Pravo na repliku, narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 12. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šešelj.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Despotoviću, izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, kolega Šešelj.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba dobro razmisliti o amandmanu koji je kolega Marijan Rističević podneo, a to najviše iz razloga što je mnogo neistina bilo rečeno pre njegove diskusije, koja se tiče prava na penzije.

Znate, ovde se građanima, valjda u toj želji i borbi za glasovima, daju im se obećanja koja realno ne mogu da se ispune. Znači, ono obećanje da penzija treba da bude 50% prosečne zarade u Republici Srbiji je isto onoliko štetno, ako ne i štetnije, nego što su bila povećanja penzija 2008. i 2009. godine, kada smo povećavali penzije na osnovu povećanja javnog duga i upropašćavali sve rezultate povećanja penzija, čak šta više, u efektivnom smislu penzije su bile manje.

Druga stvar jeste često spominjanje Ustava i Ustavnog suda. Čak je bilo diskusija da Narodna skupština krši zakon. Penzije su umanjene na osnovu zakona. Ustavnost zakona ceni Ustavni sud. Tako da, molim kolege da samo na osnovu odluka Ustavnog suda ocenjuju je li zakon u skladu sa Ustavom ili nije.

Ako pogledate član 70. Ustava Republike Srbije, garantuje se samo pravo na penziju. Iznos je stvar zakona.

(Milorad Mirčić: Tako je. Gde si, genije?)

Pošto razni dobacuju, a neki su se čak i pozivali na Evropski sud za ljudska prava i na taj način pozivaju građane da tuže Republiku Srbiju, svoju zemlju, imaju pravo, ali što im ne kažu da ih izlažu neverovatnom riziku troškova sa izgledom na dobijanje spora koji je nikakav?

Takvi zaista misle da rade u korist građana. Evo, ja kažem da su prevarili svakoga koga su pozvali da se sudi sa Međunarodnim sudovom u Strazburu. Zašto? Zato što je stav Međunarodnog suda sledeći - ograničenje prava na imovinu koja čine sadržinu drugog od navedenih osnovnih pravila su opravdana, legitimna, ako su zakonita, utvrđena zakonom države potpisnice, jer se na taj način obezbeđuje vladavina prava. Jel Skupština donela zakon? Jeste.

Druga tačka - ako su učenjena radi postizanja legitimnog cilja, tj. u javnom ili opštem interesu. Jel javni, opšti interes da Republika Srbija ima stabilni finansijski sistem? Jel utvrđen? Jel to piše u Ustavu? Znači, i taj uslov je ispunjen.

Ako su proporcionalne, što znači da se pravo pojedinca na mirno uživanje imovine mora odmeriti sa opštim interesom, tj. sa ciljevima koji se moraju ostvariti radi opšteg dobra itd. Pa, kad pozivate građane, pročitajte im i ovo.

Još nešto. Sve ovo što sam pročitao, kaže se sledeće - penzije spadaju u okvir pojma prava na mirno uživanje imovine, pod uslovom da je pravo na penziju stečeno na osnovu prava države potpisnice. Međutim, pravo na penziju određene visine nije garantovano članom 1. protokola, a mi smo potpisali taj protokol, i to je izričito određeno presudama. Pa, jel treba da vam čitam brojeve presuda?

Tako da, kad dajete obećanja, kažite lepo - na 1.700.000 penzionera, hiljadu dinara, izračunajte da se poveća penzija, koliko je to novca iz budžeta, samo za hiljadu dinara. A, vi obećavate da će biti povećane po 10 i 15 hiljada dinara, pa izračunajte na 1.300.000 penzionera, koliko je to, pa prevedite da li to može država da plati.

Pa, da ukinemo sve, ceo državni aparat, i policiju i vojsku i prosvetu i zdravstvenu zaštitu, to država ne može da plati. I ko to obeća, kažem sad da laže. Laže, ne može, ili misli loše svojoj državi. A, takvi koji misle loše, videli smo njihove rezultate do 2012. godine i građani su se konačno naučili da onima koji daju lažna i neostvariva obećanja, više nikad ne daju većinsko poverenje na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da uvaženi kolega ne govori istinu. Aleksandar Vučić je rekao da će prava penzionera poslednja da budu kao mera. To je rekao. Kako su to drugi shvatili ili prenosili, to nije moj problem. Kako ko to shvata, takođe nije moj problem.

Dalje, zašto se ne iznose neistine u vezi „Behtela“ i autoputa? Uslove su ispunjavala sva preduzeća koja su konkurisala u tom postupku, koja su otkupila dokumentaciju. Nikome, ni Amerikanci, ni Vlada Republike Srbije, ni nadležno ministarstvo, nisu zabranili da daje ponudu. Jedina ponuda je bila „Behtelova“. Verovatno se svako vodi svojim ekonomskim interesom. Niko nije mogao da spreči nijednu, ni kinesku kompaniju da konkuriše. Zašto nije? To je njihova odluka, potpuno legitimna.

Idemo dalje. Samo govorim o tome da je penzija imovina, iznos nije garantovan. Iznos se utvrđuje zakonom, a ne Ustavom.

Još nešto, Republika Srbija je potpisnica svih međunarodnih protokola po pitanju prava građana i na osnovu tih protokola izričito je određeno da iznos penzije nije garantovan. Zašto pozivate građane da tuže svoju državu i izlažete ih strahovitom trošku zbog gubitka spora?

Još nešto moram da vam kažem. Na milion i 300.000 penzionera sa prosečnom zaradom, kao što kažete da bude minimalna penzija, da bude 250 evra, kako rekoste, izračunajte koliko je to iz budžeta Republike Srbije i može li to Republika Srbija to da plati. Lako je dati obećanje, nego se penzije isplaćuju od onoga što država zaradi. Ako ćemo da se ponašamo neodgovorno, kao 2008. godine, vi se ponašajte, mi nećemo.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ja nisam još video većeg poštovaoca lika i dela Aleksandra Vučića od Aleksandra Šešelja. Nisam video. Znači, citira, proučava, odaje priznanje rezultatima koje ima Aleksandar Vučić. Jedino još da nauči da pravo na penziju i iznos penzije nije isto. To kada nauči, onda će u potpunosti da shvati Aleksandra Vučića.

Dalje, presude Evrpskog suda za ljudska prava u Strazburu su izvor prava za naredne presude u istoj pravnoj stvari. Zašto pozivate građane da tuže državu kada je ishod postupka poznat i da će izgubiti? Ako ih pozivate, javno dajte sada ovde obećanje da ćete vi da snosite troškove i onda pozivajte građane da tuže svoju državu. Lako je sada ovako.

Dalje, da li u Srbiji treba da stane život? To pitanje postavljam – da li u Srbiji treba da stane život da bismo zadovoljili jednu grupu građana u Republici Srbiji? Mislim da ne treba. Ne znam zašto stalno to postavljate? Sve investicije koje dolaze od strane Vlade Republike Srbije predstavljate kao trošak i da se nešto otima od tih penzionera. Šta se otima? Kažite mi šta? Mi sada iz budžeta dodajemo 170 milijardi, 157 će iduće godine da bude. Iz budžeta, od poreza, da penzije budu ovakve kakve jesu.

Razumeo bih vašu brigu da država uzima od penzionog fonda, pa onda da kažete da im otimamo. Ne, dajemo im. Još kažete kako otimamo imovinu penzionog fonda. Kako otimamo kada im punimo fond, iz budžeta primaju sredstva. Nisu likvidni.

Naučite se jedanput nekim stvarima. Ne možete paušalno da dajete ocene i da na osnovu toga, zarad političkih poena, iznosite stvari koje ne mogu da se ostvare.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni jednom nisam spomenuo Tomislava Nikolića, a kolege iz opozicije ne mogu jednu stvar nikako da oproste Tomislavu Nikoliću. Ne mogu da oproste Tomislavu Nikoliću što je pobedio Borisa Tadića i skinuo DS sa vlasti. To ne mogu da mu oproste nikako. Plus, oni su smatrali da će to oni da urade, nisu bili sposobni, možda nisu ni hteli. Neću sad u to da ulazim, ali činjenica da to nikad neće da mu oproste.

Međutim, ja sam neke stvari naučio i od Aleksandra Vučića i od Tomislava Nikolića i od Vojislava Šešelja, a to je uvek ovde govorim istinu. Za razliku od onoga što se dešava sada, ja svoje kolege iz opozicije ne mogu da poznam.

Znači, po njima, oni znaju koliko košta autoput, najbolji su građevinci u Srbiji. Znaju da li je nešto ustavno ili nije, oni su sudije Ustavnog suda. Znaju da li će nešto da presudi Sud za ljudska prava u Strazburu i sudije su Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu. Sve su oni. Samo ima jedan problem, odrekli ste se onoga što sam ja naučio dok sam bio u vašoj stranci, to je da govorim istinu. Zato vam više niko ne veruje.

Prvo, da raščistimo odmah, pismo o namerama ili memorandum, kako neko nazove neki dokument, je papir koji nikome ništa ne garantuje. Nikome ništa ne garantuje. Znači, neko je napisao neki memorandum, predložio da ga potpišemo, gde je rekao – mi ćemo da damo ponudu. Nigde ne piše da moramo da prihvatimo ponudu. Nigde. Pozvali smo i druge da daju svoje ponude. Zašto nisu? Pitajte njih, ostavite nas više na miru. Ostavite nas na miru što se toga tiče.

Dalje, nemojte više da govorite da vi znate koliko košta Moravski koridor. Ne znate. Na osnovu čega? Proizvoljno, onako, odokativnom metodom?

(Milorad Mirčić: Imamo ponudu.)

Imate ponudu? Dajte tu ponudu.

Još nešto, kada više govorite o tome da smo nešto otimali od građana, to se desilo 2014. godine i 2016. godine smo imali izbore, niste imali toliko glasova koliko je bilo penzionera koji su osetili mere fiskalne konsolidacije. Znači, niste imali toliko glasova, ako ćemo o tajnom glasanju, pošto je to neko spominjao.

Imali smo izbore za predsednika Republike Srbije 2017. godine. Niste imali toliko glasova, vaš kandidat koliko je bilo penzionera koji su bili pod udarom mera fiskalne konsolidacije.

Sada jedno pitanje logično – zašto plačete na tuđem grobu? I ti koji su osetili mere fiskalne konsolidacije vam ne veruju. Džabe se borite za njihove glasove – nećete ih dobiti. Nećete, ne veruju vam više. Nema toga više.

Republika Srbija ima sada sigurnu budućnost, stabilne javne finansije, oseća se boljitak, biće svakog dana malo bolje nego juče, a malo gore nego sutra. Ako to zamerate Aleksandru Vučiću što vodi Srbiju tim putem, ja znam onda da li zaista volite svoju državu.

Sad ispade da naši ambasadori koji se nalaze svuda po svetu ne smeju da lobiraju da naša preduzeća u tim zemljama gde se oni nalaze dobiju posao, jer ako to zabranimo američkom ambasadoru, svako ima pravo i nama da zabrani bilo gde u svetu.

Sad, ispade u ovoj diskusiji da su kineske kompanije manje sposobne od američkih kompanija jer, kako kaže moj uvaženi kolega, samo je „Behtel“ mogao da ispuni uslove koje je propisalo ministarstvo. Znači, ispade da su kineske kompanije lošije od američkih, odnosno manje sposobne. To ste upravo rekli, ja nisam to rekao.

Samo postavljam pitanje – gde su njihove ponude kada je bio objavljen javni poziv? Ispunjavali su uslov da učestvuju u postupku. Evo, ja vam kažem, isto su dobri kao i Amerikanci, ako ne i bolji, ali njihove ponude nema, nisu se pojavili. Sad očekujete, valjda, da Srbija stane, da ne treba ništa da se radi više, dok neko ne proceni da je u njegovom ekonomskom interesu da prihvati poziv Vlade Republike Srbije. Nemojte tako. To je nemoguće.

Još nešto, kada pričate kada se nešto pokralo, to se pokralo do 2012. godine. Pa, nemojte tako. Vi ste osudili Tomislava Nikolića što je pobedio te koji su krali do 2012. godine, pa to ne možete da mu oprostite. Njemu ne možete to da oprostite što je skinuo žute. Aleksandru Vučiću nećete nikad da oprostite što ne možete da ga pobedite. Ne možete da se vratite sa žutima na vlast, kako ćete onda? Onda ćemo da pričamo o tome da Srbija treba da stane, da je sve nešto pokradeno, da je sve nešto zloupotrebljeno, da ništa ne valja itd. Samo u to morate da ubedite građane Republike Srbije.

Gospodine predsedavajući, radi očuvanja dostojanstva Narodne skupštine, molim vas da reagujete sledeći put kada neko Srbiju bude nazvao polukolonijalnom zemljom ili da nema nikakav suverenitet ili delimičan suverenitet.

Tvrdi se da nama naš suverenitet ugrožavaju zapadne Zemlje, dok je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić na radnom sastanku sa predsednikom Ruske Federacije Putinom. Toliko o tome kako oni znaju i gledaju politiku.

Mi hoćemo da sarađujemo sa svima i da čuvamo svoj ekonomski interes i svoja ekonomska prava. Samo tako možemo da opstanemo. Ako neko misli da možemo drugačije, neka mi pokaže kako, voleo bih da mi to nekako objasni.

Dalje, nemojte da iznosite neistine. Srpska napredna stranka nije u koaliciji sa DS u Petrovcu na Mlavi. Nije. Tamo DS nema čak ni odbornike. Napustili su odbornički klub i podržali politiku SNS.

Još nešto, nikada se velika reka ne uliva u malu, nego obrnuto, mala reka u veliku. Tako da Nenad Čanak u Novom Sadu mora da podržava program SNS. Mora, ako hoće da bude tu. Mora da podržava program svaka druga politička opcija…

(Vjerica Radeta: Koji su danas biseri sve.)

Jesmo, biserni smo, jer sprovodimo mere.

Znači, svako je došao u koaliciju sa SNS ako poštuje program SNS. Mi se ne plašimo da ako neko otkaže i nemamo većinu više u Narodnoj skupštini, da raspišemo izbore za razliku od nekih, ali isto tako ja imam pravo da pitam, da li SRS kao manjinski partner na Starom gradu podržava Marka Bastaća? Jer, kada ste manjinski onda podržavate onoga ko ima više odbornika.

Ja zaista, postavim jedno pitanje i ne dobije odgovor, nego nešto drugo. Godine 2014. je SNS imala 156 ili 157 poslanika. Pozvali smo sve koji žele dobro Republici Srbiji, a to je načelo našeg programa, prvo da mogu da participiraju u vlasti sa SNS. Ovde na republičkom nivou, ti koji su tome pristupili, poštovali su sve dogovore i programske ciljeve SNS.

E sada, je li Nenad Čanak u koaliciji na republičkom nivou sa SNS, a pitanje autonomije Vojvodine je pitanje, republičko pitanje, problemi vezano za našu južnu pokrajinu KiM su politička pitanja na nivou Republike. Jeste ili nije? Nije, nema ga ovde, ne podržava Vladu Republike Srbije, ne podržava Aleksandra Vučića.

To da li ćemo da raščistimo prvo svoje redove. Mi svoje redove raščišćavamo. Bilo je ovde poslanika, pa su im skidani imuniteti po određenim pitanjima. Ali, ja moram da postavim jedno pitanje, razumem da neki politički interes natera političku stranku da možda uradi nešto što inače ne bi, to razumem kada je u pitanju Stari grad. Ali, ima nešto preko čega ne može da se pređe. Ne može da se pređe da podržavamo predsednika opštine koji je siledžija, svi građani Republike Srbije su to videli, da maltretira građane Beograda, da maltretira sve koji ne misle isto kao on, da stavlja ljudima kese na glavu. To kaže njegov kum. Šta ćete sa takvim čovekom? Drugo su politički stavovi, ovo je jedna najobičnija lopuža i siledžija i ništa više. Vi ga podržavate da prima dve plate, jednu kao predsednik Skupštine, a drugu kao član opštinskog veća. Pri tom još dajete podršku da tuče građane, da im otima novac za nelegalnu gradnju i da maltretira ljude koji prolaze Trgom Republike, vi to podržavate.

Evo, da objasnim.

Rast zarada u javnom sektoru omogućava jednim delom i rast penzija. Evo, odmah da kažem, omogućava rast penzija zato što i od kolege Mirčića 100 dinara koje bude dobio od plate, od 100 dinara 36 ide u PIO fond. Ako dobije 110 dinara, ići će 40 dinara.

E sad, znači ako krenemo tom jednom demagogijom, onda moramo da budemo svesni da ćemo imati veće opterećenje na budžet da bi dotirali na iznos penzija u PIO fond. Postoji razlika jedna. Svaki zaposleni u javnoj upravi ima neto i bruto učešća u budžetu. Bruto je sa svim doprinosima. Neto se umanjuje za doprinose koji idu u budžet i PIO fond.

Znači, ako ste protiv povećanja zarada u javnom sektoru, ne samo da ste protiv toga da oni koji rade u javnom sektoru imaju bolji životni standard, već ste i protiv povećanja penzija. To raspravite konačno jedanput sami sa sobom. Znači, ne možete napadati jedno, a to jedno uzrokuje ono drugo koje branite. Ne možete.

Znači, morate da znate šta je bruto a šta je neto vezano za penzije i punjenje budžeta.

Ja neću da tumačim ničije snove, ja samo želim da govorim o činjenicama, a činjenica jeste da su penzije od 2016. godine jednim delom bile povećavane, odnosno da su smanjivana bila opterećenja koja imaju penzioneri u merama fiskalne konsolidacije.

Do 2019. godine u javnom sektoru su povećavane plate samo u policiji, vojsci, jednim delom u obrazovanju i jednim delom u zdravstvenoj zaštiti. Znači, punih pet godina javni sektor nije imao skoro nikakvo povećanje. Zbog tih pet godina što nisu imali povećanje, danas imaju 8,8% i izjednačavaju se sa svima drugima koji su imali povećanja, računajući i penzionere. Evo, to je, znači, i niko to ne može da ospori.

Znači, sad smo doveli na onu meru koja je bila sa svim povećanjima od 2014. godine, koje su imali, da kažem olakšice, ne povećanja, koje su imali penzioneri, jedan veliki broj, između milion i 200 i milion i 300 hiljada povećavane su penzije, njima nije bilo smanjivano.

Valjda očekujete da ti koji rade u javnom sektoru imaju pravo. Najviše su pogođeni mladi ljudi, koji su na početku svoje karijere. Pa, šta mislite da diplomirani pravnik i ekonomista, koji počne da radi u javnoj upravi, znate koliko ima platu, 35-36 hiljada, a on treba, osim što će da dolazi na posao, da zasnuje porodicu, da izrađa decu, da školuje tu decu. Pa, valjda su ta deca budućnost? Pa, valjda su zbog te dece, koja se rađaju i koja će da se rode, penzioneri podržali mere fiskalne konsolidacije. Podržali su, velika većina, i to ne možete da osporite.

Zaboravite više tu priču. Na penzijama nećete više dobiti glasove, niko neće dobiti glasove, niko iz opozicije i bivšeg režima neće dobiti te glasove, jer penzioneri danas em što žive bolje nego što su živeli pre 2014. godine, em znaju da će svake godine da im bude bolje nego prethodne. E, zato nećete više dobijati glasove zbog penzija.