Vidite, mi smo sada slušali jednu tiradu u kojoj je svašta rečeno, pa se onda onako ogradilo od onih koji prozivaju decu, od onih koji optužuju nekoga da je kriv za nečije ubistvo, smrt, itd.

I sve to ne bi bilo sporno da svega 15, 20 minuta pre od predsednice njegove poslaničke grupe nismo dobili optužbu da smo krivi i za to što su se juče dva dečaka udavila na Adi Ciganliji. Pre 20 minuta. Pre 20 minuta ste nas i za to optužili, sram vas bilo. Dokle? Dokle ćete smrt koristiti kao platformu za politiku? Dokle?

I drugo pitanje je – šta branimo? Pa branimo Srbiju u kojoj neće smrt da se zloupotrebljava za političke svrhe. Branimo Srbiju u kojoj će narod, a ne ambasade da odlučuju ko će da bude na vlasti, a ko u opoziciji. Branimo pravo i onog naroda koji neće na ulicu da kaže šta misli na izborima, a ne da se ulicom dolazi na vlast i da kaže – ju, vidi koliko nas se skupilo. Pa da, i to je manji deo od onoga koliko vas je bilo na prošlim izborima kada se sve prebrojalo i glasali ste za Ponoša ili Biljanu Stojković ili ne znam koga već. Manji broj. Ali, imate pravo da protestujete, imate pravo da iskažete svoj stav, to vam niko ne osporava. Niko nema, huk ne čujemo. Čujemo, i? Treba mi sada da organizujemo drugi huk, pa da vi onda kažete – evo i drugi huk. I šta s tim?

Znači, pravo da narod Srbije bude slobodan i da odlučuje kako će ova zemlja da se vodi i ko će da je vodi, e to branimo, i za to ćemo se boriti kako god znamo i umemo, jer je to najveća vrednost vlasti Aleksandra Vučića, to što se više dnevni red sednica Vlade ne nosi u ambasade na odobravanje, kao što je bilo u vreme kada ste vi bili na vlasti. Znači, to je najveća vrednost. I da nam ambasadori ne sastavljaju vlade zajedno sa tajkunima. Tajkuni neka rade svoj tajkunski posao, ambasadori svoj ambasadorski, a narod Srbije je suveren da odluči kako će Srbija da se vodi i ko će da je vodi. Hvala vam.

Naravno, simbol tog nenasilja je lutka obešenog predsednika Vučića na vašem protestu, to je simbol. To je najbolji pokazatelj kako vi zamišljate tu slobodu i tu demokratiju, koju, kad vas slušam, ja ne znam ko će tu vašu slobodu i demokratiju kad dođe da preživi. Veoma mali broj ljudi će dočekati možda nekakvu promenu novu sistema.

Kažete, napuštali govor, odlazili sa govora. Pre toga ste nam pričali kako ljude držimo u torovima i kako ljudi ne mogu da odu sa našeg skupa u Pančevu i da je to sve tako organizovano da niko ne može da ode. E, sada tako jedna organizovana stranka neće organizovano da pusti ljude ili ne znam ni ja šta, nego su oni napuštali govor.

Dogovorite se, da li zadržavamo, imamo redare koji ne daju ljudima da odu, ili tu svako može da dolazi i odlazi kako hoće? Hajde, da utvrdimo to samo kako je bilo, kako vi to vidite, pa ću vam ja reći kako je bilo stvarno.

Najzad, pričate dalje o nasilju i o tome kako vi nećete prihvatiti nasilje. Opet se desila jedna stvar. Morate biti češće u sali. Tu ispred vas sedi jedan čovek koji je ponovo zakazao šamaranje, samo ne u ovoj sali zato što voli dostojanstvo i poštuje dostojanstvo ovog doma, nego negde. Nije mi rekao gde. Ekselencija njegova koja će da me šamara. Pozabavite se time u vašim redovima. Previše je nasilja kod vas, previše je mržnje i gneva kod vas.

Mislim da su to posledice političkih izjava koje daju vaši lideri i Tvitera i medija koji vas prate, jer oni podižu tu temperaturu do pucanja i otuda sve to tako. To je vama postalo normalno, to nema nikakve veze.

Najzad, to da vi nama kažete da mi ne razumemo šta je dostojanstvo. To je uvreda. Vi razumete šta je dostojanstvena Srbija, mi ne razumemo. Šta smo mi, nedostojanstveni. Mi nemamo dostojanstvo. Ljudi koji nas podržavaju nemaju dostojanstvo. Evo, koleginica dobacuje, nemate i potvrđuje. Hvala vam što tako mislite o nama. Hvala što tako mislite o skoro dva i po miliona građana Srbije koji su glasali za predsednika Vučića. Hvala vam na tome.

Vi mrzite i prezirete sopstveni narod zato što vas ne podržava. Vi prezirete i te ljude koji vam dolaze iz Kikinde, Sombora, Subotice, Vranja, koji vam dolaze na te vaše proteste i šetnje, jer i oni nisu dovoljno fensi, in i iz kruga dvojke. Vi ste se zatvorili u jedan uski krug lažne elite. Sami ste sebe tom elitom proglasili, sami sebe zaplićete, sami sebe rasplićete, uživate u tome. Neka vam je alal.

Nećete vi bez izbora diktirati kako će izgledati Srbija. Taj uski krug dvojke i umišljena elita neće odlučivati bez izbora. Kada narod, taj prosti narod, kako ga doživljavate i mrzite, bude vama dao pravo da upravljate ovom zemlju, onda ćete odlučivati. Do tada možete samo da mrzite. Hvala.

Nekoliko stvari samo. Prvo, apsolutno sam saglasan da se anketni odbor bavi temom Savskog nasipa, jer mi je jako stalo do toga da vidimo ko je na Savskom nasipu sprovodio nasilje, ko je napadao policiju, a ja vas molim, gospodine Lazoviću, da citirate ovde da svi čuju šta je ono što ste rekli policajcu.

Dakle, citirajte. Verujem, kada ste to rekli, da se ne stidite toga.

Sve to što ste rekli…

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Predsedniče Ćuto, izvolite?

A zanemario sam uticaj Ćute Jovanovića? I Ćuta Jovanović je bio prisutan.

Interesuje me šta je Lazović rekao policajcu.

(Aleksandar Jovanović: Ja kad budem predsednik, ti ćeš biti kafe kuvarica.)

U varijanti u kojoj si ti predsednik, ja ću da budem bilo šta. Kakva kafa kuvarica?

(Aleksandar Jovanović: Ti i jesi bilo šta.)

Tako je.

Predsedniče, dali ste mi reč, nemoj da me prekidate.

(Aleksandar Jovanović: Šta god treba, to si.)

Tako je.

(Aleksandar Jovnović: Ti si sve što treba da budeš.)

Predsedniče, nemoj da me prekidate.

A danas niste više predsednik? Šta ste danas?

Da li ste neku drugu ulogu za danas odlučili?

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Dobro je. I, šta ćemo sad sa tim?

Da li ste završili?

Hajde sada lepo se smirite, dišite duboko… Nemojte disati duboko, jer morate da izdišete onda, a posle će pola poslanika oko vas da se napije. Dakle, polako. Smirite se. Nemojte dobacivati. U sali ste.

Promenili ste majicu. Čestitam. To me raduje.

Pustite me sada da govorim. Da li je to u redu?

Hvala.

Dakle, gospodine Lazoviću, što se Savskog nasipa tiče, citirajte sami sebe, molim vas, da čuju ljudi šta ste rekli policajcu.

Recite nam kakve veze sa nasiljem ima… Evo, ovome smo se smejali. Videli smo vas u ovim kariranim pantalonicama na jednom protestu ispred Skupštine grada Beograda. Evo zastave „Ne davimo Beograd“, zastave razne. Tada ste flašom vode ili čega već gađali policajca. Kakve to veze ima?

I to treba da istraži anketni odbor u kontekstu onoga što ste pohvalili kolegu Aleksića koji je napravio jedan širi apsekt cele priče i rekao da treba da se sve živo tumači kakvog uticaja ima na društvo od ne znam ni ja kada. Dakle, u tom kontekstu da procenimo i ovo kako ste flašom vode, evo, baš ovakvom kakvu sada koriste, gađali policiju ispred Skupštine grada Beograda. Ima snimak. Dakle, mogu da vam pošaljem, ako želite, i da to vidimo.

Dakle, sve to da se istraži nemam nikakvih problema. Saglasni smo i glasaćemo za anketni odbor, a drago mi je što dajete novi materijal u kome ćete i vi biti tema obrade.

Hvala.

(Miodrag Gavrilović: Poslovnik!)

Dakle, ja sam najzad shvatio kako funkcioniše lanac nasilja o kome je govorio Radomir Lazović. Dakle, nešto se objavi na Tviteru, onda to neko objavi u medijima, onda to neko pročita i onda Radomir Lazović, pošto čita tvitove, pročita šta piše u novinama, gađa policajca sa flašom. To tako funkcioniše. Dakle, pročita tvit Nevene Đurić, ode na Savski nasip i psuje policajca. To tako?

Nemojte čitati tvitove Nevene Đurić. Nemojte, loše utiče na vas.

Znači, nemojte…

(Srđan Milivojević, dobacuje.)

Gospodine Orliću, ja ponovo čujem glas onog sa Gazele. Gazela mi se ponovo javlja, ja ne znam šta je.

Taj glas, da.

Dakle, ja ne verujem da je neko tolika moralna mizerija da pozove ljude da ostanu na Gazeli, da skokne do toaleta i da ih tamo ostavi. Tako da, ja verujem da je on i dalje na Gazeli, da tamo čeka ispunjenje zahteva. Ako to nije tačno, ja se izvinjavam tim građanima koji su bili obmanuti od te kreature, jer ja ne znam kako drugačije da se nazove čovek koji tako nešto uradi.

U svakom slučaju, znate šta tu nema, u tim tvitovima koje ste čitali? Nema da će bilo čiji sin i brat da završe u šahti kao Gadafi, toga nema. Nema pretnji smrću. Nema da će neko da bude obešen, tučen, prebijan, juren na ulicama, itd. Nema slike Čaušeskua, nema ničega sličnog. E, toga nema.

(Svetozar Vujačić: Nema Kesića, Ivanovića.)

Ali, vama to ne smeta, nego ćete vi sve da relativizujete. Hajde, uradite taj jedan korak, ako već govorite o tome da vam je stalo da se drugačije postavite. Hajde, osudite onda te koji u vaše ime to rade. Osudite onoga ko bi da šamara, ko mi zakazuje danas šamaranje, evo, ovde na vaše oči. Šta ste rekli? Ništa. Šta vas briga.

Osudite ono zlo koje preti da će ljudi završavati u šahtu kao Gadafi. To samo zlo može da uradi. To niko normalan ne može da uradi. To samo potpuno poremećen um od mržnje i besa, gneva može da uradi. To čovek promašenog života samo može da radi.

Najzad, što se tiče ljudi kojima se obraćate, vi te ljude ne podnosite. Te ljude kojima se obraćate, vi te ljude mrzite. Vi te ljude predstavljate na istom tom Tviteru kao ovce koje se voze torom. Vi te ljude predstavljate kao goveda. Vi te ljude zovete krezubim sendvičarima i nemojte pokazivati više tu mržnju.

To što ste sada smislili, da se vi i njima obratite, nemojte. Nemojte, dovoljno dobro vas znaju. Dovoljno vas dobro poznaju, dovoljno dobro znaju šta o njima mislite. Nema potrebe da im se na ovaj način umiljavate. Vrlo dobro ste poznati.

Zahvaljujem na aplauzima, a molim vas da počnete da, ako vam je stvarno do rešavanja tih problema, okrenite se oko sebe, pa rešite ovoga koji bi brata i sina predsednika Republike u šaht kao Gadafija. Prvo sa njim, pa onda sve ostalo.

Hvala.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Dakle, ovo je već ne znam koji put, imamo situaciju u kojoj se jedan poslanik javlja da valjda bude neki medijator ovde, da objasni kako obe strane treba da spuste loptu itd.

Mi smo imali situaciju gde je predsednik Skupštine prozvao po redosledu govornika prijavljenih za repliku, koju je izazvao Radomir Lazović, ničim izazvan, Nevenu Đurić. Na to ste dobili groktanje Srđana Milivojevića, groktanje i dahtanje.

Evo sada kažu – to se nije desilo. A, šta se desilo? Evo, recite mi. Ajde, šta se desilo? Obradovao se?

E, ja sada vas pitam da li prihvatate da se odavde neko obraduje kada neka od vas dobije reč?

Zašto ćutite sada? Znate šta je razlog da se to ne desi? Zato što nikom ne pada na pamet da se ponaša na način na koji se ponaša ova kreatura. Nikome ne pada na pamet.

Pogledajte, zacenio se od smeha, njemu je sve ovo smešno.

Šta si rekao?

(Srđan Milivojević: Nemaš ti pameti.)

Ja nemam pameti?

Moguće je da ja nemam pameti.

Moguće je da ja nemam pameti i da sam budala, ali nikada neću uraditi ono što ti radiš. Nikada mi ne pada na pamet da grokćem i uzdišem kad neka žena dobije reč.

(Narodni poslanici dobacuju iz klupa.)

Pogledajte ovo. Molim vas, pogledajte ovo.

Ovo je čovek koji je pre nekoliko trenutaka groktao i uzdisao kad je Nevena Đurić dobila reč. Pogledajte sad ovo. Jeste se vi zbog ovoga izvinjavali? Je li, gospodine Stefanoviću, jeste se zbog ovoga izvinjavali? Vidim, razumela je vaše izvinjenje. Okrenite se, pa pogledajte. Pogledajte nastavak ponašanja. Jel se zbog toga izvinjavate? Pa, on ne prihvata da se vi izvinite. On apsolutno ne prihvata ničije izvinjenje. On nastavlja. I mislite da ćemo da ćutimo na to. Na pamet nam ne pada.

Vi, gospodine ovlašćeni Lazoviću, tražite, jer to, to ste izazvali. Evo vam ga taj vaš govor koji je izazvao ovo.

Pogledajte, evo, ponovo se cereka, pogledajte, molim vas, pogledajte samo to. Pogledajte tu facu čoveka koji je malopre groktao i dahtao kada je devojka dobila reč, a koju je prethodno nazivao Ćićolinom, jer je valjda to ono što gleda on, njega ne interesuju ni „Zadruge“, ni „Farme“, on to gleda čovek. To su filmovi iz kojih on zna glumce i sada, naravno, niko neće ništa da kaže, nijedna žena neće da ustane da kaže.

(Aleksandar Jovanović: Lažeš!)

Sramota, sramota, sramota.

Ja se izvinjavam, nisam video, danas je u ulozi žene, juče je bio predsednik Skupštine, javila se žena, ja se izvinjavam.

(Aleksandar Jovanović: Lažeš! Lažeš!)

Radomir Lazović je najgori, najodvratniji licemer koga sam video u životu. Ovakvog licemera, to majka ne rađa. Dakle, čovek je započeo današnji popodnevni rad tako što je slikao pred početak govora Ace Markovića slikao prazne klupe, kaže prazne klupe SNS. Pa da nije poslanika SNS ne bi počeo današnje izlaganje. Jel te nije sramota. Licemeru jedan licemerni.

Priča o miru, pričao o tome kako bi divno bilo da eto on pruža ruku, on želi da se razgovara. On osuđuje. Što nisi osudio onog što ti dodaje te tvitove? Ovog što je groktao kada je Nevena Đurić dobila reč? Što to nisi osudio? Nisi čuo. Samo iza tebe sede. Nisi čuo. To nisi čuo. To pokazuje koliki si licemer. Bedni licemer koji se drži svoje agende i svog mesidž boksa i hiljadu puta ćeš da ga ponoviš, a mi kao ne znamo, nismo prošli NG školice. Pa ima nas koji smo tamo bili kada ti nisi znao šta je to.

Obraća se ponovo ljudima koje je do juče zvao stokom, šljamom, ovcama, smradovima, ostavili su smrad u Beogradu, krezubom stokom itd. i sada kažete – ljudi, ja se vama obraćam. Ne, ne, ne obraćaš se ti njima, ali se zato mi obraćamo svim onim vašima koji sa vama šetaju i koji vas se gade, koji vam ne dozvoljavaju da se približite bini iako se vi trudite danas da se nametnete kao novi lider protesta i novi lider kolone. Teško vam polazi za rukom svima. Jedan po jedan ustajete i govorite u ime tih protestanata, a svi kada se jave kažu da traže vaše ostavke i traže i vaše povlačenje, jer ne mogu više da vas gledaju tako nesposobne, licemerne i tako politički potpuno kratkovide.

Najzad, vi da pričate šta je bruka i sramota. Bruka i sramota je ovo što radite svaki dan. A sad je polako, pa urlao si prijatelju 20 minuta. Žalite se, kaže – Milenko Jovanov govori glasno, spržio mikrofon. Urlao si 20 minuta istim tonom, bez bilo kakve intonacije, bez bilo kakve interpunkcije kroz govor, ničega. Pa šta je bilo? Što si nervozan, što vičeš? Šta je bilo?

Pogledajte ovo gospodine predsedniče Skupštine, molim vas. Znači, krene da dobacuje, a onda ga kamera snimi, pa napravi tupavu facu i okreće se oko sebe, kao šta, ja. Ej bre, pa to što 20 godina studiraš to ne znači da smo u amfiteatru. To ne znači da si profesor. To ne znači da smo mi profesori, a ti đak koga je profesor pogledao. Hajde ponašaj se kao narodni poslanik, bar se trudi da tako izgledaš. Glumi ako ne znaš kako. Osudi Srđana Milivojevića za ono što je rekao. Osudi ga, ako želiš da pokažeš tu pruženu ruku. Osudi ga. Nemoj mi pokazivati na sat, znam da nije na desnoj ruci, ali ga osudi ako stvarno misliš ono što govoriš, a pokazaće se da ne misliš ono što govoriš, jer ga nikad nećeš osuditi, jer ste mu svi aplaudirali za ono što je uradio i zato što svi mislite ono što je on samo dovoljno pokvaren da uradi. Hvala.

Pa, vi izgleda previše verujete ovim medijima koje pratite, jer da verujete svojim ušima ili bar da ste bili u sali ili da ste u stenograme ušli, čuli bi, znali biste da ja to nisam rekao.

U replici jednom od vas sam rekao – vas vaši već jure po ulicama, zato što se vi predstavljate kao lideri protesta, a ti koje ste pročitali da na te proteste dolaze to neće, pa se onda jave na „Utisak nedelje“ i traže vaše smene, vaših lidera. Kaže – vlasti smo ispostavili fakturu, e sad i opoziciji, da se sklone ovaj, ovaj, ovaj i ovaj. I šta ćemo sad?

Onda ste tu laž ponavljali u utorak. To je rečeno u ponedeljak, pa ste ponavljali u utorak, pa ste ponavljali u sredu, pa ste ponavljali u četvrtak, pa ste ponavljali u petak. I šta se desilo? Jel vas ko jurio? Pa, kako, jesam ja organizovao ili nisam organizovao? Što izmišljate takve stvari?

Pet dana ste se samo time bavili. Onda se desilo tu ispred ove zgrade da su napali onog Amerikanca koji je bio pijan i koji je vređao učesnike tamo, provocirao ih. I to nisam rekao ja, to je rekao vaš redar sa tog skupa direktno u kameru „N1“. To posle potvrdi policija kroz istragu. Ali, to nije smetalo licemeru, najgorem licemeru i najodvratnijem licemeru Radomiru Lazoviću da kaže – to je uradio Milenko Jovanov i to je posledica onoga što je uradio Milenko Jovanov, on je to najavio. I šta ćemo sad? Pa, sad će lepo da dobije prijavu za to, pa će lepo da odgovara za to, mora, da nauči da se takve stvari ne rade.

Šta je tu poenta? Niko od vas u sali nije reagovao, koji ste eventualno bili u sali, nije reagovao kad sam ja to rekao. Zašto? Pa, zato što ste čuli šta sam rekao i da tu nije bilo ničega za reakcije.

Dva sata kasnije dolazi novinarka „N1“ da vam kaže šta sam ja rekao i vi onda tu priču preuzimate i ponavljate do današnjeg dana, i to je bila mantra. Ja sam organizovao nasilje na vašem protestu. Kakvo se nasilje desilo na vašem protestu? Jeste ili nije? Ako jeste, evo, ja prihvatam da sam ga organizovao. Nije se desilo ništa. Jedino nasilje, rušenje ustavnog poretka ove zemlje, ste organizovali vi sami. i to je danas priznao ovaj vaš aktivista koji je unosio obešenu lutku Aleksandra Vučića. To ste radili i za to je osuđen, i to je priznao, i kada pričate o nasilju stanete pred ogledalo i pričate o tome, a ne nama.

Drugo, nemojte vi uređivati kako ćemo mi da govorimo i to šta vi mislite, ko se vama sviđa i ko vam se ne sviđa. Lično, uživam u tome što vas se ne sviđam, zabrinuo bih se da je obrnuto. Hvala.

Zanimljivo je to kada od jednog celog razgovora i dijaloga koji se vodio izvučete na kraju zaključak, pa da. Šta se desilo…

(Narodni poslanik Đorđo Đorđić dobacuje iz klupe.)

Molim, kaži, kaži. Ne, ne, u redu je, u redu je, u redu je, da se razumemo, prosto polemišemo, nije ništa sporno.

Znači, ako je razgovor bio na tu temu da se neko predstavio kao lider opozicije i govori u ime ljudi koji protestuju, a ja kažem – vas već jure po ulicama i onda pričamo dalje, jer se to desilo na jednom od protesta, pretposlednjem, gde su prilazili jednom od tih lidera koji ih je slagao i rekao kako će ih čekati na Gazeli, samo tetki da odnese lek, pa se nikad nije vratio, pa mu rekli - čiji je ovo protest, jel ovo vaš protest, jel naš protest, a on onako junački pobegao, kao što je pobegao od Bulatovića malopre. I u kontekstu toga kažem – vas već vaši jure i juriće vas po ulicama u kontekstu ako se budete nastavili nametati kao lideri protesta. To je poenta, a vi onda kažete – ne, ne, ne, ja vama pretim. Ja vas pitam opet, okej, nema nikakvih problema, onda ste to širili dalje da ja najavljujem nasilje. Koje nasilje se desilo na vašem protestu, osim ukoliko ja to nasilje sam organizovao za petak, pa nisam javio nasilnicama da je pomeren protest na subotu, pa su ljudi došli u petak da vrše nasilje, a u subotu je prošlo bez nasilja?

Dakle, pet dana ste to ponavljali, konstantno – nasilje na protestu će se desiti, organizovao ga Milenko Jovanov. Konstantno. Šta se desilo? Ništa.

Radomir Lazović, mrtav hladan, kada se desio taj incident, optužio mene, kao da je to tako, eto, i Pavle Grbović, da ne zaboravim. To je posledica onoga što je najavljivao Milenko Jovanov. Šta ćemo sada sa tim?

Najzad, ako stvarno mislite to što govorite, osudite ovoga koji se malopre, kako kaže šefica vaše poslaničke grupe, obradovao kada je dobila reč Nevena Đurić. Saginjete glavu. Hvala. To mi je dovoljno. Ne treba ništa više da kažete. Poštujem taj čin.

Meni je apsolutno jasno da smo prisustvovali performansu koji je naručen. Dakle, u svakih sat vremena 20 minuta ponavljati jedno te isto. Ovaj govor slušamo četvrti, peti put danas, već ne znam kako to ide, ali na svakih sat vremena, obratite pažnju, između tri i tri i 20 kreće, pa onda između četiri i četiri i 20 kreće, pa između pet i pet i 20 kreće isti govor, iste poruke i to je Okej. Obraća se svom biračkom telu.

Prisustvovali smo tuči ko će da bude lider opozicije. E, sada se tuku međusobno koja stranka će da se isprofiliše od svega ovoga i imamo reklamu Zeleno-Levog kluba da oni nama objasne kako oni imaju super predloge, kako ovo, kako ono i njihove anketne odbore itd.

Samo se jedno pitanje postavlja – a šta sa tačkom dnevnog reda? To nije tema danas. Danas je slobodna tema i promovisanje pojedinaca i ekipe u opoziciji ko će da se nametne, ko neće da se nametne.

Mi tome prisustvujemo, beskrajno nam je zabavno, uživo pratimo taj rijaliti. Videćemo ko će biti pobednik rijalitija. Problem je samo što jedna čovek o tome odlučuje, zove se Dragan Šolak. Meni se čini da je on već ovoga sa dugmetarom odredio za lidera opozicije. Tako da uzalud vam trud svirači, džaba 20 minuta.

Mučeni je Radomir Lazović danas radio više nego u celom životu i ja ti čestitam od srca. Stvarno prijatno si me iznenadio. Da si ovoliko radio na fakultetu ne bi studirao 20 godina.

U svakom slučaju, ja se samo nadam da ćemo sutra ipak čuti nešto i što je vezano za dnevni red, da ćemo čuti kako će taj anketni odbor da radi, da ćete nam objasniti da anketni odbor nije sud, da neće nikome da sudi, a vi ovde sudite i presuđujete.

Nadam se da će građani imati prilike da čuju šta je, pošto kažete da je to vaša ideja, koju smo mi eto samo usput podržali, da konačno saznamo šta je to vaša ideja, osim da se međusobno nadgovarate ko će da bude lider opozicije, a ko neće, ko će uspeti da dođe do govornice, a ko neće, kome će na kraju udeliti mikrofon da nešto kaže, a kome neće. Odgovor ću vam dati odmah ja, pošto sam ja organizator vaših protesta, tako ste rekli, neće govoriti niko od vas. Nedostojni ste da govorite pred narodom koji vas neće. Hvala.

Ovo je nastavak kampanje koja se danima već vodi. Videli ste i čuli otprilike da ne može razgovor o tački dnevnog reda od tri minuta o izveštaju REM-a da prođe, a da se ne pomenu deca predsednika Vučića. Ovo govori čovek čiji je lider tražio da ta deca završe u šahtu. I nije vam dosta.

Zašto spominjete i Vukana Vučića? Šta vam je to dete skrivilo? Dokle mislite? Kada je kraj?

Pravite umobolne konstrukcije danima, kako Aleksandar Vučić priča o tome da ima dinastiju, itd. Ne priča o tome, nego priča o tome da ste rekli da ćete da mu ubijete i sina Danila, koji ovih dana pišete kako treba da završi pod lipom, i Vukana, koga ste i sada spominjali, koga je vaš ideolog Milovan Brkić rekao da ga treba zaustaviti na aerodromu kao tada dvogodišnje dete ili nekoliko meseci je imao, ne znam ni koliko je dete imalo starosti tada, da mu se sudi, jer i ono je krivo.

Šta ste izgovarali za Milicu Vučić, neću ni da izgovorim ovde, jer je sramota. I nastavljate, vi tako fini, vi tako obrazovani, vi tako kulturni, vi tako nenasilni, nastavljate da se bavite decom predsednika Republike. Sram vas bilo! Ima li kraja tome? Kada ćete da osudite vašeg lidera koji je tražio da Danilo završi u šahtu? Imate li pravo, imate li hrabrosti da ga osudite ili ćete na to da ćutite? I vi ste se našli da pričate o deci predsednika. To vam je duhovito, jer vi ste jako duhoviti, samo se to ne primeti. To su te vaše pametne dosetke, pa sad kao nisam ja o tome ni govorio, nego ste se vi sami učitali. Ma nemoj. Treba da vas je sramota. Stidite se ovoga što radite. Ostavite više decu na miru.

Kao što sam i rekao, samo sam čekao da vidim da li će biti duhovitost ili će biti da mi nismo dobro razumeli. To je uvek tako.

Da ne bude ni jedno ni drugo, kad će da dođe do osude vašeg lidera koji je pozivao da Danilo Vučić završi u šahtu kao Gadafi? Hajde dokažite da stvarno decu ne treba spominjati, i to dokažite tako što ćete da osudite vašeg lidera koji je tako nešto napisao. Nikada se toga nije odrekao, nego je nastavio da laže kako je rekao ovo, nije hteo ono, mislio je ovako, ispalo onako itd, ali nikada nije odustao od tih reči. Pokažite.

Drugo, dokaz da se samo vi time bavite, evo, ja sada pitam javno – kako se zove bilo koje od vaše dece? Kako se zovu deca Borisa Tadića? Jel zna neko u Srbiji? Evo, građani koji gledaju, kako se zovu ta deca? Nemaju pojma i ne treba da znaju i u tome i jeste suština i ne treba da se zna kako se zovu ta deca. Time se niko nikada nije bavio, osim vas, jer vi ste se bavili i Danilom Vučiće, i Milicom Vučić, i Vukanom Vučićem, i Angelinom Vučić, i Andrejem Vučićem, i Anđelkom Vučićem, celom porodicom Vučić.

Dokle mislite sa time? Svaki dan to radite? Gde mislite da je tu kraj? Jel mislite da prestanete? Očigledno ne, nego ćete svaki put kad vam se to kaže i kad vam se na to ukaže vi da kažete – ne, ne, ne, nismo mi to rekli, vi to sami učitavate. Ne učitavamo. Da je nama do toga, pa valjda bismo spomenuli nekada nekoga sa druge strane u tom kontekstu a, Bogu hvala, nismo i niti ćemo, jer mi nismo i nećemo nikad pasti tako nisko i valjati se u tom blatu u kome se vi valjate. Hvala.