Hvala, uvaženi predsedavajući.
Moram da priznam da sam veoma ponosan i drago mi je kada čujem ovakve rezultate koje je malopre gospodin Babić izneo, a vezano za „Krušik“ i vezano za SDPR. Ponoviću, naravno, rezultate koje je direktor „Krušika“, inače postavljen u januaru mesecu 2014. godine, 2,53 puta je ukupni prihod „Krušika“ veći u odnosu na 2013. godinu.
Zašto sve ovo govorim? Da ne pričam o SDPR koji ima 107 miliona dolara ugovorenih poslova, toliko o tome da radi u gubicima, a inače pozajmljuje državi. Čuli smo malopre od ministra Gašića. Moram posebno da napomenem, a juče je gospođa iz Ministarstva trgovine naglasila, jeste da je naš izvoz za 100% veći u odnosu na prošlu godinu, a govorim o izvozu naoružanja. Zašto ovo govorim?
Možete da budete pacifista koliko hoćete u životu, ali ako nemate jaku vojsku, nemate ni jaku ekonomiju. To dokazuju najveće sile na svetu. Superiornost SAD je upravo u tome što ima fantastičnu vojnu industriju. Može da proizvede koliko hoćete aviona. Sada se i Ruska Federacija bavi time. Onaj ko ima jaku vojsku, ima i jaku državu i jaku ekonomiju.
Danas smo ovde čuli neverovatne stvari. Na primer, aluzija na diktatorske zemlje i da samo one organizuju vojne parade. To je potpuno neznanje i neverovatno da to neko može da iznese. Pogledajte veličanstvenu vojnu paradu koja se organizuje u Londonu u čast rođendana britanske kraljice, na primer. Recimo, u Parizu, kada je Dan Republike, pogledajte kakva je vojna parada francuske armije. Prema tome, to su potpuno neverovatne stvari i besmislica kada neko tako nešto iznese, a samo da bi negde nešto rekao i da bi napao sadašnju Vladu.
Kada već govorite o SDPR, a vidim da često pravite aluziju na sadašnje rukovodstvo, recite mi koju aferu to ima SDPR. Da li su ti ljudi bilo kakvu aferu negde napravili? Podsetićemo se silnih afera u nekom prethodnom periodu kada su drugi stolovali našom Vojskom, od afere „Satelit“ preko izvoza naoružanja u Libiju, pa čak i u Gruziju, gde govori da je Vuk Drašković sprečio da se izveze naše naoružanje u Gruziju i da se tako naruše odnosi sa Ruskom federacijom itd. Vi danas to nemate. Danas imate uspešno poslovanje i mogu samo ljudima iz SDPR da čestitam na svemu ovome što su uradili.
Vama ovde gospodine Gašiću zameraju što će biti ovako rigidna kontrola, ne mislim vama, nego generalno državi, oko toga ko može da dobije sertifikat, odnosno mogućnost da uvozi, izvozi naoružanje. Ja sam za još rigidniju kontrolu. Moram da priznam da nisam toliko pristalica da se raznim privatnim firmama omogućava takav posao. Možda sam staromodan čovek. Pristalica sam toga da ovo samo država može da radi, ali znam kakvi su standardi EU i to je nešto što smo prihvatili i mislim da smo sa ovim zakonom to lepo uredili.
Sporan je taj član 11. Izvinite, čini mi se da moraju da se daju veće ingerencije našim bezbednosnim službama u proveri ko može da radi taj posao, a vezano za uvoz i izvoz naoružanja.
Čini mi se da je trebalo obavezati Ministarstvo trgovine da mora da posluša naše bezbednosne službe. Znači, da mu to bude obavezujuće, da mora da posluša da li neko može da dobije licencu ili ne, a ne da se kaže da dobijena saglasnost ne obavezuje ministarstvo da izda dozvolu. Slažem se da Ministarstvo spoljnih poslova, ako da neko stručno mišljenje, možda ne mora da ga uvaži, ali naše bezbednosne službe moraju da uvaže. Mislim da je to trebalo uradi. Verujem da će se tako i raditi, ali to je trebalo zakonom predvideti.
Kažem, lično smatram da bi trebalo da se radi u ovom poslu jednostavno nije moguće u sadašnjim standardima, kako to EU propisuje, izraziti sam protivnik tolike slobode u ovom poslovanju zato što se radi o jako osetljivim pitanjima, čak mislim da će u nekom narednom periodu, zbog neverovatnog razvoja terorizma i raznih tih negativnih pojava, države sve više kontrolisati trgovinu naoružanjem i neće se tek tako dozvoljavati da svako može da uvozi, izvozi naoružanje.
Zamolio bih vas, a to je veoma važno, vezano za izdavanje dozvole u roku od 10 dana. Potpuno se slažem sa vama. Pristalica sam još rigidnijih kontrola, ali znate kada se naglasi da se daje deset dana od dana dobijanja poslednje saglasnosti, to može biti mač sa dve oštrice. Neko može, na primer, vaš predmet da drži u fioci, ko zna koliko dugo, i dok on vama da tu saglasnost, to može da bude i po 6-7 meseci, a neko želi da ostvari profit u tom biznisu.
Mislim da tu možda eventualno postoji mogućnost da se takav rok na neki način malo promeni. Rok od 10 dana nije sporan, ali kada se kaže – od davanja poslednje saglasnosti, dok sve instance daju saglasnost, pitanje je koliko tu može da prođe i onda se taj rok od 10 dana zaista svodi na nešto što nije dobro.
U svakom slučaju, zakon kao zakon je dobar. Pozivam državu i naše službe bezbednosti da što aktivnije rade i da se vežu za ovaj zakon i pozivam državu da u ovom segmentu što više napreduje. Nisam pristalica toga da sada neko kaže da sam militarista, pa, eto, da navijam, ne daj Bože za neke sukobe po svetu da bismo mi izvozili naoružanje, to je potpuno suludo, ali svaka ozbiljna država suštinski živi od namenske industrije i ja nadam se da će naša vojska. Znam da imate ogroman potencijal.
Tu bih vas jednu stvar samo zamolio. U redu uvoz tehnike, u smislu pušaka, tenkova, pešadijskog naoružanja, ali kada se govori o informatičkoj tehnologiji, tu bih vas zamolio da vodimo i te kako računa zato što je to danas jedno od najubojitijih sredstava i špijunaže i svega i na kraju krajeva i podrivanja same vojske. Mislim da bi tu tek država morala da obrati i te kako pažnju ko to radi, ko to može da uvozi, izvozi softvere, vezano za vojsku i uopšte za sam sistem odbrane. Tu pozivam naše službe da budu što aktivnije.
U svakom slučaju zakon jeste zaista dobar, možda uz određene neke modifikacije, ako smatrate da može da se nešto promeni, da se još više popravi. U danu za glasanje zaista nema nikakvog razloga da svi ovde ovako nešto ne podržimo i da naravno samim tim podržimo našu namensku industriju. Hvala vam.