Dame i gospodo poslanici, SRS je podnela amandman u skladu sa svojim programskim opredeljenjem. Amandman na član 12. konkretno se tiče imenovanja nastavnika. Po predlogu Vlade Republike Srbije jedan deo starog zakona iz člana 73. briše se, a to je stav 2. Međutim, stav SRS je da i stav 1. nije dovoljno obrađen. Stav 1: "Nastavnika, odnosno saradnika bira na osnovu konkursa direktor škole po pribavljenom mišljenju školskog odbora". SRS je svojim amandmanom zahtevala da se mišljenje školskog odbora ne uvažava prilikom imenovanja nastavnika.
Prvo, ni u samom Predlogu zakona nije dovoljno rečeno šta će biti ako direktor ne postupi po mišljenju školskog odbora. Ko je onda stariji, da li direktor škole ili školski odbor? Dalje, nelogičnosti se nastavljaju zato što je u ovom predlogu zakona kandidatima koji nisu zadovoljni odlukom direktora uskraćeno pravo žalbe. SRS je podnela u ovom amandmanu da se na takvu odluku direktora kandidat koji nije zadovoljan odlukom, može žaliti direktoru škole. Stav je tu jasan. Znači, direktora škole treba da imenuje Vlada Republike Srbije, a ne školski odbor, one škole gde je osnivač Vlada.
Postavlja se pitanje kako će to funkcionisati i u osnovnim školama i u srednjim školama gde su osnivači privatna lica, znači preduzetnici. Školski odbor tada može da postoji samo u slučaju ako je ta škola neka vrsta akcionarskog društva, pa srazmerno, onoliko koliko ko učestvuje u kapitalu takve škole, ima pravo na neki glas u školskom odboru, ali to je isključivo tamo gde je više vlasnika. Tamo gde je vlasnik država, odnosno Srbija, to su nadležnosti isključivo ministarstva nadležnog za obrazovanje.
Postavlja se još jedna nelogičnost u ovom zakonu, a to je da direktor škole može da ukloni nastavnika sa nastave do okončanja disciplinskog postupka. Šta ako se sa tim ne slaže školski odbor po čijem je mišljenju taj nastavnik postavljen na to mesto. Iz svega ovoga smatram da amandman SRS treba usvojiti.

Dame i gospodo poslanici, SRS je htela ovim amandmanom da u Predlogu zakona bude jasno ko je nadležan za izvršavanje naloga i rešenja prosvetnih inspektora i stručnih saradnika.

Po Predlogu zakona u članu 21. direktor škole preduzima mere radi izvršavanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika. Po amandmanu SRS reči "preduzima mere radi izvršavanja" zamenjuju se rečima "izvršava". Vrlo je nelogično, pogotovu u članu 4. i 6. gde se preciziraju dužnosti koje ima prosvetni inspektor, a pogotovu u tački 8) - prosvetni inspektor rešenjem naređuje otklanjanje nepravilnosti i nedostataka u određenom roku i u tački 9) - rešenjem naređuje izvršavanje propisane mere koja nije izvršena, a direktoru po ovom zakonu sleduje samo da preduzima mere radi izvršavanja naređenja. To je vrlo nelogično i mislim da bi ovaj amandman trebalo da se prihvati.

Kada je već reč o direktorima i o tome kako su se do sada birali, mogu da kažem da gospodin ministar koristi duple standarde i drugačije tumači i primenjuje zakon koji je do sada bio na snazi, onako kako to njemu odgovara.

Pre otprilike godinu dana raspisan je konkurs za izbor direktora osnovne škole u opštini Kučevo, selo Voluje; ceo školski odbor je izglasao da i dalje ostane stari direktor škole na tom radnom mestu. Čak se i kolektiv škole izjasnio o tom predlogu. A vi ste, gospodine ministre, i pored peticije oko 300 građana koji su isto tako zahtevali da ostane stari direktor, rešili da postavite čoveka za koga nije glasao nijedan član školskog odbora, koga ne podržavaju meštani čija deca idu u školu; poništili ste konkurs i postavili vršioca dužnosti na mesto direktora škole samo zato što je član stranke iz DOS-a.

Toliko o depolitizaciji, nezavisnosti i demokratiji škola.

 

Dame i gospodo poslanici, Srpska radikalna stranka je podnela amandman kojim predlaže da se posle člana 110. doda član 110a, koji bi glasio: "Dekan razrešen dužnosti raspoređuje se na poslove nastavnika u zvanju u kome je biran na fakultetu".
Želja SRS je bila da jedan, u suštini, vrlo loš Predlog zakona, bar u onom tehničkom smislu, dotera da liči na zakon. Vlada je ovaj amandman odbila, uz pomalo čudno obrazloženje - iz člana 109. ovog istog predloga zakona, u stavu 3 piše: "Izbor dekana obavlja se bez konkursa, a dve godine, iz reda profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na fakultetu".Samim tim je nov član koji sam predložio nepotreban, jer se to podrazumeva.
Sada mi nije jasno šta se to podrazumeva. Hoće li dekan i dalje biti dekan ili će biti profesor? Ili, ako se postavi pitanje - šta ako dosadašnji profesor, a novi dekan predaje neki ozbiljniji i teži predmet, za koji je potrebno više sati nastave, da li će moći da obavlja kvalitetno dužnost dekana; ili obrnuto, da li će moći da obavlja kvalitetno dužnost profesora; hoće li biti obavezan da predaje ili neće? Ništa se od svega ovoga ne podrazumeva ovim zakonom i ništa nije obavezujuće.
Postavlja se pitanje: ko će trpeti - da li fakultet ili studenti? Kada gospodin ministar Gašo Knežević koristi ovaj izraz - podrazumeva se, u njega imam najmanje poverenja da uopšte, što god da napiše, a nije napisano u zakonu, mogu da prihvatim kao neku činjenicu; pogotovu što, od kada je postao ministar, koristi duple standarde u svom radu, tako da može da se podrazumeva ako mu je dekan po volji ili ne mora da se podrazumeva ako nije, jer to u zakonu, gospodine ministre, ne piše.
Isto tako se podrazumeva, gospodine ministre, da možete jednog dana podneti ostavku, pa se podrazumeva, u domenu teorije, da može doći gori ministar na vaše mesto, pa neće da podrazumeva ono što vi podrazumevate. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, za razliku od nekih koji su govorili ovde pre mene i kritikovali predloge ova dva zakona, mogu da vam kažem da SRS neće podržati i u isto vreme kritikovati nijedan zakon. Znači, ako ga kritikujemo, kritikujemo vlast i samim tim želimo bolji zakon.
Kao što predlagač Vlade, koji sada nije prisutan, a nemamo ni ministra, reče - ovi predlozi zakona nisu reformskog karaktera. Slažem se sa tom njegovom ocenom i postavljam pitanje - zašto su uopšte na dnevnom redu?
Navodno, ovim, dopunama zakona treba uskladiti već postojeće zakonske propise, ali ništa novo uglavnom nije predloženo. Znači, i do sada je poslodavac snosio troškove bolovanja do 30 dana, preko 30 dana zasedala je lekarska komisija i tada je to padalo na fondove zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
Gospodin predstavnik Vlade i potpredsednik reče da je do sada bilo zloupotreba i da će ovim novim dopunama takve zloupotrebe biti onemogućene. Međutim, ni u jednom jedinom delu Predloga zakona to se ne vidi i sigurno će biti i dalje po tom pitanju zloupotreba po starom. Znači, kako je bilo i do sada.
Ono što najviše SRS zamera ovim predlozima jeste dopunski rad - koliko je to zaista korisno i za naše zdravstvo i za korisnike. Obično svaku krizu u društvu i krizu vlasti prvo oseti zdravstvo. Po meni, ovo deluje kao "brigo moja pređi na drugoga". Vlada Republike Srbije, kao predlagač ovih zakona, priznaje da nije u stanju da kvalitetno nagradi lekare i zdravstvene radnike za svoj rad, pa pribegava tome da mogu dopunski da obavljaju svoju delatnost kod drugih poslodavaca.
Kako se to do sada odvijalo - pa i do sada je to postojalo, manje ili više izraženo, sada je samo legalizovano ono što se do sada radilo i što je u svakom slučaju bilo na štetu građana, odnosno korisnika zdravstvenih usluga.
Do sada je bilo tako što obično lekari procenjuju sami, po svom sopstvenom mišljenju, ne svi, ali dobar deo, koga će pacijenta pregledati kao korisnika zdravstvenih usluga, a koga će uputiti kod svog kolege ili poslodavca, pa ga kasnije privatno pregledati i za to mu dobro naplatiti.
Tako je to izgledalo do sada. Sada ste ovo legalizovali i takvih zloupotreba će biti još više.
Hteo bih sada da spomenem, pošto su ovde uglavnom bili zdravstveni radnici za ovom govornicom, da sam primetio da ih najviše boli pitanje prekovremenog rada i dežurstava i kako im se zbog toga umanjuju plate. Međutim, postavlja se pitanje, uglavnom za sve te govornike koji su bili ovde - da li bolesnici, odnosno građani postoje radi njih ili oni postoje radi građana i šta je njihova dužnost?
Njihova dužnost je da leče, a kako se to, otkada ste vi gospodo iz DOS-a došli na vlast, radi - pre otprilike godinu dana bilo je aktuelno plaćanje participacije; tadašnji ministar je to obrazlagao time da je potrebno da se za zdravstvene ustanove kupuje kroz te participacije priručni materijal - igle, vata, alkohol, sredstva za održavanje lične higijene, sredstva za čišćenje prostorija itd; pa ste uveli participaciju da svaki pacijent koji dođe, mora da plati 20 dinara za svaki pregled i kontrolu; pa ste uveli participaciju na lekove koji se ne plaćaju, 20 danara po svakoj kutiji.
I to je trajalo neko izvesno vreme. E sada, mogu da vam kažem da i ne znam više razloge zašto ta participacija postoji i gde idu ta sredstva, jer sam pre par nedelja odveo svoju kćerkicu kod lekara i mogu vam reći da sam se stvarno zaprepastio kada sam na dečijem odeljenju, za decu predškolskog uzrasta, na vratima ordinacije gde se primaju injekcije pročitao da roditelji moraju da ponesu iglu, vatu i alkohol. To nikada nije bilo u Srbiji, nikada do sada nije bilo da su deca morala da nose iglu, vatu i alkohol, čak ni u vreme najvećih sankcija.
Gospodo, da je situacija makar malo bolja u zdravstvu od kada ste vi došli na vlast, ne bih vas toliko kritikovao. Sada se dokazuje da je sve gore i gore. Kako to izgleda i kako to dosadašnji govornici, pogotovu iz vladajuće koalicije, hoće da prikažu da nisu za sve oni krivi što se tiče situacije u zdravstvu, postavlja se pitanje - zašto nam je budžet tako predimenzioniran i kuda se ta sredstva iz budžeta usmeravaju?
Postavlja se pitanje - šta je sa Batićevim upadom u Galeniku, kada je u tom trenutku u Galenici bilo sirovina za proizvodnju lekova u vrednosti oko 10 miliona dolara? Gospodin Panić je te sirovine iskoristio, napravio lekove, prodao, e onda je Vlada Republike Srbije uzela od gospodina Panića Galeniku. A da podsetim, rekoh već, to su bila sredstva, to su bile sirovine koje su pripadale našim zavodima za zdravstveno osiguranje i socijalnu zaštitu.
Spominje se dug zdravstva od nekih dve milijarde maraka prema građanima, ali niko ne spominje da ste vi na vlasti već više od godinu dana i da taj dug, koliko je meni poznato, niste smanjili. Postavlja se pitanje - kuda idu sredstva, gde su sredstva budžeta kojima se on puni?
Znači, sve ovo što ste radili do sada nije bilo dobro i čudi me da niko ne brine o tome, ni u Vladi Republike Srbije, a gospodin, ovlašćeni predstavnik Vlade, kaže - to nije moj resor, za to nisam zadužen, samo sam došao da obrazložim ove zakone. Ne znam zašto je ova vlada zadužena, pogotovu za šta je zadužen taj potpredsednik Vlade, znam da je mnogo izjava u štampi davao povodom seksualne obespravljenosti manjina, ali mu to u svakom slučaju ne daje za pravo da ovde izađe i kaže - nisam kriv za situaciju u zdravstvu.
Pa, u svakom slučaju je kriv, makar kao pojedinac u jednom kolektivnom organu koji ne vodi zemlju kako treba. Do sada ste sa Zapada, više puta sam rekao za ovom govornicom, prihvatali samo ultimatume. Zašto ne prihvatite i neke njihove pametne zakone, pogotovu iz zemalja koje su najbliže. Recimo, kad su u pitanju zloupotrebe, austrijsko zdravstvo je mnogo lakše, mnogo bezbolnije i mnogo jeftinije prebrodilo sve te probleme, koje su oni imali sa korupcijom u zdravstvu i zloupotrebama u zdravstvu.
Zašto ne koristite njihova iskustva? Zašto ne prihvatite sa Zapada ono što je dobro? Tamo se ne dešava, pogotovu u manjim sredinama, da lekari, da pacijenti putuju kod drugog lekara, iako ga imaju u svom mestu. A, putuju kod drugog zato što im njihov lekar zaviruje u džepove i gleda šta mu donose u rukama. Iskustva, bar iz Austrije, jesu takva, a ona je sa Zapada, smatra se da je i to Zapad.
Postoji više oblika pružanja zdravstvenih usluga: jedna - kompletno državna, i to se uglavnom odražava na bolničko lečenje; druga - kompletno privatna, kroz privatne klinike; treća - poluprivatna, gde lekar, da li specijalista, da li opšte prakse, ima svoju ordinaciju koju je opremio svojim sredstvima, a platu prima na osnovu broj kartona zdravstvenih osiguranika koji kod njega koriste njegove zdravstvene usluge.
Znači, tu se ne bi dešavalo da jedna ordinacija bude prepuna pacijenata koji čekaju na red, što znači da taj lekar savesno i kvalitetno obavlja posao, a njegov kolega čeka pacijente koji nešto treba da mu donesu i da na kraju primi istu platu.
Mislim da je stanju u zdravstvu toliko alarmantno da nam ovakve dopune zakona, pogotovo danas nisu bile potrebne i da je vreme da Vlada Republike Srbije predloži jedan pravi, kvalitetan zakon, koji će biti u interesu i zdravstvenih radnika i korisnika zdravstvenih usluga; prvi ne bi morali da šetaju od jednog do drugog, od privatnika do privatnika ili da rade na crno, a zbog korisnika zdravstvenih usluga ovo sve i postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je moj kolega pre mene pročitao član 18. i na šta se odnosi, ne bih se na tome zadržavao. Amandman Srpske radikalne stranke jeste da se, u smislu ovog zakona, pod redovnim obrazovanjem prihvati više i fakultetsko obrazovanje. Zašto se Srpska radikalna stranka zalaže za takav metod? Reformama, koje je DOS započeo u ovoj zemlji dolaskom na vlast, može se svesti na to da dete maltene čim se rodi počinje da plaća porez. Počinje porez da plaća kroz pelene na koje ste uveli porez, na sredstva za higijenu na koje ste uveli porez, na dečiju konfekciju i galanteriju, na udžbenike i sveske, kako za osnovne, tako za srednje, kao i za više škole i fakultete. Samim tim mislim da je sasvim prirodno da jedan deo tih poreskih obaveza vratite deci, pa i studentima u toku njihovog školovanja.
Po stavu i obrazloženju Vlade još u raspravi u načelu, kada je Srpska radikalna stranka predlagala ovakvo rešenje, ministar je to obrazložio da više i visoko obrazovanje mogu da se regulišu stipendijama. Sada postavljam pitanje - kada će doći te stipendije na red? Prvo svi znamo da privatizacijom koju ste započeli veliki broj stručne radne snage ostaće bez posla, tako da novi poslodavci koji će doći, koji će najverovatnije biti iz inostranstva, neće imati interesa da ulažu sredstva u naše stručnjake i naše kadrove sredstva kroz stipendije. To je jedan od razloga.
Drugo, moram da vam kažem da su čak i partizani kada su došli na vlast obrazovali (vaši, vaši i sada kada bi bio centralni komitet verovatno biste ispraznili ove klupe) Titov fond za građane koji ne mogu sami da finansiraju svoje školovanje.
Sama iskustva sa Zapada koja bi trebalo da primenjujete, a ne samo da pišete zakone koje vam oni diktiraju, već da uzmete njihove i malo da ih proučite, takva su da, osim jednokratne pomoći koju roditelji dobijaju prilikom rođenja deteta, mnogi radnici bivaju oslobođeni raznih naknada za poreze koje zahvata država, tako da im se plata povećava, neto plata na istu bruto osnovicu. Mislim da je to sasvim prirodno.
Ovako, ovom politikom koju ste započeli uvodeći ovakav režim dečijih dodataka, više školstvo i fakultet biće dostupni samo bogatima, a mislim da to u svakom slučaju nije u redu, jer ne znači da ako neko ima novaca i sredstava da se školuje, da je dobar stručnjak i da će doprineti ovoj državi.

Dame i gospodo poslanici, pre nego što počnem da pričam o samom zakonu, danas i  ovih dana sam se naslušao svega i svačega, pa bi već red bio, pogotovu kad je priča o demagogiji, da kažem da je demagogija i ta  ista vaša priča o stalnoj reintegraciji, priključku za Evropu i sl.
Jer, od kada ste vi na vlasti, čak i banana države, kao što je Makedonija, uvode nam pogranična osiguranja. To su vaši uspesi, vaši domeni, niste uspeli da ukinete niti da olakšate režim viza ni u jednoj zemlji, nemojte da mi pričate više o priključcima za Evropu.
Što se samog zakona tiče, mogu da vam kažem da je u redu da ovakav jedan zakon, koji bi ovu materiju regulisao, treba da bude izglasan. Međutim, čini mi se da sam predlagač ovog zakona nije dorečen u zakonu, ne pridržava se nekih određenih ekonomskih principa, pa mogu da kažem da je i sam zakon nerazumljiv, jer kada pogledamo u članu 2. definicije koje su obuhvaćene ovim zakonom, nailazim na reči za koje uopšte ne znam šta znače. Ne zato što nisam dovoljno načitan, nego zato što su to reči stranog porekla.
Onda nailazim ovde i na nasleđe prošlosti, kao što su organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, a mislim da je zakonom već drugi termin predviđen, drugi naziv. Ovo nas vraća u vreme osnovnih organizacija udruženog rada, radnih organizacija, Edvarda Kardelja, samoupravljanja, a samoupravljanje najmanje može biti u budžetu.
Što se tiče samog izlaganja gospodina ministra Đelića, vidim da ste morali, a i on je to pomenuo, da u zakonu o budžetskom sistemu uvedete i garancije. Žao mi je što gospodin Đelić nije tu. Čini mi se da on, svaki put kad treba da izađem, pobegne iz sale, a izgleda da je razlog što čitav dan ne dolazi i što je dobio već od gospodina Veljkovića, kao mog kolege iz poslaničke grupe, packe, pa nije ni čekao da mi ostali pričamo.
Ali, što se tiče garancija, svi vaši budžeti su do sada napravljeni u deficitu i čitavih meseci ste pričali o tome kako ćete donacijama da pokrivate budžetske deficite. Ono što se desilo u ovoj skupštini pre nekoliko dana u stvari potvrđuje da to nije istina i da su donacije jedna velika predizborna laž. Jer, upravo smo dali garanciju EPS-u da izvrši remonte svojih postrojenja. I na taj način ćete, i prodajom srpske privrede, da popunjavate deficite u budžetu.
Gospodin ministar se isto tako dotakao toga da će Skupština imati pravo na uvid u fondove socijalnog osiguranja. Koliko je meni poznato, u članu 7. ovog zakona je to regulisano, a to glasi ovako: "Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije obavezan je da redovno prati izvršenje budžeta i najmanje dva puta godišnje informiše Vladu, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti."
Nigde u ovom delu, dame i gospodo, nema Skupštine.
SRS je po ovom članu podnela amandman i mislim da je normalno da Skupština, koja na predlog prihvata i menja budžet, nema samo tu mogućnost da pregleda završni račun, već i da nadgleda sprovođenje budžeta u toku godine.
Isto tako, SRS je predvidela da se po ovom zakonu i usvojenim amandmanima Skupština informiše o planu izvršenja budžeta. Gospodin ministar je pričao o nadležnostima budžetske inspekcije i čini mi se da, po njemu, budžetska inspekcija treba ne samo da nadgleda ispravnost i zakonsku osnovu sprovođenja budžeta i trošenja para, već i da daje preporuke kako te pare treba da se troše.
Pa to se svodi, dame i gospodo, na sledeće - budžetska inspekcija dođe, recimo, u EPS, u rudnik, pregleda kako se pare troše, pa
sada tehničarima, inženjerima, ljudima od struke, određuje gde su zalihe uglja, kako treba kopati i sl.
Ili, kao što bi tržišna inspekcija došla u trgovinske radnje i trgovcima pričala koju robu da nabavljaju, koju da ne nabavljaju. Samim zakonom je do sada postojala mogućnost prebijanja obaveza između države i poreskih obveznika. Ovim zakonom ta mogućnost je uklonjena, a sada postavljam pitanje - dešava se često da država duguje nekom preduzeću, bez obzira u kakvoj je svojini, jer se to preduzeće često bavi uvozom i izvozom, tako da stvara obaveze prema državi. Ovim zakonom nije predviđeno da može doći do prebijanja. Država će njemu računati, u slučaju da ne uplati svoje obaveze, 0,2% kamate dnevno, a on neće imati pravo da bilo kakvu kamatu zaračuna državi.
Kad je u pitanju trezor i raspolaganje sredstvima, može da se kaže da je to neviđena centralizacija, a pogotovu je sumnjiva od onog trenutka kada ste objedinili poreske stope 17% i 3% u republičku stopu, jer onih dosadašnjih 3% je isključivo išlo za Ministarstvo odbrane, tako da se opet postavlja pitanje da li ovakvim jednim zakonom, a već je bilo dosta priče oko te kontrole novca, ne želi neko da kontroliše i vojsku. Da se podsetimo, to je još jedini državni organ koji ne kontroliše gospodin Đinđić.
Za kraj, budžet se puni iz prihoda koji se ostvaruju od poreza, akciza i prihoda javnih preduzeća. Ono što je u celoj ovoj priči najsmešnije jeste da je ovaj zakon, u stvari, da vi poreske i budžetske sisteme pravite od krova. Da bi gospodin Đelić mogao da puni svoj budžet, nije jedino potrebno da podigne poreske stope i da još više optereti ionako lošu materijalnu situaciju našeg stanovništva, već da stvori tržišne uslove da privreda u celini može normalno da funkcioniše.
To je obaveza države, a obaveza privrede je da kroz poreze i druge dažbine popunjava budžet gospodina Đelića. Već sam jedanput rekao da su porezi, u stvari, ljubav iz koristi između poreskih obveznika i države. Ali, kod gospodina Đelića je još uvek ta ljubav u jednom pravcu.
Što se tiče knjige koju je prikazivao kao budžet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, te knjige su radikali pisali pre 70 - 80 godina. Za razliku od vas, od demokrata, to smo odavno prevazišli, pa smo ispred vas barem 70 - 80 godina.

Dame i gospodo poslanici, za sve ovo vreme koliko već zaseda ova skupština, a to je više od godinu dana, DOS-ova većina jednu stvar, čini mi se,  nije naučila. Kada se god postavljaju ograničenja poslanicima opozicije kada je u pitanju vreme izlaganja amandmana ili trajanje diskusije, po pravilu je ta diskusija mnogo duža, mnogo više traje nego kada ograničenja nema. Kada ograničenja nema, narodni poslanici su usredsređeni na svoja izlaganja, nisu raspoloženi i nemaju vremena da vode računa o opstrukciji rada parlamenta, a skraćivanje vremena svakom narodnom poslaniku da obrazlaže svoj amandman je opstrukcija prava narodnog poslanika koju zloupotrebljava posalnička većina.
Molim vas, nemojte da dobacujete, koristim svoje vreme od amandmana, inače sam mogao kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe da diskutujem o ovom skraćenju. Samo vam na to skrećem pažnju.
Što se člana 2. tiče (ne znaš ni koja je tačka na dnevnom redu, sram te bilo), kao što sam u svom izlaganju već pričao, nailazi se u ovom predlogu zakona na izraze koji nisu domaći, koji ne postoje u srpskom rečniku. Jedan od tih izraza je reč "aproprijacija". Reč je francuskog porekla, a SRS smatra da već ako u narodu neke greške ne može da ispravi, može bar u zakonima, tako da je predložila amandmanom na član 2. da se reč "aproprijacija" briše i da se stave domaće odgovarajuće reči koje bi značile "odobrena budžetska sredstva", što i jeste prava definicija tog dela zakona.
Molim vas, pre nego što pređemo na glasanje, zatražiću od predsednika ili predsedavajućeg Narodne skupštine da se utvrdi kvorum. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, kada ste pričali prvo o zgradi Vrhovnog suda i da smo mi jedina zemlja u svetu, u Evropi, koja nema zgradu Vrhovnog suda, mogu samo da vam kažem da mi već više od godinu i po dana nemamo Ustavni sud, i mislim da je to mnogo veći problem nego zgrada Vrhovnog suda.
U čitavoj današnjoj raspravi stiče se utisak, i po izlaganju ministra i po izlaganju poslanika koji su branili Predlog ovog zakona, da je do povećanja došlo iz dva razloga - zbog finansiranja sudova, to je, kažu, posredni razlog, ali onaj najvažniji jeste taj da bi se smanjio broj predmeta koji neopravdano stiže do suda.
Ja sam podneo amandman na član 1. da se umesto predloženih 1.000 dinara sudska taksa plaća 500 dinara. Sada ću da vam pročitam na šta se odnosi član 1. - "Poslednjim izmenama i dopunama ovog zakona sudska taksa koja se plaća u sudskim taksenim markama iznosila je 250 novih dinara".
Gospodin ministar i Vlada Republike Srbije su bili vredni, pa su 18. februara povećali taj iznos na 750, i to uputstvom, tako da je danas neophodno da se ta taksa podigne na 1.000 dinara.
Gospodine ministre, iz svega ovoga ne vidi se da se ova taksa plaća na parnice, na sudske postupke. Ova taksa u taksenim markama se plaća na overe, na prepise, na dokumenta, na vlasničke listove, na ugovore, i, gospodine ministre, postavlja se pitanje - o čemu smo mi danas čitav dan pričali?
Znači, o sudskim sporovima nema ni reči, a ja mogu vas da pitam, i vas i sve one koji su pisali ovaj zakon - ja ne znam vrednosti, sa kojim vrednostima novca vi baratate kod sebe, koliko ga imate? Ne postavljam to pitanje uopšte, ali mislim da predlagači ne znaju koliko je danas veliko 1.000 dinara. Vidim da se mrštite, pa računajte sami, ako jedna porodica ima četiri člana i prima 7.500 ili 7.600 dinara, koliko je za nju 1.000 dinara?
Da bi svoje pravo građanin ostvario pred sudom, (koji radi u interesu građana, znači, građani ne postoje zbog sudova, nego sudovi zbog građana), njemu je potrebno 1.000 dinara da overi najobičniji kupoprodajni ugovor, to za one bogatije; ali, za one siromašnije, koji najviše koriste sudove za overu prepisa, dokumenata, vađenje putnih isprava i slično... mislim da bi zbog svega ovoga, gospodine ministre, ovaj amandman trebalo da prihvatite.

Draga gospodo poslanici, u toku ove rasprave mogu reći da sam se naslušao svega i svačega, pa čak i da su pojedine kolege izjavljivale za ovom govornicom da je ovo jedna od najhladnijih zima u poslednjih 20-tak godina, zaboravljajući da je danas 18. februar, znači zima, da je napolju oko 15-tak stepeni i da je ovakvo vreme već skoro mesec dana.
Ne zameram to takvim poslanicima, jer kako narodna poslanica broj jedan izjavljuje u svojoj televiziji, RTS-u, kako su ovde uslovi za rad teški, kako radimo pod zemljom, kako je sala slabo provetrena, imam osećaj da smo mi ovde rudari. Koliko vidim sredstva od ovog kredita najviše će biti plasirana u rudnike i to sa površinskom eksploatacijom.
Ovde je ministar često pričao i o Kostolcu, nekoliko puta je govorio, a za njegovu informaciju - srednju školu sam upisao i završio u Kostulcu. Smer je sličan onim smerovima koji su potrebni u industrijsko-energetskom kombinatu "Kostolac" i mada ne radim u struci, veliki broj mojih školskih drugova su rudari ili radnici na održavanju tih kopova.
Mogu vam reći da je i danas, otkad ste vi došli na vlast, takva situacija na kopovima da su zloupotrebe mnogo veće nego što su ranije bile. Za razliku od onih koji, kao gospodin ministar, obilaze iste rudnike, kada im se podmeću poslušnici ili strašljivci koji ne smeju da kažu koji su pravi problemi da ne bi izgubili posao, ovi ljudi su bar iskreni prema meni, jer se znamo desetak, petnaestak i više godina. Reč je o tome da je u vreme ekonomskih sankcija prema Saveznoj Republici Jugoslaviji određen broj radnih mašina i transportnih vozila angažovan u rudnicima površinskog kopa "Kostolac".
Činjenica je da niko nije hteo da se taj njihov rad plati gotovim novcem, već isključivo ugljem. To su tražili oni koji su davali mašine. Neko mi je rekao - pa jesu li oni ludi? Mogu da vam kažem da nisu ludi jer su uspeli da izdejstvuju da dobijaju ugalj po tri ili četiri marke od kopova, iako je tržišna cena bila oko 20 maraka. Tako je bilo u vreme embarga.
Za vašu informaciju - trenutno, od svih kopova koji su u eksploataciji, jedinu pravu proizvodnju ima površinski kop "Drmno". Površinski kopovi "Kostolac", "Ćirikovac" i "Klenovnik" ne podmiruju potrebe Termoelektrane Blok 1 "Kostolac". Od trenutka kada ste vi došli na vlast, isti oni ljudi koji su omogućili ove zloupotrebe oko cene uglja prvi su učestvovali u obustavama rada i svi su od kada ste vi došli na vlast redom unapređivani i pomerani, tako da su svoje prethodnike u mnogo čemu prevazišli.
Pošto je sada neophodno da se ugalj sa površinskog kopa "Drmno" prebacuje kamionima u Kostolac, ponovo se ista priča dešava. Samo je sada ovde pljačka kopova mnogo veća. Ugalj se prodaje građanima, kopovi ga prodaju po 20 maraka, s tim da niko ne može da ga uplati. Može isključivo kod onih koji daju ta vozila. Ako ko i uspe da uplati, ako pronađe kamion i pošalje ga, provešće na rampi, verovali ili ne, od pet do sedam dana. Dok gospoda koja angažuju svoje mašine imaju prioritet i voze taj ugalj, što podiže cenu na 60 do 70 maraka u maloprodaji.
Da ne pričam, da bi napravili veštačke nestašice uglja, nagovaraju, podmićuju, pa i naređuju poslovođama i šefovima smena da na rudnicima koji služe za skidanje jalovine usporavaju proizvodnju, da bi je usporili i na otkopu uglja. Samim tim svi ovi kopovi, neko je seo i izračunao, godišnje gube oko 35 miliona maraka. Tolika je cena zloupotreba samo u razlici cene uglja od 4 do 20 maraka, a da ne pričam o tome da sada država daje servis kamiona, nabavku rezervnih delova, gorivo i mazivo, a kilometraža koja se nabija u razvozu uglja građanima fakturiše kao rad na kopovima i tako kupuju nove tone uglja za nove zloupotrebe.
Ako se sve ovo uzme u obzir i cena koja se plaća, da je to minimalno 35 miliona maraka, onda bih gospodina Đelića pitao - šta on to radi. Da li on to kljuka kokošku koja nosi zlatna jaja, samo je problem u tome što ta zlatna jaja neće pripasti kopovima, kao što treba.

Dame i gospodo poslanici, Srpska radikalna strana se zalaže za ukidanje mesnih zajednica i za to ima više razloga. Prvi je što još uvek čak ni ovim zakonom nije regulisano kako se biraju saveti mesnih zajednica. I ovim zakonskim predlogom predviđeno je da se to rešava statutima opština, statutima mesnih zajednica, na zborovima građana
Tako sad imamo situaciju da koliko ima mesnih zajednica i koliko ima opština, toliko imamo i načina kako se biraju saveti mesnih zajednica. To praktično može da znači da se danas postavi jedan savet mesne zajednice, pa je neko ljut što nije u tom savetu i sutradan pronađe par ljudi više, organizuje novi zbor građana, postavi novi savet mesne zajednice.
Štete od svega toga, u svakom slučaju, imaju građani jer mesne zajednice se najčešće finansiraju i ostvaruju svoja prava, a obaveze odrađuju preko mesnih samodoprinosa. Čak ni u ovom zakonu nije regulisano kako se raspisuje mesni samodoprinos, koliko građana treba da izađe da se izjasni za taj mesni samodoprinos, ali je bitno da svi plaćaju taj mesni samodoprinos.
Srpska radikalna stranka je predvidela u zakonu o lokalnoj samopravi koji je ona predložila, a koji je bio na snazi dok vi gospodo iz DOS-a niste došli na vlast, da se sredstva iz mesnih samodoprinosa u seoskim mesnim zajednicama usmeravaju na žiro račune seoskih mesnih zajednica, ali kada su u pitanju gradske mesne zajednice, gde ima mnogo više stanovnika, gde su u pitanju mnogo veća sredstva i veća mogućnost zloupotrebe, sredstva su se usmeravala na poseban žiro račun Direkcije za izgradnju, tako da je Savet mesne zajednice samo odlučivao gde će sredstva da se potroše, a trošila ih je i upotrebljavala Direkcija za izgradnju, znači neko ko je mnogo kompetentniji i stručniji da koristi ta sredstva.
Ovim zakonskim predlogom, znači ponovo, mesne zajednice same raspolažu tim sredstvima mesnog samodoprinosa. A, kako se najčešće koriste ta sredstva? Prvo, najčešće se uopšte ne koriste za onu namenu za koju je mesni samodoprinos raspisan, već suprotno, najčešće se sponzorišu sportski klubovi, udruženja i društva, a svi znamo da je to najlakši način za pranje para.
Zbog svega ovoga smatram da ovaj amandman, u svakom slučaju, treba usvojiti, pošto zakon ne stupa na snagu odmah, nego po sledećim redovnim izborima, pa će gospodin ministar imati dovoljno vremena da ovu materiju reguliše onako kako treba, a ne da ostavlja na volju samim mesnim zajednicama da raspolažu tolikim finansijskim sredstvima.
Već više puta sam rekao za ovom govornicom da je sramota za jednog narodnog poslanika kada mora da priča pred praznom salom. Zato vas molim da sada utvrdimo kvorum da bismo nastavili dalji rad.

Dame i gospodo poslanici, član 46. ovog predloga zakona precizira koji su to organi grada. Reč je znači o malo većem obliku lokalne samouprave. U pitanju je grad. Nadležni odbor je podneo amandman takođe na ovaj član. Po Predlogu zakona organi grada su skupština grada i gradonačelnik.
U amandmanu koji je podneo nadležni odbor organi grada su skupština grada, gradonačelnik i gradsko veće, a u amandmanu koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke organi grada su - skupština grada, izvršni odbor, gradska uprava i drugi organi utvrđeni statutom grada.
Čini mi se da ni sam predlagač zakona, a ni nadležni odbor nisu uzeli u razmatranje i to da se od člana 49. zaključno sa članom 65. govori o opštinskoj upravi, odnosno gradskoj upravi. To se mojim amandmanom sasvim lepo doteruje u zakonski red i precizira se koji su to organi.
Znači, predlagač zakona i nadležni odbor predviđaju da postoji organ - gradska uprava, ali ga u svom predlogu zakona kao organ ne formulišu i ne daju. Šta to sada znači? To znači da može, ali i ne mora. Mislim da je takva formulacija zakona vrlo neprecizna i da je predlagač samim tim vrlo neozbiljan u svom predlogu.
Što se tiče tvrdoglave upornosti u vezi gradonačelnika tu mogu da kažem da većina u ovoj skupštini, a i predlagač zakona, pa i nadležni odbor, čini mi se, previše gledaju američke filmove i serije i još uvek mi nije jasno zašto se toliko polemiše oko izvršnog odbora, koji bi u stvari bio izvršni organ u vlasti jedne lokalne samouprave.
Bilo je ovde poslanika koji su pričali, slobodno mogu da kažem, najveće gluposti, da kolektivni izvršni organ ne može da funkcioniše, da ne može da se utvrdi čija je odgovornost, ko je odgovoran, kako i zašto. Sada postavljam pitanje - zar i Vlada Srbije nije kolektivni izvršni organ?
Sasvim se lepo zna, znači, ako nam sudovi nemaju materijala za pisanje, ako sudije ne primaju platu, tu su krivci gospodin ministar pravde i lokalne samouprave i ministar finansija.
Ako u državi imamo oblike organizovanog kriminala, i organizovani kriminal, tu je kriv ministar unutrašnjih poslova, a za sve to kriv je uvek predsednik Vlade koji takve ministre drži. Sada meni uopšte nije jasno - znači, na mnogo višem i ozbiljnijem nivou vlasti nego što je lokalna samouprava postoji kolektivni izvršni organ, ali u lokalnoj samoupravi ta ovlašćenja se prenose na gradonačelnika, ili predsednika opštine, pa se postavlja pitanje - ko će onda da sprovodi odluke koje donose gradska uprava, skupština grada i predsednik opštine, odnosno gradonačelnik.
Nema izvršnog organa. Podele vlasti mora biti u jednom zakonu. Zato mislim da ovaj amandman u svakom slučaju treba usvojiti.

Dame i gospodo poslanici, dosta smo čuli o članu 1. stav 3, gde se u Predlogu zakona predviđa da strani državljani imaju pravo učešće u lokalnoj samoupravi, pod uslovima i načinom utvrđenim zakonom; gospodin Batić je pokušao nešto Saveznim ustavom da nam kaže da strani državljani imaju uređena prava; po saveznim zakonima i po Saveznom ustavu imaju pravo i na pravnu zaštitu pred našim sudovima, pravo slobode kretanja, misli; nećemo im zabranjivati šta misle.
Međutim, nigde u ovom predlogu zakona stranaca nema. Znači, zakon je kao ovakav nedorečen. Ne znam samo na koje strance je gospodin Batić mislio. Da li je mislio na strane državljane sa teritorije bivših republika SFRJ, koji su upisani tamo kao državljani, a kod nas već 10, 20 ili više godina egzistiraju; ili je mislio na izgnana i prognana lica sa tih istih teritorija, odnosno iz istih republika. Ne znam zašto je potrebno posebnim zakonom regulisati njihova prava u okviru lokalne samouprave, jer kako gospodin Čedomir Jovanović reče - mesečno se izda od 12 do 15 hiljada dozvola za upis u knjigu državljana. Ako se uzme da ovaj zakon stupa na snagu do sledećih redovnih lokalnih izbora, znači svi ti koji su na teritoriji Jugoslavije i koji su podneli zahteve za državljanstvo, državljanstvo će imati, samim tim ovo je nepotrebno. Možda je predlagač ovog zakona mislio da se dodvorava svojim zapadnim mentorima, može i taj razlog da bude, a mislim da je po sredi razlog da se u lokalnu samoupravu upletu ljudi poput Solane, poput Montgomerija, Kraforda, Robina Kuka, jer ta gospoda su već dovoljno učestvovala u radu među bivšim republikama stare Jugoslavije ...
(Predsednik: Molim vas da se vratite na temu.)
Ovo je tema, gospođo, strani državljani, koji su se petljali u poslove između starih, između bivših republika i znamo kakav je rezultat svega toga. Petljali su se u nacionalizam, u terorizam na Kosovu, znamo da je to rezultiralo bombardovanjem SRJ, a sada se petljaju među naše opštine i mesne zajednice.
I samo se pitam gde će im biti kraj, da li će početi da se petljaju i po našim kućama, porodicama, dvorištima, oborima, štalama; samo kada budu došli do obora i štala, tamo ih treba zatvoriti, jer za drugo i nisu.

Dame i gospodo poslanici, u Predlogu zakona član 40. tiče se upravnog i inspekcijskog nadzora nad primenom zakona kojim se uređuje oblast inspekcije  parnih kotlova. Za neupućene ovo može da bude jedan nevažan član Predloga zakona, a možda bi tako i bilo kada bi se to odnosilo samo na kotlovska postrojenja koja služe za grejanje građana i centralno grejanje.
Međutim, i na teritoriji AP Vojvodine postoje termo-elektro energetska postrojenja koja nikako ne smeju da se povere za inspekcijski nadzor parnih kotlova, i to autonomnoj pokrajini. Razloga za to ima prilično; čudi me da Vlada ovaj amandman nije prihvatila, jer, kako rekoste, ova vlada je od samih eksperata, pa su ti eksperti mogli da vam kažu da je temperatura vodene pare u takvim kotlovskim postrojenjima, ili kako je stručnjaci zovu - suve vodene pare, od 550 do 600 stepeni, a pritisak kome je taj cevni kotlovski sistem izložen kreće se oko 50 bari ili 50 atmosfera. Na teritoriji SRJ postoji samo jedna jedina ustanova koja može da vrši pravi inspekcijski pregled ovakvih postrojenja. To je "Termoelektro" iz Beograda.
Sada mogu da se neki autonomaši, pametni, izjašnjavaju - pa, mi ćemo za svoje novce da kupimo i otvorimo jedno takvo preduzeće, a mogu da vam kažem da će to biti, kako naš narod kaže, malo sutra u petak, jer je oprema za ispitivanje takvih postrojenja izuzetno skupa, pa je čak i stara eks - Jugoslavija, koja je imala mnogo više para nego AP Vojvodina i SRJ, mogla da opremi samo jedno jedino takvo preduzeće.
Znači, sada se ostavlja autonomnoj pokrajini da ona bira ko će da vrši taj tehnički pregled. Sve termoelektrane, koje postoje na teritoriji Republike Srbije, su uglavnom istočnoevropskog tipa. Znači, može da ovlasti jednu firmu ili organizaciju iz istočne Evrope, ali naša dosadašnja iskustva u svemu tome nisu bila pozitivna.
Desilo se 1987, ili 1988. godine, u Termoelektrani "Kostolac B", ili kako se drugačije zove - Termoelektrana "Drmno", da je izvođač radova i vlasnik tehnologije dao tehničku saglasnost da se termoelektrana pusti u rad. Očekivala se samo saglasnost naše inspekcije. Tada još uvek nije bila dobijena. Rešili su da se termoelektrana pusti u probni rad, ispitivanje i merenje. Došlo je do čega je došlo - do eksplozije u kotlovskom sistemu, napajanom parom. Čak je jedan radnik, koji se nalazio dvadesetak ili trideset metara od mesta same eksplozije, poginuo, i to ne od komadića gvožđa, već ga je skuvala, jednostavno, vodena para.
Znači, to se jedino može poveriti i dati proverenim ustanovama, jer je reč o postrojenjima od kojih svako za sebe predstavlja jednu malu atomsku bombu.
E sada, ako se uzme da je ovde, za ovom govornicom, čovek kome to treba da se poveri, za koga mogu reći da je samo jedan običan dživdžan, kako to naš narod kaže, pretio narodnim poslanicima Republike Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je nama ovde došao da preti, postavlja se pitanje - može li se njemu poveriti jedna ovako važna stvar?

Dame i gospodo poslanici, već je iz ranijih izlaganja poznato o čemu se radi u članu 22. Predloga zakona: "Osniva se Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje, kao organizaciona jedinica Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje", koja ima svoje određene nadležnosti koje su u ovom predlogu zakona nabrojane. Postavlja se pitanje, kako će da funkcioniše zdravstveno osiguranje na celokupnoj teritoriji Republike Srbije?
Poznato je da postoje liste lekova koje su kritične za bolesnike. Kako će se ti lekovi nabavljati; da li će postojati dve liste, možda jedna lista Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, a druga lista Republičkog? Da neće možda da se desi da jedan isti lek u velikim količinama nabavljaju i jedan i drugi zavod, a da drugog leka nema? Kako će da funkcioniše sistem zdravstvene zaštite po pitanju izdavanja recepata i naknada, jer može da se desi da, recimo, na recept koji je izdat na teritoriji AP Vojvodine lek bude nabavljen na teritoriji uže Republike Srbije, kako je to nazvao Kardelj, kada su nam Slovenci krojili državu, zajedno sa jagnjećim brigadama na čelu sa Dražom Markovićem, a vi sada ovim zakonom pokušavate da nam ponovo proturite državu po slovenačkom principu.
Znači, da li će biti moguće da se takav lek nabavi na teritoriji tzv. uže Srbije ili obrnuto, da li će moći lek koji je, odnosno recept koji je izdat na teritoriji tzv. uže Srbije da se za njega nabavi lek u Vojvodini? Da li će i kako će da se vrši naknada između ta dva zavoda, Pokrajinskog i Republičkog?
Zato je SRS i predložila da se u članu 22. briše stav 4: "Pokrajinski zavod ima podračun preko koga se vrše uplate i isplate sredstava Republičkog zavoda na teritoriji AP".
Koliko ste nedorečeni u donošenju zakona, samo da vas podsetim, kada je bio donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu, ukinuli ste poseban porez, savezni porez za vojsku od 3%, obrazlažući da se time smanjuje administracija. Sada donosite zakon i otvarate nove podračune. Zar sada ne smanjujete ili povećavate administraciju? Da ne spominjem kada su u pitanju bankarski troškovi koji iznose 0,15%; da će samo na ime bankarskih troškova zdravstveno osiguranje da plati tri ili četiri miliona dinara. Zar nije bolje da te pare usmerite za nabavku lekova, sanitetskog materijala i opreme za bolnice? Sve su to pitanja koje predlagač ovog zakona mora da obrazloži.
Da li će tako da nam funkcioniše zdravstveno osiguranje?
Dalje, taj pokrajinski zavod treba da ima direktora koga imenuje upravni odbor na predlog nadležnog organa autonomne pokrajine, a taj direktor zavoda imenuje direktore filijala Republičkog zavoda koji su obrazovani na teritoriji autonomne pokrajine. To je stav 7. član 22. ovog zakona, za koji smo mi srpski radikali takođe predložili da se briše. Samim tim, direktor ima neograničeno ovlašćenje. Sredstva kojima se finansira Pokrajinski zavod su iz republičkog fonda. Resorni ministar neće imati nikakvog uticaja na imenovanje predloženih direktora, niti će moći da ih smeni, ako se sa tim ne složi direktor Pokrajinskog fonda, a on ih plaća i ako ne obavljaju svoju dužnost, i ako su u zaštiti direktora Pokrajinskog fonda, njihova prava su neograničena.
Mislim da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti.

Dame i gospodo poslanici, Srpska radikalna stranka tokom čitave ove rasprave pokušava da ubedi skupštinsku većinu da Predlog ovog zakona nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Kada već ne možemo u to da vas ubedimo pokušaćemo da kroz svoje amandmane taj predloženi zakon, što je god moguće više, uskladimo sa Ustavom.

Amandman na član 7 - Autonomna pokrajina, preko svojih organa, (tačka 1), vrši osnivačka prava u pogledu imenovanja direktora i članova upravnog i nadzornog odbora ustanova čiji se rad, održavanje i programi finansiraju u celosti (takav predlog je možda i u redu, međutim sporan je nastavak, tačka 1) - ili većim delom iz budžeta autonomne pokrajine.

Ovim amandmanom predloženo je da se to briše. Zašto? Prvo: "ili većim delom", jer nije jasno koji je to deo veći. Veći deo može da bude 40%, jer možda ima više učesnika u finansiranju takve ustanove upravnog ili nadzornog odbora. Njih mogu da finansiraju Republička vlada, može SRJ, mogu organi lokalne samouprave.

Ta tačka 1), kako ste je vi predložili, nije dovoljno jasna. Zbog svega toga, Srpska radikalna stranka i ja smo predložili da se taj deo: "ili većim delom iz budžeta", briše; predložio sam novu tačku 1a: "vrši osnivačka prava u pogledu imenovanja direktora i članova upravnog i nadzornog odbora ustanova, srazmerno učešću u finansiranju njihovog rada, održavanja i programa". Znači, član zakona koji je bio nejasan, nedorečen, sada, prihvatanjem ovog amandmana i njegovog prvog i drugog dela, postaje sasvim jasan - ko će i kako da učestvuje u formiranju upravnih i nadzornih odbora. Znači, srazmerno onoliko koliko učestvuje u njihovom finansiranju.

Ne znam zašto su pojedini odbori u svom obrazloženju za ovaj amandman napisali da nije u skladu sa duhom predloženog zakona. On samo zakon poboljšava, dovodi ga u red i precizira tako da mogućnosti više tumačenja ne postoje.

Kao što rekoh na početku, Srpska radikalna stranka će pokušati da ovaj zakon ispravi koliko god je to moguće, sa ovim amandmanom a i sa sledećim. Apelovao bih na skupštinsku većinu da prihvati amandmane Srpske radikalne stranke, da ne bi bilo, kao što su pojedina gospoda iz nevladinih organizacija koja sede ovde davala izjave po novinama da je Šešelj ipak u pravu i da ne bude sutra, ako ne prihvatite naše amandmane, da kažete - srpski radikali su, nažalost, bili u pravu. Na žalost svakog pravog Srbina.