Privodite kraju gospodine Milojičiću.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Ana Brnabić.
Prvo ipak ima prvenstvo, pravo na repliku zbog pominjanja političke stranke, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Ja se izvinjavam ministru.

Molim vas, bez ličnog obraćanja.

Molim vas da ta imena ne čitate.

Molim vas, bez ličnog obraćanja i privodite kraju diskusiju.

Zahvaljujem.
Sada ima reč ministar Ana Brnabić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Radoslav Milojičić. Izvolite.

Na pominjanje šefa poslaničkog kluba SNS, da je to neki lik koga je teško zapamtiti.
Sećam se jako dobro Zakona o transfernim sredstvima između gradova i opština, kada je Kragujevcu, baš zato što je cenjeni kolega bio tada gradonačelnik, imao podršku tada da se prebaci 450 miliona sredstava koji su namenjeni Beogradu. Tadašnji ministar, Mlađan Dinkić, je to prihvatio i ta sredstva su oduzeta od grada Beograda i prebačena Kragujevcu.
Sada, za devastaciju jednog grada kao što je Kragujevac, nemoguće je to uraditi za dve godine. Potrebno je mnogo više vremena. Ako je tačno da postoje samo tri smećara za jedan grad Kragujevac, koji ima blizu 200 hiljada stanovnika, taj gradonačelnik ne može da se hvali uspehom. Ako je tačno da Grad Kragujevac ima dugove u iznosu od svoja dva i po budžeta, a ima, jer to se vidi, vidi se, zato što dugove možete da napravite na nekoliko načina. Dugove možete da napravite tako što ćete da se zadužite, tada vam je potrebna saglasnost ministarstva,. Znamo ko je tada bio ministar i ko je davao te saglasnosti, ali može i na jedan drugi način, da nerealno planirate sredstva u budžetu, a onda sprovodite javne radove na osnovu nerealno planiranih sredstava u budžetu i stvorite obavezu. To je radila Vlada Mirka Cvetkovića i to su one dve i po milijarde i to je radio grad Kragujevac do 2014. godine.
Knjige su knjige. Podatke ne možete da falsifikujete, ne možete da kažete da nešto nije urađeno…

Kada je urađeno, postoji trag da je tako bilo rađeno i da je tako vođen Kragujevac.

Ova prethodna replika mi je bila malo vesela.
Samo 2016. godine građani Srbije treba da plate za kamate kredita koji su podizani 2009, 2010, po Zakonu o budžetu za 2011. i 2012. godinu 176 milijardi dinara. Ili, da vam prevedem u bruto dohodak, to je negde oko 5%. Oko 5% bruto dohotka plaćamo za kamate kojima nas je zadužila DS i njen Mirko Cvetković. Pa, pogledajte Zakon o budžetu, tu ne može i nema prevare. Gde je nestao taj novac od svih tih kredita? Na krečenje poslovnog prostora? Na auto-put koji nikad nije napravljen za vreme vaše vlasti? Na Koridor 10, kada ste pravili put po njivama, jednu naprave, drugu preskoče, pa jednu naprave, drugu preskoče? Na šta je taj novac potrošen?
Kada neko kaže – suficit u budžetu, on postoji, ali možete da smanjujete mere fiskalne konsolidacije za onoliko koliko vam je rast bruto proizvoda veći ili manji od kamate koju plaćate na zadužena sredstva. Ako dugovi po osnovu kamata budu veći, čak i da se dinar ne zadužite, javni dug vam raste. To očigledno u DS nisu znali kad su se zaduživali, ali su zato znali da rade sa Razvojnom bankom Vojvodine, znali su da prave Heterlend, ili kako se već zvao kad su opljačkali 140 ili 120 miliona dinara za decu ometenu u razvoju, to su znali. Dali su im da kreče po Beogradu poslovni prostor.

Kratko ću.
Pošto su se spominjali neki blindirani automobili i da članovima Vlade izađu iz svojih kabineta, premijer Republike Srbije, Aleksandar Vučić, mislim da je jedini premijer koji je obišao jednu opštinu koja se zove Žagubica, za kabinet Mrka Cvetkovića ta opština nije postojala. To je bilo nedavno. Obezbedio je sredstva za određene infrastrukturne projekte, da ta opština konačno posle jednog veka dobije put kakav ti građani zaslužuju, a to je normalan put.
I, kada sluša predstavnike bivšeg režima kako plaču nad lokalnim samoupravama, zabrinem se da li su svemirski programi lokalnih samouprava ugroženi ovim zakonom. Toliko o tome. Pa, su se rasplakali za sendviče, za ovo za ono itd. Mislim da su se najviše zaplakali, zato što su bivši režim i da ih to najviše boli.
A zašto donosimo jedan ovakav zakon? Prestali su razlozi za donošenje prvog zakona. Godine 2011. obezbedili ste 40 milijardi dinara svojim predsednicima opština da vode izbornu kampanju u 2012. godini. Zato ste menjali zakon. Nije bilo u pitanju nikakva decentralizacija.
Ne znam zašto se toliko brinete za predsednicima, opštini, gradonačelnicima, koji su mahom iz SNS. Možda postoji razlog, a to je taj da će sa manjim sredstvima više da urade, nego što ste vi radili sa mnogo značajnijim sredstvima, a sa rezultatima nikakvim. I kada smo pričali o putevima po njivama, zamislite šta su plaćali, obračunavali su troškove na održavanja puta koji je u izgradnji, iz njivu u njivu, i onda kaže gde je novac? Pa, najbolje ga vi vratite i onda nema potrebe za penzijama.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Vreme.

Reč ima narodni poslanik Goran Ješić, pravo na repliku.
(Dragan Vesović, s mesta: Poslovnik je pre replike.)
Kolega, odjavili ste se, ja vas nisam primetio.

Kolega, po Poslovniku piše dva minuta i ja se trudim da poslanik prilikom svog izlaganja, kada daje repliku, završi svoju misao i svoju rečenicu. Ako ste pažljivije pratili, nije bio u pitanju samo gospodin Martinović i SNS i taj poslanički klub, već su se iste odredbe odnosile i na druge kolege poslanike. Moje je otprilike oko drugog minuta opomenem poslanika da privede diskusiju kraju i još nekih 10-15 sekundi da završi svoju misao.            
Da niste sada ovo uradili i da niste reklamirali Poslovnik, ja bih gospodinu Ješiću isto vreme dao za repliku, koliko je dobio i gospodin Martinović, otprilike u sekundu. Jako je teško u ta dva minuta da poslanik koji hoće nešto da replicira precizno i detaljno obrazloži svoju repliku.
Slažem se da je bilo kršenja Poslovnika, kako kažete – striktno dva minuta, ali videćete kako to izgleda, ne u pola rečenice, nego reči isključi mikrofon. Mislim da to ne želite, mislim da to niko ne želi. Cilj i svrha tog Poslovnika koji primenjujemo jeste da svi poslanici budu ravnopravno tretirani od strane Poslovnika.
Ako je gospodin Martinović imao dva minuta i 27 sekundi, toliko će imati i gospodin Ješić i vi ako ste u toj replici. Da li smo se razumeli? Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o tome?
(Dragan Vesović, s mesta: Nema potrebe.)
Gospodine Ješiću, izvolite.