Dame i gospodo narodni poslanici, ja ne mogu da se načudim kratkom pamćenju pojedinih kolega ili bezobrazluku pojedinih kolega iz bivšeg režima. Kritikuju, a postavljali su za ministre ljude kojima je to bilo prvo radno mesto, postavljali su za direktore javnih preduzeća i ustanova ljude kojima je to bilo prvo radno mesto. Njihov ministar u hladu Šumarac je napisao zakon da bi imao dodatne prihode u kojima i dan danas uživa. Tako su vladali Srbijom.
Kada je u pitanju kratko pamćenje, drago mi je što sada imamo i zakon koji će da reguliše odnose o sticanju prava svojine na zemljištu i objektima „Sertida“. Stalno se spominje nekakav ugovor sa kompanijom koja sada vodi poslove „Sertida“.
Gospodine ministre, drago mi je da je ovaj zakon u proceduri i to iz više razloga. Konačno ćemo na mnoge nezakonite radnje koje su se dešavale za vreme DOS-ove Vlade koju je predvodila DS da stavimo tačku. Obećavali su i sada obećavaju transparentnost i javnost u radu i traže i postavljaju pitanja – ko upravlja, kolika mu je naknada itd.
Gospodine ministre, da li znate da je „Sartid“ privatizovan u „Sablji“ za vreme vanrednog stanja, bez prenosa sednica Narodne skupštine? Gospodine ministre, da li znate da je mesno-nadležni sud za vođenje stečajnog postupka „Sartida“ Privredni sud u Požarevcu? Gospodine ministre, da li znate da je DOS-ova Vlada predvođena Demokratskom strankom i sada milionima njihovih klonova izmestila mesnu nadležnost Privrednog suda u Požarevcu i prebacila u Beograd? Znate zašto? Da bi se tajno potpisao ugovor o prenosu imovine „Sartida“ na „US Steel“, jer to nijedan sudija u Privrednom sudu u Požarevcu nije hteo da potpiše'?
Koleginica se smeje, ali posle potpisivanja ugovora i završetka stečajnog postupka nad „Sartidom“, znači sada je privatna kompanija nije više u stečaju, tadašnji direktor Agencije za sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka otpisuje dugove „Sartida“ odnosno „US Steel“ kada je kupio preduzeće, kupio je dugove, retroaktivno otpisuje i to prema sledećim bankama „Invest banka“, „Beogradska banka“ i JU banka, iznosu od milijardu i 200 miliona dolara. To je danas nešto malo više od 3% BDP.
Imali su još da država preuzima na sebe da otplati dugove „Sartida“ prema austrijskoj banci, „Austrija bank“, nekim nemačkim bankama i drugim inostranim poveriocima u iznosu od 350 miliona dolara. To je još 1% BDP i malo više.
Da se vratimo na taj famozan sporazum oko Er-Srbija. Čija je Er-Srbija? Nije „Etihadova“. Pripada ovoj Vladi i ovoj državi i pre nego što je došao „Etihad“ i pre nego što smo imali strateškog partnera, imali smo gubitaša, a Aerodrom „Nikola Tesla“ nije imao ni dinara profita. Sada oni kukaju i plaču, što umesto nule imamo profit i deo tog profita koristimo da vratimo dugove koje su oni napravili. Kolika to maramica treba za takve krokodilske suze?
Ali, na primeru „Sartida“ se vidi njihova prava briga za državu i za građane zato što po privatizaciji „Sartida“ i stečaja morali su da otpišu sledeće, javna preduzeća, potraživanja prema „Sartidu“ odnosno prema „US Steel“, i to „Elektroprivreda Srbije“, „Železnice Srbije“ i „Dunav osiguranje“. Tako su vladali.
Sada mogu da vam spominju godine, problem sa „Sartidom“ je sledeći – neko ga je kupio za male pare, eksploatisao dok mu je odgovaralo. Mi smo prihvatili sve ranije obaveze da vratimo, a kada mu to više nije odgovaralo, jer ga je kupio maltene za džabe, vratio nam ga je za jedan evro. Kada saberemo zalihe sirovina, zalihe gotovih proizvoda, oduzmemo od 35 miliona evra za koliko je prodat „Sartid“ i oduzmemo za kredite koje smo zatekli u „Sartidu“, tačno dolazimo do nule. Do nule u koju nisu uračunate milijardu i 200 miliona dolara otpisa domaćih banaka, 350 miliona dolara stranih banaka, koje su građani Srbije vratili, i potraživanje prema EPS-u, „Železnicama“ i „Dunav osiguranju“. Tako su vodili državu.
Njima nije bio problem kao vama da se borite drugu godinu da ni jedno preduzeće u restrukturiranju ne ode u stečaj, nego da pokušate da nađete strateškog partnera. Nisu ni trepnuli. Taj režim DOS-a predvođen Demokratskom strankom, nisu ni trepnuli da „Sartid“ stave u stečaj, da bi napravili jedan ovakav marifetluk, gde je država izgubila 4,5% BDP. Sada se čudim otkud ta tolika briga za državna preduzeća, kada više nisu u vlasti, jer su pokazali kako o njima brinu dok su bili na vlasti.
Kada je u pitanju Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što ne kažem da je referentna kamatna stopa bila veća za vreme DOS-ove vlasti, jer to su oni malo vodili, Koštunica, malo DS, ne znam jedno „s“ se nekako gubilo stvaralo, dodavalo, oduzimalo, kako je kad kome trebalo, a ne vidim razliku između njih, kamata pre donošenja ovog zakona bila je niža nego referentna kamata Narodne banke za vreme njihove vlasti na poreska dugovanja.
Znate kako su to obračunavali, 0,2% dnevno-komfornom metodom. Da objasnim šta to znači, 0,2% na dug vam obračunam danas, a onda pripišem glavnici sutra i ponovo okamaćujem. Tako su zatvarali srpska preduzeća i gušili srpsku privredu. Sada neće da podrže zakon gde je kamata na poreski dug 4,25% na osnovu referentne kamatne stope Narodne banke. Kada imate tako nisku referentu kamatnu stopu Narodne banke to je rezultat toga koliko strani i domaći investitori imaju poverenje u vašu privredu i državu. Zato su mogli samo da sanjaju na 4,25% nego su je dizali na 16% da bi banke i oni zarađivali koliko je god moguće više.