Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9379">Dubravka Filipovski</a>

Dubravka Filipovski

Srpska napredna stranka

Govori

Usvajanje ovog amandman biće još jedan korak više u postupanju policije u sprečavanju nasilja u porodici i u daljem postupku implementacije Istanbulske konvencije.

Naime, po novom zakonu, posebnim članom je predviđena hitnost u postupanju policije u sprečavanju nasilja u porodici.

Međutim, usvajanjem ovog amandmana predviđa se i hitno postupanje policije kada je u pitanju prijavljivanje pretnji nasilja u porodici. Nažalost praksa je pokazala da pretnje u velikom broju slučajeva budu i ostvarene i zbog toga smatram da će usvajanje ovog amandmana značajno podići nivo prevencije policije u sprečavanju nasilja u porodici.
Za poslednjih šest meseci napadnuto je 13 medicinskih radnika. Jedna medicinska sestra je nedavno ubijena. Ministarstvo zdravlja je u dogovoru sa sindikatom medicinskih tehničara i radnika donelo neke predloge. Naime, sindikat je predložio da policajci budu raspoređeni po domovima zdravlja, da tužilaštvo reaguje po službenoj dužnosti na svaki napad i na taj način stavi do znanja potencijalnim napadačima da neće proći nekažnjeno.
Takođe je predložio i da se moraju pooštriti kazne za napadače. Ministarstvo je kao što sam rekla sva ova tri predloga prihvatilo. Očekuje se sastanak sa Ministarstvom policije i ja tražim od ministra zdravlja Zlatibora Lončara da me obavesti o ishodu ovog sastanka i ovih dogovora.
Takođe, veliki problem imamo sa ljudima koji imaju psihičke poremećaje, koji su hospitalizovani i zdravstvena struka je tu uradila svoj deo posla. Međutim, posle hospitalizacije veliki broj njih ne uzima redovno terapije i jedan od razloga što se sve ovo dešava je upravo to.
Moje pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru je - da li Ministarstvo zdravlja planira da uvede neku vrstu protokola i kontrole kada su u pitanju ovi bolesnici? Takođe smatram da je veliki problem nedovoljna koordinacija institucija u Srbiji, pre svega centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova i policije. Moje pitanje ministru zdravlja je - na koji način će uticati sa svoje struke i svoje pozicije da se ova koordinacija popravi, kako ovih nemilih događaja više ne bi imali? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, članovi Ministarstva, kolege i koleginice narodni poslanici, na početku svog izlaganja želim da pohvalim napore, rad i energiju koju je Radna grupa MUP-a Republike Srbije pokazala prilikom izrade ovog zakona. Da budem potpuno precizna i jasna, rokove koje ste sami sebi postavili ste i ispunili i mi posle 10 godina imamo novi Zakon o policiji, s tim što smo 2011. godine i pre šest meseci imali dve izmene postojećeg zakona.
Prilikom izrade zakona Radna grupa je sarađivala i sa mnogim nevladinim organizacijama, sindikatima, međunarodnim institucijama, a pre svega sa OEBS-om i Savetom Evrope. Dijalog je vođen odgovorno, na osnovu argumenata i dokaza i bez gušenja kritike. Parlament je prilikom izrade ovog zakona bio izuzetno aktivan i uključen i u okviru resornog odbora i kroz javna slušanja koja smo organizovali ovde u parlamentu, kao i kroz konsultacije koje ste imali sa narodnim poslanicima.
Nastavlja se dobra praksa koju vi uvodite, gospodine ministre, pred donošenje zakona koje MUP predlaže. Tačno je da smo tog dana kada su bile zakazane konsultacije imali veći broj narodnih poslanika pozicije, bilo ih je 70, kao što smo čuli, postavljali smo pitanja i u tom trenutku je bilo neumesno, bez obzira što ste imali već zakazane konsultacije sa opozicijom, da ustanete i da praktično napustite taj sastanak. Mislim da je to razjašnjeno i da oko toga ne treba praviti problem.
Novi zakon o policiji je precizniji, ima mnogo novina i sadrži, po mom mišljenju, tri osnovana cilja. Prvi cilj je depolitizacija policije, borba protiv korupcije i kriminala i povećanje efikasnosti policije.
Kada sam na početku svog izlaganja rekla da je upravo sada pravi trenutak za donošenje novog zakona o policiji, mislila sam pre svega na činjenicu da su se odnosi za ovih 10 godina promenili, da su se promenile okolnosti, uslovi u kojima radi Ministarstvo i da imamo ovim Predlogom zakona nove uslove rada, veća ovlašćenja sektora unutrašnje kontrole koji će voditi računa po novim ovlašćenjima o svim zaposlenima u policiji i neće se samo kontrolisati policija, nego i finansije, što je veoma važno. Takođe, češće će se proveravati rukovodioci i zaposleni na visoko rizičnim mestima vezanim za korupciju, imovinske karte zaposlenih, test integriteta kao metod razotkrivanja korupcije.
Kada govorim o merama koje novi zakon o policiji predviđa vezanih za borbu protiv korupcije i kriminala, i Narodna skupština Republike Srbije pojačava svoju kontrolnu ulogu parlamenta uvođenjem portala za nadzor nad javnim finansijama, na osnovu kojeg će narodni poslanici i svi zaposleni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u početku jednom nedeljno, a posle i na dnevnoj osnovi, moći da prate prihodnu i rashodnu stranu budžeta. Zatim, uvedena je i kancelarija za budžet u saradnji sa Odborom za finansije. Dakle, hoću da kažem da se sklapa mozaik, da se pojačava kontrola i u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti, što je veoma važno.
Novina je što će se sektor za finansije po novom zakonu imati mogućnost dužeg planiranja na tri godine. Od sektora za finansije MUP očekujem preciznije informacije kako skratiti troškove. Novina je i formiranje posebne brigade na teritoriji grada Beograda sa ciljem rasterećenja žandarmerije.
Mislim da je po predlogu ovog novog zakona poseban izazov za policiju racionalizacija. Na koji način je sprovesti, recimo i izvršiti u gradovima sa manjim brojem stanovnika, a policija ostaje u istom broju. Zatim, racionalizacija kroz spajanje jedinica, nije potrebno da više jedinica obavljaju isti posao. Poznato je da je više specijalnih jedinica do sada bilo kao rezultat određenih političkih kompromisa i pritisaka. Dobro je što ste uspeli da to presečete, to je bio dugogodišnji problem i pohvalila bih činjenicu da ste uspeli da stavite tačku na takvu vrstu dosadašnje organizacije policije.
U MUP-u posebno prepoznajem aktivnosti Odeljenja za ljudske resurse. Izdvojila bih planiranje sektora za ljudske resurse. Za mene je veoma važno što planiranje ide u tako dobrom strateškom smeru da se recimo svake godine određuje tačan broj studenata koji će studirati na policijskoj akademiji i onda se ti ljudi zapošljavaju. Mislim da bi tu vrstu planiranja treba uvesti i na nacionalnom nivou.
Zatim, evidencija zaposlenih, planiranje kadrova. Jasno se definiše i sistem karijernog napredovanja. Do sada smo imali slučajeve da ako želite da nekog sklonite sa određenog mesta zbog loših rezultata u policiji, niste to mogli da uradite zbog visokog čina te osobe nego ste faktički morali da ga unapredite da on više ne bi bio na toj poziciji.
Ovaj predlog zakona daje mogućnost da se radi korektno i jedino pravilno, tako da će svako snositi pohvale za svoj rad, odnosno posledice za svoje nerad.
Takođe, za svaki novi čin mora da se ima odgovarajuće obrazovanje, godine staža, završena stručna obuka i odgovarajuća godišnja ocena. Naravno, neće moći iz čina vodnika i narednika da se za tri, četiri godine postane pukovnik ili general, što se u nekim slučajevima ranije dešavalo.
Pitanje obrazovanja u policiji, veoma važno pitanje sa stanovišta unapređenja rada policije, posebno za policajce sa srednjim obrazovanjem. Poznato mi je kao članu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da postoje jednogodišnji kursevi za policajce koji svakako daju rezultate, ali bih vas zamolila da mi iznesete predloge koje planirate po pitanju obrazovanja policije.
Naravno, novi sektor i za međunarodne odnose, veoma važan zbog poglavlja 24. koje je vezano za pravdu, slobodu i bezbednost. Ministarstvo unutrašnjih poslova je potpisalo mnoge međunarodne multilateralne i bilateralne sporazume i ovaj sektor će voditi računa o njihovoj realizaciji, jer će omogućiti da se na lakši, brži i efikasniji način vodi računa da se nastavi sa međunarodnim aktivnostima MUP.
Vi ste prilikom konsultacija, koje smo imali pomenula, ja to želim zbog građana Srbije da kažem, donacija Švedske Vlade od devet miliona evra predstavlja primer kako da se unaprede kapaciteti MUP, a da ne košta građane iz budžeta.
Predlogom zakona je takođe precizno definisano i pravo na štrajk. Kao što ste i rekli, prihvaćen je najliberalniji model prava na štrajk i sindikalno delovanje, jer nije isto kada štrajkuje policija i kada štrajkuje katastar. Zakonom su definisani određeni uslovi za minimum rada. Interesuje me samo na koji način je definisano tih 60% popunjenosti, zaposlenosti prilikom štrajkova, odnosno popunjenost policije, policijske uprave usled prava na štrajk? Do sada je bio problem ne završavanja započetog postupka disciplinske odgovornosti što se predlogom novog zakona jasno definiše.
Mnoge moje prethodne kolege su govorile o ovim hitnim merama zaštite. I vi ste odgovarali na to pitanje. Moram da kažem kada je u pitanju nasilje da sva istraživanja pokazuju da građani i građanke Srbije, kada je u pitanju borba protiv nasilja, imaju najveće poverenje u policiju Republike Srbije.
To ni malo nije slučajno i ako je ženski autonomni centar i mnoge moje kolege i koleginice koje su prethodno govorile predlagale su da u okviru Zakona o policiji treba da policajci imaju hitne mere zaštite, odnosno da policajci imaju ovlašćenja da iz kuće na 15 dana izbacuju nasilnika. Vi ste na to pitanje vrlo jasno odgovorili. Kršili bi ustavna ovlašćenja, to zaista ne možemo. Negde se slažem da po ovom pitanju ponovo razgovaramo, ako bude bilo potrebe. Pratićemo situaciju, ali se takođe i slažem da treba pojačati i druge mere. Na primer uvesti sos telefon na teritoriji cele Srbije, zatim unaprediti institucionalnu saradnju, saradnju institucija kao što su centar za socijalni rad, MUP, škole. Pooštriti zakone protiv nasilja što je takođe naša obaveza po Istambulskoj konvenciji.
Takođe iz prethodnog zakona ostaje pomoćna policija, deluje u vanrednim situacijama, odvaja se i Sektor za vanredne situacije i na kraju ovog svog izlaganja o Zakonu o policiji moram da kažem da kao članica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove redovno pratim izveštaje koje vi takođe redovno podnosite Odboru. Upoređujem podatke prethodne sa narednim i primećujem da je 4,5% više rasvetljenih krivičnih dela u policiji, da je za skoro 10% smanjen kriminal u odnosu na prethodne godine.
Možda brojke nisu najvažnije ili kao što je premijer pre nekoliko dana rekao – izbori nisu samo matematika, ali mislim da su brojke veoma važne da se prati efikasnost ili neefikasnost rada nekog ministarstva ili nekog sektora. Ovaj predlog zakona za mene predstavlja rešenost vas ministra kao najodgovornijeg u ministarstvu, ali naravno i vaših saradnika da povećate efikasnost policije, da unapredite rad policije. Siguran sam da ćemo ukoliko ovaj zakon bude usvojen to i omogućiti.
Volela bih da prilikom rasprave o ovom zakonu imamo i podzakonska akta. Znam, da su ona već urađena i vama kao dugogodišnjem poslaniku i predsedniku parlamenta u prošlom sazivu, ne treba da govorim niti da vas podsećam koliko su podzakonski akti važni. Verujem da ćete ih u zakonskom roku doneti.
Što se tiče Predloga zakona o javnom okupljanju, mislim da je ovim zakonom obezbeđeno pravo na slobodno okupljanje, ali ono ne sme da bude takvo da ograničava slobode drugih. Predviđeno je za spontano okupljanje ne postoji obaveza prijavljivanja skupa, već je jedino važno da se ispune uslovi spontanosti. Novina je da se više ne prijavljuju skupovi u zatvorenom ali da organizatori imaju obavezu da vode računa o bezbednosti građana i učesnika skupa. Dobro je što se Predlogom ovog zakona građani preuzimaju i odgovornost i obavezu za skup koji iniciraju.
Činjenica je da će skupovi u pokretu moći da se zaustave ispred bilo koje tačke zbog ugrožavanja saobraćaja. Svakako će najviše, bez ugrožavanja saobraćaja, i svakako će najviše pogodovati proslavama uspeha naših sportista na trgovima. Zakon je takođe u skladu sa regionalnim standardima. Prihvaćen je predlog mnogih iz civilnog sektora da je za javni skup dozvoljeno najmanje 20 članova i time se izašlo u susret, ja ću upotrebiti reč samo manjim grupama.
Predlog zakona o javnom redu i miru ozbiljnije i sveobuhvatnije utvrđuje sve relevantne pojmove i prekršaje javnog reda i mira. Novina u ovom zakonu je da skitničenje više nije prekršaj po predlogu novog zakona, ali su zato za dela iskorišćavanja dece i maloletnika propisane strožije kazne što je dobro.
Takođe, želim da vas obavestim da je poslanička grupa Nove Srbije marljivo razmatrajući ove zakone, podnela određen broj amandmana na Zakon o policiji.
Mi kao poslanička grupa imamo najveći broj usvojenih amandmana, upravo na zakone iz oblasti bezbednosti, odbrane i policije. Sigurna sam da ćete kao i do sada pažljivo razmotriti naše amandmane, ali i sve ostale, svih narodnih poslanika.
Na kraju svog izlaganja želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati sva tri predloga zakona. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Moje pitanje biće upućeno ministarki poljoprivrede Snežani Bogosavljević Bošković. Naime, prema podacima Svetskog programa za hranu, na globalnom nivou propadne negde između 30 do 50% ukupno proizvedenih namirnica. U Francuskoj na primer 7,1 miliona tona hrane.
Prema novom zakonu u Francuskoj prodavnice i trgovački lanci dužni su da potpišu ugovor sa humanitarnim organizacijama i narodnim kuhinjama kojima će kasnije prosleđivati namirnice koje ne uspeju da prodaju. Prema njihovom zakonu predviđene su i stroge kazne, dve godine zatvora ili 75.000 evra za one koji prekrše zakon.
Moje pitanje je ministarki Bogosavljević Bošković je – da li se u Srbiji zna koliko propadne proizvedene hrane i da li Ministarstvo poljoprivrede razmišlja o ovakvom zakonu, jer po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije, mislimo da bi to bilo veoma važno. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, uvaženi građani Srbije, mi danas raspravljamo o jednom izuzetno važnom setu pravosudnih zakona. Cilj seta ovih zakona je, po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe Nova Srbija i mene, da se postavi efikasnost pravosuđa i usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Vi ste to gospodine ministre, u obrazloženju koje je trajalo dugo i bilo veoma važno i istakli.
Međutim, negde odmah posle 2011. godine, kada je donet Zakon o izvršenju i obezbeđenju, došlo se do, uglavnom ću o njemu govoriti, jer po mom mišljenju, sve druge promene izmena i dopuna ovog Zakona su upravo da bi se uskladili sa ovim Zakonom. Nekako se stekao utisak da ga vrlo brzo treba menjati i da sve tradicionalne forme koje su ostale u ovom zakonu, treba promeniti na jedan moderniji i precizniji način.
Bilo je dosta manjkavosti u ovom zakonu. Po mom mišljenju je ovaj novi zakon bolji, jer menja suštinu nekog umreženog mišljenja koje je u najširoj javnosti postojalo, da su izvršitelji nekako dobili epitet privatnih, sa izrazito negativnim prizvukom, a po mom mišljenju razlog tome je što na pravi način nije definisana uloga i nadležnost izvršitelja i mislim da je to ovim predlogom novog zakona, na jedan dobar način urađeno.
Međutim, bez obzira na početni, negativni odnos javnosti prema novoj profesiji kao i, rekla bih, povremeno lošim iskustvima građana, pretežno u ulozi izvršnih dužnika, moram naglasiti da se u strateškim dokumentima, u oblasti pravosuđa predviđa dalje jačanje uloge izvršitelja i kao i da se njihovo uvođenje u naš pravni sistem pokazalo opravdanim u prethodne tri godine, jer je došlo do značajnog povećanja efikasnosti naplate u tzv. komunalnim predmetima, na primer.
Zato predlogom ovog zakona uvodi novi, po mom mišljenju potpuno adekvatan termin javni izvršitelji, kao što sam rekla, na ovaj način se posebno potencira njihov položaj u toku izvršenja postupka i postupka obezbeđenja. Dakle, ovim nazivom se na jedan pravi način naglašava njihova javno pravna komponenta, jer jedan od glavnih problema koji godinama unazad odvraća potencijalne strane investitore od ulaganja u Srbiju, jeste neefikasnost pravosudnog sistema. Posebno naši privredni sudovi tu prednjače, gde se tradicionalno favorizuje dužnik u odnosu na poverioca.
Kada pominjem ovo favorizovanje i materiju obezbeđenja, moram da navedem primer iz prakse, privrednih sudova od pre nekih desetak i više godina. Većina nas se dobro seća akceptnih naloga, čarobnih papira roze boje, kojima je većina privrednih subjekata garantovala za uredno ispunjenje preuzetih finansijskih obaveza, kako prema bankama tako i međusobno. Menice su tada još uvek bile u povoju, a praksa izdavanja akceptnih naloga izuzetno dobro je funkcionisala i većina poverilaca se bez problema naplaćivala sve dok se na stranu nesavesnih dužnika nisu stavili privredni sudovi. Počelo je da se tumači da je akceptni nalog sredstvo plaćanja a ne sredstvo obezbeđenja i da samim tim poverilac nema pravo da se naplati puštanjem akceptnog naloga na naplatu.
Uplitanje suda na naveden način iz čisto formalnih razloga, predstavljao je prekrajanje izvorne volje ugovornih strana i stavljanje na stranu dužnika koji je suštinski postupao u nameri da prevari poverioca. Poverioci su se, poučeni lošim iskustvom, dosetili i počeli su da prave ugovore u jemstvu, sve je to sada uzeto u obzir i promenjeno je i novi zakon lepo kaže, u članu 414. da pored ostalog vrste sredstava obezbeđenja jesu sticanje založnog prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. Dakle, izvorni sporazum stranaka mora biti maksimalno ispoštovan u svakom obligacionom odnosu.
Kao posledica ovakve prakse u oblasti izvršenja, kao i hronične nelikvidnosti, imamo situaciju u kojoj je normalno da svako svakome duguje i tako nastaje jedan začarani krug iz koga, po mom mišljenju, kada su u pitanju ovi zakoni iz oblasti pravosuđa, treba na jedan pravi način izaći.
Zato su i javni izvršitelji bitan element novog zakona. Oni su osnovni nosioci sprovođenja izvršenja. Njihova osnovna delatnost postaje znatno šira i znatno izraženija, a sudska nadležnost se smanjuje i zbog toga od sudova s pravom očekujemo da budu efikasniji.
Mislim da i ovako prekomponovanje delokruga nadležnosti dobro, jer naši sudovi su i dalje izuzetno opterećeni svakakvim predmetima, bez obzira što su u pravni sistem, pored izvršitelja u međuvremenu uvedeni javni beležnici, tako da je proširenje nadležnosti izvršitelja neminovnost.
Takođe, u našoj javnosti kod građana Srbije je negde uvrežena predrasuda da je sud kao državni organ pouzdaniji u postupku izvršenja i mogućnost izvršnog poverioca da bira između suda i izvršitelja logično dovodi do dodatnog opterećenja suda i negativno utiče na kvalitet rada i česte greške.
Navešću jedan relativno svež primer od pre par meseci. Jedan naš sugrađanin nije dobio platu od poslodavca više od tri uzastopna meseca i koristeći odredbu člana 121. Zakona o radu da obračun zarade koju je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu, kao iskustva drugih zaposlenih, rešio je da više ne čeka, posebno zato što se pribojavao da će račun firme biti blokiran od strane velikih poverilaca i da više neće biti u mogućnosti da dođe do novca koji je zaradio.
Kao izvršni poverilac obratio se nadležnom sudu. Imao je uredni predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, konkretnu, isplatni listić, odnosno obračun plate koji je dobio od poslodavca. Međutim, sudija mu je rekao da dokumentacija nije sveobuhvatna i nije validna i rekao je da dopuni dokumentaciju i ponovo podnese sudu sve što je potrebno kako bi se krenulo u rešavanje ovog slučaja.
U međuvremenu, njegove kolege iz preduzeća su, takođe, se obratile sudu sa predlogom za izvršenjem na osnovu verodostojne isprave prilažući pri tome identičnu dokumentaciju i isti postupajući sudija je uvažio njihov predlog i dao nalog Narodnoj banci Srbije da se blokiraju novčani računi poslodavca, te je naknadno uvažio i predlog za izvršenje koji je hronološkim redosledom kao prvi podneo naš sugrađanin.
Međutim, pošto je to naknadno urađeno, njegov predlog se našao na začelju i koji je tu epilog? Apsolutno sve njegove kolege su dobile od NBS isplaćena sredstva za platu koja je zaostajala. On jednostavno nije, zbog toga što je u međuvremenu blokiran račun preduzeća. Napisao je prigovor predsedniku suda, žaleći se na postupanje sudije. Međutim, epilog je ipak da je on oštećen i prosto i član 18. Predloga zakona propisuje da se predmeti uzimaju u rad prema redosledu prijema. Dakle, sud nije nepogrešiv, postupio je onako kako je po zakonu, ali treba verovati da će davanje šireg kruga ovlašćenja javnim izvršiteljima popraviti ukupno stanje kada je ova materija u pitanju.
Dakle, ovo je još jedan primer i dokaz da građani Srbije treba da se okrenu javnim izvršiteljima, da prosto ne traže sve od suda za ono što sud može da uradi, ali je pretrpan i da sudovi mogu da pogreše, što je ovo još jedan konkretan primer.
Kada govorim uopšte o sudu kao organu koji sprovodi postupak izvršenja, takođe moram da napomenem da su i njemu ruke često u prošlosti bile vezane zakonskim rešenjima koja nisu pratila opšta kretanja i nove trendove, prevashodno u ekonomskoj sferi.
Primer na ovu temu je da su pre, opet, nekoliko godina radnici jednog društvenog preduzeća iz centralne Srbije potraživali od firme novac na osnovu neisplaćenih zarada i neuplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Srećom po njih, imali su dobrog advokata koji je otkrio da propalo preduzeće ima u vlasništvu i veliki kontingent akcija, jedne tako jako popularne banke među investitorima na beogradskoj berzi i ceo posao su uspeli da završe na najbolji način.
Zašto pominjem ovaj slučaj? Zato što mi je drago da konstatujem da zakonodavac prati kretanja u društvenoj i ekonomskoj sferi poslednjih godina i da su u aktuelnom Predlogu zakona hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti posebno apostrofirani, kao predmet izvršenja i to na dosta precizan način.
Mi smo ipak na par mesta intervenisali kao poslanička grupa tehničkim amandmanima trudeći se da precizno i dodatno, odnosno preciziramo neke detalje. Takođe, vezano za prvi primer, uložili smo amandman kojim predlažemo da se u skladu sa odgovarajućom odredbom u novom Zakonu o radu isplatni listić posebno navede kao izvršna, odnosno verodostojna isprava upravo zbog velike važnosti da zaposlene koji su na ovaj način prinuđeni da dođu do svoje zarade, u slučaju da je poslodavac nesavestan ili hronično nesolventan. Pri tom, potpuno uvažavamo konstataciju predlagača zakona da se u poslednjih desetak godina povećao broj izvršnih isprava koje po svojoj prirodi nisu sudske ili upravne odluke, već su akti drugih uglavnom nedržavnih subjekata ili izjave volje stranaka, kao da ih sadrži poseban zakon.
Bez obzira na navedeno i odredbu u članu 41. Predloga zakona, smatrali smo da je zbog povećanog stepena društvenog značaja potrebno posebno navesti isplatni listić, odnosno obračun neisplaćene zarade kao posebnu ispravu kojom se inicira izvršni postupak pa smo u tom smislu i podneli amandman.
Neophodan preduslov za proširenje nadležnosti javnih izvršitelja jeste i precizno definisanje njihovog položaja unutar trougla sud, stranke i izvršitelj. Po mom mišljenju je to dobro urađeno ovim zakonom. Takođe, pozdravljam nameru predlagača da se novim rešenjima postigne kompromis između brzine izvršenja i opšte pravne sigurnosti oličene u ujednačavanju sudske prakse pa će zbog toga NS, poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati ovaj set pravosudnih zakona.
Zahvaljujem predsedavajući, koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, gospodo ministri, amandman sam podnela zajedno sa koleginicama iz Ženske parlamentarne mreže. Želim da posebno istaknem da je ove godine prvi put u Zakonu o budžetu uveden rodno odgovorno budžetiranje i da pozdravim odluku Vlade Republike Srbije što je prepoznala napore civilnog sektora međunarodnih institucija i Ženske parlamentarne mreže Srbije za uvođenje rodno odgovornog budžetiranja.
S tim u vezi, podnele smo i amandman sa ciljem da unapredimo podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju kada su u pitanju poljoprivrednice i umesto rasporeda i korišćenja sredstava ove aproprijacije vršiće se u skladu sa posebnim aktom Vlade. Znači, na tekst koji je podnet u ovom zakonu mi smo podnele amandman koji glasi - raspored i korišćenje sredstava ove aproprijacije vršiće se u skladu sa posebnim aktom Vlade uz vođenje računa o unapređenju rodne ravnopravnosti.
Ovaj amandman je odbijen, a po mom mišljenju je bilo izuzetna prilika da se on usvoji, zbog toga što je u saradnji sa Ministarstvom finansija, Koordinacionim telom Vlade Republike Srbije za rodnu ravnopravnost i uz podršku Agencije UN za unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji ove godine određeno 28 institucija koje su trebale da formulišu jasan cilj koji doprinosi unapređenju ravnopravnosti između žena i muškaraca u odgovarajućim programima unutar svojih sektora i da formulišu bar jednu programsku aktivnost koja će doprineti postizanju cilja unapređenja ravnopravnosti između žena i muškaraca.
Budžetskim korisnicima su ponuđena i tri načina koja ovo mogu da reše. Prvi je postavljanje posebnog cilja za žene i muškarce sa ciljem smanjenja naravnopravnosti. Drugi je uzimanje u obzir pitanje roda i razvijanje rodno osetljivog pristupa i treći je diferencijacija ciljeva i indikatora, tako da se eksplicitno odnose i na žene i na muškarce.
Nažalost sve ovo nije primenjeno u Ministarstvu poljoprivrede i mi smo ovim amandmanom u stvari želele da ispravimo i da popravimo stanje i poboljšamo situaciju kada je u pitanju rodno odgovorno budžetiranje u narednoj godini.
Zašto je ovaj amandman važan? On po mom mišljenju i mišljenju mojih koleginica ima dva cilja. Prvi je uređenje konkurentnosti, odnosno dostizanje standarda kvaliteta i upravljanje rizicima, diverzifikacija ekonomskih aktivnosti na selu i za oba ova cilja navele smo nekoliko indikatora od kojih želim da istaknem sledeće – broj podržanih korisnika u oblasti prerade voća, povrća, grožđa, mleka i mesa i podržanih korisnika koji se bave nepoljoprivrednim aktivnostima.
Žene na selu pokreću i rade baš ove poslove. U navedenim oblastima one pokreću i druge usluge na selu kako bi poboljšale kvalitet svakodnevnog života, kao što su naprimer različiti socijalni servisi, turizam, socijalna preduzeća i različite usluge i smatrale smo da se kod dodele ovih sredstava moralo voditi računa o rodnoj ravnopravnosti i o tome kako da ovaj posao time doprinese.
Osnovni cilj je da ovim predlogom amandmana mi podstičemo održivu ekonomsku aktivnost žena na selu. I prošle godine kada smo podnele sličan amandman i ove godine rečeno nam je da će to biti regulisano posebnim pravilnicima koje donosi ministarstvo. To je rečeno i u obrazloženju.
Ni jednom nismo bili pozvani od strane ministarstva ni ove godine da učestvujemo u tim pravilnicima. Smatrale smo da je mnogo bolje, s obzirom da je donet zakon, da je uvedeno budžetiranje u Zakonu o budžetu, da se ova oblast reguliše upravo ovim članom a ne pravilnicima. Zahvaljujem.
Samo jedna rečenica na sve ovo što su moje koleginice rekle. Sigurna sam da ćemo, gospodine ministre, zajedno u ovoj godini, zajedničkim naporima učiniti ogromne pomake u razvoju ruralnog područja u Srbiji i napretku ženskog preduzetništva. Hvala vam.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, mi smo danas u toku današnje rasprave od premijera i članova Vlade na jedan veoma konkretan i sveobuhvatan način čuli o rezultatima sprovođenja ovog aktuelnog budžeta za 2015. godinu, ali i planove realizacije predloga budžeta za 2016. godinu.
Ne mogu ovom prilikom da se takođe ne osvrnem na prošlogodišnju raspravu kada su mnoge kolege pokazale nevericu u realizaciji ovog budžeta. To je njihovo legitimno pravo, ali sve ono što se realizacijom budžeta pokazalo demantuje u cilju i pomaka u privrednom oporavku, u socijalnim davanjima koja nisu smanjena zbog štednje koju smo imali i to su pozitivni koraci koji su nekoliko puta rečeni u današnjoj raspravi i mislim da ih treba …
Takođe, predlog budžeta, svakog budžeta je otprilike odslikavanje ekonomske politike Vlade RS i ovaj predlog budžeta je po mom dubokom mišljenju i mojih kolega iz poslaničke grupe NS usmeren na konsolidaciji budžetskih rashoda i sprovođenje strukturnih reformi.
Mislim da je ovaj predlog budžeta dokaz da idemo u pravcu stvaranja jedne stabilne poreske politike. Na to nam ukazuje konstantna naplata poreza. Zato je važno dalje jačanje kapaciteta poreske uprave i uspostavljanje bolje koordinacije inspekcijskih službi. Beležimo, kao što je rečeno, kontinuirano smanjenje deficita u štednji na svim nivoima. Transformiše se javni sektor u jedan efikasan, delotvoran i racionalan sistem čime se stvaraju preduslovi za stvaranje boljeg poslovnog okruženja, a što može da omogući porast investicija, bolju reproduktivnost i konkurentnost privrede.
Takođe, predlog svakog budžeta je otprilike oslikavanje ekonomske politike Vlade Republike Srbije. I ovaj predlog budžeta je, po mom dubokom mišljenju i mojih kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije, usmeren na konsolidaciju budžetskih rashoda i na sprovođenje strukturnih reformi.
Mislim da je ovaj predlog budžeta dokaz da idemo u pravcu stvaranja jedne stabilne poreske politike. Na to nam ukazuje konstanta naplata poreza. Zato je važno dalje jačanje kapaciteta poreske uprave i uspostavljanje bolje koordinacije inspekcijskih službi. Beležimo, kao što je rečeno, kontinuirano smanjenje deficita u štednji na svim nivoima, transformiše se javni sektor u jedan efikasan, delotvoran i racionalan sistem, čime se stvaraju preduslovi za stvaranje boljeg poslovnog okruženja, a što može da omogući porast investicija, bolju produktivnost i konkurentnost privrede.
Takođe, plan ovog budžeta je da se u narednoj godini zaustavi rast javnog duga i da on od 2017. godine počne da pada. Projektovani BDP je planiran za otprilike 2%, a za mene je veoma važno da kažem - prvenstveno zahvaljujući oporavku privatnog sektora.
Rekla bih da je ovaj budžet pažljivo planiran, da ide u dobrom pravcu zaokurživanja trogodišnjeg ciklusa fiskalne konsolidacije i, kako je danas minisar Vujović rekao, u pravcu ubrzanog razvoja. Planom štednje na rashodnoj strani stvaraju se i sve bolji uslovi za investiranje u infrastrukturu, što se najbolje vidi iz plana završetka koridora.
Dakle, mi na jednoj strani imamo politiku dugoročnih reformi i štednje, a na drugoj već viđena zaduženja, lažna obećanja da će, recimo, građani dobiti po hiljadu evra od procesa privatizacije. Mi u ovom trenutku plaćamo veliku cenu zabluda, ekonomske neodgovornosti, ali je vrlo važno da račun naše finansijske neodgovornosti ne ostavimo našoj deci i budućim generacijama. Zbog toga mislim da je naša odgovornost velika i da je pred nama zajednički zadatak da do 2020. godine stabilizujemo finansije i pokrenemo privredu.
Zbog građana Srbije, rekla bih da smo mi pod konstantnim monitoringom EU, kao zemlja koja za nekoliko dana treba da otvori poglavlja, da imamo obaveze koje su definisane u 35 pregovaračkih poglavlja i zato je važno da se zna za šta je ko odgovoran, koliko je kome prolazno vreme i kakve je ko ciljeve postavio.
Treba da postavimo sebi visoke ciljeve, da učimo od drugih razvijenih zemalja i da primenjujemo njihova iskustva. Pomenula bih Nemačku, njihov Budenstag je prošle godine usvojio posle 40 godina prvi put budžet koji nije imao deficit. Premijer je spomenuo da je sledeća godina reforma obrazovanja, što je veoma važno. Bila bih veoma zadovoljna kada bih mogla da vidim finski model, koji ima fantastične rezultate u toj zemlji i koji bi trebao i nama da posluži kao osnova za reformu našeg sistema obrazovanja.
Ono što mislim da je veoma važno reći, paralelno sa reformama obrazovanja, veoma je važno da motivišemo pre svega mlade ljude i one koje racionalizacijom državne uprave ostaju bez posla, da svoju egzistenciju traže u privatnom biznisu, u privatnim kompanijama, kod novih investitora, a ne u javnim preduzećima i državnim institucijama, i da naše društvo transformišemo iz službeničko u preduzetničko. Mislim da ćemo onda biti u prilici da kažemo - uspeli smo u nameri da planiramo ambijent koji daje jednoj državi mogućnost da se razvija. To je po mom dubokom mišljenju važan cilj.
Drugi važan cilj politike ove Vlade mora biti suzbijanje sive ekonomije i volela bih da od ministra Sertića ili ministra Vujovića čujem planove za narednu godinu u toj oblasti. Zamolila bih i da mi gospođa Kori Udovički odgovori na pitanje - šta je sa registrom zaposlenih u državnim upravama? Da li je on pri kraju? Najavili ste to.
Sve u svemu, mislim da je ovo jedan dobar budžet i još jednom da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u Danu za glasanje podržati ovaj predlog budžeta.
Zahvaljujem predsedavajući, gospodine ministre mi danas raspravljamo o, kao što ste i sami rekli u obrazloženju, veoma važnom Zakonu i Strategiji za razvoj energetike.
Na početku svog izlaganja pozdravljam što ste sa velikim brojem svojih saradnika danas u parlamentu i što ste u više od sat vremena, zaista jasnim argumentima, rekli razloge zbog čega danas raspravljamo o novom zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima i strategiji koja nam je bila neophodna za naš dalji razvoj.
Moram da podsetim zbog javnosti da smo novi zakon o rudarstvu doneli 2011. godine, ali da smo već posle godinu dana došli do saznanja da moramo da imamo novi zakon i ono što je bilo karakteristično, prateći raspravu o ovom zakonu, jeste nekoliko verzija nacrta zakona. One su se menjale, i to bih pozdravila. Mislim da je dobro što se na javnim raspravama uvažavaju sugestije i struke i privatnog sektora i što je cilj radne grupe bio da se dođe do jednog sveobuhvatnog, dobrog rešenja koje će biti, nadam se, primenljivo u praksi i što se na taj način, pre svega mislilo na činjenicu da stalna menjanja zakona ipak nisu dobra za jedan dugoročni strateški razvoj.
Osnovni cilj ovog zakona jeste pojednostavljenje procedure i privlačenje novih stranih investicija i ulaganje u rudarstvo. Naravno da zakon ima i dosta novina i ja ću se u svom daljem izlaganju bazirati na te novine sa konstatacijom da ću vam postaviti i nekoliko pitanja.
Značajna novost novog zakona je uvođenje licenci za kompanije, pored licenci za fizička lica. Mislim da je to važno sa stanovišta struke. Ovim Predlogom zakonom su definisane i sirovine koje su od interesa za državu, a to je bitno sa aspekta bržeg dobijanja dozvola. Dobro je što se sve rešava u Ministarstvu, odnosno što Ministarstvo za energetiku i rudarstvo koordinira sa ostalim nadležnim institucijama oko dobijanja dozvola. Brzina je vrlo bitan i značajna faktor za investitora koji donosi odluku o ulaganju.
Prva verzija nacrta ovog zakona predviđala je obavezno strateško partnerstvo investitora sa državom u istraživanju i eksploataciji mineralnih sirovina. Od te prvobitne varijante se odustalo zbog toga država ne može da novčano prati firme koje se bave eksploatacijom. Negde mogu da razumem razloge zbog čega se od toga odustalo, jer strateško partnerstvo sa državom nije obavezno. Može se, po ovoj novoj verziji, realizovati na zahtev investitora, ako on u tome vidi svoj interes.
Određivanje rudne rente je, po mom mišljenju, bilo veoma važno za ovaj zakon. Vi ste naveli dva razloga zbog čega se to prebacuje u Ministarstvo finansija. Negde sam mišljenja bila da je možda trebalo naći rešenje da ipak struka odredi visinu rente. Međutim, koliko vidim, radna grupa je dala predloge Ministarstvu finansija na osnovu čega će se odrediti rudna renta, pa negde tu vidim da je povezanost struke, što mislim da je dobro.
Veoma je važno što se na sugestiju privatnog sektora bankarska garancija smanjila sa 10 na pet posto. Cilj ove odredbe je bio da se spreči zauzimanje istražnog prostora koji je nemoguće istražiti u zakonskom roku od tri godine, a čemu su pribegavale pojedine kompanije kako bi konkurentima onemogućile istraživanje.
Važećim zakonom, lokalne samouprave imaju ovlašćenja da vrše inspekcijski nadzor i izdaju rešenja kada je reč o građevinskim, mineralnim sirovinama i geotermalnim izvorima za ličnu upotrebu.
Cilj zakonodavca, još uvek važećeg zakona, je bio da se zaposli što veći broj ljudi, ali u praksi su postignuti loši rezultati, jer od 123 opštine, samo devet lokalnih samouprava je prihvatilo ovu odredbu. Zbog toga je novim predlogom zakona predviđeno da poslove inspekcijskog nadzora obavlja isključivo resorno ministarstvo, što praktično mogu da razumem, kao predlog, na osnovu ovih činjenica koje su vrlo jasno.
Naravno da i novi predlog zakona definiše da su svi mineralni, geološki i geotermalni resursi svojina Republike Srbije. Nadam se da ćemo, kao država, budućim koncesionim ugovorima adekvatno zaštiti skvoje vitalne interesa, a naravno da je osnovni interes zapošljavanje novih ljudi, otvaranje novih rudnika i ja moram da spomenem da je veoma važno da se na osnovu otvaranja pet novih rudnika zapošljava pet hiljada ljudi i da budem još preciznija, da navedem: 3.600 indirektnih radnika, hiljadu direktnih, 976 radnih mesta koja su povezana sa aktivnostima samog rada rudnika.
Još jedan važan momenat u ovom novom zakonu jeste namera da se konačno stane na put praksi divlje eksploatacije prirodnih građevinskih materijala, i to tako, što će, u skladu sa odredbom člana 82, puštanje ovih sirovina u promet biti moguće isključivo uz garanciju da potiče sa legalno eksploatisanog polja. Mislim da je to veoma važno, jer smo svih ovih godina bili svedoci koliko su pojedinci napravili ozbiljan kapital baveći se, prvenstveno, iskopavanjem peska, šljunka na crno iz rečnih vodotokova. Taj kapital su posle oprali u postupcima privatizacije, tako da pozdravljam ovu nameru države da konačno ovakvom postupanju trajno stane na put.
Odredbom člana 81. propisuje se da ministarstvo donosi rešenje o prestanku važenja odobrenja za eksploataciju. Imajući u vidu da bavljenje rudarstvom i geološkim istraživanjima uvek, po prirodi stvari, nosi sa sobom ozbiljan rizik po životnu sredinu, logično mi se nameće pitanje – šta je predlagač predvideo u slučaju da se inspekcijskim nadzorom ustanovi da rekultivacija, odnosno sanacija terena nije uređena kako treba ili da nije urađena uopšte?
Šta sa odobrenjem za eksploataciju u tom slučaju? Pretpostavljam da ono takođe prestaje da važi u tom slučaju. To je logično. Ali, moje mišljenje je da zakon treba uvek da bude što precizniji, ne treba uključivati logiku, pretpostavke i moje mišljenje je da u ovom delu člana 81 je to moralo i da stoji.
Član 130. reguliše situacije koje se odnose na privredne subjekte koji se bave rudarskom delatnošću, a vezani su za zaštitu voda i životnu sredinu. Takođe ste naveli dobre i loše primere iz naše prakse kada je ovaj momenat u pitanju. Zaista mislim da šteta koja se odnosi na nemar i uništenje životne sredine je nemerljiva i konkretno bih imala pitanje za vas – kako ćemo se izboriti sa zagađenjem Jadra? Moje pitanje je vezano za oštećenje jalovišta zatvorenog Rudnika antimona „Stolice“ u Kostajniku, da li uopšte postoji trajno rešenje za ovo, s obzirom da smo posle prošlogodišnjih poplava videli sa kojim se problemima suočavamo?
U članu 151. propisana je i obaveza privrednog društva sa većinskim državnim kapitalom da u slučaju trajne obustave rudarskih radova preda nadležnom organu na čuvanje svu raspoloživu dokumentaciju vezanu za stanje radova i stanje resursa. Moje pitanje je za vas – zašto se to odnosi samo na privredna društva sa većinskim državnim kapitalom, zašto se ne odnosi i na ostale subjekte sa drugačijom vlasničkom strukturom?
Imala bih još jedno pitanje vezano za član 178. koji predviđa krivično delo zatvora od jedne do pet godina za sve one koji unose lakozapaljiva ili drugi zabranjeni materijal u jamu sa metanom ili drugim opasnim gasovima. Međutim, u članu 178. stav 3. po mom mišljenju se blago sankcioniše unošenje zapaljivih materijala iz nehata. Svako ko ima pravo pristupa u navedene objekte po prirodi stvari mora da zna šta sme a šta ne sme da unese i uopšte ne vidim gde je tu prostor za nehatno postupanje? Lično mislim da šteta od unošenja zapaljivih materijala je ogromna. To je jasno propisano članom 178, ali se onda u jednom delu daju novčane, po mom mišljenju blage kazne za nehatno postupanje. Zašto uopšte postoji to nehatno postupanje? Zašto se uopšte daje prostor za bilo kakvo nehatno postupanje? Mislim da su kazne tu trebale da budu strožije.
Još dve bitne stavke na kraju. Primarni cilj geoloških istraživanja i ispitivanja podrazumeva procenu rezervnih mineralnih sirovina i ekonomsku opravdanost njihove eksploatacije, to je na prvom mestu, ali mislim da ništa manje nije bitno i proučavanje osobenosti terena u cilju optimalnog prostornog i urbanističkog planiranja. Mislim da je veoma važno što je Predlogom zakona predviđeno izbegavanje gradnje na klizištima sa kojima danas imamo ogromne probleme.
Takođe mislim da je veoma dobro što je izbrisana obaveza plaćanja naknade za korišćenje geotermalne energije, prvenstveno radi privlačenja stranih investicija. Srbija nije kao Mađarska gde prosto stavite štap u zemlju i izlaze neki termalni izvori, ali mislim da kao država imamo mnogo termalnih izvora, da oni nisu dovoljno iskorišćeni, odnosno da stepen iskorišćenosti kapaciteta ovog prirodnog resursa iznosi samo oko 10%, tako da mislim da privlačenje stranih investitora kako bi se što više ovi kapaciteti razvili je veoma važno. Prema nekim podacima Srbija bi mogla da ima oko 300 banja, a trenutno ih ima 39 uz pet klimatskih mesta sa zdravim vazduhom.
Navela bih jedan klasičan, ali dobar primer korišćenja geotermalnih izvora u svrhu građana sa željom da ih bude što više u Srbiji. To je Hotel „Olimp“ na Zlatiboru koji se greje iz obližnjeg nalazišta termalne vode, lociranog još 2009. godine. Sistem grejanja i hlađenja ovom vodom je u funkciji od pre tri godine. U njegovo projektovanje i izgradnju je uloženo negde oko 160.000 evra, a period povraćaja uloženih sredstava iznosi između tri i četiri godine. Na navedeni način ostvaruje se mesečna ušteda od preko 5.000 evra. Ukupna toplotna snaga koja se može dobiti iskorišćavanjem svih postojećih izvora termalne vode iznosi oko 216 megavata, što predstavlja ekvivalent količini od 180.000 tona nafte.
Na kraju, želim da vas obavestim da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati i Strategiju i novi Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Grupa srpskih intelektualaca, predvođena akademikom Vasilijom Krestićem, pokrenula inicijativu za podizanje memorijalnog centra srpskim žrtvama 20. veka, kao što to imaju mnogi narodi u svetu, Jevreji u Jerusalimu, Jermeni u Jerevanu.
Cilj ove inicijative je da se sakupi sav materijal o stradanju našeg naroda, od Balkanskih ratova do današnjih dana, da se popišu sve žrtve genocida, svi stradali u ratovima, u logorima i na kućnom pragu i da se na levoj obali Save podigne ovaj memorijal. Srpski memorijal bi trebalo da bude ona inicijativa koja će otrgnuti od zaborava istinu o jednom od najstradalnijih naroda u 20. veku.
Prema informacijama koje ja do sada imam, Skupština Grada Beograda je odredila jednu lokaciju kod starog Sajmišta, ali memorijal treba da bude podignut za žrtve iz Drugog svetskog rata. Međutim, moje pitanje upućeno je Vladi Republike Srbije i premijeru Vučiću, da li su upoznati sa ovom inicijativom i ko je njihov stav o ovom pitanju?
Takođe, prema mojim saznanjima do sada, podizanje ovog memorijala su podržali predsednik Republike Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej.
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, uvažene kolege, ja ću svoje izlaganje bazirati na izmenama i dopunama Zakona o turizmu zbog toga što zajedno sa svojim kolegama iz poslaničke grupe NS smatram da zakon prepoznaje značaj turizma, da zakon podstiče njegov razvoj i da je on koncipiran i na rešavanje problema koji ste vi gospodine ministre vrlo dobro koncipirali u ove četiri grupe, obrazlažući ovaj zakon. Poslanička grupa NS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o turizmu i sporazume koji su na dnevnom redu ove sednice.

Zašto je ovaj zakon važan? Po mom mišljenju on predviđa uvođenje reda, neophodnog reda na koji se već duži niz godina čekalo u radu turističkih organizacija. Da bi se taj red sprovodio s pravom daje veća ovlašćenja inspektorima i naravno veoma je važna zaštita građana, bezbednost građana, jer su mnogi prevareni, oštećeni zbog toga što su ih turističke organizacije koristile. Tako da će bankarska garancija i polise osiguranja biti po mom mišljenju važan korak u smanjenju broja oštećenih turista.

Takođe, mislim da će se ovim zakonom na najbolji način omogućiti jedna zdrava konkurencija, odnosno da najjače, najbolje organizovane agencije ostanu na tržištu. Zakonom se daje i mogućnost podsticaja za agencije koje dovode strane turiste, što isto mislim da je veoma važna novina, ali njima se postavljaju i uslovi kako da se formiraju turističke organizacije, kako da se udružuju, zato što svaki grad, svaka opština nema takve potencijale da bi morala da ima turističku organizaciju.

Kampanja „Moja Srbija“ je dala dobre rezultate, dobro je što se ona produžava i na sledeću godinu. Građani su imali pritužbe na sami rok prijavljivanja za korišćenje vaučera i pripremajući se za ovu raspravu znam da je ministarstvo produžilo taj rok i to je dobro.

Ono što sam dužna još da vas pitam zbog velikog broja građana su procedure. Oni su svesni da određene uslove i procedure moraju da ispune da bi koristili ove vaučere, ali da li se one mogu na neki način još olakšati da bi oni brže taj postupak sprovodili.

Spomenuli ste u odgovoru mojoj koleginici Olgici Batić da je ministarstvo, odnosno Vlada predvidela određen broj sredstava za projekte za lokalne samouprave. Od 450 miliona potrošeno je samo 74 miliona. Ta informacija nije tačna, ali znam da veliki broj projekata nije iskorišćen zbog toga što jednostavno nisu bili adekvatni, nisu ispunjavali uslove i po tom pitanju moje pitanje je za vas – šta ministarstvo radi na boljoj iskorišćenosti sredstava koja su predviđena za projekte lokalnih samouprava i turističkim organizacija i agencijama u oblasti lokalne samouprave?

Podatak da je u ovom tromesečju ove godine 10,3% više turista posetilo Srbiju je svakako ohrabrujući. Tome je doprinela i liberalizacija koja je data za određene zemlje Bliskog Istoka i Latinske Amerike.

Takođe, rekli ste da učešće turizma u ukupnom društvenom proizvodu iznosi nekih 1,8% i da, izjavili ste da očekujete da u narednom periodu bude nekih 3%. Šta je potrebno još uraditi da bude 3% i kada očekujete to povećanje?

Za Srbiju je pored seoskog turizma veoma važan i banjski turizam. Znam da je ministarstvo dalo preporuku za određivanje privatizacionog savetnika koji će predložiti model za privatizaciju deset banja u Srbiji. Potpuno je jasno da nam je u razvoju banjskog turizma potreban svež i novi kapital, ali mislim da po tom pitanju možemo uzeti neka pozitivna iskustva i učiti od zemalja u okruženju. Mađarska ima 1.000 termalnih izvorišta kao i Srbija, ali ono što Srbija nema to su ti smeštajni kapaciteti koje Mađarska ima i koja po tom pitanju učestvuje sa 9% u bruto društvenom proizvodu zemlje i upošljava čak negde 11% ukupnog radno sposobnog stanovništva.

Mislim da negde mi kao građani ne shvatamo da su potrebna dugoročna ulaganja u razvoj turizma, nego jednostavno odustajemo od nekih podsticaja, od nekih ulaganja zbog toga što nemamo vrlo brzo obrt sredstava.

Mislim da ste vi kao ministarstvo i kao ljudi koji radite u ovoj oblasti potpuno svesni da se prihodi od turizma nalaze otprilike na svakom koraku, samo ih treba na najbolji mogući način kanalisati i iskoristiti.

Pripremajući se za ovu raspravu ne mogu zbog građana Srbije a da ne navedem još jedan pozitivan primer Velike Britanije koja je 2014. godine ostvarila dobit koliko je bila ukupna dobit Srbije za 2014. godinu, samo što su turisti dolazili da gledaju uživo britansku fudbalsku Premijer ligu.

Za mene je takođe fascinantna i Turska. Ona je šesta zemlja u svetu po posećenosti, a pre 30 godina je bila potpuno turistički neinteresantna. Nije je bilo skoro nigde. Ona je danas turistički bum i bez obzira na neko okruženje koje ima sa Sirijom i Irakom, vrlo nestabilno, ostvaruje preko 35 milijardi dolara prihoda i gotovo 42 miliona stranih turista posete ovu zemlju.

Dakle, kao što sam rekla, zakon je dobar. Imala bih još dva pitanja za vas. Pred raspravu o izmenama i dopunama Zakona o turizmu javljali su mi se određeni direktori turističkih organizacija u Srbiji koji su mi rekli da otprilike kriterijumi za kategorizaciju objekata nisu na najbolji način postavljeni. Nisam ulazila dublje u tu analizu, ali sam prosto htela da mi odgovorite na ovo pitanje.

S obzirom da je zakonom predviđeno da lokalne samouprave takođe angažuju inspekcijsku službu, moje pitanje je - kako to lokalne samouprave da urade kada nemaju mogućnost zapošljavanja? Znači, da li u toj oblasti imate neku vrstu preraspodele inspektora, a znamo da ih ima oko 100 i da je to veoma mali broj, da se vrši nadzor na terenu na teritoriji cele Republike Srbije?

Dakle, samo još jednom želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije podržati izmene i dopune ovog zakona i sporazume koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.
Imam nekoliko pitanja za ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
Prvo moje pitanje se odnosi na to zašto se i dalje organizuju humanitarne akcije u cilju sakupljanja sredstava za lečenje dece u inostranstvu, s obzirom da je Vlada Republike Srbije prošle godine osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja stanja i povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji?
Drugo moje pitanje se odnosi na lečenje građana od kancera. Naime, 30 hiljada građana svake godine oboli od kancera, 50% njih ide na hemoterapije. Nedostaju nam aparati za zračenje i za njihovo lečenje. Čeka se negde dva i po meseca na zračenja. Prema podacima kojima ja raspolažem, na sedam miliona građana Srbije, sedam i nešto, ima nekih 13 aparata za zračenje, a svetski standard je da na 250 hiljada bude po jedan aparat za zračenje.
S toga je moje pitanje za vas - kada će Institut u Kamenici dobiti te aparate za zračenje, s obzirom da mi preko dve godine čekamo na njihovu nabavku? Koliko je meni poznato, bilo je nekih pet, šest tendera koji su obarani. U čemu je problem i kada će Institut za Kamenicu dobiti aparate za zračenje?
Što se tiče vašeg odgovora na prvo pitanje, složila bih se sa vama da je najvažnije da budžetski Fond, koji je osnovala Vlada Republike Srbije sa sredstvima kojima raspolaže, bude transparentan i dostupan. To je po mom mišljenju najvažnije.
Negde mogu da se složim i sa roditeljima obolele dece kojima je u svoj toj muci teško da svu tu proceduru nekako zaokruže, ali razumem potpuno i lekare i Ministarstvo da određeni zaključci, mišljenja lekara i nalazi moraju da postoje da bi se ta sredstva opravdala i uložila i njihovo lečenje. Najbitnije je, kako ste i rekli, da je Fond opravdao svoje postojanje i da se preko njega leče naša deca u inostranstvu.
Što se tiče odgovora na vaše drugo pitanje, raduje činjenica da će aparati za zračenje uskoro stići i za lečenje naših građana obolelih od kancera i u Institut za Vojvodinu i u Niš i u druge krajeve zemlje. Zaista je veliki problem što se na zračenje i na lečenje građana obolelih od karcinoma čeka po dva i po meseca, tako da je to dobra vest. Mislim da će im to olakšati i pomoći u izlečenju.
Imala bih još jedno pitanje za vas. Nedavno ste najavili saradnju Ministarstva zdravlja sa Kubom u oblasti zdravstva, posebno kada je u pitanju vakcina protiv raka pluća i leka za lečenje dijabetičnog stopala. Kada će doći do te realizacije? Opšte je poznato da Kuba u oblasti zdravlja beleži veoma značajne rezultate u svetu, da njihovo Ministarstvo zdravlja zaista ima veliki priliv budžetskih sredstava zbog njihovog napretka u medicini. Mislim da i zbog tradicionalno dobrih odnosa sa Kubom možemo od njih mnogo da naučimo, ali bih i rekla da možemo i da razmenimo iskustva sa njima, s obzirom i da Srbija ima „Galeniku“ i „Torlak“ i mnogo stručnih lekara koji imaju znanje i iskustvo. Hvala.
Zahvaljujem uvažena predsednice, moje shvatanje podnošenja amandmana za svaki zakon je maksimalna preciznost, logičnost, razumljivost teksta, smanjenje različitog tumačenja zakonskih odredbi u svakodnevnoj praksi i postizanje najboljih mogućih rešenja u datom amandmanu zbog preciznosti zakona.
Ali, činjenica da uvažene kolege predlažu da se briše ovaj član, ne omogućava raspravu uopšte o predloženom amandmanu. Znači,mi ovde možemo da diskutujemo, da li su zakupci favorizovani, ili ne, da li imaju treba da imaju pravo preče kupovine ili ne, ali reći da se ceo član briše, po meni ne doprinosi samoj suštini amandmana.
Navešću samo dva razloga zbog čega je ovo predloženo rešenje dobro. Prvi razlog je u tome što će na taj način država Srbija doći do liste nepokretnosti koju još uvek nema, činjenicom da zakupci po članu 7. u roku od 30 dana moraju prijaviti nepokretnosti koje imaju i koje plaćaju državi, a drugi razlog je što oni u ovom slučaju moraju da podnesu dokaz da su prethodno izmirili svoje finansijske obaveze. Zahvaljujem.