Mislim da je trebalo da mi date pre.

Na izlaganje prethodnog govornika, član 107. Zaista je uvredljivo i strašno je kako se dostojanstvo ovog parlamenta narušava kada tako neko iznese paušalno, pa kaže da je otprilike bačeno 800 miliona evra u poljoprivrednu proizvodnju tokom prošle godine. To je nešto što je zaista zastrašujuće, tim pre što upravo do njega sedi njegov predsednik koji je dobio od države besplatne subvencije, odnosno bespovratne subvencije za vinogradarske proizvode, a oni se sada brinu navodno na šta su potrošene pare.
Jeste, oni su stvorili tajkunski lobi u poljoprivredi, upropastili su nam poljoprivredu i zato imaju najmanje prava danas da nekome nešto prigovaraju, tim pre što sadašnja Vlada i te kako pokušava da razvije malog poljoprivrednika i to nam služi na čast i ponos, za razliku od njih koji su razvijali tajkune. Hvala vam.

Hvala, predsedavajući.
Uvažena gospođo ministre, moram da priznam da sam potpuno prijatno iznenađen da je konačno ova država počela da misli na malog poljoprivrednika, što do sada, nažalost, nije bio slučaj, jer je ova država radila isključivo za tajkune. Ovo je prosto neverovatno, čak mogu da kažem revolucija u poljoprivredi, da je neko malo počeo da misli na onog malog proizvođača, što je veoma pozitivno. Tim pre što će mali poljoprivrednik ubuduće moći da založi svoj budući rod i da na taj način stekne sredstva.
Pravo da vam kažem, ovo i nije tako loše za ove banke koje su inače poslovale po sistemu „trange-frange“ i otimale ljudima i imovinu i sve živo, jer će morati sada da svoje kredite i te kako plasiraju u nešto što se zove proizvodnja, što je njihova primarna delatnost, ili bi bar trebalo da bude, ali, nažalost, nisu se tako ophodile.
U svakom slučaju, veoma, veoma pozitivno, kao što smatram da je veoma pozitivno da se subvencije koje se ubuduće daju, da se daju do 20 hektara, a ne samo ovim poljoprivrednicima koji su imali po 100 hektara, a to su uglavnom bili tajkuni i oni su jedino to dobijali.
Sviđaju mi se i neke druge mere koje pokušava država da preduzme. Recimo, lično sam sa gospodinom Golubovićem o tome pričao, ne znam kako će se Vlada odlučiti, ali sam lično veliki protivnik da se subvencionišu ovi što uzimaju državnu zemlju u zakup. Jer, mi smo do sada imali situaciju da, recimo, neko uzme u zakup državnu zemlju a da bezmalo dobije isto toliku subvenciju i da onda ne radi ništa. Zemlja se zaparloži, oni lepo žive a poljoprivrednik propada.
Molio bih vas ubuduće da se jako obrati pažnja na licitiranje prilikom licitacije zemljišta, zato što su uglavnom tajkuni dolazili do tog zemljišta, a mali poljoprivrednik nije mogao da dobije ništa, i to kako, to je bio jedan prevaran način – lokalna samouprava da bi obezbedila sredstva daje zemljište na licitaciju, a onda tajkun angažuje gomilu ovih malih poljoprivrednika, oni navodno licitiraju, daju ogromna sredstva, iako ih niko ne pita odakle nekom od njih milion ili dva miliona dinara, dobiju to u zakup i, naravno, suštinski, tajkun je sve to uzeo u zakup, ne radi se ništa, država ima veliki problem.
Zato bih vas zamolio da se ubuduće i te kako povede računa oko te licitacije zemljišta, jer mali poljoprivrednik nije dobijao apsolutno ništa. Nije mogao da dođe do tih nekih 20 hektara, jer bi tajkun uzeo sve, a zašto, zato jer mu je neko omogućio da ima takav monopolski položaj.
Moram da vam kažem, potpuno se slažem, poljoprivredni proizvod je berzanska roba i to je nešto gde tržište diktira cenu. Međutim, kod nas baš i nije bilo tako, kod nas je tajkun diktirao cenu. I onda smo imali situaciju da vi možete da proizvedete koliko kod hoćete, da imate vrhunski rod, ali da vam cenu namerno obori tajkun, a posle to izvozi po duplo većim cenama. To je nešto što se ovde dešavalo i tako se upropaštavala naša poljoprivreda.
Ako se po jutru dan poznaje, ovo je zaista velika, velika promena i sa velikim zadovoljstvom ću za ovako nešto glasati. Konačno je država počela da misli na malog poljoprivrednika.
Ja sam ubeđen, gotovo više nego sam siguran, a to je da ćete imati strahovitih pritisaka od raznih tih tajkunskih lobija, koji su navikli ovde da drže monopole i da jedini oni budu Bogom dani. Verujem da ćete vi razbijate te kartele i to je nešto što je primarna vaša delatnost, čini mi se kao ministra poljoprivrede i uopšte čitavog ministarstva, kao i ove komisije što služi za navodnu zaštitu od monopola. Nisam video da oni nešto rade.
Imali smo jednu neverovatnu situaciju da, recimo seljak proizvodi, a onda ste imali samo jednog tajkuna kao otkupljivača, recimo Miškovića, koji nije plaćao ljudima ništa. Vi mu prodate jabuke, kruške i ne znam šta, on to prodaje u svojim marketima, on je bio jedini monopolista, a dobavljačima ne plaća ništa i onda kaže – ja sam jako uspešan privrednik. Tako može da bude uspešan privrednik svako, zato što imate zaštitu države i zato što ste monopolista i baš vas briga kako tako mali poljoprivrednik tu propada.
Konačno je država uzela male poljoprivrednike u zaštitu. Molim vas, pošto je ovde i bilo i te kako dobrih predloga, vezano za Zakon o zadrugarstvu, da se hitno takav zakon donese i ono što vas veoma molim, to je da se uradi što stručnija, što bolja edukacija naših poljoprivrednika. Mislim da to strašno nedostaje našim poljoprivrednicima, mislim da su oni po tom pitanju u veoma velikom minusu zato što, znate šta, ljudi moraju da nauče kada će se preorijentisati da možda nešto drugo proizvode.
Mi smo navikli ovde, to je taj tzv. samoupravni sistem, ili direktivna ekonomija, pa, jel tako, plaća će mi uvek država i garantovaće mi cenu. To sada više ne može da bude tako, pošto je ovo berzanska roba, ali naši poljoprivrednici još uvek nisu navikli na to da im tržište diktira cenu, doduše i razumljivo, s obzirom da opet, ponavljam ovde su tajkuni diktirali cenu nažalost, a ne toliko tržište, ali kako god, morate da ih edukujete.
Ljudi još ne znaju da je potrebno da se udružuju i dalje individualno, previše idu, ulaze grlom u jagode i onda na kraju propadaju, i onda im je naravno svako kriv, a to je upravo zato što država nije ništa učinila kako bi edukovala tog poljoprivrednika i da mu objasni kako je možda najbolji način da bi svoj proizvod negde i plasirao. Naravno da tu postoji i problem kako da plasirate robu, posebno zato što razni karteli drže kompletno tržište, ali verujem u ovo, s obzirom da ovaj zakon koji donosite i koji ćemo mi svi sa velikim zadovoljstvom ovde da podržimo, verujem da ćete te kartele krenuti da razbijete i da će ova država konačno početi da živi od poljoprivrede, da ima šta da izveze, na kraju krajeva da ima i nekih proizvoda, a ne samo da sirovinu negde izvozi jer, potpuno je nenormalno da mi kao poljoprivredna zemlja imamo nenormalan uvoz poljoprivrednih proizvoda a verujem da možemo mnogo toga sami da proizvedemo i da naravno na taj način zaštitimo svog seljaka. Hvala vam. Ovo ćemo, naravno svojski podržati.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Reklamiram član 107. povreda Poslovnika učinjena je više puta ovde zbog neverovatno iznetih uvreda, ali najpre prema biračima.
Ovde je neko rekao da se birači zaluđuju, a oni biraju ovaj parlament, i to je nešto što je skandalozno vređati narod koji je izabrao ove poslanike ovde. Tim pre što to radi neko ko mrtav, hladan, smejući se svima nama u lice ovde kaže – jeste, ja sam pokrio papirološki moju prevaru vezanu za vinograde i ne možete mi ništa, a vi sada budite tako naivni i ja ću vas sve ovde da vređam. E, to je nešto što je skandalozno i to je nešto što je protivno svim moralnim principima i bili ste dužni da ga opomenete. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Reklamiram povredu člana 109. Naime, već drugi put kada je uvaženi prethodnik pomenuo da je ovo siledžijska država, a ukazali smo vam prethodno da je to zaista flagrantno kršenje dostojanstva i ovog parlamenta i uopšte vređanje ove države, bili ste dužni da mu izreknete opomenu. Niste to uradili i zaista je sramota da neko državu u kojoj ipak oni koji su nekada finansirali možda neke sa one druge strane, danas idu i u zatvor i mi nemamo problem sa tim da kažemo i da ova država može da procesuira i nekog Kosmajca i nekog Ljubišu Buhu Čumeta i neke druge vedete iz tog perioda, neko danas naziva državu siledžijskom, a pri tom i slučaj koji je naveden, moramo da vam kažemo, vezano za dekana Vujačića i tu su privedeni počinioci. Naravno, morate da ukažete poslaniku. Nema potrebe toliko da vičem. Izuzetno dobro čujemo i naravno nema potrebe na takav način da narušava dostojanstvo parlamenta. Hvala.

Hvala gospodine Bečiću.
Pred nama je zakon koji je na neki način civilizacijska tekovina. Ja razumem gospodu koja je sada otišla odavde iz sale, što su oni protiv možda ovog zakona. Znate, 2001. godine da je postojao ovakav zakon i da su postojali uzbunjivači, pitanje je da li bi se sve one privatizacije onako mogle da sprovedu, jer bi verovatno neko javio da se radi o čistoj pljački, a ne o privatizaciji.
Takođe, verujem da su, recimo, postojali uzbunjivači da nam se, gospodine ministre, verovatno nikad ne bi dogodila „Agro banka“ ili „Univerzal banka“ ili „Razvojna banka Vojvodine“, posebno gde su, naravno na jedan brutalan način opljačkane pare građana Srbije i gde zaista su milioni i milioni nestajali, a neko se žestoko bogatio.
Verovatno bi neki uzbunjivač rekao – izvinite, ali to ne može tako, pa bi nekom prijavio. Ovako smo doživeli neverovatnu situaciju da neko ko ima mogućnost da je blizak nekom kabinetu u tom periodu može da ode po nalogu nekog iz tog kabineta na jedan telefonski poziv bez ikakvog obezbeđenja ili kako god hoćete, da podigne desetine miliona evra na lepe oči, da naravno te pare nikada ne vrati, a da država bude oštećena. To je pokazatelj u kakvom smo sistemu živeli i kakvo je ovo, zapravo, društvo bilo. Zaista mi ponekad dođe degutantno kada neko sa druge strane nešto prigovara sadašnjoj Vladi koja uzgred, budi rečeno, ima hrabrosti da se apsolutno suoči sa svakim tajkunom, sa svakim kriminalcem i svakoga da privede po znanju prava i uopšte ne vršimo nikakvu tu selekciju, nego naprotiv, pravosuđe radi svoj posao.
Ja bih voleo samo da mi kažu ovi sa druge strane, a koga su to oni u tom periodu priveli i da li su, ne mislim oni, nego njihovo tužilaštvo? Ja ću vam reći, tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, vi me ispravite ako grešim, u njihovom periodu je imalo tri predmeta sve ukupno i to u fiokama. Znači samo tri predmeta. Ovde su makar neke 24 privatizacije rešene kako su rešene, ali je neko pokrenuo, neki ljudi su tu privedeni i to pokazuje da ipak ovde postoji neka država i da postoji neki sistem.
Ovo što se sada donosi je zapravo zaštita onih ljudi koji ne mogu da trpe nepravdu i koji ne mogu da trpe pljačku svog preduzeća koje su možda oni godinama gradili, a da sada neko dođe i da im tako krčmi imovinu i da ih potpuno razara, ne samo preduzeće, nego, nebitno, jedinicu lokalne samouprave, kako god, pošto su i naše opštine žestoko bile uništavane.
Jednostavno, neko ko to ne može da trpi, sada dobija tu vrstu zaštite, zato što želi da prijavi onoga ko ne savesno obavlja svoj posao i koji, recimo, na koruptivan način nekome drugom odrađuje, recimo neki posao.
Tako da, verujem, recimo, da je postojao uzbunjivač, ni ono što se desilo u Kaću, da neko proda kompletno poljoprivredno zemljište uz autoput i da ošteti državu za 320 miliona evra, složićete se, to je zaista impozantna i neverovatna cifra. Verujem da se to nikada ne bi dogodila, da je recimo neki uzbunjivač postojao u tom preduzeću iz Kaća i da je, recimo, obavestio nadležne državne organe šta se tamo radi.
Ono što bih vam ja možda uputio kao neku vrstu zamerke iz ovo zakona, to su dve stvari, vezane su za sam postupak. Zapravo radi se o anonimnim prijavama. Zašto? Nemam ništa protiv anonimnih tih prijava, to se naravno dešava. Neko možda na takav način želi sebe i da zaštiti, ali opet da ukaže na kriminal koji se negde događa.
Međutim, znate šta? Ako se ovde daje kao imperativna norma da poslodavac je dužan da proveri to sve, onda ćemo imati, složićete se, u izgledu jedan određeni haos, jer onda će taj poslodavac samo time da se bavi jer mi jesmo na neki način skloni tome da nameštamo kolegu, da nekoga dezavuišemo, pa da namerno šaljemo čak i lažne anonimne prijave. Možda je trebalo kod anonimnih prijava ostaviti mogućnost, diskrecionu mogućnost samom poslodavcu da sam proceni šta je relevantno, a šta nije. Znate, mi smo ovde imali, ja sam to i na sednici Odbora za pravosuđe govorio, imali smo recimo prijavu za predsednicu suda u Valjevu. To je strašno šta su, ako su zaista to njene kolege napisale, šta su napisale za nju, ali su se potpisali kao sudije tog suda, niko imenom i prezimenom i naravno mi kao Obor za pravosuđe nismo to ni hteli da uzmemo da razmatramo zato što vidimo da je to neka anonimna prijava.
Sada, po ovoj logici, bićemo dužni da o tome ponekad i razgovaramo zato što su to ipak zaista teške kvalifikacije bile. Postavlja se pitanje da li nju želi neko namerno da dezavuiše ili je to tačno? Ako imamo anonimnih prijava toliko, taj poslodavac će se konstantno baviti samo tim anonimnim prijavama. Možda je trebalo razmisliti da mu se omogući diskreciona mogućnost zaista da proceni šta je relevantno, šta nije.
Druga stvar, unutar samog postupka, odnosno člana 15. se kaže: „Poslodavac je dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka“. Ja se izvinjavam, ako je anonimni uzbunjivač, kako ćete ga obavestiti, a stavlja mu se u izgled dužnost? Znači, on mora nekoga da obavesti o tome.
Naravno, jedna vrsta zamerki je vezana za tajne podatke. Priznajem, bliži sam onome što je „Pištaljka“ podnela kao amandman za to. Po meni lično, mora da se definiše šta su to tajni podaci. Zašto? Mi smo imali koliko hoćete situacija u nekom prethodnom periodu, posebno kada su u pitanju ugovori koje su sklapala javna preduzeća, da se sklapaju tzv. ugovori sa klauzlom tajnosti, ošteti se u potpunosti država, niko nema pojma šta je tu sklopljeno, čak neki ugovori su držani u sefu i da niko od radnika nije znao kakav je ugovor sklopljen.
Znate, tako nešto ne može da bude tajni podatak. To je nešto što se tiče građana, to su pare građana Republike Srbije. Po ovome, kako je ovde definisano, to bi bio tajni podatak. Nekako sam sklon tome da bi ipak trebalo suziti i reći – tajni podaci su oni koji se tiču od interesa, bezbednosti države ili kako je to već definisano u amandmanu same „Pištaljke“. Ovako dati široko tumačenje…
Neman ništa protiv, „Fijat“ je zaista jedan posao koji donosi korist Republici Srbiji, ali znate, ako ćemo imati stalno ugovore koji su potpuno zamračeni i da niko ne može ništa da pročita, mislim da to nije baš dobra praksa. U tom pogledu bi trebalo razmisliti, pa eventualno suziti to što se tiče tajnih podataka.
U svakom slučaju, ovo je nešto što mora da se podrži. Ponavljam, razumem suprotnu stranu koja je otišla i koju ova rasprava izgleda ne zanima. Zašto su protiv toga? Verovatno možda jednog dana smatraju da će se vratiti na vlast, pa da nastave sa svojim nedelima. Da su želeli, možda bi nekad i doneli ovakav zakon o zaštiti uzbunjivača. U tom periodu su uzbunjivači uglavnom bili kažnjavani otkazom, odnosno „nagrađivani“ otkazom zato što su možda ukazali na problematiku koja se dešava u njihovim preduzećima. Danas će se to promeniti i to je nešto što je jako dobro. Ovim se u izgled stavlja veća zaštita i državne imovine i državnih preduzeća i čoveka koji je svakako odlučio da zaštiti i državnu imovinu i naravno javna sredstva, tako da ovo vredi podržati i sa velikim zadovoljstvom ću za ovakav jedan zakon koji predstavlja civilizacijsku tekovinu, glasati i ja i, naravno, svi poslanici i kolege Srpske napredne stranke. Hvala vam.

Gospodine ministre, moram da izrazim veliko zadovoljstvo, ovo sada što ste rekli, da će neko ceniti anonimne prijave. Međutim, problem je u samom tekstu, zato što se kaže da je poslodavac dužan da postupi po informaciji bez odlaganja. Onda ne može da ceni. On je dužan šta god mu dođe da postupi po tome. Mislim da bi tu možda trebalo povesti računa da se omogući ono što sam malopre rekao, neka vrsta diskrecione mogućnosti po anonimnim prijavama, da neko ceni njihovu relevantnost.
Što se tiče ove druge stvari, ja sam bio zgranut kada ste malopre rekli da, recimo, ljudi iz Agenciju za borbu protiv korupcije nisu želeli da učestvuju u pisanju ovog zakona. Da je postojao uzbunjivač u toj Agenciji, pa možda bi nam neko rekao kako su kupili zgradu. Znate da je velika afera vezana upravo za to, upravo od onih koji nam danas stalno sole pamet o tome kako da se borimo protiv korupcije. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da ne znam zašto se neko ljuti na ove izmene. Hoću da verujem da uvažena koleginica Karavidić je ovo predložila u najboljoj nameri, ali znate kada neko je imao svu vlast ovog sveta, a predložio je takav zakon, kolega Babić je to jako lepo obrazložio, da su od rashodne strane uzimali onolika sredstva i nisu mislili tada baš na građane Srbije, interesuje me odkud sad ovakva zabrinutost za nešto što hoćemo samo da bude transparentno, i jasno vidljivo?
To što ste vi nekada imali u zakonu da je politička stranka nepokretnu imovinu mogla da kupi isključivo sredstvima prikupljenim iz privatnih izvora, znate li kako je to išlo? Recimo, neki njima partijski blizak čovek ode u Razvojnu banku Vojvodine, na primer, uzme na lepe oči kredit i onda, naravno, kao privatna sredstva da političkoj stranci. To su državne pare. Naravno, taj kredit nikada nije morao da vrati, ili recimo, neki tajkun koji nije plaćao porez ovoj državi i onda od toga što nije plaćao porez tolike godine da njima kao političkoj stranci, to su navodno privatna sredstva, suštinski to su državne pare.
To više sada ne može. Ovim zakonom mi tražimo, a to je inače civilizacijska tekovina, ja se njima izvinjavam što su izgubili izbore i što sredstva koja mogu da dobiju su u značajnoj meri manje, građani su im tako presudili na izborima. Izvinjavam se što nisu pobedeli, što smo pobedili mi, ali svuda u svetu političke stranke, svakako koje su parlamentarne dobijaju od države određena sredstva.
Ovog puta je to javno vidljivo, mi dobijamo sredstva iz budžeta. Na kraju krajeva kupuje se nekretnina, ovde se porez plaća, ovde nešto vratite u taj budžet, a ja nisam siguran da je tajkun koji je hteo da opere novac, tako što je njima davao, možda, neka ta navodno privatna sredstva, da je bio baš tako blagonaklon da želi da vrati nešto državi od onoga što je oteo.
Zato smatram zaista da je ovo mnogo bolje rešenje, nego što je to bilo do sada, čini mi se daleko transparentnije i građani Srbije će i te kako imati na uvid šta se zapravo radi sa sredstvima, posebno, naravno, sredstvima iz samog budžeta. Ovakav amandman koji su tražili da se tako nešto obriše, apsolutno je neprihvatljiv. Hvala vam.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, ovde, bar kako nam piše u obrazloženju, piše da smo se usaglasili ovog amandmana da ga prihvatamo, ali očigledno sa različitim namerama je neko ovo prihvatio. Sve ono što je kod prethodnog amandmana nama bilo ovde imputirano, sa prihvatanjem ovog amandmana zapravo pada u vodu, jer ovde se vidi iskrenost SNS u tome da sve te nekretnine koje stranka kupi može samo da koristi za političke aktivnosti.
Znači, ne može da se dogodi da stranka kupi nekretninu, pa da onda to iznajmljuje, da pravi hotel od toga ili šta je neko pomislio, nego isključivo može da koristi u političke aktivnosti, što je veoma, veoma važno i da građani Srbije to znaju. Smatram da je loše ako se građani Srbije ne bave politikom.
Ja inače nisam pristalica te teze da ne bi trebalo politika da nas zanima, ja sam baš pristalica toga da se mladi što više aktiviraju. Mislim da je ovo jedan dobar način da se mladi ljudi, u skladu sa svojim nekim idejama, aktiviraju i da imaju prostor gde će moći svoje političke ideje da artikulišu.
Nije loše u životu kada se dve prevaziđene političke ideje nađu ponovo zajedno da pokušaju da dođu do nekog kolača, ali ipak to građani Srbije jako dobro procene. Ja sve njih očekujem sutra ili već prekosutra na Surčinskom aerodromu. Verujem da će zajedno uživati sa svojim koalicionim partnerom. Hvala.

Reklamiram povredu člana 109, gde se kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. Imali smo malo pre kvantantan primer da je neko pričao nekome kako je teško da izbroji poslanike u Skupštini Vojvodine.
Istini za volju, nama je u Vojvodini jedino bilo teško da izbrojimo toliki procenat, jer smo osvojili preko pedeset i nešto posto. Njima je lako, oni imaju šest i nešto posto, ali i dalje pokušavaju da uzurpiraju tamošnju vlast, i to uz pomoć raznoraznih koalicionih partnera, a verujem, što se tiče brojenja, da je bilo najteže ljudima i tužilaštvu da izbroje sredstva iz Razvojne banke Vojvodine koje su opljačkane od građana Vojvodine.

S obzirom da od gospođe Karavidić, a i od gospođe Hasanović Korać često dobijamo amandmane, čini mi se da u dobroj nameri kada njih dve podnose. Ali, da se sada briše davanje u zakup nepokretne imovine u vlasništvu političke stranke, znate, ali to je nešto što je bilo predviđeno ranijim zakonom. To sada niko nije menjao. Tada je to bilo daleko netransparentnije, upravo zato što je stranka mogla da prima samo i isključivo od privatnih izvora sredstva.
Sada smo ovim izmena ograničili i isključivo može da se primeni ovaj zakon ukoliko stranka ima neku nekretninu za političke svrhe. Sada pazite, može da se dogodi situacija da imate kao stranka jako lep prostor, hoće neka nevladina organizacija na primer da uzme taj vaš prostor da održi neki seminar. Red je da makar pokrijete neke troškove, jer to ipak nešto iziskuje, tako da ne vidim razloga zašto ne bi se izašlo u susret toj nevladinoj organizaciji, ukoliko ima određenu političku tribinu da održi u prostorijama te stranke takav skup.
Verujem da niko neće tražiti bog zna kakva sredstva za tako nešto, ali ne vidim razloga zašto ovo da prihvatamo kada smo upravo prethodnim amandmanom ograničili političke stranke da isključivo svoje nekretnine mogu da koriste u političke svrhe, tako da samim tim ovako nešto bi bilo čini mi se izlišno. Hvala vam.

Tako je. Trebalo je da mi date i malopre reč. Član 107. – dostojanstvo Skupštine.
Ovde je neko pričao o odmetnutim poslanicima, aludirajući valjda na mene. Znate, gospodine predsedavajući, ne moram nikome u životu da se pravdam gde ću privatno da putujem, ne verujem da iko to ovde mora, ali kada ste premijer, a odete tajno u Segedin da prodate „Beopetrolove pumpe“ i da oštetite državu „Lukoilu“, to onda morate da kažete građanima. Meni država moj put nije platila. Ja sam to sam otišao o svojoj režiji, a gospodin je oštetio državu prodajući njenu imovinu tajno, da niko ne zna, po benzinskim pumpama u Segedinu. Hvala.

Hvala.
Prosto, samo moram da konstatujem jednu stvar. Uvek sam pristalica toga, budimo pošteni, kažimo šta hoćemo. Ako bi se ovo prihvatilo, onda možemo slobodno da ugasimo notare i da ugasimo javno beležništvo. Sada se postavlja pitanje – što je neko 2011. godine donosio Zakon o javnom beležništvu? Zašto ste nam to tada donosili? Da li je to bilo, pre svega, pomalo i licemerno, čisto da kažete pred Evropskom komisijom ili pred bilo kim, da biste dobili neki poen – evo, mi smo doneli neki zakon, a suštinski ne želimo da ga primenimo? Danas želite da ukinete tu instituciju.
Ako bi se ovo prihvatilo, slobodno možemo da kažemo notarima – zaključajte vaše kancelarije i nemojte više da radite i vratimo kako je bilo do sada. Razumem, možda ste advokat, koliko sam čuo, znam da ste dobar pravnik, ali budimo potpuno pošteni. Ovo je nešto što je potpuno neprihvatljivo, jer gubi sam smisao Zakona o javnom beležništvu. Opet ponavljam, možemo svim notarima da kažemo – ljudi, zaključajte vaše kancelarije i nemojte više niko da polaže ispit za javnog beležnika. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Pošto se ovde sada kaže da li je u pitanju nešto politike ili struka, evo slažem se sa uvaženom koleginicom, samo pitam onda – kada je bila politika?
Da li ste bili neiskreni 2011. godine, kada ste doneli Zakon o javnom beležništvu, protiv koga sam inače lično bio? Odmah da kažem ministre, bio sam lično protiv davanja tolikih nadležnosti javnim beležnicima ili notarima. Ili ste danas neiskreni kada hoćete da se jednom delu pravnog esnafa dodvorite?
Zašto sve ovo govorim? Znate, kada je donet zakon 2011. godine vi ste utvrdili da postoji tada notarski ispit, koji je da podsetim daleko teži čak od pravosudnog ispita, koji je izuzetno težak, a vi da biste položili i bili javni beležnik morate da imate i pravosudni ispit i notarski ispit. Sada, oduzimate nadležnosti notarima sa ovim amandmanom koji predlažete i potpuno obesmišljavate nešto što ste sami doneli 2011. godine.
Nije mi jasno, kada je onda bila politika. Recite nam, kada ste bili neiskreni, da li tada kada ste donosili zakon očigledno da bi ste se Evropskoj komisiji ili nekom dodvorili ili danas kada želite Advokatskoj komori da se dodvorite. Na kraju krajeva, svi advokati su onda mogli 2011. godine da ustanu protiv tog zakona. Nisam primetio da su ikad reč jednu rekli protiv tog zakona.
Istini za volju, pre dva meseca nisu donete nikakve izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu. Donete su izmene i dopune nekih drugih zakona koji su morali da budu usklađeni sa zakonom koji ste doneli 2011. godine. Hajde da malo budemo iskreni, ovim amandmanom što predlažete obesmišljavate javno beležništvo i sve ono što ste doneli 2011. godine. Hvala.

Krivo mi je što nisam malopre dobio repliku, ali po amandmanu ću, naravno, reći. Krivo mi je što uvaženi podnosilac amandmana, gospođa Martinović, sa kojom može lepo da se polemiše, nije tu. Verujem da je od sramote kako joj je kolega branio amandman izašla.
Meni je rečeno da sam ja bio protiv javnih beležnika. Ne, naprotiv. To je jedna dobra institucija, samo sam bio protiv zakona koji ste tada donosili 2011. godine, koji im je dao ovolike nadležnosti protiv kojih ste vi danas. To je ogromna razlika. Sada vi morate da shvatite jednu situaciju, ne možete da se igrate sa tim. Neko je polagao ispit za javnog beležnika upravo možda motivisan ovolikim nadležnostima koje ste vi njima tada dali, a sada tražite odjednom da se to sve izbriše. Ne možete da se igrate sa nečijim sudbinama. Neko je možda žrtvovao karijeru. Neko je možda baš želeo da polaže da bi dobio tu mogućnost da radi ovo što ste mu vi predvideli.
Zaista to nije korektno da sada, odjednom, sve ono što ste nam pričali da su najveće evropske vrednosti na svetu, sve to sad tražite da se izbriše, zato što je to sada politički aktuelno, jer jedan deo pravnog esnafa traži da i štrajkuje i opstruiše rad sudova i šta god hoćete, a vi da tu prikupljate onda političke poene. To nije korektno.
Svi ti advokati koji danas štrajkuju, ponavljam, 2011. godine, mirne duše su mogli da izađu i da protestuju i da kažu – mi smo protiv ovoga što se tada donosi. Nisu to tada uradili, danas možda plaćaju baš zbog te svoje neaktivnosti ceh tome. Lepo smo i tada upozoravali kao stranka, da to nije u redu dati možda notarima tolike nadležnosti, vi ste im to dali. I sada imamo jedan veliki problem, slažem se sa tim, ali neka se vama prvo obrate i neka sa vama prvo razgovaraju i neka se zapitaju zašto tada nisu reagovali kada je bilo potrebno da se reaguje.
Ne možete ljudima koji polažu veoma težak ispit, još jednom ću podsetiti, najteži ispit vezan za svakog pravnika je javnobeležnički ispit, jer on, pored pravosudnog, da bi bio javnobeležnik mora da ima i javnobeležnički ispit. Ne možete sada njih svesti na sudske overitelje. Prosto nije korektno. Vi ste im omogućili ovako nešto, ljudi su to prihvatili, učili, žrtvovali karijere, ne možete da se igrate sa njima danas na ovakav način.
Zamolio još jednu stvar, nemojte više da koristite termin da je pre dva meseca došlo do izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu. Nije, promenjeni su neki drugi zakoni koji su morali biti usklađeni sa onim što ste vi doneli 2011. godine. To je naprosto istina. Hvala vam.