Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9359">Veroljub Arsić</a>

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka

Govori

Gospođo predsedavajuća, slažem se da je ovde reč o motornim vozilima, gde sam podneo amandman na član 4, ali vi iz šeste prebacite u neku nižu brzinu kad čitate, jer stvarno mi nismo dužni da slušamo ovakav način vođenja sednice.
Inače, voleo bih da je ministar tu da čuje obrazloženje za moj amandman koji sam podneo na član 4. zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Činjenica jeste da je poslanička grupa Napred Srbijo SNS uopšte protiv jednog ovakvog poreza, ali on je uveden dolaskom DOS-a na vlast, pa pokušavamo već godinama da amandmanima ispravimo jedan ovakav zakon.
Znači, predložio sam svojim amandmanom da kao osnovica ne bude više uzimana radna zapremina motornih vozila koja se oporezuju, već da se pređe na savremeniji, objektivniji način procene vrednosti jednog motornog vozila i pravedniji način plaćanja poreskih obaveza. Za razliku od radne zapremine, kako je to u sadašnjem zakonu, tražio sam da osnovica bude formirana na osnovu snage koje jedno motorno vozilo ima.
Činjenica jeste da, pošto živimo u 21. veku, savremena tehnologija i nauka idu napred, a mi se još uvek oslanjamo prilikom poreza na stare i zastarele metode, tako da već odavno osiguravajuća društva primenjuju jedan ovakav način utvrđivanja vrednosti jednog motornog vozila prilikom isplata premija na zaključene ugovore o osiguranju istih motornih vozila.
Činjenica jeste da kod jednog istog proizvođača, sa istom radnom zapreminom, istog modela i tipa vozila, znači, imamo dva vozila koja imaju različitu snagu…
(Predsednik: Vreme, ali imate još minut vremena ukupne poslaničke grupe.)
Pokušaću da završim. Znači, imaju istu radnu zapreminu, različitu snagu, ta snaga u stvari određuje cenu automobila, luksuz i opremu koju on ima i samim tim ta osnovica je pravednija.
Prihvatanjem ovog amandmana ne bi se uticalo negativno na prihodnu stranu budžeta Republike Srbije, čak mislim da bi se i neka određena veća sredstva naplatila u budžetu Republike Srbije, s tim da bi tu razliku sredstava platili oni koji zaista voze skupe i luksuzne automobile, što naravno i treba da bude predmet oporezivanja jednim ovakvim zakonom.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, i pored toga što se setom ovih zakona menjaju prihodi budžeta Republike Srbije, potpuno razumem da nije moguće da oni budu nešto, kada su prihodi u pitanju, mnogo visoki. Imamo malu ekonomiju, imamo malu teritoriju, sa malim obrtnim kapitalom, i teško je čak i promenom poreske politike obezbediti neke značajne poreske prihode.
S druge strane, mogu da kažem da sam mnogo više očekivao samim rebalansom budžeta kada je u pitanju rashodna strana i kada su u pitanju troškovi, smanjenje troškova i uopšte javne potrošnje. Međutim, vidim da Vlada svojom politikom sada povećava ovaj deficit u odnosu na onaj koji je bio predviđen Zakonom o budžetu za 2009. godinu.
Jedna cifra je stvarno fantastična u svim ovim izmenama i dopunama zakona i koja je najveća. Nismo hteli da vam ulazimo u samu strukturu deficita. Nijednim amandmanom poslanici SNS nisu menjali deficit. Ali, baš nas interesuje ovaj iznos iz stava 1. koji se pominje i u stavu 2, a to je za finansiranje budžeta Republike Srbije piše otplata glavnice duga 147.924.000.000 ili, gospođo ministre, ni manje ni više nego za 105 milijardi razlike nego što je to bilo u originalnom zakonu o budžetu.
Razumemo i tu priču da treba nešto da se vrati od deviznih kredita međunarodnim bankama, neki krediti stranim vladama, neki iznos koji duguje MUP, ali sveukupno te kursne razlike na onih projektovanih 85 i sada stvarnih 95 dinara za evro iznose negde od dve do dve i po milijarde, a razlika je oko 105.
Nas kao narodne poslanike interesuje odakle taj iznos, kakvi su to novi krediti za koje niste znali kada ste projektovali zakon o budžetu za 2009. godinu, i ne verujem da su to novi krediti. Ovo su krediti koji će da nastanu u toku ove godine i dobar deo kredita će da bude vraćen u toku ove godine. Pretpostavljam da su u pitanju emisije hartija od vrednosti Trezora i Narodne banke.
Nešto nije poznato, a to je - kolika je kamata na te hartije od vrednosti, koliko će od ovih 100 i nešto milijardi dinara građani Srbije da plate kamatu? Hoće li to biti 10, 15 ili 20 milijardi?
Problem nije čak ni toliko ekonomska kriza, koliko je vreme da sve vaše kolege shvate ozbiljnost situacije u kojoj se država nalazi. Vreme je da se prestane sa zloupotrebama, vreme je da se prestane sa trošenjem novca na razne promocije pojedinih ministara, njihovih političkih stranaka, i vreme je da najveća stranka koja sačinjava ovu koaliciju i raspolaže najvećim pravom na to da određuje kako će da bude budžet trošen, a ne mizerne stranke kao što je G17, koja nema ni cenzus, ali morate priznati najviše utiče na budžetsku politiku, na javne rashode, tako da je vreme da sa jednom takvom politikom prestanete.
Dame i gospodo narodni poslanici, toliko priče o štednji Vlade Republike Srbije, a mogu da kažem da je ovo najveća i najskuplja Vlada  koja postoji u novijoj srpskoj demokratskoj istoriji.
Podneo sam amandman na te famozne kabinete potpredsednika Vlade i pokušao sam svojim amandmanom da objedinim troškove koje imaju sva četiri potpredsednika i koje vode svaki za sebe.
Neka građani Srbije znaju da trenutno imamo četiri potpredsednika Vlade. Od ta četiri potpredsednika Vlade, tri su ministri u Vladi Republike Srbije, imaju svoje kabinete, ali im je malo taj kabinet koji imaju u ministarstvima, već žele da imaju poseban kabinet kao potpredsednici Vlade.
Zarad javnosti, prvi potpredsednik Vlade, odnosno ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potrošiće za svoj kabinet 34 miliona 773.000 dinara. Drugi potpredsednik Vlade, čuveni vojvoda od "Meridijan banke", koji je istovremeno i ministar za nauku i tehnološki razvoj, ima i svoj potpredsednički kabinet zadužen za oblast evropskih integracija. On će od građana Srbije da potroši ove godine blizu 40 miliona dinara, nedostaje pet hiljada, da ne grešim dušu.
Najzanimljivija stvar je kod gospodina Dinkića, on je potpredsednik Vlade za privredni razvoj, ali je istovremeno i ministar Vlade za ekonomiju i regionalni razvoj.
Mogu da razumem, ovamo su različite oblasti, pa možda i treba nekome neki savetnik koga nema u svom matičnom ministarstvu, ali me interesuje zašto će gospodin Dinkić da potroši 32 miliona na kabinet potpredsednika Vlade koji je paralelan organ njegovog istog ministarstva.
Da ne pričam o potpredsedniku Vlade koji retko kad govori istinu kada su u pitanju zarade, kada su u pitanju penzije itd, ali svejedno, on će da potroši 20 miliona, on je bio nešto skromniji.
Voleo bih da za ovaj amandman, koji sam podneo u ime poslaničke grupe Napred Srbijo-SNS, ustanu i nadriposlanici, koji nedeljama unazad urušavaju ugled Narodne skupštine i narodnih poslanika, a u ime štednje da ovaj amandman prihvate. Na žalost, oni su i dalje samo nadriposlanici, jer ih ovde u sali nema. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvek se pitam kada je u pitanju predlog budžeta ili predlog rebalansa budžeta, kada se objedini rasprava budžeta sa nekim drugim zakonima, da li je taj budžet nešto najbolje što možemo da dobijemo u nekom trenutku, a ne znam koliko je to loše po nas.
Ako je najbolje, gospođo ministre, to neće niko da vam zameri, a ako objedinjujete raspravu, očigledno je da ima nečeg čega se plašite i da postoje bolja rešenja od onog što nam je ovde ponuđeno. Toga ste i vi potpuno svesni.
Nedeljama već slušamo kako će javna potrošnja da se smanji, kako će broj zaposlenih u organima državne uprave i lokalnih samouprava da se smanji na osnovu onog što sam čuo, a sada vidim u predlogu rebalansa da od toga nema ništa.
Osim nekih simboličnih ušteda i retkih izuzetaka, pravog i štedljivog budžeta nema.
Budžet, odnosno rebalans usmerili ste na štednju u investicijama i poljoprivredi, a u nekim retkim slučajevima po nekim organima državne uprave. To ne može da napravi dugoročne pozitivne efekte, a štetu svakako može i to na dug period. Čitavu deceniju, možda i više, naša privreda i država ne žive od realnih prihoda, već od kredita banaka, dobrih ili loših.
Takvo funkcionisanje privrede je otežano zbog loše makroekonomske situacije u državi, a država opet ne može da stvori odgovarajuće uslove zbog svog preglomaznog i preskupog aparata.
Gospođo ministre, pitam vas, šta ćemo da uradimo sa 102 državne agencije, 102 direktora državnih agencija, 102 predsednika upravnih odbora, 102 upravna odbora, 102 kabineta?
Koliko još imamo, gospođo ministre, raznih uprava i kancelarija koji su paralelni organi ministarstava? Verujem da ne znate.
Ne znate zato što ste i sami jednom prilikom izjavili da ne možete da otkrijete gde vam se nalazi 50.000 zaposlenih u organima državne uprave. Ne znate ni ko su, ne znate gde rade, samo znate da država za njih odvaja sredstva.
Ne možete da odgovorite ni na pitanje šta to radite sredstvima NIP kada je "Fijat" i "Zastava" u pitanju. Ovoj državi je trebalo do marta neophodnih 310 miliona evra da se uplati, da ne pričamo koliko bi to poboljšalo uopšte celu privrednu situaciju u Srbiji i smanjilo pritisak na dinar. Tih para nema.
S druge strane, umesto tih 310 miliona dobijamo automobile koje mi moramo da kupimo, a država da subvencioniše. Da li će to biti dokapitalizacija strateškog partnera? Odgovorite mi i na to pitanje.
Gospođo ministre, možda nisam izmislio toplu vodu, ali ukoliko biste naterali sve bivše kolege, neke i sadašnje, da se samo polovina onoga što je pokradeno u postupcima privatizacija, raznih stečaja banaka, privrednih društava, izrade skupih projekata u oblasti turizma koji nikad neće da zažive ili će da zažive za 20 godina, finansiranja raznih studija izvodljivosti koje nikad neće da uđu u primenu, a za koja su plaćena ogromna sredstva, kada bi ste polovinu tih prihoda svoje bivše, a i neke sadašnje kolege naterali da vrate ono što su pokrali, verujem da nam MMF ne bi ni trebao, a ovu krizu ne bismo ni osetili.
Dame i gospodo narodni poslanici, lepo bi bilo da je moguće da samo predate otpad i dobijete električnu energiju ili toplotnu energiju za spaljivanje. Reč je o jednom izuzetno skupom tehnološkom postupku, koji se već izbacuje iz zemalja EU. Pristupnina za jednu tonu otpada koji se spaljuje je 30 do 50 evra, sa beneficijama koje su davale zemlje EU, a sada ih već ukidaju.
Javlja se i problem – šta se dešava s preostalim otpadom u postupku sagorevanja? Dobijate izuzetno otrovnu koncentrisanu količinu otpada, koji je bogat laktatima, solima, kiselinama i slično. Čuvanje jednog takvog otpada je mnogo skuplje nego održavanje jedne deponije.
Evropska unija, kao što sam rekao na početku svog izlaganja, već postepeno ukida spalionice, prelazi na druge vidove tretmana otpada. Neprihvatanjem ovog amandmana, rizikujemo, zarad politike, nečije želje i volje da se prikaže kao neko ko nas uspešno vodi u EU, da budemo korisnici zastarele tehnologije. U najčešćem broju slučajeva, spalionice koje se u EU isključuju iz upotrebe, biće razmontirane, donošene u Srbiju i montirane i prodavane kao nove.
Ovakav vid tretmana otpada, osim ovih negativnih pojava, nije ni u smislu zaštite čovekove okoline povoljan. Već sam rekao da je to skup tretman, skupo je održavanje, skupi su elektrofilteri i dobijamo otpad čija je biorazgradnja …
(Predsednik: Vreme. Hoćete li od Poslaničke grupe?)
...koristiću malo vremena od Poslaničke grupe, u nekom periodu, mnogo duža nego s klasičnim deponijama.
Znači, Vlada bi trebalo da se u svojoj strategiji odrekne zastarelih tehnologija, da se okrene novim metodama, a čak su iskustva pokazala da su stare metode, gde se deponuje otpad u zemlju, mnogo isplativije, mnogo ekonomski manje štetne nego toplotni tretman otpada, da bi se dobila energija koja je izuzetno skupa u ovom slučaju.
Iskoristiću svoje pravo na reč. Drago mi je da je konačno ministar tu, da bi i predstavnik Vlade morao da shvati da upravljanje otpadom ne mogu da rešavaju lokalne samouprave bez pomoći Republike. Na prvom mestu, reč je o jednom od najunosnijih poslova, kako u zemljama EU, a, prema ovom predlogu zakona, biće jedan od najunosnijih poslova i u Srbiji.
Tretman komunalnog otpada ostavljen na rešavanje lokalnim samoupravama, kako znaju i umeju, uz manju ili veću pomoć Vlade Republike Srbije, najčešće manju. Jedna lokalna samouprava, čak i bogatija, teško da sebi može da dozvoli da izgradi deponiju, jer za teritoriju od 100 hiljada stanovnika i rokom eksploatacije od 25 godina, jedna deponija košta između 3-4 miliona evra. Tu nastaje problem. Najčešće ga lokalne samouprave rešavaju tako što naprave određeni plan studija izvodljivosti, konkurišu s nekim programom kod Vlade Republike Srbije i dobiju određena sredstva, koja nisu dovoljna, čak ni uz njihov budžet, da završe posao.
Tu nastaje situacija kakva je bila u Požarevcu, Smederevu i Kovinu. Te tri opštine su konkurisale za regionalnu deponiju, jer Vlada podrazumeva regionalne deponije, a ne opštinske; napravile su sporazum, konkurisale kod Vlade i dobile određena sredstva.
Neko je rekao da program nije prošao zato što je gradonačelnik iz Požarevca bio iz SRS-a. Mogu da kažem da to nije tačno. Nije prošao zato što je u pitanju najobičniji lopovluk.
Posle lokalnih izbora, sredstva koja su dobijena od Republike, prema želji sadašnjeg gradonačelnika Smedereva, pošto te tri opštine nisu mogle same da izgrade deponiju, pronalazi se strateški partner, a sredstva iz budžeta Republike Srbije…
(Predsednik: Prošlo je dva minuta. Da li želite od vremena za Poslaničku grupu?)
Završavam. ... ne treba da budu potrošena kroz javne nabavke, nego je gradonačelnik Smedereva direktno hteo da ih preusmeri strateškom partneru, što je, slažete se, u najmanju ruku, lopovluk, pogotovo ako vam kažem da je eksploatacija jedne deponije koja košta oko četiri miliona evra, s rokom eksploatacije 25 godina i teritorijom od 100 hiljada stanovnika, ekonomski isplativa već treće godine.
Znači, strateški partner, em što je to izgradio parama građana Srbije, em će 22 godine da zarađuje na toj deponiji, naplaćujući pristupninu od tih istih građana Srbije. Vreme je već da Vlada Republike Srbije počne da rešava ovaj problem. Ako neko želi da eksploatiše deponiju, neka je sam napravi, a ne budžetskim sredstvima koja će da uplaćuje kao da je on sam sve to izgradio.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar, kada su ovi zakoni pisani, čini mi se da je najviše voleo da napiše zakon i stvori jedan okvir u kome će da deluju privredni subjekti, građani i svi ostali, a on da uživa. Međutim, situacija je malo drugačija. Ovaj zakon bi mogao da se primenjuje u nekoj utopističkoj zemlji, kakva, svakako, nije Srbija. Nadam se da će bar da reši ovaj problem o kome svakodnevno čitamo po novinama, problem ambalažnog otpada kada su u pitanju prevoz i korišćenje opasnih hemikalija. Ne možemo da kažemo da  ni onaj drugi, manje opasan pojedinačno, nije opasan, jer masovno korišćenje PVC ambalažnog otpada jeste i te kako opasno.
Država o ovom pitanju nema pravu strategiju, kako će s ovim problemom da izađe na kraj. Mogu da kažem da su i iskustva koja su do sada bila primenjivana vrlo negativna.
Opet ću, gospodine ministre, jednu situaciju iz života, sa terena da vam kažem. Nekoliko opština sa teritorije Braničevskog okruga zaključilo je ugovor o sakupljanju čvrstog komunalnog otpada s izvesnom firmom "Trojan Fišer". Zaključen je u tri ili četiri opštine, a gospoda iz tog preduzeća naplaćuju od građana odnošenje komunalnog i ambalažnog otpada, a nemaju sanitarnu deponiju, ali prikupljaju ambalažu i kao takvu je prodaju. Ono što nije ambalažni otpad, bacaju po njivama, gde god stignu. Ne vidim na koji način će ovaj zakon da reši ovakve probleme iz života. To su životni problemi.
Jedina deponija koja je sanitarna na teritoriji Braničevskog okruga je deponija koju koristi grad Požarevac, koja je već iskoristila svoje kapacitete. Nemamo prava rešenja i nemamo pomoć države.
Kada je u pitanju ambalažni otpad, ne može samo da se gleda kroz zaštitu životne sredine. Imate i onaj drugi, ekonomski aspekt, a to su uštede. Reciklažom ili ponovnom upotrebom ambalažnog otpada, na prvom mestu, smanjujete potrebu za uvozom repromaterijala ili ambalaže. To je onaj prvi efekat koji ekonomska država treba da ostvari.
Što se tiče zaštite životne sredine, kroz ovaj zakon ne vidim kako ćete da sprečite građane da spaljuju sami svoj PVC ambalažni otpad, pogotovo što kod njih niste stvorili naviku da treba da ga sakupljaju i, što je još gore, niste im stvorili uslove, kada ga sakupe, da vide šta će s njim. Ostavili ste da to sve neko drugi radi, a da li će to biti neka privredna društva, preduzetnici, lokalne samouprave, bitno je da država skine problem sa sebe.
Potrebno je da se izradi jedna ozbiljna nacionalna strategija za ambalažni otpad i da se tom strategijom izvrši pozitivna dugoročna kampanja i kod građana i privrede stvori ta navika šta će da rade s tim otpadom. Ovako, stvaranje zakonskih okvira i samo određivanje kazni ko će i koliko će da plati zato što se ne pridržava zakona, neće dati rezultate. Dovoljno je samo da otvorite novine od pre nekoliko dana i videćete gde vam se sve otpad, i to izuzetno otrovan, nalazi u Srbiji, iako se zna čiji je, iako postoje kazne.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mogu da vam kažem da ovaj način kako ste koncipirali ovaj zakon teško da je primenljiv u praksi. Znači, pravite jedan paralelan državni organ iako već postoji u našem zakonodavstvu i u praksi takav državni organ koji treba da se bavi jednim ovakvim poslom. Osim što će to biti jedan i te kako veliki finansijski izdatak za građane Srbije u vreme ekonomske krize, takođe smatram da one ne može dati efekta.
Nemam puno vremena da pričam i da pravim uporedno kako bi izgledalo jedna ili druga opcija, ali samo mogu da vam kažem da naš narod i voli da se žali, da će taj poverenik da bude zatrpan raznim prijavama, zahtevima za preispitivanje, i sasvim sam siguran da će u tom moru zahteva jednostavno oni pravi primeri zloupotreba iz ove oblasti da budu zatrpani i do otklanjanja tih zloupotreba neće ni doći.
Isto tako mogu da vam kažem kada je u pitanju zapadno zakonodavstvo, nemojte na njih u svemu da se ugledate, prilagođavajte našim uslovima i mogućnostima, zapad se protiv svetske ekonomske krize bori potrošnjom, naša država se bori štednjom, i to najviše u oblasti štednje kada je u pitanju javna potrošnja. Na ovaj način ovo svakako neće dati efekta, osim što ćemo da potrošimo četrdesetak miliona dinara godišnje.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, vidim da je ovde želja u Predlogu zakona da se zaposle novi radnici u poreskoj upravi, da se oni postojeći motivišu da rade, da se izvrši određena sistematizacija radnika poreske uprave itd. Međutim, problem i sa ovim zakonom, kao i sa svim zakonima koji se donose na teritoriji Republike Srbije, je taj što se on...
Problem i sa ovim i sa drugim zakonima što se oni selektivno ili delimično primenjuju. Samo da vas podsetim, trenutno živimo u vremenu svetske ekonomske krize. Država ...
Živimo u vremenu svetske ekonomske krize i država barem deklarativno pokušava, odnosno Vlada i pojedini članovi Vlade, da nam kažu kako će ovo biti godina štednje za sve, i za Vladu, za Skupštinu, budžetske korisnike i za zaposlene u organima državne uprave itd.
Pre nekoliko godina doneli smo Zakon o zaposlenima u organima državne uprave, odredili koeficijente, zakon je pun nelogičnosti i nedoslednosti, ali kao takav zakon mora i na kraju da se primenjuje. Izmenama i dopunama ovog zakona vi jedan deo Zakona o zaposlenim organima državne uprave stavljate van snage.
Određujete neke dodatne koeficijente, ali hajde i to bih mogao da razumem, ali čemu onda priča da će da se uvodi četvorodnevna radna nedelja, da bi se smanjio broj radnih sati, da bi zaposleni u organima državne uprave primali manje plate? Nemam ništa s tim, ali izađite za ovu govornicu i kažite ako je tako. Možda grešim.
Da postavim još jedno pitanje, šta je sa zaposlenima u raznim fondovima koji primaju plate iz javnih prihoda, recimo, sa zaposlenima u Fondu zdravstvenog osiguranja, ne mislim na zdravstvene radnike i zaposlene u zdravstvenim ustanovama, nego na lica koja su zaposlena u fondovima? Kolike su njihove plate, po 40%, 50%, 60% veće ...
Šta je sa tim zaposlenima, koliko su njihove zarade u istoj kategorizaciji veće od zaposlenih u organima državne uprave, kada oni isto primaju plate iz javnih prihoda? Šta je sa zaradama lica koja rade u penzionim fondovima? Kolike su njihove zarade? Koliko su njihove zarade veće od zaposlenih u organima državne uprave, pošto iz iste kase primaju platu?
Gospođo ministre, da bih vam objasnio o kakvom je problemu reč, najbolje bi bilo da pronađete nekog, da ga pošaljete od nekih od penzionih ustanova, da ostvari neko svoje pravo iz radnog odnosa, ali da nema vaše intervencije, vašu propusnicu, vašu moć da prođe tamo. Vratiće vam se posle desetak dana izgužvan, pocepan, izgreben, prljav i polulud od državne administracije koja ne radi svoj posao, a prima fantastične plate.
Imao sam jednu priliku sa tom ustanovom. Šetali su me od šaltera do šaltera, dok se na kraju nisam pozvao da sam poslanik i da sa tim prestanu. Za pravo koje meni pripada po zakonu i stalno izmišljaju neke nove papire, neke nove zahteve, na kraju sam ih pitao - gde to piše više u zakonu?
Ali, da se vratimo na to kako se zakoni delimično sprovode. Ovde je dugo najavljivan Zakon o fiskalnim kasama, pa je čak i donošen, pa su rađene neke izmene i dopune, dopunjavan je, ali kako? Tako što su se pojedini poreski obveznici oslobađali obaveze da imaju fiskalne kase.
Doneto je da advokati, zbog prirode posla koji rade, ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa stomatolozi zbog posla koji rade ne moraju da imaju fiskalnu kasu, pa lekari koji rade u privatnoj praksi takođe ne moraju da imaju fiskalnu kasu, jer, eto, rade delikatan posao, poreski službenik to može da zloupotrebi. Morate priznati da je to prilično glup izgovor, jer poreski službenici imaju pristup mnogo većim tajnama nego što je dijagnoza nekog pacijenta, kroz poreski postupak koji sprovode.
Da vas pitam, gospođo ministre, od kada to Soroš ima zakonom dato pravo da nema fiskalnu kasu, od kad to SBB ima pravo da nema fiskalne kase? Javna preduzeća koja rade sa građanima dužna su da prilikom naplaćivanja usluge koju pružaju izdaju fiskalni račun. To je za porez koji naplate.
Za onaj koji ne naplate, na osnovu broja ugovora iz svega onoga što imaju sa građanima dužni su da obračunaju PDV i da ga plate bez obzira da li su naplati od građana ili ne, je li tako? Od kada to SBB nema obavezu ni da obračunava, ni da iskazuje, niti da ima fiskalnu kasu? Da li je to zasluga gospođe Liht, koga, čija, ko mu je dao to za pravo?
Javna preduzeća, državne ustanove, da li u svojini lokalne samouprave, da li državne uprave, moraju da imaju fiskalne kase. Znate šta, tu osim što se manipuliše i gotovim novcem ima manipulacije i sa mnogim drugim stvarima. Ako niste u stanju da izdate nalog poreskim službenicima da ovu moju tvrdnju provere, prekontrolišu i dostave vam poreski izveštaj, moj vam je savet da ovaj posao više ne radite. Nema svrhe raditi nešto, ako ne možete da se pridržavate zakona koji vi predlažete i vi donosite. Kada je u pitanju taj čuveni program Vlade za oporavak privrede, izlaska iz svetske ekonomske krize čitave države, već sam vam rekao u raspravi u načelu da nije u redu da novac građana Srbije iz budžeta Srbije plasirate u kredite koji su indeksirani u evrima.
Da neki poreski obveznik koji je izvršio svoju poresku obavezu, traži pomoć od države i dobija sredstva kredita, ali u dinarima koji su indeksirani u evrima. Svedoci smo da u poslednjih mesec dana otprilike dolazi do malih, skoro nikakvih oscilacija u kursu evra. Znači, manje-više kreće se u rasponu od 1%, pogotovo otkada su te mere najavljene i otkada se krenulo u njihovu primenu. Ko meni ne garantuje da sada kada je evro u stagnaciji preduzeća ne počnu da uzimaju takve kredite, i građani i preduzeća, pazite, reč je o 122 milijarde dinara, milijardu i po evra.
Samo jedan dinar da evro skoči, građani će morati da vrate milijardu i po evra više. To je taj problem da mi daje za pravo da sumnjam da hoćete kroz te kredite da pokrijete budžetski deficit. To bi bilo opravdano ukoliko biste uzeli kredite od stranih banaka u evrima, plasirali ih na tržište u dinarima i indeksirali u evrima, onda se ne bih plašio za stabilnost valute, jer svaki kredit bi bio pokriven deviznim kreditom koji ste uzeli iz inostranstva. Ovako, takvog pokrića nemate. Ovo što je trenutno evro stabilan nije zasluga Vlade RS, nego trenutne mogućnosti, finansijske mogućnosti građana. Znači, nema potrebe za velikim uvozom robe široke potrošnje, ne zato što ima dovoljno domaće, nego zato što nema ko da je kupi, tako da dolazi do smirivanja evra.
Kada sam vam pričao o bankama, da ste domaće banke onesposobili za posao, za ono za šta su stvorene, samo da vas podsetim, vi sada ovih 122 milijarde evra plasirate uglavnom preko banaka koje su čitav septembar, oktobar, novembar, decembar i dobar deo januara i februara vršile pritisak na kurs evra da bi odavde izvukle što je moguće više evra i vratile u svoje centrale. To je sasvim tačno. Znači, vršen je takav jedan pritisak.
Čak je i Raiffeisen banka samo u jednom danu skoro milijardu evra iznela iz države, iako je bio dogovor sa Narodnom bankom da se to ne radi. Preko takvih banaka sada plasirate kredite jer domaće nemate. Ono malo što ima nema dovoljno propusnu infrastrukturu za ove kredite. Sa 0,5% troškova vi ćete tim bankama da date ni manje ni više od 122 milijarde 600 miliona dinara za sve ovo, kao nagradu za to što su nam radili u proteklom periodu.
Gospođo ministre, prekinite vi praksu kada je u pitanju kažnjavanje da pravite razliku između poreskih obveznika. Sasvim je jasno da preduzetnik, i pravno lice i odgovorno lice, moraju da plate kaznu, ali mi nije jasno kako to da za isti poreski prekršaj jedan plaća više, a jedan manje. Jasno mi je da preduzetnik i odgovorno lice jednom plaća kaznu, pravno lice plus odgovorno lice.
Recite mi koja je razlika, osim u formi registracije, između malog privrednog društva i preduzetnika. Recite mi kolika je. U broju zaposlenih nema je. U prometu koji ostvaruju, mogu da vam nabrojim barem deset preduzetnika koji imaju daleko, daleko veći promet nego u 90% pravnih lica koja su mala.
Znači, kada je u pitanju ta kaznena politika, izjednačite je, ali ne tako što ćete da je povećavate ka pravnim licima, nego nađite neku meru u čitavoj ovoj priči, a kazne za odgovorne prema težini poreskog prekršaja. Napišite koliko ko mora da plati ako utaji porez ili ne uradi nešto što je zakonom predviđeno. Toliko zasad u ovom mom prvom javljanju.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo priliku da raspravljamo o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ali pre nego što pređem na same komentare zakona, skrenuo bih pažnju gospođi ministar da se ne ponaša onako kako se ponašala prema narodnim poslanicima kada smo postavljali i imali neko tzv. pravo da postavljamo pitanja.
Pogotovo ne na onaj način kada je postavljeno pitanje zašto su domaće banke zatvorene...
(Narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)
Pogotovo ne na onaj način kako ste to radili na samoj sednici izlazeći za ovu govornicu i čudeći se otkud nama pravo da vas to pitamo.
(Narodni poslanici SRS lupaju o klupe.)
Vaše obrazloženje je bilo stare, odnosno domaće banke morale su da budu zatvorene, odnosno ugašene zato što duguju sredstva za staru deviznu štednju...