Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih hteo da čestitam guverneru NBS i njenim saradnicima što nisu odstupili od onih načela prilikom upućivanja ovog zakona na usvajanje Narodnoj skupštini Republike Srbije, od onih načela koja su bila u samom Nacrtu zakona i da javna rasprava o setu ovih zakona u stvari je samo poboljšala a nikako pokvarila materiju koja se reguliše ovim zakonima. To je iz razloga što mogu samo da pretpostavim pod kakvim pritiscima je bila NBS prilikom pisanja ovih predloga zakona zato što mnogo moćne finansijske institucije ne podržavaju donošenje ovakvog zakona.
Bilo je ovde priče od mojih kolega da je Narodna skupština bila protočni bojler, da je Narodna skupština protočni bojler prilikom usvajanja ovih zakona. Kažu da je to protočni bojler i Vlade RS, a sada i NBS. To je prilično za Skupštinu i mene kao narodnog poslanika uvredljivo.
Narodna skupština je bila protočni bojler za usvajanje zakona na žalost ne Vlade RS, ne NBS već nekih drugih, koji su se bavili raznim špekulativnim radnjama, utajili porez Republike Srbije, iznosili devizna sredstva iz Republike Srbije, a Narodna skupština im je na jedan jako čudan način dala ta ovlašćenja.
Danas je pred nama i između ostalih i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju. Treba li da kažem kakav smo Zakon o deviznom poslovanju imali 2009, 2010, 2011. godine, a sada ga menjamo? Treba li da kažem da po tom zakonu za koji su glasali pojedine kolege poslanici bivšeg režima, a sada se nalaze ovde, bilo je dozvoljeno da se roba recimo iz Nemačke uvozi u Srbiju a plaća iz Srbije recimo na Sejšele, da je ulazna cena za RS bila daleko veća od one cene koja je bila korišćena prilikom plaćanja te robe?
Mogu da kažem da je tada država oštećena na dva načina, na razliku u ceni koja je ostvarena u poreskom raju i na devizne rezerve koje su nezakonito iznete iz RS. Čija je tada bila Skupština protočni bojler? Ili, dovoljno je bilo da firma koja se nalazi u Srbiji bilo gde u svetu osnuje preduzeće, ćerku firmu, da ćerka firma izda profakturu za uvoz robe i usluga, da se iz zemlje iznesu devizne rezerve i da se roba ili usluga nikada ne izvrše i da novac iznet po tom zakonu nikada ne vrati u Srbiju.
Treba li da kažem da je to u Srbiji knjiženo kao trošak i poreski odbitak i da je opet neko u poreskom raju stekao ekstra profit? Sada ti koji su u svemu tome učestvovali nama pričaju kako je Narodna skupština protočni bojler, a donošeni su naručeni privatni zakoni u ovoj zgradi.
Ovim izmenama i dopunama, a i prethodnim koje je uputila Vlada RS takve stvari više nisu moguće.
Priče oko osiguranja i regulisanja te oblasti jesu jedan rezultat koji je u Srbiji napokon morao da se desi. Morale su neke stvari konačno da se regulišu i da prestane više lov u mutnom i oko statusnog položaja osiguravajućih društava, njihove delatnosti, a i nadzora Centralne banke kojoj je to povereno. Na žalost, zbog nedostatka te regulative već imamo da su određena društva za osiguranje izgubila dozvolu i svrha ovog zakona jeste da se kroz pojačan nadzor od strane Centralne banke takve stvari ne dešavaju zato što se uvek postavlja pitanje kada se oduzme dozvola da li je to osiguravajućem društvu, da li je to banci, troškove, odnosno gubitke mora neko da plati, a najčešće je to država i najčešće su to oni koji su ugovarali osiguranja ili deponovali sredstva kod banaka.
Predlogom ovog zakona delatnost osiguranja je regulisana preciznije, celovitije i modernije, a da ne pričamo o tome da su prvi put u ovoj oblasti ovim zakonom potpuno regulisana pravila i direktive koje se primenjuju u EU.
Takođe, jedan jako zanimljiv problem koji se tiče životnog i neživotnog osiguranja konačno se ovim zakonom rešava. Do sada je više puta ta odredba razdvajanja odlagana zato što su osiguravajuća društva imala izgovor da se zakon ne primenjuje i na taj način prisiljavala državu i Narodnu skupštinu da im izlazi u susret. Zato što je očigledno za njih bilo povoljnije da obavezna sredstava rezerve, prebacuju sa jednog na drugu vrstu osiguranja i na taj način peglaju svoju likvidnost pred Narodnom bankom koja vrši nadzor nad ovom delatnošću.
Da je to neophodno u Srbiji, da je u skladu, takođe, i sa praksom u razvijenim evropskim zemljama, govori nam primer i nedavnih elementarnih nepogoda. Možete da zamislite da osiguravajuće društvo koje nema razdvojenu imovinu, koje nema razdvojene depozite, usled velikih elementarnih nepogoda dužno je da isplati velike iznose šteta koje su nastale i to uradi od sredstava koje je prikupilo prikupljanjem životnog osiguranja. Na taj način bi bili oštećeni oni koji ulažu u svoje porodice i u svoje potomstvo. Konačno je nađeno određeno rešenje koje daje sigurnost, bez obzira da li se razdvaja potpuno ili u jednom delu, ali sa jasno definisanim pravilima u okviru zakona.
Dalje, unapređene su odredbe vezane za osnivanje poslovanja i korporativno upravljanje akcionarskim društvima za osiguranje, reosiguranje, kao i kriterijumi za izdavanje dozvola i saglasnost Narodne banke Srbije. Do sada su osiguranja i reosiguranje u najvećem broju slučajeva bili metod zloupotreba u poslovima osiguranja. Maksimalno je pojačana zaštita prava interesa osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, a urađena je i obaveza informisanja ugovarača o osiguranju o svim pitanjima vezanim za ostvarivanje prava iz oblasti osiguranja.
Kanali prodaje osiguranja regulisani su preciznije, a odustaje se od dosadašnjih rešenja kojim je zahtevano da se poslovi posredovanja u osiguranju mogu obavljati isključivo po osnovu radnog odnosa jer se isto u praksi pokazalo kao nemoguće, a takođe je bilo izvor sive ekonomije i rada na crno.
Kompletno su inovirane zakonske odredbe ekonomskog karaktera, na način da su kapital i njegova adekvatnost, tehničke rezerve, odnosno investiciona aktivnost društva za osiguranje regulisani kvalitetnije. Očekuje se da se na taj način obezbeđuje bolja solventnost u delatnosti osiguranja, ali dat veći podsticaj razvoju finansijskog tržišta. Da ne govorim da nadzor NBS se takođe reguliše ovim zakonom i nadzor nad privrednim društvima osiguranika, ugovarača osiguranja, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, a kontrola aktivnosti, shodno novim odredbama, podići će svoju brzinu i delotvornost. Dovodimo ovim zakonom i onaj deo da naša administracija bude efikasnija i samim tim da vršenje i kontrola nadzora nad osiguravajućim društvima budu daleko efikasniji.
Zakon o platnim uslugama je nešto što je takođe bilo neophodno doneti, zato što postojeći zakon, koji je donet pre desetak i više godina, neki su čak iz vremena SRJ, a neki čak iz vremena SFRJ, vreme i tehničke mogućnosti su prevazišle. Već dobrim delom se neke stvari koje su predviđene ovim zakonom i dešavaju na tržištu, međutim, bez zakonske regulative, tako da je takođe bilo potrebno u ovu materiju uvesti zakonom predviđen red.
Najveći problem kod obavljanja platnog prometa jeste taj da je on trenutno jako skup, da je prepušten bankama i da je mogućnost nadzora nad platnim prometom i obavezama koje nose nosioci platnog prometa jako niska. Možete u bilo koju ozbiljniju banku koja posluje na teritoriji Republike Srbije danas da uđete, videćete nepregledne redove i ne samo redove, već i jednu jako skupu uslugu koju plaćaju i fizička lica ali, na žalost, i privreda. Ako želite da vaš nalog zbog obavljanja vaše delatnosti brže bude ili u platnom sistemu ili u kliring sistemu, to se dodatno naplaćuje. To stvara dodatne troškove, smanjuje konkurentnost domaće privrede koja učestvuje u platnom sistemu i otežava poslovanje, a samim tim i konačnu cenu neke usluge koju određeno lice koje se bavi delatnošću pruža.
Ovim zakonom moći će da se plaća i elektronski, kako za fizička lica koja obavljaju delatnost, pravna lica, tako i za građane Republike Srbije koji na jedan jeftiniji, brži i efikasniji način ostvaruju svoje potrebe u okviru platnog sistema. Ako je rešenje da čekate satima da biste platili Infostanu ili račun za električnu energiju, naravno da se stvara određeno nezadovoljstvo, naravno da se stvaraju određeni dodatni troškovi, tako da uređivanjem ove oblasti u stvari već jedno stanje koje postoji na terenu potpuno se reguliše i dovodi u zakonski okvir. To su unapređenje zaštitnika korisnika platnih usluga, naročito fizičkih lica i preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava koja su do sada bila ograničenog obima i karaktera.
Četvrti zakon o kome bih hteo da govorim jeste Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Pokušano je ranije, u periodu do 2012. godine, da se konačno u zakonski okvir stavi jedna samovolja jednog bankarskog sektora i to je jedna samovolja koja je uticala na sve oblike života kao jedan kancer, koja je isisavala kapital i od građana Republike Srbije i od onih koji su se bavili određenom delatnošću na teritoriji Republike Srbije. Nije se uspelo u tom prvom koraku da se svi zaštite kao korisnici finansijskih usluga, ali smo barem tada one najnezaštićenije stavili pod zaštitu zakona. Znate, kada je urušen domaći bankarski sistem u Srbiji, kada se stvorio jedan određen monopol na finansijskom tržištu i kada su se stvorili karteli banaka koji su diktirali van svih ekonomskih uslova uslove na tržištu, onda smo došli do situacije da su građani naglo počeli da siromaše. Taj zakon je dao određene rezultate.
Da li je to dovoljno? Smatramo da nije. Zato ćemo podržati i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Očigledno je da tadašnja centralna banka nije mogla da se potpuno odupre pritisku koji je pravio bankarski sistem i da su neke odredbe zakona bile takve da su omogućavale samo u drugoj oblasti da se nastavi ono što se radilo u celom jednom finansijskom sistemu. I sudovi su na teritoriji Republike Srbije dali konačnu reč zato što da bi se stvorio ugovorni odnos između banke (kao zajmodavca) i građanina (kao zajmoprimca) mora da se primenjuje Zakon o obligacionim odnosima koji predviđa jasne odredbe ugovora. Međutim, ukazala se očigledno potreba i da se izmeni ovaj zakon i dopuni.
Prvi onaj deo koji, nažalost, jeste jedan recidiv prošlosti, a hteo bih da pitam guvernera da li je neka banka do sada imala okončan prekršajni postupak zbog kršenja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga? Koliko je meni poznato, nije. Voleo bih da grešim. Zato se sada i uvodi odredba da Centralna banka prilikom nadzora, ukoliko utvrdi nepravilnosti, takođe može da izrekne prekršajne sankcije.
Po prvi put u zakonu primenjuju se i odredbe da pod zaštitu ovog zakona dolaze preduzetnici, a dolaze i poljoprivredna gazdinstva koja su registrovana. To je svakako dobro, ali bih zamolio guvernera i njene saradnike da razmisle da se proširi ta lista. Obrazložiću zašto. Zato što, kada god jednu oblast rešite zakonom i ograničite da u toj oblasti dođe do zloupotreba, onaj ko je pravio zloupotrebu gledaće na svaki način da to uradi u onom delu gde to zakonom nije regulisano. Gledaće i ne samo da zadrži pozicije koje ima u tom delu, nego i da nadoknadi ekstra profit koji je stvarao u onom delu koji je sada regulisan zakonom.
Dugo sam razmišljao po tom pitanju da li treba uzeti u to sva pravna lica koja postoje, mikro, mala, srednja, velika. Današnja ekonomska situacija je takva da su srednja i velika preduzeća bukvalno u stanju da sama sebe štite kada su banke u pitanju, zato što imaju veliku količinu kapitala, zato što su veliki nosioci platnog prometa i zato što se svaka banka na tržištu bori za njih, da im da što povoljnije uslove da bi ih zadržala kod sebe kada su u pitanju krediti. Takođe, imaju i svoju pravnu službu, koja takođe vodi računa o tome da vlasnik ili ovlašćeno lice takvog privrednog subjekta ne napravi neku grešku.
Kada su u pitanju mikro i mala preduzeća, ona su najranjivija u ovoj oblasti. Često je tu nekoliko radnika, jedan direktor i najčešće plaćaju osobu koja im vodi poslovne knjige i na taj način postoje na tržištu. Oni su ipak jako izloženi zloupotrebama. Zašto to kažem? Postoji još jedan razlog, i sudovi su zauzeli svoj stav po pitanju zaštite korisnika finansijskih usluga, s tim da će jedino biti na izboru vlasnika ili odgovornog lica mikro ili malog preduzeća da li će da pokrene sudski postupak pred nadležnim sudom i vrati višak vraćenih sredstava banci kod sebe, ili neće. Morate se složiti da je danas, na ovako malom tržištu i malom izboru banaka koje su spremne da budu korektne, to jako teško. Zato i smatram da bi možda bilo dobro da još jednom razmislite da li da i privredne subjekte ubacimo u Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Mi vam stojimo na raspolaganju u svakom trenutku ukoliko dođete do jednog takvog zaključka.
U svakom slučaju, svi ovi zakoni daleko bolje regulišu materiju nego što je to bilo do sada i pokazuju da je Srbija pravna država, da ima uređen ekonomski sistem i da imamo zakone koji regulišu finansijsko tržište, što je jasna poruka svima onim koji žele da investiraju u Srbiju da je njihov kapital bezbedan i zavisi isključivo od njihovog umeća upravljanja tim kapitalom, a ne od nekih drugih faktora. Zbog toga će Srpska napredna stranka, odnosno poslanički klub Srpske napredne stranke u Danu za glasanje podržati ovaj zakon.