Dame i gospodo narodni poslanici, neću više da se obazirem na to, da li je u pitanju MMF, EU itd, ali stavovi i mišljenja SNS jesu da jednu uspešnu vladu koja vlada u skladu sa interesima građana Srbije, niko ne može da ucenjuje. U tome je velika razlika između vas i nas. Vi bi ste prihvatali ucene sa jedne ili sa druge strane, a to je sada stvar između SRS, DS, dogovora ko je sa kim strateški partner. Na prvom mestu se neuspeh ove vlade ogleda u tome, što su čitavu jednu svoju kampanju bazirali na jednom političkom cilju, a zaboravili su na građane i njihove ekonomske interese. Zato imamo ovakav budžet, zato imamo ovakvu situaciju i sa EU i sa Kosovom, ali nemojte nas za to da krivite.

 Dame i gospodo narodni poslanici,         pošto je ovo jedna od poslednjih sednica Skupštine Srbije u ovom sazivu, možda i poslednja, verovatno poslednji budžet koji će ovaj saziv da donese, jedino da u januaru ne bude rebalans.
Mnogi su se utrkivali proteklih nekoliko dana da kažu neke svoje primedbe na rad ove vlade, iako su sami učestvovali u Vladi. Valjda zbog jednog pritiska opozicije, kada su u pitanju agencije, po tom pitanju su se oglasili i ministar za Državnu upravu i lokalnu samoupravu i predsednik DS, Boris Tadić i krenuli su sa jednom idejom da bi možda trebalo osnovati agenciju za ukidanje agencija. Jednom prilikom sam se našalio pre nekoliko godina i rekao da je trebalo osnovati agenciju za osnivanje agencija, da ne morate svakim zakonom to da rešavate i zaista u jednom trenutku vladajuća većina je jednu šalu shvatila prilično ozbiljno i osnovala agenciju za osnivanje agencija.
Sada, pošto agencije više nisu u modi, moramo nešto drugo da uradimo, pa se neko setio da umesto agencije otvara kancelarije.
U ovom zakonu o budžetu imamo kancelariju za saradnju sa medijima pri Vladi Republike Srbije 62 miliona, pa imamo službu za upravljanje kadrovima 89 miliona. Inače, imamo i upravu za zajedničke poslove, pa je i ona to mogla da radi, a ne da pravimo upravu u upravi. Onda imamo jedan zanimljiv deo koji treba da potroši 354 miliona dinara, kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, najveća stavka - zgrade i građevinski objekti. Znači, da im se obezbedi poslovni prostor, pa onda ta čuvena kancelarija za saradnju sa civilnim društvom.
Prošle godine, kada smo usvajali budžet za 2011. godinu, njihov razdel je bio čini mi se dva ili četiri miliona. Danas je 34, a od ta 34 najveći deo ide za plate i dotacije nevladinim organizacijama. Onda imamo kancelariju Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike nekih 34 miliona, pa kancelariju za regulatornu reformu i analizu efekata propisa, pa imamo kancelariju za reviziju sistema upravljanja sredstvima EU, pa kancelariju za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, pa direkciju za upravljanje oduzetom imovinom, kao da nemamo Republičku direkciju za imovinu. To je u razdelu Ministarstva pravde itd.
Zašto sam to sve nabrajao? Da pokažem kako je na prvom mestu, u onoj prihodnoj strani, o kojoj ćemo bar još jednom da govorimo, moralo da se obezbede sredstva za sve ove kancelarije i uprave i za jedan Zakon o javnim nabavkama, koji ne valja, zato što Vlada nije sposobna da obezbedi troškove za budžet iz realnih izvora. Pa sada ovde zato i imamo u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja po stavkom – specijalizovane usluge, sredstva ove aproprijacije u iznosu od 508.190.480 dinara namenjena su Agenciji za strana ulaganje i promociju izvoza.
Ta agencija je osnovana i barem je u opisu svog rada ona davala sledeća obaveštenja, da ona pomaže domaćoj privredi da izveze i plasira svoje proizvode i zato će i da naplati neku skromnu naknadu za svaki izvozni posao. Ako se obezbeđuju sredstva iz budžeta za njen rad, znači da nije ništa uradila i da je treba ukinuti. Ne znam ni koja su to strana ulaganja koja su oni obezbedili ovde na teritoriji Republike Srbije? Da li je došao neki strani privatni investitor da investira nešto u Srbiji, da otvori makar jednu jedinu fabriku za preradu poljoprivrednih proizvoda, umesto što otvaramo "Beneton" i "Fijat", a o tome će neko drugi malo kasnije.
Onda imamo Agenciju za privatizaciju u iznosu od 210.000.000 dinara. U Braničevskom okrugu postoji jedan kombinat koji je bio šesti u Srbiji, deseti u Jugoslaviji. Taj kombinat više ne postoji, ni slovo "k" od tog kombinata ne postoji. Jedinim dobrim delom zaslužna je i Agencija za privatizaciju jednim dobrim delom i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i vođenje stečaja i trgovinski sudovi. Ali, to je rezultat jedne industrijske zone koja je na 18 kilometara od auto puta, administrativno sedište osam opština više nema ni jedan jedini poljoprivredno prerađivački kapacitet.
Ne znam šta će nam onda i Agencija za privatizaciju ako nije uspela da obezbedi partnere koji mogu da donesu investicije, a ne znamo ni šta će nam Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, jer ništa nije uradila da dovuče nove partnere iz inostranstva.
Kao posebna stavka, Agencija za privredne registre, najpovlašćeniji organ državne uprave u Srbiji. Čak i Narodna banka menja svoju regulativu da bi za bilo koji papir koji vama treba od Agencije morali da platite naknadu za njega i za uslugu koju vam izvršava, a navodno je Agencija za privredne registre osmišljena da poboljša tu oblast da dostavi javni registar pravnih i fizičkih lica koji obavljaju neku delatnost, a onda pored javnog registra svako privredno društvo ili fizičko lice mora svaka tri ili četiri meseca da traži i potražuje tzv. izvod iz APR, da bi mogao da ostvari neko svoje pravo, čak i u nekoj poslovnoj banci.
Ne vidim zašto bi još i iz budžeta morali da ih nagrađujemo.

Pokušaću za tih minut i po barem nešto da kažem. Predsednik Vlade reče da poslanici dobro pročitaju budžet. Mi se trudimo da što je god moguće bolje pročitamo budžet i ono što primetimo jeste da se metodologija opšteg dela budžeta stalno menja. To ovi predsednici odbora, koji bi trebalo da znaju ne znaju šta to Vlada Republike Srbije krije od svojih građana, od ove Skupštine i koji su razlozi? Krije to da prihodna strana budžeta, u onom realnom delu, nije moguća. Krije to da su u toku ove godine od rezervnih sredstava već potrošili 38 milijardi dinara. Krije to, da ne može da naplati toliko poreza i da će svoj život Srbija da duguje u 2012. godini kreditima koje će da podiže, svejedno da li od stranih banaka, da li od domaćih banaka, da li na domaćem tržištu, da li na stranom. Takva nas budućnost sa ovakvom Vladom čika. Sva sreća još šest meseci krojiće oni ovu politiku u državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbe Poslovnika se odnose na sve učesnike u raspravi, pa i na ministra, i mislim da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, s obzirom da je gospodin ministar izneo neke činjenice koje nisu tačne. Ako spominjete dr Vukanića, kažete lepo da je to predsednik opštine Zemun ispred SNS i nije tačno da je on tvrdio, i nije tačno da je on tvrdio da je uvećana smrtnost.

Izvinjavam se ako vas nisam lepo čuo.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno i zaposleni u Skupštini Srbije, bar jedan deo ne može da bude zadovoljan svojim zaradama i to onaj veći deo. Tačno je i što je ovlašćeni predstavnik SRS rekao da ima ovde određenih zaposlenih koji imaju određene privilegije, veće plate od predsednika Skupštine.
Kada neko u svojoj diskusiji, narodni poslanik izgovori neistinu, onda se dovodi u pitanje šta je tu istina. Evo mogu da obavestim, verovatno će to neki primiti sa žaljenjem, da nešto što ne postoji ne može ni da se izgubi. Protiv mene se ne vodi nikakav krivični postupak koji tužilac goni po službenoj dužnosti, čak ni prekršajni. Potpuno sam siguran da je tako i za gospodina Tomislava Nikolića.
Kada je u pitanju politička borba, za ovih 12 godina, koliko sam narodni poslanik, do sada je bilo da opozicija uvek napada vladajuću koaliciju, da prikazuje da je vlada nesposobna, da bi oni bili bolji sa željom da se izazove što pre pad vlade, odnosno raspisivanje prevremenih izbora, tako da ne razumem zašto jedna opoziciona politička stranka napada SNS, koja je takođe opoziciona politička stranka. Jedino ako ta stranka koja napada SNS već vidi Tomislava Nikolića kao budućeg mandatara i predsednika Vlade, a SNS kao stranku koja učestvuje u Vladi, pa to radite u napred, onda to mogu da razumem.
Možete da nastavite slobodno da napadate, mi na vaše napade nećemo više da odgovaramo.

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kada je rebalans budžeta u tom famoznom članu 1, mnogo toga govori kakva je politika Vlade, a govori nam i o tome kakva nam je situacija u privredi i kakav je socijalni status većine građana u Srbiji.
Ono što izdvaja ovaj budžet jeste da, bez obzira što država manje prihoduje, ona sve više troši. Umesto da se kroz smanjenje budžetskih prihoda smanje i budžetski rashodi, kod nas je sve to obrnuto. Mi imamo smanjivanje prihoda za oko 20 milijardi dinara. Za jedan deo ćete reći – pa eto, deo tih 20 milijardi je prenet lokalnim samoupravama zbog Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Međutim, šta je sa onim drugim prihodima, da porezi koji se plaćaju iz dodate vrednosti, da je ta stavka manja za oko 15 milijardi, da je porez na dodatu vrednost koji je ostvaren u državi manje za oko 13 milijardi, da je porez na dodatu vrednost iz uvoza manji za oko dve milijarde? To nam govori da naši građani nemaju više sredstava i zbog toga se smanjuje budžetski prihod, što je u suprotnosti sa onom proklamovanom politikom Vlade Republike Srbije o nekom značajnom rastu bruto proizvoda.
Vi ne biste bili vi da ne biste počeli da izmišljate i toplu vodu, što se vidi u ovom rebalansu, jer zaduženje države je veće za nekih 75 milijardi dinara. Sad se postavlja jedno pitanje - iz kojih sredstava se finansira taj budžetski deficit? Postoje dve mogućnosti. Jedna mogućnost je da će da se finansira iz stend baj aranžmana, odnosno kredita radi predostrožnosti od MMF. Ako mi neko kaže da je taj deficit veći od 75 milijardi iz tih sredstava, onda se postavlja pitanje - šta je sa još 13 milijardi dinara? Ako se finansira iz nekih drugih izvora, odnosno ta rezervna sredstva koja treba da budu na računu budžeta Republike Srbije, koja su to sredstva i iz kojih izvora?
Postavio bih i pitanje - da nije neko već možda zadužio državu bez Zakona o budžetu? Jer, gospodine predsedniče, dajete mi za pravo da sumnjam da je neko zadužio državu bez znanja Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dovoljno je pogledati sajt NBS, u kome se kaže da su devizne rezerve NBS u septembru povećane za 938 miliona evra. Na kraju tog meseca dostigle su i nivo od 11 milijardi i 358 miliona evra. Tome je najviše doprineo priliv od prodaje evro obveznica Republike Srbije u iznosu od 724 miliona evra. Ako je neko zadužio državu za otprilike 75 milijardi dinara, kolika vam je razlika budžetskog deficita, onda se postavlja pitanje - ko je to smeo da uradi?
Gospodine predsedniče, šta ako vam ne prođe budžet? Ko će da odgovara za ovo zaduženje? Vidite i sami da se mučite, petak čitav dan, danas počinjemo zasedanje u 10,00 časova, pa u 13,00 časova, pa u 14,45 časova, da bi počelo negde oko 15,15 časova. Ako su ta sredstva od evro obveznica, ko je u stvari smeo da zaduži državu bez odobrenja i znanja Narodne skupštine? Pošto se po medijima hvalite kako ste u stvari emitovali milijardu evra, kada su u pitanju evro obveznice, da li je ovih 724 miliona samo glavnica, a do milijardu evra su kamate? Nemojte da vam više obrazloženje bude niska likvidnost bankarskog sektora. Već smo o tome pričali i u raspravi u načelu. Banke su u toku 2010. godine iz države iznele 2,5 milijarde evra i vi kao predsednik Vlade i uopšte niko nije reagovao, ni NBS, ni predsednik Vlade, ni predsednik Republike.
Sad imate problem i kažete - ne možemo da se zadužujemo na domaćem tržištu, zato što nam banke nisu likvidne sa 5%, 5,5% ili 6%, nego moramo na stranom tržištu. Stalno postoji priča oko prezaduženosti članica evro zone. Recimo, Italiji je smanjen kreditni rejting. Ona još uvek za oko 2,5% uzima jeftinije kamate. Španija isto tako, ne prelazi 5,5%, a mi imamo takav kreditni rejting kakav imamo, pa se zadužujemo po 7,5% da bi nam to bila neka rezervna sredstva. I to vam je malo, pa planirate da uzmete još jedan kredit od MMF, takođe iz predostrožnosti.
Bilo bi u redu kada biste odgovorili narodnim poslanicima i građanima Srbije koliko će ta dva kredita iz predostrožnosti da koštaju građane Srbije i neku buduću vladu u kojoj, nadam se, vi nećete biti predsednik?

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se već predsednik Vlade i ministar finansija dotakao jedne moje diskusije na član 1, gospodine Cvetkoviću, mogu samo da govorim ono za šta su mi dostupni javni podaci i smatram da je sajt Narodne banke javni podatak. Tamo nema zaduživanja u dolarima, nego piše da je najveći prihod u evrima – 724 miliona, a od prodaje evro obveznica. Ako ste to prodavali, odnosno kupovali dolare, gospodine Cvetkoviću, čini mi se da je već 3% na kursne razlike izgubljeno. Znači, samo zbog kursnih razlika 21 milion evra je neki veći dug u ovom trenutku.
Mislim da je suludo baš do te mere ići u tu trgovinu, pogotovo ako nam nije potrebno. Da li je to predviđeno Zakonom o budžetu za 2011. godinu? Vi možete zakone da tumačite kako god hoćete, to smo već više puta videli. Kako vam kad zatreba, vi ćete reći – podrazumeva se. Ako se nešto podrazumeva u Zakonu o budžetu za 2011. godinu, zašto se to ne podrazumeva i u rebalansu budžeta za 2011. godinu? Ovde lepo piše da će se iz primanja ostvarenih od emisije evro obveniza državnih hartija od vrednosti emitovanih na inostrano tržište, u domaćoj i u stranoj valuti, u inosu od najviše 102 milijarde dinara. Da li ima takvo neko ovlašćenje za Vladu Republike Srbije u Zakonu o budžetu? Nema.
Kada je priča oko banaka i kontrole banaka, slažem se da bankarsko tržište treba koliko-toliko da bude liberalno, pogotovo kada je u pitanju poslovna politika banaka. Ali, hajde malo da pogledamo šta su sve to banke radile unazad nekoliko godina i ono što je ova Vlada mogla, da ne bude mešanja poslova u banke, da uradi, a nije. Prvi problem koji jeste nastao sa bankarskim sektorom, kada je ona postala konkurencija privredi, bio je u periodu kada uopšte nije bilo potrebno u toj meri zaduživati državu. Često su se krediti, odnosno često su se emitovale državne hartije od vrednosti iako za to nije bilo opravdane potrebe. To ste čak i vi u onom čuvenom budžetu za 2008. godinu, jedan je bio u deficitu, a drugi u suficitu, da kažem, donekle ispravili.
U periodu od 2005, 2006. i 2007. godine, referentna kamatna stopa je bila 16, 17 i 18%. Država se zaduživala po 22 – 23%, a građani još više. Privreda otprilike kao i građani. To nije ništa drugo nego je primarna emisija u virtuelnom obliku, jer novac nije samo ono što se štampa nego i ono što je na računima preduzeća, banaka i drugih institucija.
Taj novac koje su banke zarađivale od države i zarađivale od građana kroz visoke kredite, visoke kamatne stope u toku 2010. godine, za oko 2,5 milijarde evra, nestao je iz Srbije. I za toliko su umanjene naše devizne rezerve. Onda smo sada prinuđeni da se zadužujemo na stranom tržištu pod nepovoljnijim uslovima, nego što smo se to zaduživali kod nekih naših banaka, jer ako pogledate član 3. vidimo da su tu neke kamate 3%, 4% plus euribor itd. Znači, u tome je problem.
Može neko da kaže da to nije posao Vlade Republike Srbije. Po zakonu o NBS ,koji je važio do pre godinu i po dana, i Zakonu o deviznom tržištu, poslove kontrole je obavljala i NBS. Po zakonu o Vladi iz 2008. godine, to je prebačeno u nadležnost Vlade RS, odnosno Ministarstva finansija. Da li neko može da mi kaže odakle jedna takva logika da, zato što ni jedan dinar, ni jedan evro, ni jedan dolar ne mogu da izađu iz zemlje bez servisa NBS. Nemoguće je.
Ali se došlo na to rešenje kada su počele priče o pranju novca "Hipo-Alpe-Adria" banke preko Crne Gore, Srbije i Mađarske. Tada tadašnji guverner nije radio svoj posao, prebacio je to u Ministarstvo finansija, koje u tom trenutku nije bilo nadležno i niko nije kriv. I sad, pod izgovorom liberalizacije bankarskog sektora, pod izgovorom da to nije u skladu sa propisima STO, čiji nismo ni član, iako nastavimo ovako, nećemo nikad ni da budemo, jer nećemo imati šta da im prodajemo, osim da od njih kupujemo, mi ulazimo sad u ovakve probleme. Znači, sad smo prinuđeni da se zadužujemo pod nepovoljnijim kamata.
Bilo bi pošteno da znamo i rokove otplata tih kredita. Danas je EU na vrhuncu svoje krize. Ako to dospeva za četiri ili pet godina, a realne su pretpostavke da će za četiri ili pet godina doći do stabilizacije evra, a zadužujemo se u drugim valutama, kako će to da izgleda? Koliki će da budu troškovi, da li smo ostvarili dobit ili gubitak?
Kad su u pitanju drugi stavovi za koje smo tražili da se brišu, to je konsolidovani račun Trezora. U redu, razumem da se pojavi potreba da Vlada negde interveniše, da ima budžetskih korisnika koji jednostavno ne stignu da utroše ili u tom trenutku imaju slobodna sredstva, ali ne mogu da razumem da to nije obaveza da se vrati do kraja fiskalne godine, jer u konsolidovanom računu Trezora su i lokalne samouprave i one uzimaju kredite i one se zadužuju, a možda stignu da ne potroše, možda su odvojili sredstva. To ne može da bude jedna posebna politika zbog loših procena ili loše rashodne strane budžeta.
Kad kažete da se državni dug posmatra u odnosu na bruto proizvod, verujem potpuno ste u pravu. Međutim, u onom delu kada kažete da je to manje u odnosu na prethodnu godinu, samo u nominalnom iznosu je veće, u procentualnom je manje, gospodine ministre, predsedniče Vlade, ako je tako, zašto vam se poreska strana ona iz potrošnje ne iz dobiti nego iz potrošnje smanjuje? Vama je manji poreski prihod od poreza na dodatnu vrednost i to dokazuje da nešto nije u redu sa Republičkim zavodom za statistiku, koji vam tvrdi suprotno i daje toliko veliki porast bruto domaćeg proizvoda. Znači, nisu samo sve statističke metode. Najrealnije stanje u državi jeste kad se vidi koliko država iz potrošnje iz dobara i usluga ostvaruje prihod, onda imamo pravu vrednost kakva nam je bruto domaćeg proizvoda.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 3. su garancije Republike Srbije koje planira ova vlada u nekom narednom periodu da predloži Narodnoj skupštini. Protiv toga smo da se to radi u samom Zakonu o budžetu.        U obrazloženju samog amandmana i piše da nam nisu poznati uslovi pod kojima se ta preduzeća planiraju zadužiti, pa im unapred dajemo garancije. Tačno je da će nekim kasnijim zakonom o davanju garancije biti precizniji ti uslovi, ali na određen način Skupština sama sebi vezuje ruke ako to da unapred, što bi naš narod rekao, na neviđeno.
Kada su već u pitanju banke, a to je i vezano za član 2, zato što ipak samo zaduživanje države kroz bankarski sektor je daleko poštenije nego kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti zato što za svako zaduživanje mora da se napiše zakon i taj zakon da se izglasa ovde u Narodnoj skupštini, a hartije od vrednosti, o tome odlučuje Vlada ili onaj ko ih emituje - NBS, Ministarstvo finansija i na određen način izbegava raspravu ovde u Skupštini Republike Srbije.
Nije sporno, što se Skupštine tiče, vladajuća većina je spremna da, kada je u pitanju zaduživanje države i davanje garancije odnosno davanje saglasnosti na određena zaduživanja, radimo i svaki dan po ceo dan ako su ti krediti toliko neophodni, nego da se zadužujemo na neviđeno zato što smo državu zadužili za stend baj kredite, zadužićemo je više nego što je potrebno da bismo obezbedili neka sredstva, istovremeno ulazimo i u projekat sa MMF koji ima istu ulogu. Znači, imaćemo rezervnih sredstava od skoro dve milijarde evra na koje ćemo da plaćamo kamate, a verovatno ih nikada nećemo upotrebiti ili ćemo možda u izbornoj kampanji.
Nije problem to što su domaće banke u pitanju zato što smo krajem prošle godine dali saglasnost na jedan zakon za 400 miliona evra gde je zaduženje bilo kod stranih banaka. Ne vidim zašto tu praksu ne bismo mogli da nastavimo? Ako se pogledaju sadašnja zaduženja odnosno garancije koje je Republika Srbija dala određenim javnim preduzećima, vidi se da su te kamate u dobrom delu slučajeva prilično prihvatljivi.
Recimo, 1,75% na godišnjem nivou, plus šestomesečni euribor. To je negde oko 3%. Ili, recimo, 2%, ili, recimo, 4,75 plus jednomesečni euribor.
Znači, kamate koje u najčešćem broju slučajeva ne prelaze više od 6-6,5%, a najbolje uslove ikoje smo postigli emitovanje evro obveznica je 7,5% na godišnjem nivou. Naravno, bez saglasnosti Skupštine Srbije, osim u onom delu kojim smo ovlastili, preneli svoja ovlašćenja da to uradi Vlada Republike Srbije kada joj se za to ukaže potreba.
Zato i smatramo da ipak u ovako kriznim vremenima i kada je nestabilna situacija i na svetskom i na evropskom tržištu, a još nestabilnija u Srbiji, da je potrebno da ipak Narodna skupština odlučuje o kreditima, bili to krediti od banaka, ili zaduživanja koja se postižu emitovanjem državnih hartija od vrednosti, bez obzira što je to možda malo sporije, ali kada ste mogli državu da zadužite za rezervna sredstva, bez znanja skupštine, onda možete da je zadužite da skupština zna i naravno javnost, odnosno građani Srbije, koji to, u krajnjem slučaju, i vraćaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 4. tražio sam smanjenje rashodne strane budžeta. Vlada je taj amandman odbila sa obrazloženjem da u posebnom delu nisam naveo gde bi mogla da budu ta smanjenja.
Pogledajmo malo našu strukturu budžeta i da vidimo na šta sve naša država troši pare, odnosno za šta se sve zadužujemo. Recimo, projekat "Fijat" ovde to zovu projekat od nacionalnog značaja. Samo u razdelu Ministarstvo finansija potrošiće oko sedam milijardi dinara i to na ime za novčane podsticaje tri milijarde 169, tri milijarde 630 miliona za osnivački ulog zajedničke kompanije "Fijat" i Vlade Republike Srbije, a premijer nas uverava kako Vlada Republike Srbije nije poslodavac u ne javnom sektoru, pa onda u Ministarstvu ekonomije pogledajte opet "Fijat" itd.
Ova priča oko trošenja novca za nekakve projekte od nacionalnog značaja traje već četiri i više godine. Samo za "Fijat" je potrošeno blizu dve milijarde evra. Da neko ne pomisli da nemam ništa protiv automobilske industrije, nemam ništa, ali mislim da treba da prestanemo da se ponašamo i da budemo ono što nismo.
Pošto predsednik Vlade nije tu, prenesite mu da znamo da voli da se bavi statistikom, pa neka pogleda recimo 1990. godinu, koliko je zaposlenih bilo po oblastima, pa neka vidi koliko je bilo u automobilskoj industriji, koliko je bilo teškoj industriji, koliko je bilo u poljoprivrednoj industriji i koliko se lica individualno bavilo poljoprivrednom proizvodnjom, pa kada uradi taj odnos onda konačno, bez Mlađana Dinkića koji nije više u Vladi, neka odredi prioritete razvoja Republike Srbije zato što za ove dve milijarde evra, koliko je potrošeno, postavite pitanje da smo taj novac ulagali u ono što je naša tradicionalna proizvodnja, ono za šta imamo znanje, imamo resurse, imamo čak i tržište, koliki bi danas bio manji pritisak na budžet Republike Srbije, koliki bi bio manji pritisak na fondove zdravstvenog i penzionog osiguranja.
Da bih bio što slikovitiji, hoćemo li kada "Fijat" konačno, a ne znamo od koje godine će početi da radi, hoće li koristiti barem polovine od onoga što je "Zastava" u proizvodnji za svoje kooperante? Neće. Hoće li dostići polovinu zaposlenih koliko je bilo u automobilskoj industriji devedesete godine? Neće. Hoće li za pet godina da se vrate dividende na ime svega onoga što je Republika Srbija uložila? Neće. Hoće li sredstva koja se budu dobijala od izvoza da ostanu da bi se smanjio pritisak na dinar? Neće, zato što ste doneli Zakon o deviznom poslovanju koji to omogućava, da novac izvoze i uvoze kako ko stigne.
Da li i jedan radnik koji će da radi u toj automobilskoj industriji "Fijat", zapošljava iza sebe barem 10 radnika u nekoj pratećoj delatnosti? Ne zapošljava. Tog radnika u "Fijatu" plaća 50 hiljada evra, a samo jedan radnik u poljoprivrednoj industriji koliko zapošljava u lancu? Na desetine, da ne kažem na stotine. Zato što ste pogrešne prioritete napravili i već nekoliko godina trošite milijarde evra na promašene projekte, kao što je proizvodnja frižidera, proizvodnja automobila itd, imamo sada za jednu prilično smešnu stvar - najveći poljoprivredni prerađivač, proizvođač, poljoprivredni industrijalac Peconi, a morate da se složite da je to ipak malo smešno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne vredi pokušavati diskutovati o 27 – 28 tačaka dnevnog reda. Verovatno će svaki od poslanika opozicije da pronađe neki svoj zakon o kome će diskutovati kada su u pitanju ovi sporazumi. Malo sam pripremao Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o međunarodnom drumskom saobraćaju, ne samo zato što je u pitanju Ruska Federacija, već zato što je to problem koji već duže vreme postoji kada je u pitanju naš drumski saobraćaj. To je samo jedan od povoda.
Sam sporazum nije ništa posebno. Dve države uređuju neku oblast onako kako to njima najviše odgovara da bi olakšale sebi i svojoj privredi određene radnje.
Šta je problem? Često nije problem u samom sporazumu i zakonu nego u onome ko sprovodi zakon. U članu 11. Sporazuma predviđeno je da postoje dozvole. Svaki nadležni državni organ i jedne i druge strane izdaje te dozvole, tako što verovatno dozvole koje izdaje vaše ministarstvo pošaljete državnom organu u Rusiji, oni vama vrate određeni broj dozvola i ako neko hoće da prevozi robu za Rusiju ili iz Rusije za Srbiju, zatraži od svog nadležnog ministarstva ili državnog organa dozvolu i na taj način funkcioniše.
Međutim, iskustva kako to funkcioniše u Srbiji su veoma loša, gospodine ministre. Navešću samo jedan od primera kako to funkcioniše sa "CEMT" dozvolama. Reč je o dozvolama koje važe godinu dana, mesec dana, itd. Dobijaju se određeni kontingenti, između ostalih, čak i od Rusije. Problem nastaje u tome što samo određeni prevoznici, mogu da kažem privilegovani, mogu da raspolažu tim dozvolama. To mi daje za pravo da sumnjam da će tako biti i sa ovim dozvolama iz Ruske Federacije. Da je to tako, javna su pogovaranja da "CEMT" dozvole u zimskom periodu koštaju od 200 do 300 evra, a u letnjem periodu čak i hiljadu evra. Reč je o hiljadama dozvola. Navodno, ko god da se obrati vašem ministarstvu, kažu da nemaju više dozvola i da je sve izdato.
Ljudi su se malo raspitivali. Nemaju samo neki privilegije da pitaju i drugu stranu šta je u pitanju. S druge strane, daju odgovor da trenutno Srbija ima, primera radi, hiljadu "CEMT" dozvola, da čim utroše deo tih dozvola, dobiće odmah nove i da se pitaju zašto ih ne trošimo. U tome i jeste problem, zato što taj koji je dobijao dozvole od vašeg ministarstva nije ih uzimao da bi prevozio robu, nego da bi trgovao. I ne može niko da me ubedi da je to mogao da radi sam, bez nekog od vaših saradnika. Budite uvereni da je tako.
Zamislite sad ovu situaciju, gospodine ministre. Neko kupi vozilo, kamion, šleper, ne ulazimo šta je, nije ga kupio da bi ga držao u dvorištu, nije podizao kredite, nego ga je kupio da radi, da nešto zaradi, da zaposli ljude. Neko je otvorio neki pogon, koji je, recimo, izvozno orijentisan, isto zato da zaposli ljude, da radi, da zaradi i za njih i za sebe. Onda se pojavi ovde nekoliko mangupa koji od svega toga žele, bez dinara uloženog, da zarade novac. A štetu trpe svi. Trpi i taj čiji je kamion, trpi taj čija je roba, jer ne može da preveze robu do svog kupca, trpi i sama roba i njena kurentnost na tržištu, jer reket koji se plaća onima koji imaju privilegiju da dobiju dozvolu nije uračunat u neku dobit, a onda se koči i razvoj, koči se izvoz, povećava se taj naš famozni deficit, podižemo nove kredite.
Ne pričam ja ovde o sitnicama. Većina naše robe koju izvozimo ide drumskim saobraćajem. Nemamo takvu železničku infrastrukturu, vodene puteve itd. da to može da ide na drugi način. Znači, kočimo sami sebi svoj razvoj.
Gospodine ministre, šta ćemo sa onim na čemu EU insistira čitavo vreme da se reši kao pitanje – korupcija? Ne sumnjam u vas, ali sam siguran da vaši saradnici zloupotrebljavaju vaše poverenje i ovlašćenja koja ste im preneli. Zato bih, gospodine ministre, voleo da zaboravite na drugove i drugarice u ministarstvu. Vi ste tamo ministar i voleo bih da se ponašate prema svojim saradnicima koji ne rade svoj posao kako treba kao što ste se ponašali 1999. i 2000. godine sa izvođačima radova u obnovi zemlje. Takođe, voleo bih da proverite sve ovo što sam rekao, a to neće biti problem jer se zna kome su izdate "CEMT" dozvole, ko ih je iskoristio i koje nisu iskorišćene, jer mnogi auto-prevoznici nisu bili spremni da plate reket, nije im se isplatilo. Ako neko podigne, primera radi, 100 ili 200 dozvola a iskoristi pola od toga, onda više nikada ne treba da dobije dozvolu. Voleo bih da u što skorije vreme, ako je moguće već sutra ujutru, raspravite tu situaciju i pustimo da ljudi konačno rade ono u šta su uložili novac, da zarade i oni, da zarade za svoje radnike, a i državi će tada biti bolje.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, pred nama se nalazi taj čuveni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. Moram da se složim sa prethodnim govornikom, da čim je urađena rekonstrukcija Vlade, kada smo promenili Zakon o Vladi, bilo je potrebno da se uradi i budžet. Sada zbog MMF i tzv. kreditom iz predostrožnosti mi imamo konačno rebalans budžeta, da narodni poslanici budu upoznati kako izgleda, koliko toliko, ova fiskalna godina.
Mislim da sam premijer i ministar finansija nisu bili baš potpuno iskreni prema narodnim poslanicima kada su obrazlagali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, a i vidi se jedan određen trud da se barem prva tabela, koja nam dosta toga govori, pronađe pred narodnim poslanicima u nekom drugom malo izmenjenom obliku, pa po onoj Dinkićevoj navici da pokušate da bar nešto od svega ovoga prikrijete, što se trenutno dešava.
Kaže se u obrazloženju da je jedan od razloga i taj što po novoj zakonskoj regulativi o prihodima lokalnih samouprava imamo manjak na prihodnoj strani budžeta Republike Srbije. U tom delu je premijer bio u pravu. Međutim, postoji i drugi manjak na prihodnoj strani budžeta, koji se izgleda krije. Ako se pogleda, prihodna strana budžeta je manja za nekih 20-ak milijardi dinara. Kada se pogleda struktura tamo gde je ostvareni višak i manjak, dolazimo do jedne situacije da se zapitamo dokle se misli da se ovako vodi država?
Nije u pitanju samo 20 milijardi, već postoje određeni indikatori koji nam govore da, ukoliko se nešto ozbiljno ne preduzme u nekom kraćem roku, da će biti sve gore i gore. Ne može predsedniku Vlade da bude obrazloženje za pad BDP kriza u EU. Kriza u EU traje još od 2008. godine, produbila se u prvoj polovini 2010. godine i bilo je očekivano da će ovakva biti i u 2011. godini, sve do 2013-2014, a možda čak i duže. Znači, takva obrazloženja ova vlada ne može da da pred narodnim poslanicima.
Ono što su indikatori da nešto ozbiljno nevalja u našem privrednom delu, u onom delu koji stvara realne prihode budžeta Republike Srbije, vidimo već u prihodima u vezi poreza na dodatu vrednost. Tu ne možemo da optužimo ni lokalne samouprave, niti bilo koga drugog. Ti prihodi su na nivou Republike manji za oko 15 milijardi dinara. Od toga PDV u zemlji, a ovo je izuzetno dobar pokazatelj, manji je za oko 13 milijardi dinara ili za oko 13-14% na planiran prihod. Sredstva iz uvoza, PDV iz uvoza manji je za nekih oko dve milijarde. Sad se postavlja pitanje, kako to predsednik Vlade kaže – da je nama uvoz trenutni najmanji od 2000. godina na ovamo.
Međutim, ne možemo da se složimo da su razlozi za smanjenje uvoza dobra poslovna politika Vlade Republike Srbije, već naprotiv, loša poslovna politika Vlade Republike Srbije. Smanjenje uvoza, a pogotovo poreza na prihode u zemlji, pokazuje nam jedan drastičan pad životnog standarda i kupovne moći stanovništva. Zato vam je i uvoz manji. Nemojte više sa tim da se hvalite.
Slažem se da je po pitanju izvoza nešto urađeno, ali hajde da pogledamo kakva je struktura našeg izvoza. Šta mi to izvozimo? Izvozimo poljoprivredne proizvode koji se mogu smatrati sirovinama. Ne treba biti nešto mnogo pametan i ne treba biti nešto mnogo sposoban da se ovakvo nešto postigne, treba biti samo dobra godina, sa dobrom vremenskom prognozom i napravićete jedan ovakav poslovni rezultat. Da ne pričam o blokadama puteva, štrajkovima malinara itd. Pričamo o onim tradicionalnim poljoprivrednim kulturama koje naš seljak najviše uzgaja.
Isto tako, ako se pogleda prihodna strana kada su u pitanju akcize, tu se u stvari i vidi jedan dobar razlog zašto i pored, na prvom mestu, pada evra u odnosu na dinara, u odnosu na prošlu godinu, pada cena sirove nafte. Još uvek na tržištu cene naftnih derivata su jedne od najvećih u ovom delu Evrope. Vlada pošto poto pokušava kroz akcize i PDV i carine na uvoz nafte i naftnih derivata da održi budžet likvidnim. Svoju nesposobnost na ovaj način iskazuje.
Možda će predsednik Vlade da kaže kako nije njegovo i nije Vlade Republike Srbije da određuje cene naftnih derivata. U tom delu mogu delimično da se složim.
Međutim, Vlada je ta koja je odgovorna za monopol na tržištu nafte i naftnih derivata i kroz taj monopol se na jedan veštački način održava ovako visoka cena. Kada Vlada bude na pravi način izvršila liberalizaciju uvoza naftnih derivata, onda možemo tek da očekujemo pojeftinjenje tih derivata na tržištu, a monopol se ogleda kroz uslove koji mogu da ispune samo tri ili četiri kompanije koje se bave prometom naftnih derivata na teritoriji čitave Republike. Tako što se određuju kontingenti za uvoz daleko, daleko veći nego što to može neko preduzeće čiji je kapacitet hiljadu ili dve hiljade tona nekog derivata da prihvati. Kroz taj veštački monopol mi našoj robi, našoj privredi i našoj poljoprivredi smanjujemo konkurentnost na tržištu i pogoršavamo životni standard naših građana.
Mislim da, ako hoćete nešto da uradite ozbiljno, na prvom mestu kroz sprečavanje takvog monopola, da omogućite da ovako ranjiva privreda pokuša da bar nešto uradi sama sa sobom, pošto vi sami niste u stanju da uradite nešto za nju.
Kada su u pitanju troškovi koji su predviđeni ovim budžetom, dotacije Republičkom fondu za PIO se opravdavaju sa tim da je potrebno povećanje zbog rasta inflacije za koje je naravno kriva Vlada. Ne kažem da ne treba dati penzionerima, treba im dati koliko god je to moguće, ali je to takođe jedan indikator da taj iznos koji nedostaje daleko veći od tih 2% razlike između planirane inflacije i ostvarene inflacije, što nam takođe govori da ili imamo veći broj nezaposlenih lica, odnosno manji broj zaposlenih lica ili da poslodavci zbog izuzetne teške ekonomske situacije nisu u stanju da uplaćuju sredstva u fondove. To je takođe problem ove vlade koji je prećutkivan kada smo slušali diskusiju i obrazloženje o rebalansu budžeta za 2011. godinu.
Mogu da kažem da dva dela samog Predloga budžeta su prilično sramotna za ovu vlada. Vlada je već, čini mi se, u prošli četvrtak podnela jedan amandman na Predlog zakona o budžetu i u samoj projekciji Predloga zakona predviđeno je 15 milijardi dinara za poboljšanje likvidnosti bankarskog sektora. Gospodine predsedniče Vlade, taj koji god da je to stavio u budžet treba da bude najuren iz ove vlade, a po meni bi čak trebalo i da odgovara. Likvidnost bankarskog sektora se smanjuje godinama, ali ne zato što bankarski sektor ima smanjene prihode po osnovu datim kreditima i državi i građanima i privredi, nego zato što se konstantno taj prihod iznosi iz države. Likvidnost bankarskog sektora septembra meseca 2008. godine je bila oko 20 milijardi dinara aktive, što u sredstvima na tekućim računima, što u depozitima kod NBS, što u državnim hartijama od vrednosti. U toku 2010. godine, gospodine predsedniče, strane banke su iz države iznele oko 240 milijardi dinara, odnosno isto toliko deviznih rezervi Republike Srbije. Devizne rezerve koje su stvarane izvozom, devizne rezerve koje su stvarane doznakama naših građana koji su svoje penzije stekli u inostranstvu. I dozvolili ste da u vremenu svetske ekonomske krize i krize EU taj novac izađe iz države.
Slažem se da država treba da ima liberalni kapitalizam, ali ne kada su krize, čak i vodeće zemlje EU budno pod svojim okom prati šta se dešava na njihovom sistemskom tržištu, šta se dešava u njihovom bankarskom sektoru, da ne bi bilo koja od banaka zbog profita napravila štetu državi i merama to sprečavaju, da ne pričam i o Švajcarskoj. Mi smo dozvolili da jednostavno za samo sedam ili osam meseci devizne rezerve budu smanjene za dve milijarde i 400 miliona evra i da se za isto toliko smanji likvidnost bankarskog sektora i sada tim istim bankama treba da damo, da se zadužimo i da pokrivamo njihovu likvidnost sa 15 milijardi dinara.
Podneli ste amandman, pa ste podneli još jedan. Moraćemo dobro da pregledamo te vaše amandmane i da vidimo šta se tu u suštini dešava. Imali smo ove godine i Zakon o deviznom poslovanju. Tim zakonom, dok ste vi predsednik Vlade omogućeno je takođe da se novac iznosi iz zemlje. Razlog jeste, kažete, Svetska trgovinska organizacija. Samo da vas pitam kada budemo ušli u Svetsku trgovinsku organizaciju, sa čime ćemo mi to da trgujemo? Šta ćemo mi to da prodajemo, kad je sve uništeno? Kad ono što se ovde stvori u ovoj državi ne vrati se kroz neku novu investiciju ili neki novi prihod, nego završi na egzotičnim ostrvima: Sejšeli, Kajmanska ostrva, itd, da bi se ispunio zahtev STO, slažem se, ali hajde da prvo napravimo zdravu osnovu u privredi, a ne da u sistemu koji je pun korupcije, u kome skoro nema nikakve kontrole, potpuno sve otvorimo i liberalizujemo.
Kada je bila priča oko prodaje "Telekoma", predsednik Vlade nam reče da država nije poslodavac i ona može da ima zaposlene samo u organizacijama u kojima se vrše javna ovlašćenja, na tri mesta u budžetu RS. Vi imate dokapitalizaciju "Fijata", potrošićete od 12 do 15 milijardi za zajedničko preduzeće. Voleo bih, gospodine predsedniče, da nam kažete za taj projekat koji je nastao dok ste još bili ministar finansija u prethodnoj vladi, sada ste na završetku ovog mandata, taj projekat još nije zaživeo, još ne vidimo rezultate, potrošili smo preko dve milijarde evra, da nam odgovorite da li ta rupa ima konačno dno ili po inerciji da spašavamo šta se spasiti može?
U samom predlogu ima još jedan član koji pomalo zbunjuje, a to je da u ovoj godini javna preduzeća koja imaju sredstva mogu da isplate jubilarne nagrade za 2008, 2009. i 2010. godinu, znači, retroaktivno i u nazad. Meni to, gospodine predsedniče, liči na grčki sindrom, jedno takvo ponašanje. Liči mi zato što su tamo dobijali premije ako dolaze na posao na vreme. Dobijali su premije ako mašinovođa održava ruke čistim, kuriri su dobijali posao ako su dostavljali poštu na vreme, a u ovoj skupštini sekretarice su dobijale po dva miliona dinara za RIK zato što su se javljale na telefon. Ne znam šta je sve u tim organima državne uprave i šta se sve tamo dešava po javnim preduzećima, a siguran sam da je neka slična situacija, neki sličan scenario.
Ovde je Administrativni odbor doneo odluku da se za uštede koje su narodni poslanici ostvarili odredi određena povišica za zaposlene u Skupštini. Tada je rečeno da ne može, ne da nam to MMF, nećemo dobiti kredit. Šta je sad ovo? Možemo mi da raspravljamo o Konstantinovićevoj odluci, da li je to linearno za sve zaposlene, itd, ali to je neka druga priča.
Pošto predsednik Vlade izađe, prenesite mu u Predlogu Zakona o budžetu govori se o kreditu iz predostrožnosti. Znači, kredit koji treba da se koristi samo ukoliko prihodna strana budžeta Republike Srbije ne bude očekivana, odnosno dovede se u pitanje funkcionisanje čitavog finansijskog sistema po pitanju poreske politike i rashoda.
Kredit iznosi milijardu evra. Milijardu evra je po sadašnjem kursu negde oko 101, 102 milijarde dinara. Ako pogledamo budžet videćemo da su gospoda iz Vlade i gospodin predsednik Vlade Mirko Cvetković ovim rebalansom potrošili 130 miliona evra tog kredita iz predostrožnosti, i da nam je budžetski deficit u odnosu na osnovni Zakon o budžetu izmene i dopune veći taman za tih 130 miliona evra ili da prevedem u dinare negde oko 13 milijardi dinara. I sad postavlja se samo još jedno pitanje, hoće li ovaj ostatak od 870 miliona evra, odnosno 88 milijardi dinara, gospodin Cvetković da potroši u izbornoj kampanji. Ovo je samo jedan mali deo razloga koje smo za ovih 20 minuta mogli da obrazložimo pred narodnim poslanicima i Srpskoj javnosti zašto SNS u danu za glasanje neće podržati ovakav budžet Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 136. Predloga zakona se reguliše kako se dostavlja tužba i ostala dokumentacija punomoćniku.
Predviđeno je u članu 136. u stavu 2. – dostavljanje punomoćniku može da se izvrši i predaje pismene odraslom članu porodičnog domaćinstva, ako punomoćnik delatnost obavlja u stanu.
Razumem potpunu želju predlagača da spreči svaki vid zloupotrebe, da bi se parnični postupak, što je god moguće brže završio nekom pravosnažnom presudom. Ne mogu da razumem predlagača da ne želi da te presude stvarno i činjenično odgovaraju nekoj istini.
Mislim da oni koji su predlagali ovakve predloge, da su se samo bavili problemima prilikom dostave određenih dokumenata. Niko nije pokušao da uđe u suštinu šta sve može da se desi kao negativna posledica jednog ovakvog načina dostavljanja.
Tačno je da mnogo advokata ima kancelarije u svom stanu, ali mislim da "članovi domaćinstva obezbeđuju prijem dokumenata", ne može da stoji u zakonu.
Mogu da razumem i želju da se to radi sa strankama u postupku, parničarima, ali ne kada su u pitanju advokati, zato što život često bude malo drugačiji. Šta ako je taj zakonski punomoćnik, odnosno advokat, na godišnjem odmoru? Vi kažete da je on dužan da obezbedi valjanu komunikaciju sa sudom, pa i po pitanjima prijema pismena, koja je dužan da prima ili da obezbedi lice koje će u slučaju njegovog odsustva primati iste.
Sad mi objasnite, ako je na godišnjem odmoru ili ako je na drugom kontinentu, Afrika nije daleko, kriza u Tunisu i Egiptu se smirila, kako mislite da punomoćnik reaguje u takvom slučaju? Nije u pitanju advokatska kancelarija, pa će neki njegov kolega da preuzme dokumentaciju, da napiše podnesak, odgovor na tužbu, ili nešto drugo i da uputi u sud. Hoće li to da uradi za njegov račun njegov sin, njegova ćerka, da im ostavi blanko papire sa pečatom i potpisom i da oni odgovaraju umesto njega?
Hajde, godišnji odmor čovek može da bira, ali ne može da bira kada će da se razboli. Šta u slučaju ako je advokat u bolnici, ako nije ni u fizičkom, ni u psihičkom stanju da obezbedi komunikaciju? Vi ste predvideli da rokovi teku i da sud može u slučaju propuštanja izrekne presudu i, ako se to nastavi, da presuda kasnije bude i pravosnažna, zato što, opet, nije imao ko da odgovori i na presudu i na podnesak i na tužbu.
Sudovi često pribegavaju jednom načinu uručivanja, a to je da im je mnogo lakše da zakonskom punomoćniku uruče određene spise, nego da uruče strankama u postupku. Smatra se da kada je uručio zakonskom punomoćniku da je uručeno i stranci koju on zastupa, tako da često stranka i ne zna i nije na njenu adresu upućen određeni dokument. Tako ni ona ne može da reaguje u smislu da pronađe drugog zastupnika, da taj drugi preduzme određene radnje da bi sprečio štetne posledice koje mogu da nastanu jednim ovakvim načinom dostavljanja dokumenata u parničnom postupku.
Mislim da ovaj zakon, kada bude ušao u primenu i kada budete imali mnogo zahteva za reviziju, shvatićete koliko ste pogrešili što pokušavate preko kolena da prelomite neke stvari. Zato budite sigurni da u danu za glasanje SNS neće glasati za ovakav predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo tražili u članu 141. da se stav 2. briše - ako se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo, dostavljanje treba da se izvrši pod uslovom da je adresa tačna. Dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušaja dostavljanja. U tom slučaju kopija pismene ističe se i na oglasnoj tabli suda.
Ovaj član 141. je povezan i sa članom 140, znači, način dostave. Imali smo kada je u pitanju dostava zakonskom punomoćniku da to može čak da primi njegov sin, njegova ćerka, njegova supruga, što je privatan život svakako ne spojiv sa profesijom, pogotovo u ovoj materiji, ali u čl. 140. i 141. bukvalno može da se pravosnažno presudi stvar, a da stranka u postupku nije ni mogla da se izjasni i da se iznese svoje dokaze.
Dovoljno je samo pogledati član 140. – ako se dostavljanje vrši na radnom mestu, može da primi neki njegov kolega koji radi na istom radnom mestu. Obično kolege koje rade na istom radnom mestu imaju određeni sukob jer svi žele da se približe svom neposrednom rukovodiocu radi ostvarivanja nekih beneficija i spremni su da urade sve i svašta, verujte. I ja sam pre neki dan držao određena anonimna pisma koja se upućuju državnim organima.
Kada sam to čitao, to je bila jedna od najodvratnijih stvari koju sam mogao da pročitam u životu. I vi hoćete, između ostalog, da takvi ljudi primaju pismeno obaveštenje od sudova u ime svojih kolega. Članovi domaćinstva, ja bih razumeo da ste napisali da je krvni srodnik i da zajedno žive u domaćinstvu, ali ipak razumite malo i neke porodične odnose i koliko to može da pruži zloupotreba, čisto da bi se neko nekom zbog neke stvari osvetio, koje nema veze sa ovim sudskim postupkom.
Može čak i da se stavi na vrata stana, okači na oglasnoj tabli suda i vi mislite da ste završili posao. Još u raspravi u načelu sam rekao - šta ćemo sa našim građanima koji su na privremenom radu u inostranstvu, ko će njih da zastupa? Hoće li morati, kada traže reviziju, da pokazuju pasoše i da dokumentuju da u tom trenutku nisu bili u zemlji i nisu mogli da reaguju?
Čitavo vreme pričate o interesima dijaspore. Koliko je ovo stvarno u njihovom interesu? Napomenuo sam da, recimo, u Braničevskom okrugu, od 200 hiljada birača, 60 hiljada birača uopšte nije u zemlji i ne dolaze po nekoliko meseci. Državni organ koji vodi evidenciju adresa je policija. Policija nema u evidenciji gde se oni nalaze na privremenom radu. Ona adresa koja je data sudu je tačna, ali stranka se ne nalazi u zemlji i neće je biti nekoliko meseci, sačekaće je pravosnažna presuda da se možda iz istog tog objekta iseli, a neće moći da reaguje.
Čini mi se da u pravu važi jedna izreka – da je bolje sud da oslobodi sto kriminalaca nego jednog nevinog čoveka da zatvori. Ne znam da li je to tako, ali bolje je i propustiti 10, 20 i 100 rokova nego nekome oduzeti imovinu samo zato što nije bio u zemlji i nije mogao da odgovori. Budite sigurni da će viši sudovi imati pune ruke posla po pitanju revizije i da ćete većinu ovih parničnih postupaka, koji budu započeli u skladu sa ovom zakonom, morati da raspravljaju isti sudovi i onda od ubrzanja parničnog postupka nema ništa.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ponovim, razumem želju predlagača da ubrza parnični postupak, ali koliko stvarno ide u tom pravcu u da li će to u praksi stvarno tako da bude, iskreno sumnjam. Predviđeno je da sud može rešenjem da odluči da se izvede dokaz čitanjem pisane izjave svedoka u kojoj se navode saznanja o bitnim i spornim činjenicama, odakle su one poznate i u kakvom je odnosu sa strankama u postupku. Posle ide u tom famoznom stavu 2. – način pisanja, izjave i itd.       
U sledećem stavu 3. kaže se – slučaj iz stava 2. sud može rešenjem da odluči, po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka da se svedok sasluša putem konferencijske veze, korišćenjem uređaja za tonsko ili optičko snimanje. Sud donosi rešenje i u stavu 2. i u stavu 3. i protiv tog rešenja nije dozvoljena posebna žalba.
Ako se neko od strana usprotivi i traži da ispita svedoka, sud može ali ne mora to da prihvati ili prihvati, pa smo imali jedno ročište za čitanje izjave, a drugo ročište za saslušanje svedoka.
Jel to ubrzalo postupak? Nije. Ili odbije. Ako kroz to odbijanje, to bude jedan od jačih aduta u samoj žalbi jedne od stranaka, pa viši drugostepeni sud poništi presudu i vrati prvostepenom sudu na odlučivanje. Jesmo li ubrzali postupak? Nismo.
Razumem da često postoje izuzeci, a to je da je lice zdravstveno nesposobno da svedoči, fizički ne može da bude prisutno u sudu i onda razumem da bude i pisana izjava, pa čak i video link i audio link itd. Ali vi od izuzetaka pravite pravila, tako da bi najbolje bilo da ukinemo i sudije, da postavimo kamere, merače pritiska, merače koliko su dlanovi znojavi, koliko ima otkucaja srca u minuti i da na osnovu toga računar izriče presudu.
Dozvolite konačno da se parnica vodi na jedan efikasniji način nego što je to bilo do sada, ali na način, gde će sam način utvrđivanja činjenice imaterijalnih dokaza da odgovara i toj presudi, a ne kako je to sada predviđeno, da jednostavno ko bude bio brži, ko bude bio spretniji dobije parnicu, bez obzira što sama presuda ne odgovara činjenicama o kojima treba da odlučuje sud.