnim radovima ili imali neka određena iskustva nekih drugih zemalja koja su u toj javnoj raspravi mogli da predlože i radnoj grupi, koja je utvrđivala Predlog odluke Zakona o javnim nabavkama.
Mogu da kažem da je bilo i saradnje sa Evropskom komisijom, odnosno da je najveći deo direktiva EU koje regulišu postupak javne nabavke implementiran u predlog zakona, tako da možemo da kažemo da ovaj predlog zakona u jednoj velikoj meri, mnogo više nego dosadašnji zakon, ima preporuke i direktive EU.
Ono što možemo da kažemo da je jedna od najvažnijih stvari u ovom zakonu, da sva ona loša iskustva koja imamo sa važećim zakonom, pokušali smo da predlogom novog zakona potpuno eliminišemo. Potpuno smo svesni da će zakon kada uđe u primenu možda pokazati određene slabosti, tako da smo spremni da prihvatimo odgovornost za te slabosti u narednom periodu, da otklonimo, zato što se pokazalo u dosadašnjoj praksi da iako imate najbolju nameru, iako sakupite oko sebe ljude za koje mislite da su najbolji u toj struci, dešava se da zakon kada uđe u primenu pokaže određene nedostatke i slabosti.
Takođe smo i spremni da, u postupku donošenja zakona, sve vaše amandmane, koje su kolege poslanici predložili, pažljivo razmotrimo i ako su stvarno opravdani i poboljšavaju kvalitet zakona, prihvatimo kao predlagači zakona.
Inače, sam rad radne grupe i zašto zakon usvajamo baš na kraju Drugog redovnog zasedanja u 2012. godini jeste baš zbog rada radne grupe na izradi zakona, zato što smo bukvalno za svaku primedbu, koju je bilo ko uputio, pokušali da utvrdimo da li je opravdana i ako jeste, da na najbolji mogući način stavimo u Predlog zakona o javnim nabavkama.
Ovaj zakon prvo mora da definiše i uredi šta su to sve javne nabavke i na koji način. Mogu da kažem da je dosadašnji postupak bio delimičan, odnosno nije bio potpun. Koje su to novine koje ovaj predlog zakona obuhvata?
U Srbiji se prema evidenciji, u čiju tačnost osnovano sumnjamo, troši godišnje oko dve milijarde i 700 miliona evra na javne nabavke, što je oko 9% BDP. Veoma je važno reći šta sve nije obuhvaćeno sa ove 2,7 milijarde i šta mi ovim zakonom uključujemo u javne nabavke. Do sada smo imali iskustva da zbog loše kontrole jedan deo trošenja budžetskih sredstava uopšte ne bude tretiran kroz javne nabavke, tako da osim što Zakon o javnim nabavkama nije bio poštovan, a naravno, ako se zakon ne poštuje, imamo i one elemente koji mogu biti koruptivne prirode ili mogu da kažem čak i kriminalne prirode.
Kada su u pitanju nabavke koje se finansiraju iz inostranih kredita, često smo bili svedoci ovde u Skupštini Srbije da smo davali određene garancije po pitanju inostranih kredita, koje su trebale da budu trošene. Često su strane ugovarači, odnosno taj koji je davao kredit, tražili da bude izuzet postupak dodeljivanja sredstava koji je predmet tog kredita, da bude izuzet iz sistema javne nabavke. To je bio njihov uslov. Mi smo zauzvrat imali možda povoljnije uslove prilikom dobijanja kredita, ali u svakom slučaju, ta sredstva su se vraćala iz budžetskih prihoda, odnosno najčešće iz javnih prihoda, pa već ako nismo mogli da kontrolišemo postupak, bar smo mogli da vršimo evidenciju trošenja takvih sredstava.
Dalje, tu su tzv. poverljive nabavke i to najčešće iz oblasti odbrane i bezbednosti, gde ovaj zakon reguliše šta su tu stvarno poverljive nabavke, a šta su nabavke koje, bez obzira ko ih sprovodi, da li Ministarstvo odbrane, da li MUP, moraju da budu sprovedene kao javne nabavke u onom postupku kako je to predviđeno ovim zakonom.
Do sada smo imali situaciju, i tu je bilo dosta zloupotreba, da osim naoružanja i vojne opreme, predmet javne nabavke mogu da budu čak i toalet papir i krem banane.
To se bilo tretiralo kao poverljiva javna nabavka, odnosno nije bio sproveden postupak u skladu sa zakonom.
Imamo još i situaciju da je država u proteklih nekoliko godina stvorila monopoliste na tržištu, tako da su oni, bukvalno, bili jedini koji mogu da pruže određenu uslugu. Znači, čak nije bilo ni drugih ponuđača, pa su išli u jednom posebnom postupku i sa takvim posebnim postupkom, ne samo da nije bilo kontrole sredstava kako se troše i kakav je postupak, nego taj njihov monopolski položaj na tržištu je postajao sve veći i veći i sve jači i jači.
Procenjuje se da je vrednost onoga što nije evidentirano, a što će novim zakonom biti obuhvaćeno, iznosi 50% veće vrednosti od evidentiranih javnih nabavki i da je ukupan udeo takvih javnih nabavki u BDP po procenama nekih stručnjaka od 12% do 15%, a mi smatramo da bi taj udeo bio i veći, ako bi se javnim nabavkama obuhvatilo sve što je sada bilo navedeno.
Jedan od najvažnijih elemenata ovog zakona o javnim nabavkama svakako da mora da bude da zakon sve one koruptivne elemente svede na najmanju moguću meru, odnosno da ih potpuno, ako je to moguće, isključi. U ovom predlogu zakona o javnim nabavkama je najviše pažnje posvećeno baš tim antikoruptivnim momentima, kroz određena predložena zakonska rešenja, a to je da celokupna komunikacija između zaposlenih, koji rade na poslovima javnih nabavki, mora da se odvija putem elektronske pošte, kao i između zaposlenih i ponuđača. Rukovodilac je obavezan da zaposlenima na poslovima javnih nabavki, sve naloge i uputstva daje pisanim putem ili putem elektronske pošte. Ovo je neophodno kako bi ostali jasni tragovi eventualnih koruptivnih radnji.
Agencija za borbu protiv korupcije je dužna da u saradnji sa Upravom za javne nabavke sačini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama. Veliki naručioci su dužni da donesu poseban plan integriteta za javne nabavke. Naručioci su obavezni da donesu akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke unutar njih samih, a naročito način planiranja javnih nabavki, kriterijume, pravila, način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta, odgovornost za planiranje, ciljeve postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenja i kontrolu javnih nabavki, način praćenja realizacije ugovora o javnoj nabavci.
Veliki naručioci su dužni da obrazuju posebnu službu koja će sprovoditi isključivu kontrolu javnih nabavki najmanje dva puta godišnje. Ako ta služba utvrdi da nisu poštovana uputstva i preporuke, dužna je da o tome obavesti DRI i na ovaj način se, posredno o trošku naručioca, povećava efikasnost rada DRI.
Lice koje je na bilo koji način učestvovalo u planiranju javne nabavke, pripremi konkursne dokumentacije, ili pojedinih njenih delova, ne može nastupati kao ponuđač ili kao podizvođač ponuđača, niti može sarađivati sa ponuđačima prilikom pripremanja ponude. Obustavlja se postupak ako postoji bilo kakva osnovana sumnja u integritet postupka i obaveštavaju se nadležni državni organi.
Prvi put je uvedena ozbiljna zaštita uzbunjivača. To su najčešće lica zaposlena kod naručioca ili ponuđača koja prijavljuju korupciju. Svi smo svedoci kako su prošli ljudi koji su prijavljivali, kako su prolazili ljudi koji su prijavljivali korupciju. Ovim zakonom se to više ne može dovoditi u pitanje.
Na ovom mestu moram da napomenem da je neophodno izmeniti Zakon o mobingu, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, jer postojeći zakon je jako loš, napisan kako bismo zbunili EU.
Veoma važna mera je zabrana radnog angažovanja kod ponuđača. To znači da se rukovodilac nekog naručioca, u periodu od dve godine nakon prestanka funkcije, ne može da radi, odnosno da bude lice zaposleno kod naručioca.
Nabavke veće od 700 miliona dinara će nadzirati građanski nadzornik, odnosno milijardu dinara. To je lice, na primer, iz nevladinog sektora, koje se bavi javnim nabavkama i koje nadzire postupak javnih nabavki.
Predviđene su obaveze prijavljivanja povrede konkurencije u zaštitu uzbunjivača, koji prijave nedozvoljene restriktivne radnje u sporazumima.
Na kraju, najvažnije, sprečavanje sukoba interesa, ako postoji odnos koji može dovesti do sukoba interesa zbog povezanosti predstavnika naručioca i ponuđača, ne može se zaključiti ugovor sa tim ponuđačem. Ova mera je strogo restriktivna, ali primerena na postojećem stanju. U skladu sa nacrtom direktive, videćemo da li ćemo određene izuzetke staviti pod jasno definisane zakonske okvire.
Delimična, po našem mišljenju, optimalna centralizacija javnih nabavki, uvodimo obaveznu delimičnu centralizaciju javnih nabavki na republičkom nivou, ali optimalnu i po naručiocima i po predmetu nabavke. To je iz razloga, zato što centralizovane javne nabavke, koliko god da nekima izgleda primamljivo, imaju jednu jako lošu karakteristiku, a to je da se stvaraju određeni monopoli na tržištu. Zato i jeste predlog da to budu delimične centralizovane javne nabavke, da bi čak i ona druga lica, koja, zbog teritorije, odnosno zbog mesta izvođenja javnih radova i njihovog sedišta, odnosno prebivališta, ne mogu da daju povoljniju ponudu od lica koja se nalaze na jednom određenom terenu. Ovaj zakon daje mogućnost da i neki možda malo slabiji ponuđači, pod određenim uslovima, učestvuju u postupku javnih nabavki i dobiju posao koji je predmet javne nabavke.
Ono što je isto važno u ovom zakonu i što je takođe bio koruptivni element jeste angažovanje podizvođača. Imali smo situaciju da se na tržištu pojavi preduzeće koje je samoregistrovano za određenu delatnost, da ne ispunjava više nikakve uslove u obavljanju te delatnosti, osim što ima registraciju, da je ono najčešće dobijalo posao javnih nabavki, pružanje javnih usluga, a da je za to angažovalo druga lica.
Ne vidim ni jednu moguću opravdanost zašto bi preduzeće, koje je angažovano kao podizvođač, davalo lošiju ponudu od one ponude koju je dobilo lice, kao predmet javne nabavke, a onda, za manja sredstva angažovalo podizvođača koje u prvom postupku nije dobilo posao. Znači, angažovanje podizvođača po Predlogu ovog zakona ne može biti veći od 50%.
Kada su u pitanju javne nabavke, često su se dešavale određene nepravilnosti u samom oglasu za javne nabavke, a to je da je sam oglas sadržao takve odredbe, da samo što još nije postojala slika ko bi trebao da dobije posao iz oblasti javnih nabavki. Predlogom ovog zakona smo stavili takve odredbe, da osim opisa vrste, standardizacije opreme i usluga i robe koja mogu biti predmet javne nabavke, isključuje se još jedna dodatna, tehničko-tehnološka karakteristika, koja ne može da bude predmet ugovora javne nabavke.
Čak se dešavalo da prilikom oglasa u postupku za sprovođenje javnih nabavki imate i ime proizvođača, čija oprema ili roba mora da bude predmet javne nabavke. To je jedna klasična zloupotreba koja se, nažalost, dešavala u proteklom periodu i koja je bila izuzetno česta.
Kada je u pitanju ova oblast, što je možda bio jedan od najvećih koruptivnih momenata, jeste i aneksiranje ugovora, koji su zaključeni kao predmet javne nabavke, a to je da je često zbog te mogućnosti da se ugovor aneksira – najpovoljnija ponuda po završenom poslu je bila jedna od najnepovoljnijih, odnosno aneksima ugovora, često se po deset, petnaest, dvadeset, pa čak 25% povećavala vrednost robe i usluga koje su sada već bile skuplje u odnosu na one vrednosti koje su bile navedene u ugovoru prilikom dobijanja posla.
Predlogom zakona se olakšava sam postupak učešća u javnim nabavkama. Mogu da kažem da je meni iz prilično nepoznatih razloga, recimo, davali smo ovlašćenja određenim državnim organima, kao što je Agencija za privredne registre, koja vodi registre svih pravnih subjekata i fizičkih lica koja se bave određenom delatnošću i dali im zakonsku obavezu, da podatke o svim licima koja su registrovana preko Agencije za privredne registre, objavljuje na sajtu kao zvaničan podatak.
Onda smo imali situaciju da su državni organi zahtevali da se iz te iste agencije donese potvrda, odnosno kopija rešenja o osnivanju koja ne može da bude mlađa od tri meseca, a ranije šest meseci, gde su usporavali sva lica koja su htela da učestvuju u postupku javne nabavke, za tih tri, četiri ili pet dana dok agencija izda. Da ne kažem da to privredne subjekte svakako košta, pa se dovodi u pitanje – čemu uvid na sajtu jednog državnog organa, a traži se od istog državnog organa posebna potreba ne mlađa od tri meseca, a moguće je da izvadite potvrdu u roku od nekoliko sati da izvršite likvidaciju, odnosno brisanje pravnog subjekta iz agencije, što će se naravno videti na sajtu, a ne iz onog rešenja koje je doneto.
Sve ove suštinske promene u novom zakonu o javnim nabavkama su ustvari okrenute da se postupak javnih nabavki što je moguće lakše i brže donosi uz određen plan postupka za sprovođenje javnih nabavki, a sa merama koje su predviđene zakonom, a koje idu u otklanjanju onih koruptivnih elemenata i zloupotreba prilikom zaključenja ugovora, a pogotovo aneksiranje samih ugovora.
Još jednom ću da ponovim da će SNS i sve druge poslaničke grupe koje su podržale ovaj predlog zakona biti spremne da svaki amandman, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazi, razmotriti i ako stvarno kvalitetno utiče na kvalitet zakona ga prihvatiti. Pozvao bih sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj predlog zakona o javnim nabavkama.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svom kolegi narodnom poslaniku na jednoj raspravi. Smatram da je konstruktivna bez obzira što sam primetio malo i žara, političkog, ali dobro mi se bavimo politikom, pa je to i razumljivo.
Javio sam se da odgovorim na nekoliko pitanja, odakle te uštede. Sadašnje, znači one registrovane javne nabavke iznose 9% BDP, a mnogi naručioci nisu prijavljivali javne nabavke zato što nije bilo nikakve kontrole. Nisu bile ni evidentirane nabavke koje se finansiraju iz inostranih kredita. Nisu bile evidentirane tzv. poverljive nabavke. Zato, kada se sve to evidentira očekujemo da će oko 5 milijardi evra da bude finansirano, odnosno, da bude predmet javnih nabavki.
Uštede? Da, očekuju se. Nije tačno da sam rekao da će biti milijardu, rekao sam teško je proceniti dok zakon ne uđe u primenu, neka naša očekivanja su da budu između 600 miliona evra i milijardu.
Da li ih ima u budžetu Republike Srbije za 2013. godinu? Projekcijama budžeta nisam se bavio, ne verujem da ih ima, zato što tada ovaj zakon nije bio na snazi. On još uvek nije na snazi. Oni koji se razumeju malo u budžetski sistem, a pošto čujem da vole da dobacuju, znaju i sami da čak i ako se uštedi novac na osnovu nekog javnog posla, na osnovu neke javne nabavke, da on ne može da se koristi u neke druge svrhe.
Znači, budžetski sistem je ograničio trošenje. Ne možete ono što je bilo planirano za izgradnju puta, na šta je saglasnost dala Vlada Republike Srbije, upućeno kao Zakon o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, ne možete to da trošite uštede, osim da uradite rebalans ili da vratite na kraju godine u budžetska sredstva.
Kada su pitanju ti čuveni aneksi, hajde da malo pogledamo ceo član. Znači, pod kojim uslovima se primenjuje pregovarački postupak. Tu je jedan kolega isto diskutovao. Znači, jedan od uslova ka otvorenom, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu. Znači, nešto morate da uradite, neki posao morate da uradite. Niste imali ponuda, idete u otvoreni postupak, pregovarački.
Sada ovaj čuveni član, odnosno mogao bih da kažem i tačka 4. da – kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu proizvoda, materijala, instalacija ili proširenja obima postojećih proizvoda materijala, instalacija koja bi zbog promene dobavljača obavezivala naručioca da nabavlja materijal koji ima drugačije tehničke karakteristike. Znači, ovo nije aneks. U aneksu ugovora, po važećem zakonu, ako planirate da asfaltirate, a pričaću o lokalnoj samoupravi, mnogo je lako, prizemnije je i prihvatljivije. Planirate da asfaltirate ulicu koja recimo, ima 4000 km. i dobijete tih 4000 km. primera radi za 4 miliona, dobijete u postupku javne nabavke po postojećem zakonu, a onda 25% za isti posao, za istu delatnost uvećate te radove. Znači, isti posao platite milion dinara više nego prvobitno.
Ovde je reč o tome da se proširuje usluga i to uz određene uslove, a to je da prvobitni ugovor ne može da bude zaključen u roku koji je duži od dve godine. Ili, slikovitije, to je kao kad kupite automobil, kolega, pa nedaj bože propadne motor. E sad možete, da birate, hoćete da kupite motor od onog automobila koji ste kupili, ili ćete da zamenite ceo auto. Zato postoji tačka 4, slikovito da objasnim. Znači, za opremu koja je već ugrađena i samo za novu, ne iste radove sa istom cenom, nego isključivo za nove radove sa starom cenom, ali do iznosa od 15%.
Znate šta, isto, u jednom delu vi imate pravo da sumnjate da ćemo mi da poštujemo zakon. To je vaše političko pravo. Isto tako mnogi su i sumnjali da ćemo kada dođemo na vlast da bude hiperinflacija. Nije se desila. Da će biti štampanje novca. Nije se desilo. Da će biti borbe protiv korupcije. Dešava se. Da ćemo da napišemo novi zakon o javnim nabavkama. Dešava se. Da će u tome da nas podrži koalicija. Hoće. I da su neispravni, kao što to mnogi tvrde, što bi glasali za jedan takav zakon?
Smatram da su Srbiji posle toliko godina potrebne promene. Vi imate pravo da sumnjate. To je vaše pravo. Naše pravo je da poštujemo volju građana koja je iskazana na izborima i da opravdamo poverenje onim glasačima koji su glasali za nas, zato i donosimo ovakve zakone.
Izgleda mi, da mi ili ne čitamo isti predlog zakona, ne znam, kaže se u tački 4. – kod dodatnih isporuka dobara od prvobitnog dobavljača. Znači, kod dodatnih isporuka, mora nova, ne za već ugovoren posao, on je završen. Ovo je dodatni posao po onim uslovima, pod kojima je dobijen prvobitni, o tome se radi.
U tački 5, koji nisu bili uključeni u prvobitni projekat, dešava se, život je takav, ali ne može da bude da se zaključi ugovor, pa usled nepredviđenih okolnosti idemo na 25%, jer su se navodno povećali troškovi istih radova. To je do sada bila zloupotreba. Umesto da se ide na raskid ugovora i ponovni postupak javne nabavke, kažu, sada je poskupeo bitumen. Zato ćete dva puta skuplje da platite, odnosno 25%, zato što u trenutku zaključenja ugovora je bila niža cena. Toga više nema.
Da stvar bude još gora, tada ostavilo se kao diskreciono pravo, ne komisije koja je sprovodila postupak javne nabavke, nego diskreciono pravo rukovodioca koji je imenovao komisiju. U ovom zakonu toga više nema, i zato očekujemo te uštede. Nemojte, novi radovi su – novi radovi, nova oprema je – nova oprema. Možda pod starim uslovima, ali ograničenje je do 15%. Oni famozni aneksi, koji su bili, znači to je bilo za jedan isti posao, platite 25% skuplje, nego što je dogovoreno. U tome je suštinska razlika.
Neće biti, baš je jedan od razloga što donosimo ovaj zakon, taj. Znate, povezana lica, u redu, može da bude osnivač jedan ogranak Elektroprivrede i da ima povezano  lice, ali to povezano lice ako raspolaže sredstvima koja su nastala na osnovu vršenja javnih poslova ili iz budžeta Republike Srbije, mora isto da raspiše javnu nabavku. Ne može ono zato što je povezano lice da troši ta sredstva kako hoće. Onaj ko je izvođač, ne mora.
E sad, baš je u ovom zakonu predviđeno, a dešavalo se da podizvođač daje nepovoljniju ponudu od izvođača radova, a onda bude angažovan kao podizvođač, kako to? Kako mu se sada isplati u postupku dobijanja posla, odnosno javne nabavke, nije dao najpovoljniju ponudu, a onda mu se isplati da bude podizvođač za mnogo manje novca, u čemu je onda problem? U dogovoru. Toga više nema. Samo do 50% može podizvođač da bude. Svi ukupni podizvođači ne mogu više od 50% da budu u jednom predmetu javne nabavke.
Ja sam svedok bio. Tri preduzeća, neću da ih imenujem, sva tri dobijaju, istu delatnost imaju, pa su se valjda toliko uplašili da neko nekoga ne prevari, pa gde je prvo preduzeće izvođač, drugo je podizvođač, gde je drugo preduzeće izvođač, treće je podizvođač, gde je treće izvođač, prvo je podizvođač. Tako u krug, da neko nekog od njih ne prevari, zajedno sa onim ko je naručio javnu nabavku. Toga više nema, tu su te uštede.
Kako ćemo da objasnimo, postavlja se pitanje, da li je to stvarno moguće da budu tolike uštede? Evo, požarevačka Direkcija za izgradnju, spomenuću to javno preduzeće, 2007. ili 2008. godine, ulice bliznakinje, ista površina, ista dužina, ista širina, isti obim radova, isti kvalitet podloge, a razlika tri puta. Ko je onda tu lud? A sve je bilo u skladu sa zakonom, sve, ali je bio loš zakon.
Hajdemo sada da ispravimo zakon. Mislim da, rekao sam, ne postoje savršeni zakoni, neko je rekao da će biti šteta ako se ovaj zakon pokaže lošim, pa ga budemo menjali. Šteta će biti ako se pokaže lošim, a u to budite uvereni da neće biti loš. Da li će trebati da ga menjamo, neke su procene, verovatno hoćemo, da bi bio još bolji, jer u primeni zakona, videćemo, gde je možda i napravljena neka greška. U svakom slučaju, evo, imamo vremena i do rasprave u pojedinostima da vidimo te amandmane koje ste podneli i da ih razmotrimo i zašto ne, ako su stvarno u svrhu popravljanja zakona, i da ih prihvatimo.