Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovani gospodine Peruničiću, ostali članovi Ministarstva, ja želim na početku svog izlaganja da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati Predlog novog zakona o sportu.
Takođe, smatram da je veoma važno da na početku svoje rasprave i svog izlaganja o Predlogu novog zakona o sportu kažem da ovaj Predlog zakona dolazi u pravom trenutku, praktično u trenutku kada mi kao, upotrebiću i ja taj izraz, kao sportska nacija, postižemo vrhunske rezultate i osvajamo do sada najveći broj medalja i u pojedinačnim i u ekipnim sportovima.
Iako je prvobitna namera predlagača bila da se samo izmeni postojeći zakon iz 2011. godine, došlo se do promena u više od 50% celog zakona i mi danas imamo praktično novi zakon, jer je praksa pokazala za ovih nekoliko godina da je to nužnost. Ja to pozdravljam. Zakoni i ne treba da budu sveto slovo, treba ih menjati kada se za to ukaže prilika, pre ili kasnije.
Dakle, pokazalo se da nam je potreban jedan sistemski okvir za razvoj sporta. Ključno pitanje je - kako stvoriti uslove za kvalitetno bavljenje sportom i kako poboljšati bazu u lokalnim zajednicama? Takođe, veoma važno pitanje je i kako ohrabriti decu da se bave sportom i kako, kao odgovorno društvo i kao odgovorna država, stvoriti ambijent za razvoj dece u sportskom duhu?
Ranije su u školama postojale sportske sekcije i svoj deci je bilo olakšano da se uključe u sport na taj način, bez novčanih davanja, bez posebnih izdataka za roditelje. Danas ti izdaci nisu mali i u trenucima ekonomske krize kroz koje prolazi Srbija predstavljaju veliki izdatak za roditelje, za bavljenje njihove dece sportom i jedna od dobrih odredbi ovog zakona je upravo u tome što smanjuje izdatke roditeljima i omogućava veću uključenost dece u sportu.
Zato bih ovom prilikom htela da naglasim da visina članarina koje sportisti plaćaju klubovima do sada je bila ograničena na 10% od prosečne plate u zemlji, od sada će to ograničenje ostati samo za maloletne sportiste, dok će za punoletne sportiste biti ukinuto. Uvodi se, iako ste vi to rekli u svom obrazloženju, ali je važno zbog građana Srbije da još jednom čuju, da se uvodi besplatni lekarski pregled za sportiste od osme do četvrte godine za decu, što takođe treba da olakša teret roditeljima.
Sport je svakako najveći i najpoznatiji brend Srbije i zbog toga je neophodno da zajedničkim snagama napravimo takav sistem koji će afirmisati sportske vrednosti u društvu i koji će omogućiti da sport bude dostupan svakom građaninu. Zato mislim da je veoma važna komunikacija i formiranje mreže za sport svih jedinica u lokalnim samoupravama.
Dobro je što ste u pripremi ovog zakona imali jednu veoma široku javnu raspravu, što ste na skoro svim tim javnim raspravama i lično učestvovali, što ste u pripremi ovog zakona zajedno sa svojim saradnicima obišli sve klubove, sportske saveze, razgovarali sa njima, videli koji su njihovi problemi i ukoliko ste veći deo tih primedbi uvrstili u novi zakon o sportu, ja mislim da ćemo mi kao društvo biti na putu dodatne afirmacije sporta.
U ovom novom Predlogu zakona o sportu veoma je važno nekoliko odredaba, po mom mišljenju. To je stručnost u radu sa sportistima. Mislim da je to jedan od najbitnijih činilaca sportskog sistema. Takođe, kategorizacija sporta je veoma važna. Ne možemo možda kao do sada, i bez obzira na želju nekih lokalnih samouprava, npr. podržavati afirmaciju kajakaškog kluba u Nišu ako tamo nema uslova.
Zatim, vrlo je važna evidencija klubova. Za ulazak privatnog kapitala u naš sport nisu dovoljni samo brendovi Crvene zvezde, Partizana. Potrebno je da imamo tačne podatke o raspolaganju imovinom tih klubova, o obimu dugova, da bi se znalo koji bi tu bio i obim privatizacije.
Ono što me posebno zabrinjava je veliki uticaj kladionica na mlade. Mi imamo jasne zakonske propise da za decu do 18 godina, praktično, oni ne smeju da kao maloletni učestvuju na ovaj način, ali imam utisak da se oni jako bave tim rezultatima, učestvovanjem u kladionicama. Moje mišljenje je da tu zajedno kao društvo, zajedno sa Ministarstvom prosvete, sa školama, sa lokalnim samoupravama moramo raditi više na prevenciji i na smanjenju uticaja sportskih kladionica na mlade.
Ono što je veliki problem našeg sporta je svakako nasilje na stadionima i privatizacija, ali to ovaj zakon o sportu ne rešava. To je nadležnost nekih drugih zakona. Ali, veoma je važno što se ovim Predlogom zakona o sportu talentovani igrači i mlađih kategorija iz raznih sportova neće više potpisivati doživotne ugovore sa menadžerima koji su koristeći tešku ekonomsku situaciju u Srbiji na taj način mlade sportiste trajno vezivali za sebe koristeći potpisane ugovore.
Vrlo je važno istaći da novi zakon predviđa da rok na koji se potpisuje ugovor može biti najduže na dve godine, s tim da se može obnavljati na isti period neograničen broj puta.
Takođe, dosta su do sada kod nas u potpisivanju tih ugovora bila uključena tzv. treća lica, odnosno investicioni fondovi. Oni su od klubova otkupljivali ugovore igrača i sva buduća ugovaranja su išla preko tog fonda, a sportista postaje neka vrsta njihovog vlasništva. Po novom zakonu, treća lica će biti eliminisana i igrač će ugovore potpisivati samo sa ovlašćenim menadžerima, veoma važna, rekla bih ključna odredba predloga novog zakona.
Mislim da je veoma važno i što novi zakon o sportu precizno uređuje osnivanje privrednih društava u oblasti sporta i što je novo zakonsko rešenje uzelo u obzir da postoje sportski klubovi koji su od posebnog značaja za lokalni nivo. Tretiraju se kao gradski, a osnovani su kao udruženja građana. Oni će moći da se transformišu u privredno društvo ukoliko odluke o tome donese skupština kluba, a sa tim se saglasi lokalna samouprava, na koju se prenose sva osnivačka prava i obaveze.
Takođe, mislim da je jedna od važnih odredaba novog zakona o sportu i činjenica da naši sportisti više ne mogu ići bez osiguranja na međudržavna takmičenja. Važećim Zakonom o sportu od 2011. godine usvojeno je tzv. programsko finansiranje sporta i to je donelo sjajne rezultate, jer se od te godine do današnjeg dana broj osvojenih medalja povećao za 40%. Ovaj vid finansiranja pomogao je da novac stigne direktno do sportista.
Veliki problem ostaje finansiranje naših fudbalskih klubova. Iako postoji nekoliko osnovnih načina na koji se naši fudbalski klubovi finansiraju, to ne donosi posebne prihode. To su prihodi od TV prava, ulaznica, sponzorstva i dalje su najveći prihodi fudbalskih klubova od transfera.
Na raspravi o novom Zakonu o sportu smo mogli čuti da u Srbiji vrhunskog fudbala neće biti dok se ne odvoji amaterski od profesionalnog i dok se ne privatizuju naši klubovi. Negde sam, pripremajući se za ovu raspravu, pročitala da ste, kao ministar, zajedno sa svojim kolegama bili kod svojih kolega ministara u zemljama u okruženju i da ste sa njima razgovarali o privatizaciji klubova. Verujem da kao ministarstvo sagledavate i taj način, jer je to prosto nešto što nas čeka i da ćete najbolje primere uzeti u obzir i pokušati da ih primenimo kod nas.
Takođe, ono što je problem, mislim da mediji imaju veliki uticaj kada je u pitanju afirmacija sporta, ali opet, sa druge strane, mediji se suočavaju sa velikim brojem problema. Pisani mediji se, recimo, suočavaju sa činjenicom da se sa njihovih portala samo kopiraju sadržaji, da tu oblast sa Ministarstvo za informisanje treba da uredimo. Navešću samo jedan primer „Njujork Tajmsa“, kako su se oni zaštitili, recimo. Na njihovom portalu prvih deset informacija možete skinuti sa sajta, ali ako hoćete da skinete ostale, to morate da platite.
Takođe, elektronski mediji imaju dosta problema. Kažu da velike kompanije ne finansiraju dovoljno njihove programe za afirmaciju sporta. Imamo veliki problem i sa reemitovanjem preko graničnih kanala sa njihovim reklamama. Mislim da će tu situacija sada biti bolja sa nedavnim izmenama Zakona o reklamama koji smo usvojili.
Na kraju svog izlaganja želim da iznesem jednu primedbu koja je, po mom mišljenju, prilično velika. Naime, u novom Zakonu o sportu ne spominje se uopšte rodna ravnopravnost, afirmacija ženskog sporta. Vi vrlo dobro znate, kao i vaši saradnici, da u Srbiji živi 51% žena, da je gotovo polovina medalja osvojena od strane žena, da imamo veliki problem sa ženskim sportom. Mi kao Ženska parlamentarna mreža nismo stigli da podnesemo amandmane vezane za položaj žena u sistemu sporta. Žensku parlamentarnu mrežu čine 84 narodne poslanice. Pretpostavljam da imate te informacije.
U ovom trenutku vam predlažem sledeće da amandmane koje su podnele kolege i koleginice sa svojim timom dobro pregledate i ako ima amandmana koji se odnose na položaj žena u sportu, na sprečavanje nasilja nad ženama u sportu, na jednaku ulogu, rodnu ulogu dečaka i devojčica u sportu, da te amandmane prihvatite.
Drugi predlog je da mi sada naknadno uradimo te amandmane za koje smatramo da treba da budu u novom zakonu, da ih vi pogledate sa svojim saradnicima i da ih onda uvrstimo kao odborske amandmane. Mislim da bi to bilo veoma važno, ne samo zbog toga što je Srbija potpisnica mnogih konvencija o sportu, ne samo zbog toga što mi uskoro treba da raspravljamo o novom Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a po kojem se predlaže da će 50% žena biti u izvršnoj vlasti. Ovde nemamo ni u jednom članu da su žene prisutne makar 30% u odlučivanju, a smatram da bi to trebalo da bude.
Četvrti argument, mi kao država uskoro treba da počnemo da pregovaramo o poglavljivama 23. i 24. koja su vezana za ljudska prava, protiv diskriminacije. Mislim da ste me razumeli i očekujem od vas odgovor na ova pitanja.
Još jednom želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o sportu.