Samo da odgovorim na povredu Poslovnika.
Sačekajte. Sačekajte, kažem.
Prvo, kada je u pitanju način izražavanja i sve ostalo, ja samo mogu da zamolim poslanike i bivšeg režima i sadašnjeg režima, da se uzdrže od toga.
Kao što je ovde bilo reči da je projekat „Beograd na vodi“ neustavan, kako će gospodin ministar Sertić da favorizuje neke firme, zato što jedan od najvećih ulagača, kako gradonačelnik Novog Sada ide na gradilište gde se pušta u rad jedan semafor, otvara se gradilište za jedan semafor itd, budite spremni da dobijete odgovor sa druge strane.
Možda boli udarac, isto njih koliko i vas, kada vi udarite.
Isto tako kao kada kažete da je zakon neustavan, a Ustavni sud se još nije oglasio o njemu, a ja sam glasao za taj zakon, i meni to smeta, ali prećutim.
Tako da vas molim od nivoa diskusija i poslanika vladajuće većine i bivšeg režima zavisi koliko ćemo da idemo u ovako ekstremne slučajeve.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić.
(Marijan Rističević, s mesta: Poslovnik.)
Vi ćete po Poslovniku, izvolite.
(Goran Ćirić, s mesta: Već ste mi dali reč.)
Gospodine Ćiriću, ja sam kasnije primetio da se gospodin Rističević, već javio.
(Goran Ćirić, s mesta: Već ste mi dali reč.)
Ne. Nisam.
(Goran Ćirić, s mesta: Juče niste meni dali pravo na Poslovnik, jer ste drugome dali reč, budite fer.)
Gospodine Ćiriću, ovo ću sada da smatram kao jednu provokaciju koja vam nije uspela, jer vi jako dobro znate kako funkcioniše Narodna skupština i da dok sam odgovarao kolegi na povredu Poslovnika, da je mogao da traži gospodin Rističević reč. To se ovde vidi na monitoru. Hteo sam vama da dam reč, zato što sam dok sam odgovarao vama gledao u vas i znao sam iz prethodne diskusije da imate pravo repliku. U međuvremenu sam opomenut od kolege Rističevića da traži povredu Poslovnika, koja ima prvenstvo u odnosu na pravo na repliku.
Izvolite gospodine Rističeviću.