Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Marinkoviću, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, naravno, o dva ova zakona.
Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO prestaje važiti Zakon o privremenoj isplati penzija. Tako će naši penzioneri nadalje primati penzije bez umanjenja. To je srž i to je bitno za naše penzionere, da kratko i jasno čuju šta će ovaj zakon doneti.
Time danas ovde u ovom visokom domu odajemo priznanje našim penzionerima za ogromni doprinos stabilizaciji javnih finansija i modernizaciji Srbije koju, kako vidimo, vrlo uspešno predvodi naš poštovani predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, a to sve zarad budućnosti naše dece i zarad budućih penzija.
U ponedeljak smo ovde mogli čuti neargumentovane kritike i danas u prepodnevnim časovima na račun investicija.
Gospodo iz opozicije, ako nema investicija, nema ni penzija, vi koji ste kritikovali investicije, pogotovo od čoveka koji je u narodu poznat kao kralj stečaja. To je čovek kome najbolje ide kada naša preduzeća idu u stečaj. Tada jedino njemu ide dobro i zato kritikuje naše investicije i on i njegovi sledbenici. Baš ga briga za penzije i radničke plate.
Taj kralj stečaja i stečajni upravnik gospodin Saša Radulović, stečajni upravnik u 14 firmi, je za 495 mesečnih nadoknada stavio u džep 50 miliona dinara.
Taj bivši predsednik stranke u rasulu je kao stečajni upravnik zaključivao ugovore o knjigovodstvenim uslugama sa firmom čiji su suvlasnici bili on i njegova supruga i tako uništavali finansijsku stabilnost Republike Srbije, a dame i gospodo i poštovani penzioneri, time i penzioni sistem Republike Srbije.
To je čovek koji je oštetio budžet Republike Srbije, SAD, što nije platio porez u iznosu od milion dolara. Evo podatka iz oktobra 2016. godine. To sam pokazivao u ovom visokom domu.
I nije samo on ovih dana to radio. I njegov drugi kolega, Dragan Đilas, poznat pod nazivom Điki mafija, svakodnevno napada svaku investiciju, svaku sagrađenu fabriku u Srbiji, svako radno mesto, a to znači, gospodo penzioneri, i vaše penzije. On to jednako napada, bez obzira da li je to „Beograd na vodi“, da li je to PKB, da li je to RTB „Bor“ ili Fabrika guma u Zrenjaninu. Time pokušava oterati domaće i inostrane investitore iz Srbije. To je veliki zločin, dame i gospodo, ne samo prema građanima Republike Srbije, nego zločin i prema državi Srbiji u celini.
Naš predsednik Srbije, uvaženi Aleksandar Vučić bio je 100% u pravu, a vi ste se, gospodo, smejali nazad tri godine, kada je 27. aprila gospodnje 2014. godine, u svom ekspozeu rekao - hoću da građanima poručim, ono što je apsolutno najvažnije, sve što budemo radili, sve teške, bolne reforme, pa i ove penzione koje budemo preduzimali, izdržaćemo naredne tri, četiri godine i već početkom 2017. godine imaćemo zdraviju ekonomiju i zaustaviti rast javnog duga i niži fiskalni deficit, a to će doneti osiguranju naših penzija.
Gospodo iz opozicije, ovde u ovom visokom domu pitam vas da li je ovo ostvareno ili nije ostvareno? Da li je zacrtani plan tada ostvaren, a viceve ste pravili na račun toga? Dabome da jeste, i više. Iz deficita smo prešli u suficit, javni dug smanjili više nego što je zacrtano.
Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, mi tada ne bismo išli na privremeno smanjenje plata i penzija da bivši režim nije zemlju doveo na ivicu bankrota. Uništio je privredu Republike Srbije.
Danas smo čuli „5. oktobar“ i predstavnik ovde 5. oktobra koji zagovara sedi danas u visokom domu, a 5. oktobra nije DOS pobedio. To je bio ulični puč. To svi naučnici ne samo u Srbiji nego i u svetu su to konstatovali.
Gospodin Koštunica ako ima malo profesorske časti, a mislim da ima, neka kaže da li je pobedio na izborima. Gospodin Milošević nije izgubio, Koštunica nije pobedio i nije bilo drugog kruga. Zna se ko je naredio da se to učini. O tome postoji stručna literatura i na međunarodnim skupovima već se uveliko diskutuje.
Kad smo već na tome, na 5. oktobru, predstavnik DS, verovali ili ne, ali je pre 5. oktobra jedan advokat zagovarao bombardovanje Srbije sa Margaret Tačer, sa DŽordžom Sorošom, sa Mirkom Kovačem i drugim dupeglavcima 1993. godine.
Taj isti advokat, član DS, molim vas, nazvao je Srbiju kao „anus mundi“, da građani znaju, kao šupak, a Srbija za njega ono što se nalazi u anusu, što se nalazi u šupku. Završen citat.
Gospodine Martinoviću, nisu oni samo rasisti povodom Roma, nego ovo je autorasizam. Ovo su sve citati, ja vam mogu slobodno to reći. No, možemo citirati koliko hoćete, idemo dalje.
Poštovane dame i gospodo, naš predsednik Aleksandar Vučić u svom ekspozeu tada je rekao još jedan citat. Citiram – merama fiskalne konsolidacije deficit budžeta će se do 2017. godine spustiti na granicu održivog 3% - 4% BDP, što će dovesti do zaustavljanja javnog duga od oko 75% BDP i započeti njegovo postepeno opadanje. Jednom rečju, država će postati stabilna.
Gospodo iz bivšeg režima, jel se ovo ostvarilo ili ne, ustanite ovde i danas recite, pobijte ovo? Koliki je BDP, a koliki je javni dug, i još više nego što je planirano. Smanjio se deficit, naravno, vidite čak i u suficit se prešlo i javni dug.
Poštovani građani Republike Srbije tako to radi naš predsednik Republike Srbije i SNS, po sistemu vrlo jednostavnom ali vrlo teškom - planirano, rečeno, ostvareno.
Još nekoliko rečenica o Zakonu o visokom obrazovanju. Za studiranje i završavanje studija, gospodo narodni poslanici, nikada nije kasno. Nisu bitne godine i srednja škola koju smo završili.
Gospodo studenti, vama se obraćam, vi morate poznavati svoje sposobnosti, uskladiti želje i svoje mogućnosti, spoznati svoje kvalitete i vrednosti, a profesori moraju ako su pedagoško-metodički, a počesto nažalost nisu u viskom obrazovanju, osposobljeni i pomoći svakom studentu, ama baš svakom u svom nastojanju, a društvena zajednica da stvori ambijent da to postignu.
Nema lošeg, gospodo poslanici i poštovani građani, lošeg studenta ili učenika, ima samo loših profesora za katedrom i društvena zajednica koja treba da stvori ambijent. Profesor mora da se bori za svakog studenta, kao lekar za bolesnika, inače nije profesor. Može biti za katedrom ko god hoće, ako tako ne radi.
Narodna skupština Republike Srbije, na predlog resornog ministra, već je nekoliko puta produžavala studiranje studentima, rok završetka studija po tzv. starom programu. Naravno da studenti trebaju završiti studije po onom studijskom programu po kojem su započeli studirati i tu nema dileme.
Fakulteti pojedini, nažalost, su ograničavali godine studiranja i u ograničavanju videli šansu za naplaćivanje, prelazak na novi program, enormnom, visokom svotom novca. Ovde se radi o studentima koji su uglavnom dobrog proseka. Ja sam pregledao negde oko 4.000 indeksa i njihovih ocena, ali i određnim materijalnim problemima. Međutim, zato su produžavali, pored ostalog, i studije, a najčešće po bauk profesorima. Tako imamo danas na jednom beogradskom fakultetu da je 0,1% studenata završilo jednom ispita u roku. Kad kažem 0,1% da vas ne buni, samo jedan je pismeni završio, niko drugi. Moramo ući u dubinu razloga.
Da nije nikada kasno najbolje pokazuju umovi čovečanstva koji su u svojim poznim godinama stvarali svoja najveća dela. Navešću samo nekoliko, Platon, 5. i 6. vek, jedan od najvećih grčkih filozofa i pedagoga, završio je delo „Zakoni“ u 80. godini života, a svoje najbolje delo „Država“ u 60. godini života. Sofokle, 5. vek p.n.e. znameniti atinski dramaturg, je u svojoj 89. godini postavio na scenu „Edipa“. Galileo Galilej, 16. i 17. vek, jedan od najvećih italijanskih astronoma, fizičara, filozofa i matematičara, je u svojoj 72. godini života završio svoje delo „Dijalozi o novim naukama“. Čuveni filozof Emanuel Kant, u 18. i 19. vek, dakle, nemački filozof je u 66. godini života napisao kritiku „Moći suđenja“. Viktor Igo, 19. i 20. vek, u 70. godini života napisao je roman „Devedesettreća“. Vojin Smodlaka, naš, u 90. godini usavršavao je fizičku kulturu i njenu povezanost sa medicinom.
Još ću samo jednog, mogao bih stotine naučnika nabrajati koji su u poznim godinama završili svoja naučna dela, a to je naš student bivši, Slavomir Stojanović, poznati grafički beogradski dizajner, završio je fakultet posle 30 godina. A gle čuda, pre toga, dobio je desetak nagrade i nagradu za životno delo, baš iz tog predmeta koji je nakon 30 godina završio. Znate zbog čega? Zbog bauk profesora.
Jedan akademik, zadnjeg kojeg navodim, nije mogao završiti fakultet, objavio je 40 knjiga i 300 naučnih radova, prosek 9,50 zbog profesorke koja mu je rekla kad umre da dođe polagati, evo ovde u sred Beograda.
Da dalje ne navodim, nego na koncu, dozvolite da ipak kažem nekoliko rečenica na završnici. Posle ovog produžetka, a produžićemo studentima, na njih apelujem da ne razmišljaju koliko, da li je godinu ili više, nego da se usredsrede na ispite koje treba da polažu, posle kada usvojimo ovo za koji dan, ja ću mirno da spavam te noći.
Ja se nadam i 6.000 studenata koji nas sada prate momentalno, njihovih roditelja, a verujem gospodo narodni poslanici pozicije i opozicije, i jedni i drugi, da ćete i vi te noći dobro spavati.
Nadam se da će te noći dobro spavati Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, Saša Radulović, zvani „kralj stečaja“, Vuk Jeremić, zvani „Vuk potomak“, Saša Janković, zvani „Sale prangija“, Janko Veselinović zvani „stanokradica“, Đorđe Vukadinović zvani „Vlah“, Zoran Lutovac zvani „zalutovac“, Boško Obradović zvani „lipicaner“, Boris Tadić i Nenad Čanak zvani „gicoje“ i mnogi drugi iz „saveza za propast“ Republike Srbije. Hvala.