Hvala uvažena predsedavajuća.

Možda se u potpunosti neću složiti sa mnogim diskutantima, pa i iz svoje poslaničke grupe, nisam neko ko je baš preterano zainteresovan za evropske integracije.

Pravo da ma kažem nemam nikakav emotivan odnos prema tome hoćemo li se mi tamo uopšte uključiti ili nećemo, ali sam duboko svestan jedne činjenice, a to je da mi, ako bi prekinuli evropske integracije, da bi to bila katastrofa za ovu zemlju. U potpunosti katastrofa, zato što kada vam neko kaže – pa oni će vam tražiti na kraju da priznate nezavisnost Kosova, pa hoće. Verovatno će nam to tražiti, ali isto tako vi koji ste nas duboko zaglibili u taj evrointegracioni proces, ste znali da će kad tad većina zemalja EU priznati nezavisnost Kosova, pa ste nas uvukli u sve te evropske integracije, a danas bi hteli da odjednom izađete odatle, kad ste zemlju napravili zavisnom od toga. E, to je neodgovorno. Pritom, tražite da se obriše to ministarstvo.

Prvo ne možete jer ste vi to svojevremeno odredili kao strateški cilj ove države. Kad jednom odredite strateški cilj ove zemlje, mada ste vi doneli preko 160 i nešto različitih strategija koje nikada nisu bile primenjivane i tu se videla sva neodgovornost svih vaših vlada ranije. Ali, svaki vaš premijer kog ste birali, od Đinđića, Živkovića, Koštunice, pa nadalje, svi su imali u ekspozeu prioritet evropske integracije.

(Zoran Krasić: Živković nije imao.)

Imao je i Živković. Pročitajte mu ekspoze.

Ja bih vas molio ako može bez dobacivanja.
Pošto je to strateški cilj ove zemlje, pa normalno je da imate ministarstvo koje se bavi tim strateškim ciljem. Bilo bi krajnje neodgovorno da to ne uradite. Vi koji ste protiv evropskih integracija, ja ću da kažem – lično sam protiv. Možda bih glasao i na referendumu kada bi jednog dana bio protiv ulaska.
Samo da vas pitam – šta nudite građanima kao alternativu? To je ključni problem što niko od vas ne ume da kaže – a za šta ste ako ste protiv toga. Kaže neko evroazijska unija, a gde to postoji u našoj okolini? Sam Putin nam je rekao da je to nerealno da mi tamo budemo članovi. Ivica Dačić je govorio ovde da u direktnom razgovoru sa Putinom, Putin mu je rekao da je nerealno da ikad uđemo tamo.
Prema tome, nemojmo da govorimo nešto što je nerealno, što je nadrealno. Utakmica se igra dok sudija ne svira kraj. Da li ćemo mi ući u EU? Pa, ko zna. Tražiti danas referendum da mi prekinemo evropske integracije, to je potpuno sumanuto, jer nama niko nije još ni ponudio da uđemo u EU. Kako ćete da održavate referendum da uđete negde, a da nam to još nije ni ponuđeno? To je potpuno nenormalno da neko tako nešto traži. I to je na kraju krajeva neodgovorno.
Na kraju krajeva, svi vi koji biste se suprotstavili tako radikalno tome, recite nam gde će da bude ovih 200 i nešto hiljada radnika koji rade u firmama iz EU, koje su ovde? Hoćete li da ih ostavite na ulici? Kažite onda građanima – da, mi hoćemo vas da ostavimo na ulici, 70 i nešto procenata naše privrede sarađuje sa EU. Krajnje je neodgovorno ponašati se tako da prekidate evropske integracije. To je katastrofa za zemlju.
Da li ćemo mi ući? To zavisi više od političkih odluka. Da li će nam tražiti nezavisnost Kosova? Pa da, verovatno hoće? Ali nemojmo mi da budemo ti koji ćemo da iniciramo taj problem i koji će prekidati nešto zato što nam je to ovde ćef i ne znam šta teramo, mak na konac ili već šta.
Što se tiče samih amandmana, kada predložite nešto – briše se. a ovde ste predložili – briše se, da uvedemo to ministarstvo i ministarstvo ekologije, a vas molim da kažete alternativu a za šta ste onda? Šta biste voleli da imamo? Suština politike je da, ako si protiv nečega, da ponudiš rešenje. To je vaš ključni problem, svih vas koji ste u opoziciji. Vi ne nudite ljudima nikakvo rešenje. Zašto bi neko čak možda i glasao za vas, samo zato što ste protiv Vučića? Vi danas ističete strahovite probleme…

Govorim upravo o amandmanu. Znači, predložili ste amandman – briše se. Dobro u redu – briše se. Šta nudite umesto – briše se? Ne nudite ništa. Ne nudite apsolutno ništa. I nudite nam da uđemo u duboki problem kao država, da prekidamo proces koji ste vi započeli i duboko nas ubacili u taj proces i da dovedemo zemlju do potpunog fijaska i finansijskog kolapsa i kako god hoćete. Ja vas molim to je neodgovorno. Nemojmo tako da se ponašamo, nego dajte da realno i racionalno pristupimo ovom problemu i samom zakonu. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, grubo je povređen član 107. vezano za dostojanstvo parlamenta, jer ne možete da dopustite da se iznose takve laži i neistine i da se obmanjuje javnost.

Znate, gospođa Brnabić nije svoju familiju, kao neki što su i svoju, a i ženinu zapošljavali u lokalnim samoupravama, pa dođu ovde da nam pričaju o tome kako mladi odlaze i kako nam, ne znam, pada natalitet. I niti je ona uništila sve naše fabrike i preduzeća koja su bili giganti, nego su to uradili neki koji su podržavali one koje su doveli kao eksperte, od Đelića pa nadalje, i koji su nam upropastili privredu, i Dinkića, naravno.

Znači, ne možete da pričate danas o padu nataliteta kada mi danas imamo zvanične podatke – Srbija u 2017. godini ima 2.000 i nešto više beba u odnosu na prošlu godinu u ovom periodu. Po prvi put imamo napredak u natalitetu. Da ne pričamo o tome što kažu – mladi odlaze. A gde su mogli u njihovo vreme da se zaposle? Koju su fabriku otvorili?

Mi danas imamo 56.000 mladih onih koji su u reproduktivnom periodu više zaposlenih nego u njihovom periodu, zato što su ovde došle neke fabrike i neko se zaposlio. Trebalo bi da se stide. Ja vas molim da ne dopustite više ovakvo obmanjivanje javnosti, jer ovo je grubo kršenje Poslovnika. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Ne znam čemu ovakva žustrina u raspravi, kad smo lepo diskutovali?

Moram da konstatujem da je jadna ona zemlja gde predsednik Vlade naziva strane delegacije starletama, vampirima i najgorim i najpogrdnijim mogućim imenima, takav je vodio Vladu, a vi, građani Srbije, dobro se zamislite zašto smo došli dovde.

Kada se menja Zakon o ministarstvima, to uvek dovodi do velikih polemika, da li je potrebno neko ministarstvo ili ne, ali, znate, kada vam to dođe kao primedba da imate puno ministarstava od strane onih koji su vodili Vladu u kojoj ste imali, verovali ili ne, osam potpredsedničkih mesta…

Znači, mi smo imali ovde primedbe na ovaj zakon od čoveka koji je vodio Vladu koja je imala, verovali ili ne, 25 mesta, od toga osam potpredsedničkih. Svaki član koalicije DOS je morao da se uhlebi i da bude na nekom mestu, pa su izmišljali potpredsedničko mesto za bilo šta, samo da bi bio u toj Vladi, da bi primao platu i da bi svi bili namireni.
Onda ste imali jednu neverovatnu situaciju, recimo, po pitanju ekonomije. Imali ste Đelića kao ministra ekonomije i privrede, mislim da se to tako zvalo, pa ste imali Vlahovića koji je bio zadužen za istu ekonomiju, ali privatizaciju, privredu i privatizaciju, a onda ste imali Pitića koji je bio zadužen za ekonomske odnose sa inostranstvom. To zaista nije normalno.
Danas imate bar što se tiče sfere ekonomije jedno jedino ministarstvo, koje se bavi privredom i ekonomijom. Oni su imali tri ministarstva, a danas nekom nešto prigovaraju. Ali, zašto sve ovo govorim?
Prvo, ja volim da čitam ekspozee ranijih premijera i to fino skinem. Imam ovde jednu neverovatnu situaciju. Malopređašnji govornik koji je, na našu žalost, bio premijer, tada je, između ostalog, nama rekao sledeće, govorim o donacijama koje su stizale u zemlju: „U ovoj godini očekuje se oko 800 miliona evra donacija“ – govorimo o 2003. godini, a u 2001. i 2002. godini taj iznos je bio milijardu i četiristotine miliona evra samo donacija koje su oni primili i kažu da je sve potrošeno. Na šta je potrošeno? Kažu – na sektor energetike 304 miliona evra. Da li vi, kompletnu javnost pitam i sve ovde prisutne, da li znate i jednu jedinu investiciju u našem energetskom sektoru od 2000. do 2012. godine? Ni jedno jedino rudno polje, elektranu, šta god da su napravili, a 300-400 miliona evra od donacija su samo potrošili 2001. i 2002. godine. To nam kaže u ekspozeu čovek koji je malo pre ovako drčno otišao iz ove sale. Dalje kažu – dali su za razvoj civilnog društva 73 miliona evra. Oni pričaju danas o vrtićima i ne znam čemu. LJudi su potrošili 73 miliona evra donacija da daju raznoraznim nevladinim organizacijama.
Sa milijardu i 400 miliona evra samo donacija, mogli su da izgrade šta god su hteli u ovoj zemlji, a oni su sve te pare, ljudi, potrošili. Pri tom, obogaljili su zemlju do najgoreg kraha, jer je u svom ekspozeu dotični takođe tada govorio upravo o tome kako se pripremaju privatizacije mnogih preduzeća, a kaže da su samo u 2001. i 2002. godini preko 500 preduzeća privatizovali. Sve te privatizacije su potpuno propale. To mu piše u onom ekspozeu što je on tada ovde iznosio.
Oni danas prigovaraju negde nešto sadašnjoj Vladi za ne znam kakve troškove! Da građani Srbije to dobro znaju.
Pošto sam danas čuo ovde jednu besmislenu primedbu, da gospođa Brnabić nije znala koliko ljudi ima u lokalnoj samoupravi, mi do 2014. godine nismo znali koliko nam uopšte ljudi radi u javnom sektoru, zato što to nikog nije zanimalo. Tek je tada Lazar Krstić, čini mi se, kao ministar finansija, izvršio popis koliko nam ljudi radi u javnom sektoru i mislim da je bila cifra negde oko 800 i nešto hiljada ljudi ukupno, kad uzmete sve lokalne samouprave. Dragi građani Srbije, vi se sad zapitajte na šta nam je ličila država.
A kako je inače funkcionisala njihova Vlada, u istom ovom ekspozeu piše, moram da citiram šta je tadašnji premijer govorio, recimo, po donošenju zakona vezanih za pravosuđe: „Očekujemo, takođe, da ova Skupština u najkraćem roku usvoji izmene pravosudnih zakona, koji će omogućiti da sudstvo napuste kompromitovani i korumpirani kadrovi koji su protekle dve godine opstruirali napore države da se obračuna sa kriminalom“. Ovo nije nikakva čista u pravosuđu, niti osveta, već jasan odnos prema jasnom stanju stvari. Znači, vi ste imali premijera koji je nagoveštavao kako će da smenjuje sudije i tužioce. I oni govore danas o nekakvom demokratskom poretku! Oni koji su „Sablju“ ovde uvodili!
Da, dobro ste čuli, dragi građani Srbije, čovek je najavljivao da će da počisti sudije i tužioce. A zamislite kada bi Vučić to danas rekao? Ili gospođa Brnabić u svom ekspozeu da to kaže? Vi bi nas obesili, visili bismo ovde po Terazijama.

Što se tiče samih ministarstava, uzgred, kad već govorim o životnoj sredini, i ovde je ogromna cifra koju su samo od donacija potrošili na životnu sredinu, a ništa nisu uradili. Što nisu sredili tu Vinču, pošto nam danas prigovaraju za Vinču? Zašto su dopustili takav otpad? Danas neko to radi i pokušava da sanira. Imali su prilike, 12 godina, da nam i Vinču i mnogo toga srede.
Slažem se da bi trebalo da postoji ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine. Nije mi bilo jasno zašto nije bilo oformljeno kada se još prošla Vlada birala? Trebalo je to još tada, zato što Ministarstvo poljoprivrede jednostavno ne može da se bavi tom tematikom, jer Ministarstvo poljoprivrede se bavi razvojem našeg agrara, pre svega, odnosno poljoprivrede i subvencijama i mnogo čime drugim. Znači, ovo je veoma važna tema, gde sami evropski fondovi izdvajaju ogromna sredstva za ovu tematiku i bave se time, čak se i poglavlja otvaraju isključivo vezana za tako nešto.
Što se tiče ministarstva za evropske integracije, moram da priznam da nisam neko ko je kompetentan, niti se nešto posebno interesujem za tu temu, ali, vidim da mi to jako dobro radimo i vidim da napredujemo ka tom našem evropskom putu. Da li ćemo ući u Evropsku uniju, to zaista nije trenutno ni tema, niti zavisi od nas. Zavisi od mnogih političkih prilika, ali, valja pružiti tom ministarstvu da uradi najbolje što može i verujem da će gospođa Jadranka Joksimović raditi na najbolji mogući način taj posao.
Samo molim ove koji nam danas prigovaraju, da se prisete šta su oni u svojim ekspozeima najavljivali, kako su urušili zemlju, još jednom ponavljam, dragi građani, da čujete. U ekspozeu nekadašnjeg premijera, mi smo čuli da je samo do 2003. godine privatizovano 500 naših preduzeća koja su sva otišla u propast. Sva su uništena, to je samo do te godine.
Prema tome, oni koji su urušili našu privredu, koji su urušili ekonomski sistem ove zemlje, koji su inače dopustili tom tzv. stranom kapitalu kojeg se sada tako gade, koji su mu dopustili da ovde hara i da potpuno pokupuje sva naša preduzeća, e, ti ljudi danas vam nešto prigovaraju, ti ljudi izvode nekakve tipove po ulici da vređaju poslanike, dolaze nam ovde ispred Skupštine. Samo neka nastave. Oni su ti koji nazivaju evropske i svetske zvaničnike ljudima koji su dolazili juče na farmu, vređaju same države, jer ako zaista neko misli da Vladimir Putin ili Donald Tramp nije imao pojma gde šalje negde svoju delegaciju, vi se onda grdno varate i omalovažavate te države i njihove lider. I to je ono što je žalosno.
U svakom slučaju, ja pozivam sve poslanike SNS, a naravno i sve ostale u vladajućoj koaliciji, pa i u opoziciji, da podrže Predlog zakona o ministarstvima. U danu za glasanje, naravno, ja ću ga svakako, kao sve moje ostale kolege, podržati. Hvala.

„Nu maj pot“, ili kako bi na vlaškom rekli – moj Bože! Grubo je povređen 106. Predsedavajući, niste opomenuli prethodnika kada je bar dve trećine svog izlaganja potrošio na izbor premijera, iako to nema nikakve veze sa Zakonom o ministarstvima.

Zaista bih vas zamolio ubuduće da vodite računa o tome, posebno kada vam o doslednosti priča neko ko je naciju promenio da bi ušao u Skupštinu. Mislim da je to krajnje neprimereno, jer ne možete da budete malo Srbin, pa malo Vlah, pa da se vratite da budete Srbin, samo da biste ušli u parlament, a posebno ne možete da budete dosledni ako vam se omile javna preduzeća, pa kada radite istraživanje iz fotelja dobijete jedno devet miliona dinara od nekog preduzeća da biste radili to istraživanje, samo zato što ste nakačeni i radite za tu vlast i pišete u „Politici“ tekstove…

…koji su afirmativni za Vuka Jeremića ili Borisa Tadića.

Ja vas molim, član 106. je grubo prekršen i zamolio bih vas da ubuduće vodite računa kada se držimo tačke dnevnog reda ili ne. Gospodin se malopre apsolutno nije držao tačke dnevnog reda. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Voleo bih da sam čuo makar jedan razlog zašto bi ovo trebalo da se briše. Možemo da se sporimo da li je ovo dobro ili nije dobro rešenje, mada ne vidim razloga, čak sam lično pristalica da bude na pet godina pa da može ponovo da se izabere. Ne vidim razloga zašto se tako, kako neko ovde obrazlaže, vrši kontrola navodno nad predsednicima sudova. Prvo, ne kaže se da će on sigurno biti izabran u narednom mandatu, nego može da bude izabran, a da li će, videćemo, ko to zna. Jer, ako može i predsednik države da se bira, ima pravo dva puta da se kandiduje, ne vidim razlog što ne bi to mogao i predsednik suda. U čemu je tu sada neki poseban problem? Tako da, sam po sebi amandman bi možda imao smisla da je makar nešto obrazloženo. Briše se, nije mi jasno zašto.

S druge strane, kada ovde slušamo priču o partijskom pravosuđu, recite mi nekada ranije kada se to dogodilo da neki ministar izgubi spor, da izgubi postupak pred sudom. Prvi put se to dešava danas u tom našem partijskom pravosuđu, gde mi navodno kontrolišemo predsednike sudova. Valjda bi ti predsednici sudova onda, ako su naši partijski kadrovi ažurirali malo te sudije i tužioce da rade efikasnije i bolje, a ne da nama se prigovara kao SNS i sadašnjoj Vladi od strane naroda, pošto mi i dalje imamo taj komunistički sindrom da ovde vlast određuje kakve će biti presude i da vlast komanduje sudijama, pa valjda bi oni naredili tim sudijama da rade u našu korist, pa bi te presude bile efikasnije, pa se ne bi događalo da padaju neke optužnice za određene kriminalce za koje se zna otprilike šta se radi, jer očigledno, ne može ni da se dođe do dokaza, jer su bili prilično vispreni u nekom ranijem periodu, pa su to znali papirološki da pokriju. Valjda bi se te sudije angažovale na partijskom radu, pa bi i te kako predano radile u našu korist.

Ne, sada se dešava nešto drugo. Naši ministri gube sporove. Gospodin Rističević kao poslanik je izgubio takođe spor. Izvinjavam se, kada je to moglo ranije da se dogodi? Setite se, gospodine Arsiću, mi smo imali situaciju da je sudija podneo ostavku, nije želeo više da bude sudija u nekom prethodnom periodu, zato što su mu doneli presudu kako je sam rekao, kako da presudi protiv Mladićevih jataka, jel tako bilo?

Da ne pričam za neke druge sporove, pa čak je jedan sudija u jednom velikom postupku rekla, izdiktirali su nam, pa su ispravili presudu, dobila je presudu. O čemu mi pričamo? Da ne pričamo o tome da je 600 i nešto sudija na pravdi Boga izbačeno iz pravosuđa i onda oni pričaju o partijskom pravosuđu? Oni imaju obraza da pričaju o partijskom pravosuđu, a čitali smo ovde da su predsednici opštinskih odbora ocenjivali, jedne partije, konkretno DS u jednoj opštini, na koji način su u Opštini Vlasotince konkretno birali sudije, predsednik opštinskog odbora kaže ko je podoban, ovaj jeste, ovaj nije podoban, ovom je žena bila u JUL-u, ovaj je nesporan itd. Tako su se birale sudije i ti ljudi nama danas pričaju o partijskom pravosuđu.

To je skandal.

Zaista bih zamolio kada podnosite ovakav amandman i pričate o tome da li imate danas partijsko pravosuđe, ne kažem uvek je bilo uticaja nažalost, uticaja vlasti na pravosuđe. To se uvek dešavalo. Ali, to danas apsolutno ne postoji. Čak, pazite, mi to nemamo pravo ni da kažemo, jer smo narodni poslanici. Nemamo mi pravo da komentarišemo sudske odluke, niti da li će tužilac da podnese, da podigne optužnicu ili ne, to nije naš posao, ali mogu lično ovako kao građanin da ipak izrazim veliko nezadovoljstvo radom pravosuđa danas. Ja to otvoreno kažem. Ali, nemam pravo da kažem da li je presuda dobra ili nije. Tako se vrši pritisak na pravosuđe.

Ovo što mi slušamo, pa da li je sudija dobro doneo odluku? Ko si ti da ocenjuješ da li sudija dobro doneo odluku? Možda se to meni to ne sviđa, ali nemam prava da tako javno govorim.

Ako poštujemo tu tripartitnu podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, one su nezavisne jedne od druge. Mi biramo samo sudije ovde, ali nemamo pravo da utičemo na njihov rad i na njihove odluke, uostalom nismo ni kompetentni za tako nešto. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Član 109. i to zaista ste morali da reagujete, da izreknete opomenu poslaniku.

Morali ste da mu izreknete opomenu zato što je, i pored vašeg upozorenja, nastavio da priča o tački koja nije na dnevnom redu i pri tome je koristio uvredljive izraze.

Znate, ovde je neko optužio sudije da su leglo mafije, kriminala, korupcije i ne znam čega. Time vređate i Skupštinu, jer mi te ljude biramo.

To je skandal da tako neko, šta god neko mislio o njima, upotrebljava takve strašne izraze. Pri tome nam pokazuje kako bi on vodio državu, jer pita, zamislite, vlast koji je to tajkun osuđen. Pa, ljudi, nije ovo Titov period, ne donose se u Savezu komunista odluke kako će nekom da se presudi, nego se to radi u sudovima i to je dokaz kako bi oni vodili državu. Oni bi u kabinetima donosili presude, a ne u sudovima. To ključna razlika između nas i njih.

Gospodine Arsiću, pošto je gospodin rekao da su sudije naše korumpirane, ja vas pitam da li je kriminalac sudija koji je protiv gospodina Stefanovića doneo presudu? Da li je to kriminalac onda? Pa nekog bi trebalo da bude sramota, a vi ste trebali da mu date opomenu. Hvala vam.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Čini mi se da me je apsolutno neko pogrešno protumačio, a i direktno pomenuo. Zaista molim, pošto nisam ovde neko ko želi niti da se svađa niti prepire, samo bih zaista zamolio kolege, nemojmo da polazimo uvek od toga da su sve sudije lopovi, korumpirani i ne znam kakvi, i da će onda svaki taj predsednik suda biti neko otprilike ko će da bude neki šef mafije u tom sudu, a da će ovi svi morati da rade za njega. To nije normalno razmišljanje. Te ljude mi biramo ovde. To su ljudi koji su završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit i godinama su bili u struci. Kako je moguće da tako ljude karakterišemo na ružan način i sad kažemo – time što im produžavate, odnosno omogućavate da ponovo budu predsednici suda, time vršite pritisak na njih? Zašto? Ja čak tvrdim da se ovim poboljšava rad tog predsednika suda, jer da bi bio ponovo izabran, on će se truditi valjda što bolje da radi.

Na kraju krajeva, nismo mi merodavni da ocenjujemo njihov rad, nego postoje institucije kao što je Visoki savet sudstva. Nećete valjda da neko od nas poslanika, a ogroman broj nas ni nema pravni fakultet, ja imam, ali ima kolega koji nemaju, pa ne mislite valjda da su oni kompetentni da ocenjuju da li neki sudija dobro radi ili ne i kakvu je presudu doneo ili nije? Postoje nadležne institucije, tamo se naravno to ocenjuje i to onda nama dolazi ovamo kao predlog. Prema tome, nemojmo da polazimo od toga da su sve sudije loše. Da li je stanje u pravosuđu dobro? Pa nije. Da lije u celom društvu dobro? Pa nije. Ima i dobrih i loših strana, ali ne možemo kompletno pravosuđe ocenjivati kao negativno. To vam je onaj sistem – ako je neki Nikola loš, hajde da mrzimo Svetog Nikolu. To nije normalno ponašanje i zaista bih vas zamolio da tako ne vređamo sudije. Hvala vam.

Svakako, predsedavajuća, član 107, a naravno i član 104, jer, pre svega, malopređašnji govornik nije uopšte govorio o tački dnevnog reda. Član 107. zato što se na ovako jedan grub način obmanjuje javnost i vređaju se određeni državni funkcioneri, posebno s tom pričom o ratnom huškanju.

Da podsetimo uvaženu koleginicu, a i čitavu javnost, Aleksandar Vučić je politikom krenuo da se bavi 1993. godine. Rat je već uveliko trajao. I to je potpuno neverovatno da neko ko je tada student još uvek na Pravnom fakultetu može da bude ratni huškač. A neki koji su tada bili aktuelni političari, a gde je uvažena koleginica bila u njihovoj stranci, zalagali su se za Srijem Hrvatskoj. I to je potpuno neverovatno šta mi ovde slušamo. I nisu im ratni huškači oni koji su zagovaranje proterivanje srpskog naroda…