| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
| 04.11.2022. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2022. godinu |
usvojen
|
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Hvala, poštovana potpredsednice parlamenta.
Veliko mi je zadovoljstvo što na dnevnom redu imamo Zakon o muzejskim delatnostima, pre svega jer muzej neguje tradiciju i neguje istoriju, a mi ne smemo da zaboravimo ko smo, kakav smo i koliko veliki narod, bez obzira što po broju stanovnika smo manji od mnogih evropskih i svetskih zemalja, ali duhovno i kulturno smo i te kako bogatiji od mnogih evropskih i svetskih zemalja. Negde sam ubeđenja da je to ono što izaziva zavist kod njih, koja im ne dozvoljava da priznaju ekonomske, zdravstvene, kulturne rezultate, a nažalost i sportska dostignuća koja mi postižemo.
Elem, kada govorimo o Zakonu o muzejskoj delatnosti, veoma je bitno da kažemo da će on detaljno utvrditi način i uslove vođenja muzejske delatnosti evidentiranjem muzejske građe, dokumentacije, kako se to istražuje, kako se to analizira, kako se to vrednuje, ali ono što je ključno jeste da Zakon o muzejskim delatnostima utiče na razvoj društva.
Srbiju krasi na desetine muzeja, pored Nacionalnog, odnosno Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, ja moram izdvojiti Narodni muzej Zrenjanin. Narodni muzej Zrenjanin osnovan je 1906. godine, a počeo je sa radom 1911. godine i on je savršen zato što je kompleksnog tipa, i zato što je po istraživačkom području veoma kompleksan, jer obuhvata ceo srednji Banat, odnosno 52 naseljena mesta. Zavičajnog je karaktera, poseduje 33 hiljade predmeta i prostire se na 1.200 metara kvadratnih.
U našem muzeju, u gradu na Begeju, pothranjena su dela Uroša Predića, koji je istaknuti Banaćanin, rođen u Orlovatu. Pored Uroša Predića, koji je jedan deo života posvetio i oslikavanju u crkvi, opus njegovih dela obuhvata preko 1.600 radova. Pored Uroša Predića imamo takođe dela Đure Jakšića, koji je iz Srpske Crnje, takođe jedan istaknuti cenjeni Banaćanin, ali i Save Šumanovića i Paje Jovanovića.
U Narodnom muzeju u Zrenjaninu veoma su bogata odeljenja etnološka, kao i arheološka, ali naravno i olimpijski legati, kao i prirodnjački.
S ponosom ističem činjenicu da su kustosi i istoričari Narodnoj muzeja prošle godine realizovali jedan projekat kojim je potpomognut finansijski i dobrom voljom od strane Ministarstva kulture. Ovom prilikom se naravno zahvaljujem ministarki Gojković, obzirom da je odobren i realizovan projekat – „Muzej u školama“.
Obzirom da smo zatečeni korona virusom i da je izmenjen režim rada, kustosi i istoričari u saradnji sa đacima, nastavnicima i nastavnim kadrom na području Novog Bečeja, kao i Sečnja, uspeli su da digitalizuju više od tri i po hiljade predmeta koji su kulturnog i istorijskog značaja. Dobar deo tih predmeta je poklonjen Narodnom muzeju.
Međutim, ove godine su aplicirali za drugi deo tog projekta kako bi nastavili sa istim tim radom, ali na području opštine Zrenjanin, odnosno naseljenih mesta u opštini Zrenjanin. Nadaju se toj realizaciji, jer upravo ono što ovaj zakon govori to ovaj projekat i sprovodi, saradnju obrazovne i kulturne institucije, a pre svega akcenat je na radu sa decom, te ovom prilikom i ja bih zamolila, obzirom da se kao i deca, kao i kustosi u muzeju, raduju realizaciji i mogućnosti za realizaciju drugog dela faze ovog projekta i da ćete pronaći prostora i sredstava da omogućite da se ova praksa nastavi.
Obzirom da smo u domenu kulture, ne mogu a da ne pomenem to da je Ministarstvo kulture izdvojilo četiri miliona dinara, grad Zrenjanin dva miliona kako bi se rekonstruisao krov Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Zašto je to važno? Iz prostog razloga, jer je objekat i samo pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu ponos grada i za Banaćane se pozorišne aktivnosti vezuju još za 18. vek. Sala našeg pozorišta je u baroknom stilu i daje posebnu dimenziju svim predstavama i mi se radujemo što ćemo moći da nastavimo tu našu tradiciju. Hvala vam još jednom ministarka na tome što ste imali sluha i odobrili nam da prevaziđemo problem koji smo imali sa sanacijom krova.
Kada govorimo o muzeju, govorimo o umetnosti, govorimo o kulturi. To je ono u šta treba da ulažemo, jer ako je zaboravimo, zaboravićemo i sebe. Politika Aleksandra Vučića upravo govori o tome da ne smemo da zaboravimo ko su naši preci i da trebamo da stvaramo kulturno nasleđe za nadolazeće generacije.
Međutim, paralelno sa ovom pričom danas u Srbiji gravitira nekolicina javnih ličnosti kod kojih je na stotine puta utvrđeno odsustvo kulture i apsolutna je dominacija nekulture prilikom izražavanja i delovanja. Tako, na primer, kolege veoma je nekulturno, potom bezobrazno, a onda je na kraju krajeva to krivično delo kada otuđite novac građana Republike Srbije u vrednosti od 67,9 miliona evra. Onda ga deponujete na račune ofšor kompanija u 17 različitih zemalja, na 53 različita računa, kao što je to uradio Dragan Đilas.
Potom je veoma nekulturno, a onda bezobrazno, najblaže rečeno, kada isti taj političar na krajnje sarkastičan i podao način provocira jednu ženu, novinarku, profesionalca. Možda nije preskočio tečaj o pranju novca obzirom da je prirodni talenat, ali definitivno da je preskočio prelistavanje bontona, jer nakon toliko godina istupanja u javnosti, nije u stanju da na pravi način održi konferenciju za novinare i sa poštovanjem se ophodi prema medijima.
Krajnje je nekulturno lagati, kao što to rade Marinika i njen Dragan. Obzirom da su stanju da novac građana Republike Srbije prebacuju, dobacuju se sa njime sa računa na račun u iznosu u nekoliko stotina hiljada evra kako bi jedno drugom nadoknadili za sve izgovorene laži, jer to jedno drugom čine.
Da zaključim, krajnje bi kulturno bilo da priznaju svoja nedela, obzirom da će svakako biti razotkrivena, ali posle neće moći da bude – nismo znali, nismo mi, slučajno se desilo, jer će to zasigurno biti krivično delo i ona nema kraja. Hvala.
Hvala predsedniče na prilici da se obratim.
Javljam se po osnovu prethodno iznetog amandmana, sa kojim se ne slažem, ne zato što nisam razumela šta je predlagač amandmana u jednom delu pokušao da pročita ili zato što sam pročitala mišljenje Vlade o tom amandmanu, već isključivo zbog subjektivnog stava koji se odnosi i pokušava na neki način da zameni teze. O čemu se radi?
Mi danas imamo mogućnost da pratimo da pratimo više od stotinu kanala i možete posvetiti nekoj emisiji, programu minut, pet, 24 minuta, sat vremena. Zašto baš 24 minuta svog vremena ćete posvetiti nekoj emisiji? Zato što postoje danas izvesni komičari, voditelji koji vode emisiju i daju sebi za pravo da komentarišu narodne poslanike, pa tako i našeg kolegu Jovanovića iz PUPS-a za kog kaže da je on jedan od sedih deda na Kališu koji igraju šah, pa jednako tako kaže da je pripadnik onih koji su pipači hleba, pa zatim za kolegu kaže da je on jedan od onih koji zatvaraju prozor u autobusu. Da li je to objektivnost i demokratičnost izveštavanja za koje se vi zalažete? Da li je moguće da taj komičar, njegov nalogodavac ili televizija zastupa stav da su danas penzioneri pipači hlebova? I šta to uopšte znači? Da li može neko da mi objasni šta to uopšte znači i kakva je to objektivnost? Mi se za to ne zalažemo.
Mi smo ponosni na građane Srbije koji su omogućili reformu, finansijsku reformu Srbije. Taj gospodin komičar je tim potezom uvredio milion i 717 hiljada građana Republike Srbije, među kojima su, naravno, i Albanci, i Mađari, i Srbi, i Romi, svi penzioneri. To nije jedina stvar koju u svoja „24 minuta“ skromna je u stanju da uradi.
Našeg kolegu Tasovca nazvao je rakunom odžačarem, a potom i pokislim mišem. Da li slušate te sintakse i te epitete koji su upućeni narodnim poslanicima? Zašto? Samo zato što je u jutarnjem programu govorio o dehumanizaciji predsednika Republike, a nakon toga se obratio i premijerki sa pitanjem koja, naravno, nije bila u njegovom studiju i rekao ovako – da li premijerka želite da vam naseckamo još malo dehumanizacije i da li volite krvavo? Dok to pitanje postavlja u pozadini ide tekst sa naslovnim stranama, isečcima iz novina koji su instruisani od strane njihovog Dragana, a gde je na najgori mogući način satanizovan, dehumanizovan predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Da li je to objektivnost za koju se vi zalažete? Pa, mi apsolutno ne. I žao mi je što neki na taj način misle da dobro rade svoj posao. Možda se samo nadaju da će od svog Dragana dobiti stan, jer im je parola za koju se zalažu – što više nekretnina, to bolje, jer ni jedna nije na odmet. Hvala vam.
Hvala predsedniče Skupštine.
Obzirom da na dnevnom redu imamo izveštaje o radu Agencije, kao i Fiskalnog saveta, ali i komisija. Čeka nas puno rade. Ne samo zato što treba pročitati te izveštaje već odnosi se na analizu rada na period od godinu dana. Pažnja javnosti uglavnom je usmerena ka Agenciji za borbu protiv korupcije ili Fiskalnog saveta, ali ništa manje ni na Komisiju za hartije od vrednosti i druga radna tela koja su prisutna.
Uvek su nam potrebni bolji rezultati, uvek tražimo više i stoga konstantno apelujem na nultu toleranciju prema korupciji. Međutim, nije prethodni period obeležio samo rad Agencije, već odnos svakog pojedinca da ne pribegne ili da ne podlegne korupciji, zloupotrebi službenog položaja ili kriminala.
Ne mogu da se ne osvrnem na 2012. godinu, ne zato što volim da se vraćam unazad, već to je ključni momenat kada se hvatamo u koštac sa pošasti savremenog doba. I godina nakon toga obeležili su slogani „pokrenimo Srbiju“, „budućnost u koju verujemo“, „Srbija pobeđuje-Aleksandar Vuči za našu decu“ i to upravo govori o politici SNS, doslednosti i pravcu kojim idemo i ostvarivanju naših ciljeva. I uvek kada vam ide dobra, bez obzira što smo mi sada u krizi izazvanom korona virusom, kao što je i ceo svet, imamo situaciju da predsednik Republike, kao i te 2012. godine ponovo otpočinje borbu i rat protiv kriminalnih grupa.
Baš u tom periodu imamo pojedince koji istupaju u medijima, koji ne shvataju da ih je vreme pregazilo i koji ne shvataju da nema mesta pretnjama i ucenama i koji upravo prete predsedniku Republike i njegovoj porodici. To zaista smatram nenormalnim. Predsednik Republike je institucija, ali i svaki čovek u ovoj državi kom ne može da se preti. Prosto, ne mogu da verujem da u istom tom periodu kada jedan strani državljanin prizna da mu je nuđen novac kako bi izvršio atentat na predsednika Srbije, niko ne kaže ništa na to. Da li je povezan sa prethodna dva mračna lika, a odnosi se na Dragana Đilasa i njegovog sledbenika Srđana Noga, da li su oni vertikalno povezani pa brane jedni druge zato što je upravo objavljen rat koruptivnim i kriminalnim grupama, ostaje da se istražuje.
Za trenutak ću ostaviti tu temu po strani jer moram primetiti još jednu činjenicu, obzirom da smo prošle nedelje imali sporazume na dnevnom redu, koji su bitni jer se odnose na finansijsku pomoć za suzbijanje posledica korona virusa. Umesto da konstruktivno pričamo na tim sednicama, da što pre usvojimo te sporazume kako bi se implementirali, jedan od naših kolega izneo je zastavu druge strane države na poslaničku klupu. Ne želim ovim da mu dajem na značaju niti da se previše priča o tome, već mi postupak nije jasan.
Ukoliko na severu naše države živimo apsolutno normalno sa 15 i više nacionalnih manjina, kao komšije, prijatelji, kumovi, rođaci, onda ne vidim ni jedan razlog zašto ne bi bilo tako i na jugu države. Da li je motiv samo vratiti se u svoju sredinu i neko da vas potapše po ramenu i kaže – bravo majstore, baš si im pokazao. E, pa nije nam pokazao ništa kolege, osim bezobrazluka. Postoji jedna stara izreka koja kaže – da smo mi ljudi, ali da je malo ko čovek. I zaista je istinita. Nije realno da ja sada iz svoje torbe izvučem bilo koju zastavicu neke strane zemlje osim bedž Republike Srbije sa grbom i nije realno da imamo odštampan ni jedan član zakona, osim onog koji je na dnevnom redu, jer su ga dostavile skupštinske službe.
Da li postoji mogućnost da je postupak instruisan od strane Dragana Đilasa i njegovih sledbenika ili je prosto dobro plaćen od istih? Opet ostavljam nadležnim organima da istraže jer ja nikoga ne osuđujem, nego samo se pitam, ovako glasno razmišljam. Postavljam pitanje, ko je od nas siguran? Još jedno pitanje. Da li će u parlamentu Srbije biti normalne opozicije? Mogu da približim taj pojam, ne tako normalne, nego opozicije sa apsolutno suprotnim stavovima koji demantuju i oponiraju našima. Međutim, to toliko ne govori o nama, nego o njima gospodo, koji tako postupaju.
O čemu se ovde radi, o nama isključivo kao SNS, govore naši potezi, koraci i rezultati, doslednost i odgovornost. Odgovornost kada vodimo finansije, jer očigledno pre nas to niko nije radio bolje, doslednost i odgovornost kada radimo o zdravstvu. Ova dva sektora navodim zato što govore o kvalitetu i načinu življenja, ali takođe i briga o starijim i mlađim naraštajima.
Kada deo mojih kolega priča u Skupštini, često nakon toga plaćeni i instruisani mediji od strane Dragana Đilasa znaju za nas ili neke od nas da kažu da smo botovi ili sendvičari. Apsolutno mi nije bitno kako govore za naše kolege i koje im epitete daju. Ono što ja vidim je lavovska borba. Lavovska borba za svoje stavove, za svoje građane, predsednika i za Srbiju. Modernu i pravednu Srbiju, jer je dosta decenija tlačena i devastirana. To više ne može.
Za sam kraj bih samo htela da poručim Agenciji da i dalje dosledno radi svoj posao i da pozovem policiju i tužilaštvo da budu još rigorozniji, jer u danima kada lekari bez obzira na Hipokratovu zakletvu ulažu nadljudske napore da pomognu građanima Srbije, ono što zahtevamo od svih jeste najmanje što mogu, da vrše svoju dužnost, jer to građani Srbije očekuju i zaslužuju. Hvala vam.
(Zrenjanin, 07.09.2020.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Reizbor na funkciju) | Republika | Mesečno | 36000.00 | RSD | 01.08.2022 - |