Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane će glasati za predložene izmene i dopune Zakona, ne zato što smatramo da su one dobre, ne zato što smatramo da su one neophodne. Naprotiv, naše mišljenje je da je ovo jedan neodgovoran predlog.

U razgovorima koje smo imali u prethodnim danima videli smo da se vrlo često predlozi temelje ne na bilo kakvim dokazima, ne na bilo kakvim činjenicama, nego na strahovima i sličnim vrlo neuhvatljivim pojmovima. Što reče Dejan Đurđević na sastanku, jedino nam je falio neko da saljeva strah i olovo ne bi li se taj strah nekako odagnao.

Međutim, postoji nešto što nas ipak opredeljuje da glasamo za ovo. To je viši cilj koji imamo pred sobom, a to je stabilnost u državi. Ja bih voleo da mogu neodgovorno da kažem – neću glasati za ovo zato što mi to zabranjuje moja pravnička, ova ili ona struka itd. voleo bih da sam u takvoj poziciji. Na moju veliku žalost nisam. To je otprilike i razlika među nama. Lako je raditi za državu ono što voliš i ono što ti prija. Na ovakvim stvarima se pokazuje kome i kako je stalo do države, kada mora da proguta ne žabu, nego žabetinu zarad nečega što je viši cilj, a to jeste nekakva politička stabilnost, barem na partijskoj sceni ove zemlje ako ništa drugo.

Čuli smo fantastične dokaze o tome šta se dešavalo u prethodnom periodu, između ostalog i to kako su neki ljudi iz Beograda preseljeni, gle čuda, na Zvezdaru, koja je isto u Beogradu, da bi glasali na izborima koji se održavaju u Beogradu, jer je time broj glasača u Beogradu ostao isti ali je napravljena prevara. Sada vi vidite da tu jednostavno nikakvog ozbiljnog razgovora nema, kao što nema razgovora ni sa onima koji danas drže ovde govore zapaljive i tribinaške, a ne razumeju, politički ne razumeju jer su politički nepismeni, da su im izbori za dvadesetak dana i manje od toga, da imaju kandidata za gradonačelnika na tim izborima, koji evo nije ni u sali. Onda će im ponovo neko drugi biti kriv za to što će na tim izborima da dožive debakl. Nekim ljudima će ovim izmenama i dopunama biti otežano glasanje na izborima, neki ljudi će biti faktički onemogućeni da glasaju na izborima.

To će biti posledica ovih zakona kojih smo svesni. Ali, zbog nečega što za nas jeste najvažnija, to jeste reč i dogovor, za razliku, evo i sada kada pogledam ovu listu govornika vidim da nekima to ništa ne znači, barem ne da traje duže od ne znam koliko sekundi, nano sekundi već, u svakom slučaju i bez obzira na to svesni smo te činjenice, ali ćemo zato što je to zahtev, ultimativni zahtev opozicije podržati ovo zakonsko rešenje.

Na kraju želim da se obratim članovima, simpatizerima i glasačima SNS. Pobeđivali ste i pobeđivali smo godinama unazad. Ni jednu pobedu nam nisu dozvolili da proslavimo onako kako se pobede slave. Svaku su pokušali da oskrnave, svaku su pokušali da upropaste. Svaku pobedu koju ste vi svojim radom postigli, svaku pobedu koji ste postigli zahvaljujući politici predsednika Vučića, verom i poverenjem u njega, oni su pokušali da ospore, da bi time sakrili svoju nesposobnost, svoj nerad, svoje neznanje.

Poštovani dragi prijatelji, vi ste sada već obišli na hiljade domaćinstava, razgovarali sa hiljadama ljudi, održali hiljade štandova, ne viđate svoje porodice danima, mesecima. Ja vas samo molim da izdržite još ovih dvadeset dana koliko nam je ostalo, a onda baš onako kako kažu – po njihovim uslovima da ih pobedimo nikada ubedljivije, da vide da nikakvi uslovi ne mogu da zamene to što nemaju politiku, to što nemaju ideje i to što nemaju lidera, kao što mi imamo lidera, predsednika Vučića. Nema zamene za to. I mogu da donose kakve god hoće zakone. Pobeda da bude naša. Da izdržimo još ovo što nam je ostalo, da odradimo u kampanji i da ubedljivo, ubedljivo pobedimo. Živela Srbija.

Mi stvarno prisustvujemo, ovo je već drugi dan, jednom potpunom teatru apsurda i gledamo stvari koje u normalnim okolnostima verovatno nikada ne bi smo gledali. Nama o principima govori onaj koji je najlicemerniji i najnepozvaniji da govori o principima. Nama o vojsci govori onaj ko je vojsku uništio. Sada o korupciji i kriminalu govori onaj ko je trčao u Prekršajni sud da ne bi krivično odgovarao, a to je uradio ovaj do njega, pomenuti, kako ga zovu već, „Bora lopov“, koji je ukrao ceo bulevar i isto tako trčao kod sudije za prekršaje da ne bi odgovarao krivično.

To vam je zadatak u borbi protiv korupcije, gospodine Vučeviću, da se takve stvari više ne dešavaju, da lopovi budu u zatvoru a ne da sede u Skupštini i još druge da prozivaju za korupciju.

Da on priča o tome kako se neko svađa, gde će da sedne, pa oni su se dva meseca u prošlom sazivu svađali ko će gde da sedi u tim stolicama poslaničkim, nisu mogli da se dogovore, psovali majku jedni drugima, u medije izlazilo kako se psuju zbog toga ko je kome seo na mesto i sad oni nama drže.

Pogledajte vi taj apsurd. To su stvari u kojima pristojni ljudi bi najbolje bilo da ćute ako već neće ništa pametno da kažu, ali ne, oni će da prozivaju druge da se otimaju za stolice. Dakle, oni koji su se za stolice otimali.

Kaže - pokupili smo sve najgore i doveli u Vladu. Da smo pokupili sve najgore, urodilo bi plodom, ono što je pokušavao i Majkl Devenport da od vas napravi ministra poljoprivrede.

Dakle, za vas te hoklice nema, jer sa lopužama koje su pljačkali svoje opštine nema nikakve saradnje. A to, gospođo Paunović, da je bio predsednik opštine, ne da je bio predsednik opštine sa SNS nego je toliko hvalio SNS da je to neprijatno gledati i slušati da je to cunami na političkoj sceni, da je to realnost koja mora da se prihvati i sve dok nije dobio hoklicu. E, za njega ne da nema hoklica, ni hoklica ni fotelja, ni tronožac za takve nikad, ne zato što mi nećemo, nego zato što ih narod neće. Neće narod lopuže koji naprave nevladinu organizaciju pa opljačkaju Trstenik.

Nažalost, jeste govorio o Kosovu i Metohiji, ali nema apsolutno nikakvo pravo da govori o Kosovu i Metohiji onaj ko je dozvolio, odnosno naredio ili usvojio na organima svoje stranke dao nalog svojoj potpredsednici da na, šta je ovo neki forum, zapadni Balkan, potpiše ovu deklaraciju. Evo je deklaracija, u kojoj se svi oni zajedno, uključujući i tu stranku i druge socijaldemokratske stranke Balkana, zalažu za što brži ulazak tzv. Kosova u EU. To vam je politika njihova o Kosovu. Šta god vam oni pričali, to im je politika.

Što se tiče „Beograda na vodi“, zanimljiv je ovaj kopernikanski obrt, ali gospodine Vučeviću, gospođo Brnabić, tome prisustvujemo već dva dana, kaže ovako – „Beograd na vodi“ nije marketing, već lepa saradnja grada i države, datum 16. avgust 2013. godine. Ko je bio gradonačelnik? Evo, kviz pitanje, da probamo da saznamo ko je bio gradonačelnik i ko je govorio o lepoj saradnji grada i države.

Kaže dalje. Ima još interesantnija situacija. Kaže – „Beograd na vodi“ i metro promeniće sliku grada. Kaže – danas je sa prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem postigao konsenzus o značaju projekta „Beograd na vodi“, koji bi uz metro mogao da promeni sliku grada. Pa ko je bio taj gradonačelnik koji je sa prvim potpredsednikom Vlade dogovarao sve ovo? Pa isti ovaj koji je doživeo kopernikanski obrt, pa sada priča nešto drugo.

Dalje nam priča o tome kako je sve u Srbiji postavio Aleksandar Vučić. A ja pitam sada – a Košarkaški savez? Jel i to postavio Aleksandar Vučić ili je to bio najjači bedem opozicione borbe na čelu Košarkaškog saveza Srbije, najveći opozicionar? Ili je i to u dogovoru sa Aleksandrom Vučićem?

I na kraju krajeva, samo da zamolim i da reagujete ubuduće, hajde da se ne dozvoli to vređanje Republike Srpske, hajde braći koja su danas pod strašnim udarom da olakšamo, a ne da im otežavamo, da ih ovde napadaju oni koji su ih prozvali da ih je 40.000 došlo ovde da glasa i da su oni odlučili sudbinu ovih ili onih izbora. Ima svi da glasaju, ako žele da glasaju, to su Srbi, ovo je njihova matična država, ovde oni nisu uljezi, oni su naša braća i sestre i uvek su dobrodošli, ma šta oni govorili.

Poslovnik – dostojanstvo.

Mislim da ste na ovo morali da reagujete i da presečete iz prostog razloga što je ovo narativ koji je jako opasan.

Dakle, ovo je uvredljivo za državu Srbiju i sramota je da se ovakve reči kažu u ovom parlamentu, jer nije ni zbog koga u Srbiji ni jedna majka zakukala, nego se srpski narod branio na vekovnim ognjištima na kojima je živeo i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, a to što je neko branio sopstveni narod, ne može biti greh, nego u svakom slučaju, može biti samo nešto što treba pozdraviti.

Dakle, ne može se napadati neko zato što je narod branio, nego treba postaviti pitanje onima koji ga nisu branili gde su bili kad se branio srpski narod. Hvala.

Poštovani gospodine Vučeviću, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, za našu poslaničku grupu je vrlo važno ono što ste rekli u samom uvodu i u vašem ekspozeu, da se ovde radi o Vladi kontinuiteta. Radi se o kontinuitetu politike koja je napravila rezultate na svim poljima. Iskreno rečeno, da nema tog kontinuiteta ne bi bilo ni podrške naše poslaničke grupe.

Vrlo je važno da se nastavi politika koju je predsednik Vučić definisao, kojom je predsednik Vučić prokrčio put i koja danas Srbiju u celom svetu čini ne samo interesantnom, nego i poštovanom zemljom zato što vodimo politiku nezavisne zemlje, zato što vodimo politiku slobodne i slobodarske zemlje, zato što vodimo politiku suverene zemlje i zato što samostalno donosimo odluke.

To mnogi u Srbiji ne mogu da razumeju. Oni su navikli na to im neki drugi govore šta treba da rade, kad treba da rade. Setite se, gospodine Vučeviću da je na vašem, odnosno ne još uvek na vašem, ali na mestu na kome ćete, uveren sam, biti izabrani, bio čovek koji je dnevni red Vlade slao na odobrenje u nekoliko ambasada u Beogradu da mu oni odbore dnevni red Vlade, a da onda Vlada o tom dnevnom redu odlučuje. U takvu sramotu i u takvo nepoštovanje sopstvene države nikada ne smemo da se vratimo. To je praksa sa kojom smo raskrstili onog momenta kada je predsednik Vučić došao na čelo Vlade i ta praksa nikada više ne sme da se vrati.

Uveren sam da ćete biti u tom smislu apsolutno na visini zadatka, kao što je bila i vaša prethodnica, dakle i da tu nikakvih popuštanja neće biti. Nije sporno da sa svima imamo dobre odnose, nije sporno da sa svima sarađujemo, ali ovo je naša zemlja i u našoj zemlji odlučuje naš narod. Odlučuje naš parlament i odlučuje naša Vlada.

Nećete upravljati Vladom u lakim međunarodnim okolnostima, naprotiv. Međunarodne okolnosti su nikada složenije i ceo svet izgleda kao bure baruta koje svakog trenutka treba da eksplodira. Samo je pitanje - gde? Vaša je obaveza, naša obaveza, obaveza svakoga ko se danas bavi javnim poslom u Srbiji je da to bure baruta ne eksplodira na Balkanu, da ne eksplodira ovde. To ne znači da ne treba da štitimo svoje nacionalne interese, to ne znači da treba da ćutimo da nam udaraju ćuške i zauške. To znači da treba da se borimo, ali da budemo mudri i da čekamo trenutak da ostvarimo svoje nacionalne interese.

Juče ste govorili o tome da nam je cela država i Vlada i vojska i jedan deo naroda 1915. godine napustilo teritoriju. Ostala je zemlja pod okupacijom bez ikakve strukture i bilo čega. Čekali smo i dočekali, da na celoj teritoriji tadašnje Srbije, a onda i široj teritoriji Srbi gde svuda žive, ponovo bude uspostavljena vlast koja je izabrana od strane našeg naroda, a ne okupacijska.

Isto tako sam uveren, a verujem da delite to uverenje da će doći dan kada će Srbija ponovo na celoj svojoj teritoriji ostvariti punu suverenost i odlučivati na svakom pedlju svoje teritorije, one teritorije kako je primljena u UN i u tom sam siguran i verujem da će taj dan doći. Ali, moramo da radimo mudro da taj dan dođe i da ima ko da ga dočeka, a ne da se zaletimo pre vremena i da rezultat toga bude da nikada ne možemo da ostvarimo ono što nam je plan i ono što nam je ideja.

Ideja nam je da ostanemo slobodni i da naša zemlja bude u potpunosti pod upravom Vlade koju ćete u ovom slučaju voditi vi, u nekoj perspektivi ili neko drugi. Ali, to nije pitanje personalno i nije sprint u pitanju u političkom smislu, nego maraton. Mi taj maraton moramo da istrčimo i zato puna podrška Vlade, očekujem da bude svim naporima predsednika Republike, Aleksandra Vučića, u svemu onome što radi ovih dana i onome što je radio u prethodnom periodu.

Posebno naglašavam ovih dana, jer ovih dana on je obavio na desetine, na stotine razgovora sa raznim predstavnicima čitavog sveta, da pokušamo da osujetimo sramnu rezoluciju koja treba da se donese na Generalnoj skupštini UN.

I sada pitam sve one koji su nam ovde delili patriotske lekcije – šta su oni uradili da pomognu Srbiji? Da li su jedan SMS poslali kolegi sa kojim su studirali u inostranstvu ili nekoga koga poznaju da kažu- e, jel možeš, jel znaš nekoga, jel poznaješ nekoga koga bi mogao da utiče da naša zemlja ne bude obeležena stigmom, sramnom stigmom kojom ničim nismo zaslužili? I tu stigmu da nam nameću oni koji su u ovoj zemlji proizveli i Kragujevac i Kraljevo i vešanje po Pančevu i sve ostalo.

Ali, da jednostavno u tom smislu morate znati da ćete biti sami i osim podrške predsednika, osim podrške naše parlamentarne većine očigledno ničiju drugu podršku nećete imati osim časnih pojedinaca o kojima politički ne misle ništa dobro koji su se priključili u toj borbi i u tom smislu im zaista treba čestitati, ali ti ljudi su predmet podsmeha i kritike onih koji ne rade ništa i koji kažu i njihov jedan od ideologa, Vladeta Janković, to javno govori - to su idealne stvari, to je prilika za nas da Srbija bude genocidna, da Srbi budu genocidni, da Kosovo uđe u Savet Evrope, to je odlična prilika da mi na tome rušimo Vučića i rušimo vlast. Evo, vidite onda u kakvim okolnostima unutrašnjim morate da upravljate Vladom uz sve ove spoljne okolnosti o kojima sam govorio.

Drago mi je da danas imamo priliku kada se u jednoj susednoj zemlji bira Vlada i to posebno želim da naglasim i kada je jedan od zahteva jedne stranke koja razgovara o tome da će da uđe u Vladu, radi se o Hrvatskoj i radi se o domovinskom pokretu, koja je istakla jedan važan zahtev, da nikako Srbi ne smeju da budu u toj Vladi. Mi danas biramo predstavnika Hrvata u Vladi i drago mi je i ponosan sam zbog toga što naša država ne liči na tu državu u susedstvu, koja nam stalno deli lekcije i packe, koja stalno ima potrebu da nam kaže kako smo mi ovo ili ono. Evo tamo gde su oni, a evo gde smo mi. Ponosan sam i radostan što smo pokazali razliku i zaista ćemo svim srcem glasati za taj vaš predlog, kao i za druge predstavnike manjina.

Posebno to želim da kažem na današnji dan kada se obeležava godišnjica akcije „Bljesak“, u kojoj je proterano 18.000 Srba sa svojih ognjišta, 283 ih je ubijeno, 57 žena i devetoro dece je stradalo.

Dakle, u tim danima kada se to obeležava oni kažu – Srbi u Vladu ne smeju. Mi imamo jednu drugačiju politiku i mi pokazujemo kako izgleda moderna, normalna, rekao bih pre normalna evropska država, neopterećena kompleksima, raznih nacionalizama i sličnih gluposti, koja poštuje sve svoje građane i to je lekcija njima i odlično je što ste tu lekciju baš vi održali.

Podržavamo vaš evrorealistički stav. Dakle, apsolutno smo svesni toga šta je naša politika i tu politiku podržavamo, dakle da ostanemo na evropskom putu i budemo punopravna članica EU, ali ne možemo da budemo gluvi i nemi na sve ono što vidimo svojim očima i čujemo svojim ušima.

U tom kontekstu, lakše je kad čovek postavi stvari onakvim kakve jesu. Da bi ste našli lek, morate imati pravu dijagnozu. Dakle, ne možete se lečiti od kancera aspirinima, tako da je i u ovom slučaju ako znamo kakva nam je tamo situacija i šta oni misle o nama, znamo i mi šta i kako treba da radimo, ali to ne znači da treba da menjamo politiku. Naprotiv, želimo da imamo društvo koje je uređeno na takav način, želimo da budemo ono čega smo uvek bili deo, a da li oni to hoće ili neće, to je već i na njima. Na kraju krajeva, ta odluka i nije na nama. To nije jednosmeran proces, nego je potrebno i sa druge strane da bude pozitivnog odgovora.

Izuzetno nam je važno što ste spomenuli i kulturu sećanja i nacionalni identitet i sve ono u čemu smo utemeljeni kao narod i kao država. Mora da se nastavi i sa snimanjem filmova i serija iz naše istorije. Vi kad pogledate „Netfliks“, gospodine mandataru, videćete da su je kroz filmove koje imate u pregledu na tematiku Drugog svetskog rata, da su se protiv Nemaca borili i Francuzi, i Belgijanci, i Holanđani, i Norvežani, svi. Ispadosmo samo mi nismo učestvovali u toj borbi i naravno Sovjetski Savez koji iz poznatih razloga niko neće ni da spominje, niti ih više zovu na bilo kakve proslave, ali to su opet njihove stvari, neću u to da se mešam. Mi moramo da radimo na tome da neke buduće generacije tamo gde se oni edukuju i uče kako je i šta bilo, a nažalost to često i jesu takve aplikacije, a ne knjige istorijske ove ili one, da budemo prisutni i da kažemo šta je ono što se dešavalo ovde.

Zato je jako važno ono što se desilo pre neki dan na Savetu bezbednosti UN, gde su govorile žrtve, srpske žrtve u BiH za koje niko ne zna da postoje, za koje niko ne zna kroz šta su prošli.

Nažalost, to ni naše medije, ni našu javnost nije preterano zanimalo, ali mi generalno kao narod smo tako nemarni prema svojim žrtvama već vekovima. Mi još nismo popisali ni žrtve u Jasenovcu, ni u Jadovnom, ni u Lagarevicama, ako se nađe neki entuzijasta koji se time bavi on to uradi, ako ne nikom ništa, idemo dalje kao da nas je pet milijardi a ne ovoliko koliko nas je.

U svakom slučaju, da nastavite sa tom kulturom sećanja, da se obeležavaju svi bitni datumi naše istorije, da se obeležavaju kroz modernu umetnost, sve ono što je važno, kroz filmsku umetnost, kroz serijske programe i sve ostalo. I da se kroz te filmove uvede nešto što ste nazvali nacionalni optimizam, jer to smatram vrlo važnim. Naravno da smo stradalni narod, naravno da smo narod mučenika i toga smo svi svesni, ali smo i narod pobeda, narod koji je pobedio u dva svetska rata. Narod koji je pobeđivao kroz svoju istoriju. I te pobede ljudi treba da vide. Nismo samo stradali, a jesmo i stradali, nego smo i pobeđivali i to želim i da vam kažem, da to treba da bude i to je ministru kulture pre svega poruka, da to bude takođe jedna bitna stavka u tim nekim tačkama koje će on staviti na nekom svom putu i planu da i te pobede konačno proslavimo i njih ovekovečimo na velikom platnu ili na koji drugi način.

Kao osnovu ekonomske politike i daljih ekonomskih kretanja naveli ste plan i program „Skok u budućnost“ koji naravno ima našu punu podršku koji podrazumeva i EKSPO i sve ostalo. Ovo zaduženje koje ste pokušali da objasnite, odmah da vam kažem dignite ruke od toga. Pokušavao sam da im to objasnim na 100 dinara. vi ste pričali o 50.000 i 100.000, to je tek visoka matematika. Dakle, na 100 dinara nisu uspeli da razumeju, tako da očekujte ponovo tu priču da smo više zaduženi nego što smo bili. Nemojte da gubimo vreme.

Naveli ste nešto što je posebno važno za sve građane. Prosečne plate da budu 1400 evra, penzije 650 evra, minimalna zarada 650 evra. To je cilj i to je ono što je glavni razlog svega onoga što radimo. Dakle, ne radi se ekonomska reforma, niti izgradnja puteva, niti dovođenje investitora zbog statistike, da kažemo statistički takva i takva situacija. Nego narod da oseti u svom novčaniku da Srbija raste, da se razvija. Ovo će biti taj rezultat koji nam je neophodan i imaćete punu podršku da do tog rezultata dođemo, jer sve pobede koje postižemo i na planu ekonomije i na planu politike i na planu međunarodne politike, postižemo zbog naroda, da narod živi bolje, da narod živi u slobodnoj zemlji, da narod živi u nezavisnoj zemlji, jer samo život u samostalnoj, nezavisnoj, suverenoj Srbiji garantuje vama pravo i mogućnosti i širinu delovanja da možete da donosite sve odluke koje su u interesu ove zemlje.

Ako nije zemlja slobodna takvih odluka nema, jer vi onda donosite odluke koje su u skladu sa nečijim interesima. Ovako, ako smo slobodni, samostalni, nezavisno donosimo odluke koje su u našem interesu, ta odluka znači bliska saradnja sa SAD, ta odluka znači evropski put Srbije, ali ta odluka znači nema sankcija Rusiji i ta odluka znači Si Đinping u Beogradu. To je slobodna politika i za tu politiku imate apsolutnu podršku.

Na kraju, želim da budem i lokal patriotski nastrojen i da kažem da ovaj gasni interkonektor koji ste najavili iz Rumunije može da bude vrlo važna stvar, posebno kada je sever Banata u pitanju i posebno kada je MSK u pitanju. Dakle, vi znate i znaju ministri u Vladi da tamo imamo ogromnih problema sa cenom gasa. To je fabrika koja je vrlo važna za naš grad. Glavna komponenta koja je potrebna za bilo kakav input je glas. Ako je moguće da to ide preko Mokrina, bilo je takvih planova ranije, posle da ide na Rumuniju, na Valkan, kako već. Valkan je granični prelaz, sada da li će ići tuda ili negde drugde, potpuno je svejedno. Dakle, da se dođe do jeftinijeg gasa i da ta fabrika može da funkcioniše, to je bilo davno kada je ta fabrika izgrađena, ali je uvek bila ponos kikindske industrije koja je propala, koja je uništena zbog sankcija, koja je uništena privatizacijama, ali koja se oporavlja opet zahvaljujući predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije. U tom kontekstu zaista ćete imati našu podršku za sve.

Najzad i da zaključim, dakle, temeljna vrednost na kojoj sve drugo možemo da baziramo i temeljna vrednost koja jedino može dovesti do svih rezultata koje ste sebi postavili jeste da ostanemo slobodni i svoji.

Verujem, ubeđen sam i činjenicom da vas poznajem, i lično i da znam kako razmišljate, da vam ništa osim Srbije i slobodne Srbije, baš onakve kako je predsednik Vučić uobličio, kako je predsednik Vučić definisao, nije ni na kraj pameti. Dakle, samo takva Srbija i čvrsto se držite tog kursa, imaćete našu apsolutnu podršku, a onda ćemo svi zajedno postići i pobedu. Hvala.

Gospodine Vučeviću, bio je obiman i sadržajan ekspoze koji ste pročitali, ali ni reč niste rekli o borbi protiv alkoholizma, ali kao što vidite i Skupština pati od alkoholizma. Dakle, Skupština pati a neki boluju i to vidite i sami.

Jednostavno, to doživljavamo iz kruga u krug. Ljudi koji jednostavno nisu u stanju ni „Crvenkapu“ da saslušaju do kraja i da je razumeju, sada govore o ekspozeu koji se bavi unutrašnjom, spoljnom politikom, privredom, demografijom itd. To je, prosto, nemoguće za očekivati da tako nešto može da procesira, da nešto kaže, da neku kritiku konstruktivnu da.

Dakle, isti ovaj govor, evo čisto da vas obavestim, mi smo slušali kada je birana predsednica Skupštine. Isti, identičan – Generalštab, Klinton, sve isto, samo što je tad vadio Vesićevu sliku iz novčanika, sada vadi ogledalce sa puderom. Iz torbice izvadi valjda ono što nosi itd.

Ekolog koji je sproveo iz toaleta cev u reku Temšicu i to njegove komšije znaju i prepričavaju, veliki ekolog. Ekolog, borac, siromašni borac za prava i ekologiju koji je hteo da gradi hidrocentralu, saradnik Ljubiše Ristića u pozorištu, kaže – dođe, dam mu unuče neko, dam mu koju crvenu da uzme tamo čovek nešto, pa ostavi opremu, nosio rekvizite itd. Sada od toga i od tako nečeg očekivati da kaže nešto smisleno o ekspozeu koji ste pročitali zaista je iluzorno.

Sa druge strane moram da kažem samo jednu stvar koja je vrlo važna, pošto je penio i skakao na prošloj sednici, pošto će u nekim narednim sednicama Darko Glišić imati priliku da dobije reč, onda ćemo čuti i ko je bio osnivač SNS i koji je broj članske karte i gde je potpisao pristupnicu i sve ostalo, tako da ćemo sve to imati prilike da čujemo i mi i Srbija, pa da vidite i ko je taj preletač koji treba da se gleda u ogledalo, samo onda kada mu Vučić nije ispunio želju. Hvala.

Gospodine Vučeviću, ja sam potpuno uveren da ste vi onim delom ekspozea gde ste govorili o tome da treba napraviti otklon od jugoslovenstva i jugonostalgije izazvali ovakvu, rekao bih, jadnu reakciju u smislu nekog ličnog pokušaja diskreditacije, ali naravno do toga nije došlo.

Ali, zašto to govorim? Molio bih samo predsednicu Skupštine da ubuduće kada kolega govori da ga ne prekidate, jer možemo da dođemo do jako interesantnih stvari, pa da dođemo do toga nekako. Vidite, kolega je na konferenciji u novembru 2022. godine u Sarajevu, u organizaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN) između ostalog istakao da je Srbija faktor destabilizacije u regionu, te da državno rukovodstvo naše zemlje učestvuje u stvaranju ekstremista.

Vidite, to vam je ta politika koja uvek i na svakom mestu u Srbiji vidi krivca za sve, ali i kad nema krivce, oni će da pripišu. Naravno, čim odu negde preko to im je omiljena tema.

Takođe, u kontaktu sa predstavnicima Bundestaga, sa kojima sarađuje inače na relaciji Demokratska stranka – Socijaldemokratska partija Nemačke, često je navodio da Srbija na negativan način utiče na region i ocenio da je dosadašnje postavljanje Beograda prema Crnoj Gori i BiH štetno.

E, sad, zašto kažem da je važno da pustimo da kolega do kraja kaže ono što misli? Zato što on u tim kontaktima govori o svojoj stranci, a o svom predsedniku stranke kaže da osim što ne poseduje liderske sposobnosti ima lošu komunikaciju sa članovima i ostaće na čelo stranke najkasnije do 2024. godine, budući da navedeni nije za politiku i tačnije da jednostavno ništa ne razume.

Ja sam taj detalj čekao da čujemo, ali, eto, vi ste vratili kolegu na tačku dnevnog reda i onda se on vratio na ekspoze, a ovo bi bilo mnogo zanimljivije da slušamo ko šta razume kod njih.

U svakom slučaju, gospodine Vučeviću, čvrstu podršku imate i najjaču moguću da završimo sa tom pričom jugoslovenstva, a nek se Jugosloveni bune koliko hoće. Hvala.

Dakle, zanimljivo je kada o 1. maju i o zaposlenima priča čovek koji je otpustio iz vojske 33.000 vojnika, oficira i podoficira. Ostavio je na ulici i njih i njihove porodice i sada nam priča o tome kako on brine o radnicima. Brinuo je tako što je dao svoj doprinos politici režima u kome je bio i kome je služio, a to je da 500.000 ljudi ostane na ulici, a on je dao svoj mali doprinos tako što je 33.000 ljudi iz Vojske otpustio.

Da nam priča o vojsci čovek koji je rasformirao 63. padobransku i 72. brigadu? Da nam on priča o tome, on koji je te herojske brigade rasformirao, koji je, između ostalog, i tenkove T-72, artiljeriju, municiju i sve ostalo lažnim poslovima.

Dakle, pravio je drugačiji raspored i smanjivao jedinice, fiktivno prikazivao višak naoružanja da bi to naoružanje posle prodavali na kilo, sekli tenkove itd. I ona nam priča o tome kako vojska treba da izgleda?

Dok su ljudi na ulici bili, dok je porodice ostavljao bez hleba, dok je 33.000 ljudi krpilo kraj sa krajem zahvaljujući njegovoj odluci, on je sebi pribavio od vojske, i to na koji način, stan od 91 kvadrat na Vračaru i to tako što je vojska prvo morala da proda imovinu na Paliluli da bi mu kupila stan na Vračaru, a onda taj stan otkupio, i sad pazite, na 480 rata, mesečna rata 3.600 dinara, pa vi vidite – ljubav prema vojsci i ljubav prema državi.

O tome se komandir voda dovede do načelnika Generalštaba nemam vremena da pričam, a i sramota me je pred generalom Stuparom i drugim ljudima koji su stvarno bili vojnici, koji su mi rekli prošli put da ne pričam ništa o karijeri gospodina, jer je to sramota i za njega i za sve one koji slušaju i za dom u kome se nalazimo.

Hvala.

Pa, kad vas pomenu po prezimenu, imate pravo na repliku. Tako se to dešava. Ne treba da tražim smisao u rečima i da tražim i da pokušavam nekako da dođem u priliku da kažem nešto, onda opet ne kažem ništa.

Mogu ja da ne znam i da razumem i da ne razumem, itd. Evo ništa ja ne razumem. Razume general Stupar, razumeju drugi generali, razumeju svi oni koji su mi se obratili posle prethodne sednice kada sam govorio o tome šta je pisao „Vikiliks“ o onome što je rađeno u vreme kada ste upravljali Vojskom i kada su rekli – nemoj više molim te tog čoveka da oslovljavaš generalom, jer je sramota. Četiri vanredna unapređenja.

Po kom osnovu se dobija vanredno unapređenje bez opaljenog metka, bez bilo kakve akcije? On je kaže - tajno pomogao. Kada smo rekli da nikada ništa nije radio, čak ni da zaštiti svoj narod, general Stupar iz Novih Kozaraca ide da brani Knin, a on iz Knina dođe u Beograd. E, tako je branio svoj narod i svoj kućni prag.

Sada on nama drži predavanje kako je vodio Vojsku i šta je radio i neće on da se spušta na taj nivo. Ma nemojte vi da se spuštate ni na kakav nivo, probajte da pogledate u oči ovih 33.000 ljudi što ste otpustili. Njima pogledajte u oči. Pogledajte u oči pravim generalima koji su se borili.

Na kraju krajeva, sam vaš odnos prema Republici Srpskoj Krajini pokazuje zašto vam smeta i srpski svet. Vama je svaka Srbija previše velika. Koliko treba da bude mala da vam više ne bi bila velika. Hvala.

Ovo je samo bila parada licemerja, najvećeg licemera na političkoj sceni koji će da se bori protiv rijalitija tako što će da se udruži sa tvorcem rijalitija, ocem rijalitija u ovoj zemlji. Za demokratiju će da se bori sa onima koji su stranci, čije je ime promenio, oduzimali mandate u Skupštini Srbije. S njima će ruku pod ruku da se bori za demokratiju, koji su tadašnjeg lidera hteli da hapse, a njega za tog lidera baš briga. On je novog lidera našao, pa sad može kako hoće i onda dolazimo do vrhunca licemerja, da nam o identitetu, da nam o srpskom narodu govori onaj čiji pododbornici u Novom Sadu nisu hteli da glasaju za izgradnju crkve posvećenu mučenicima koji su stradali u novosadskoj raciji i evo ga ovde listing sa glasanja. Između ostalog, upravo ovi ljudi nisu glasali za izgradnju crkve mučenicima novosadske racije.

To je taj patriotizam, a onda će dalje taj patriotizam da širi po srpskoj Vojvodini u koaliciji sa Dinkom Gruhonjićem, Brajanom Brkovićem i LSV-om, sa svima onima sa kojima je govorio kako neće, ali to nije preletanje. To je časna, dosledna, to je principijelna politika koju mi ne možemo ni da razumemo, jer to je ipak Sorbona, to se tamo uči. Mi ovde ovako slabi, neuki, ne možemo to ni da shvatimo. Isto tako na Sorboni se verovatno uči da u aprilu 2022. godine kažete – mogli bi u koaliciju sa SNS na republičkom nivou, a da onda kažete u novembru 2021. godine – ne mogu na stranu sa onima koji misle da je u Srebrenici bio genocid. Evo vidite koliko do svojih reči drži i najzad, evo vam ga, tekst koji je u „Radaru“, koji nije naš nedeljnik, pisala Dora Bakojani. Ni reč nije napisala ono što tvrde Miloš Jovanović i Aljbin Kurti. Nigde nije rekla Aleksandar Vučić, vi, Srbija ste potpisali ili prihvatili sporazum po kome Kosovo može da uđe u Savet Evrope.

Naša borba protiv ulaska Kosova u Savet Evrope, lažne države Kosovo u Savet Evrope pokazuje da taj sporazum takozvani za nas u tom delu ne postoji i na kraju samom, dakle, citirajte izjavu predsednika Vučića onako kako je rekao, nemojte da izmišljate i da kratite.

Dakle - spreman sam da radim na konceptu ponuđenog plana za Kosovo, uz jasno određena ograničenja. Ovako se laže narod, ovako se obmanjuje narod, i ovo rade licemeri i lažovi.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon koji su podržale poslaničke grupe vladajuće koalicije i neke poslaničke grupe opozicije, sve ukupno, dakle, tu ima i više od broja poslanika koji su dali potpis, jer neki od naših poslanika nisu bili u zemlji, pa nisu mogli da daju potpis, što znači da ne pričamo više ni o dvotrećinskoj, nego bliže o tročetvrtinskoj većini koja je stala iza ovog predloga.

Predlogom se predviđaju sledeće izmene Zakona o lokalnim izborima: da se odluka o raspisivanju lokalnih izbora donosi najranije 150 dana, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika, do sada je bilo 120 dana, da od dana raspisivanja lokalnih izbora do dana glasanja ne može da prođe manje od 30, a ni više od 60 dana, do sada je bilo 45, dodaje se novi član kojim se reguliše koordinirano sprovođenje izbora za odbornike Skupštine grada i odbornike skupštine gradskih opština, iz prostog razloga što je to često unosilo konfuziju i nerazumevanje kako i da li postoje onda u gradovima koji imaju gradske opštine, dakle, Beograd, Niš, Požarevac, dakle, da li na biračkom mestu imamo dva biračka odbora za izbore koji su gradski i opštinski ili jedan birački odbor

itd, sada se to reguliše zakonom i treći član reguliše pitanje stupanja na snagu ovog zakona, gde kaže da će stupiti na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.

Sve ovo i sve ove izmene su posledica razgovora koji su vođeni u prethodnim nedeljama između predstavnika poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije zajedno sa ljudima iz nevladinog sektora. Zahtev je bio da izbori budu održani u isto vreme. Čitaćemo kasnije i stenograme ko je šta tražio. Traženo je da to bude 2. juna.

Ovo nije naš predlog. Formalno jeste naš predlog, faktički ovo je predlog koji je predložen od strane opozicionih stranaka. Pročitaću vam kasnije i čućete i ko i kako i na koji način.

Imali smo određene rezerve prema ovom predlogu. Međutim, imajući u vidu situaciju u kojoj se zemlja nalazi, zaista, pritiske koji su nezabeleženi kada je naša zemlja u pitanju i što se tiče Kosova i Metohije, što se tiče Republike Srpske i što se tiče rezolucije koja se priprema o Srebrenici, dakle, pritisak na naš narod je takav da želimo da pokušamo da barem te unutrašnje tenzije spustimo. U tom kontekstu smo prihvatili ne jedan ili dva, nego sva tri predloga koja su dolazila od strane opozicionih stranaka.

U tom kontekstu, pozivam sve koji su ovaj predlog potpisali, da za ovaj predlog glasaju. Naravno, kako to kod nas obično biva, neki su se u međuvremenu predomislili, ali imaćemo prilike da čujemo i te argumente, pa ćemo na njih odgovarati i o svemu polemisati.

U svakom slučaju, ovo je trebalo da bude kompromis koji će na neki način zatvoriti to pitanje kada će biti izbori. Zahtevano je da budu, još jednom kažem, u istom danu. Zahtevano je da budu 2. juna. Ovim izmenama i dopunama omogućićemo glasanje 2. juna u gradu Beogradu i svim onim lokalnim samoupravama koje u decembru nisu imale izbore. Hvala.

Vrlo kratko kao predlagač.

Dakle, ja moram pre svega zbog građana koji su imali prilike ovo da slušaju, da ih obavestim da je poslanik koji je maločas, dakle pre gospodina Orlića govorio o svemu i svačemu, najmanje o tački dnevnog reda, potpisao ovaj Predlog.

Dakle, on je potpisnik ovog Predloga, prosto da građani znaju da možda on tako ne zvuči, ali potpisao je, evo ga potpis, prvi na listi svoje poslaničke grupe koja je ovo potpisala i ja mu se zahvaljujem na tome.

Sad, ovo ostalo što su građani imali prilike da čuju, to vam je otprilike sada neka unutar opoziciona priča, gde se oni sada postavljaju ko je prava, ko nije prava opozicija. Oni sada moraju da opravdaju ovaj potpis, mada ja ne vidim zašto na ovaj način. Pri tome, mislim da su bili vrlo konstruktivni, iako on konkretno nije učestvovao u ovim razgovorima.

Tako da, u tom smislu treba očekivati u narednom periodu ponovo priče o tome ko je prava, a ko nije prava opozicija, ko je Vučićeva opozicija, ko nije Vučićeva opozicija. Ja u tom smislu mogu da im kažem samo – svi ste vi naši i ne bi smo vas menjali ni za šta na svetu. Hvala.

Mislim da smo pored ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima mogli da predložimo izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika i da obavezno ustanovimo kao obavezan psihijatrijski pregled za svakog kandidata za poslanika, jer onaj ko misli da ovde deli lekove je očigledno postao otporan na sve lekove koji su poznati današnjoj medicini, pa imamo priliku da vidimo kako to izgleda.

Ono što želim da kažem građanima to je da će i on da glasa za ovaj predlog, ali imaju jedan drugi problem oni. Po statutu njihovom, posle svakih izbora imaju unutarstranačke izbore. Posle svakih republičkih izbora imaju unutarstranačke izbore. Sada je počelo prestrojavanje unutar, jer se pojavio neki Bane Kuzmanović koji bi da se kandiduje, pojavio se bivši poslanik Gavrilović koji bi da se kandiduje, itd. Ali, problem je u tome što kažu da od ovog koji je sada govorio zavisi ko će da pobedi. I onda, da bi se dodvorili njemu da im da nekakvu jadnu podršku, daju mu ovde da lupeta čovek, da se ovde poverava, da ovde iznosi otprilike šta je ono što ga tišti, šta je ono što mu leži na duši, itd.

Ove bljuvotine koje ste imali prilike da čujete, poštovani građani, čuli ste od personifikacije onoga što oni zovu lepšom, pametnijom, pristojnom, obrazovanom, kulturnom, elitnom Srbijom. Kad god zamislite kako izgleda, pošto ste čuli kakva je ova naša odvratna, ružna, lopovska, naprednjačka Srbija, e, imali ste prilike, kad vidite ovog čoveka u žutom džemperiću, da vidite kako izgleda ta lepa, moderna budućnost u koju vas oni vode. Ako ta personifikacija bilo kom građaninu garantuje odlazak u lepšu budućnost, imaće i njih na glasačkom listiću pa neka im daju podršku, a onda će da vide kako izgleda "Povratak u budućnost", kao što se zvao onaj film, dakle, kako izgleda kada se na vlast vrate oni koji su pljačkali, uništavali sve ovo, koji su potpisivali upravo za te tablice sporazume, a onda nama, koji smo se borili 13 godina da ono što su potpisali ne bude sprovedeno, zameraju što, evo, nismo izdržali još, još 13, još 313, još 1313, da mi izdržimo ono što su oni potpisali da se ne sprovede. Pa sad vi vidite koji je to genijalni način razmišljanja.

Još jednom da ponovim, za građane Srbije, prosto da imaju u vidu, kada god pomisle da je ovo, i poveruju u ovu bujicu uvreda i laži i pomisle da je ovde ova ružna, gadna, blatnjava, odvratna Srbija, neka pogledaju kako izgleda personifikacija lepe, pametne, obrazovane, elokventne, kulturne, pristojne, obrazovane Srbije.

Dakle, kad god pogledaju kolegu, imaće priliku da vide kako zapravo njihova Srbija izgleda i šta je ono što nam nude. Hvala.

Mene iznenađuje sada, mada sam video i u medijima stavove gospodina Ponoša, ali zbog građana ću da pokažem i da pročitam kako je to izgledalo tokom razgovora.

Dakle, ovo je stenogram od 1. aprila. To je prvi put kada smo razgovarali. Treća tačka je bilo spajanje izbora. Citiram: „Ova 3. tačka je jedina koja ima automatizam u sebi i ona jeste izborni uslov u suštini. Ona onemogućava izborne manipulacije. Ako vi to prihvatite, onda je jasno da pokazujete dobru volju i odričete se mogućnosti da bilo ko u sistemu pribegne tim manipulacijama. Zato nije jasno zašto tako bežite od toga“. „Pozivanje na pravne norme“, pošto smo izrazili određenu rezervu prema rešenjima koja su data, „naravno, uvek je moguće, ali ovde govorimo o ozbiljnoj političkoj krizi koja može da se reši koristeći pravne alate. Oko vas sede ljudi kojima je to struka“, tu je bio gospodin Dejan Đurđević, „koji jako dobro znaju da je moguće da se nađe način“.

Da vas podsetim, ako se dobro sećam, 2020. godine, dva meseca pre izbora promenjen je izborni cenzus. To je mnogo ozbiljniji zahvat bio u toku za rešavanje neke političke krize. Da li je to bilo dobro ili nije bilo dobro, sada je to za nama, ali svakako ozbiljniji zahvat nego pomeranje lokalnih izbora par nedelja gore-dole. Uostalom, ti lokalni izbori opštinski u Srbiji i ovako i onako ne mogu da se dese isti dan bez nekog izbornog inženjeringa, koliko ja razumem, njemu mora da se pribegne ovako i onako, kaže gospodin Zdravko Ponoš 1. aprila.

Zatim, 11. aprila kaže gospodin Zdravko Ponoš, opet citiram: „Naš predlog da u tri tačke, koji je podrazumevao i tu treću tačku, spojimo preostale izbore u junu“, još jednom naglašavam, spojimo preostale izbore u junu, „poslužio je da mi damo svoj doprinos izlasku iz te krize, da ipak imamo te izbore bez pravnih zavrzlama koje bi omogućavale pomeranje, vi niste imali razumevanja za to“.

Da bi na kraju, 17. aprila, gospodin Ponoš govorio o tome da za ovo kako je predloženo postoji najmanje dvotrećinska većina u Skupštini Republike Srbije i da to na neki način garantuje i da se ovakve stvari neće ponavljati, kao i da to daje dovoljan legitimitet odlukama o pomeranju izbora.

Ovako je bilo na razgovorima. Šta se desilo u međuvremenu, ja ne znam, niti sam dužan da znam. Ali prosto, građani su dužni da znaju da su oni koji su nam predlagali ovo, a mi govorili da imamo određene rezerve, i želim da podvučem da niko od nas danas nije presrećan što ćemo da glasamo za ovo, ali je ovo bio jedini način da se izađe u susret zahtevima opozicija, koja je tada jedinstveno tražila, da ne čitam ponovo, jun, dakle, to je bio jedini način da se izađe u susret i odjednom sada više, ni kada ispunite ono što traže, ne valja.

E sada, pošto je mnogo teže govoriti kako se to, jer za razliku od njih, mi jesmo promenili stav, ali smo ga promenili u cilju postizanja kompromisa i, drugo, to nije bio naš predlog. Mi nismo odustali od nečega što je naš predlog. Nisu oni prihvatili predlog koji ste vi dali, a mi stali iza tog predloga da se beogradski izbori održe u junu, a da sve ostale lokalne samouprave idu kako se dogovorimo do kraja godine, odnosno na jesen. Dakle, nisu oni prihvatili taj predlog, pa mi se predomislili, nego smo mi prihvatili njihov predlog, a oni se predomislili.

E, da ne bi pričali o tome kako se predomišljaju i kako više neće ni kako su hteli, lakše je pričati o nekim velikim temama, izmišljati stvari koje se tiču prijema tzv. Kosova u Savet Evrope i svemu ostalom. Dakle, mi danas prisustvujemo nečemu, završnici jednog procesa, gde su ljudi koji su nam predlagali ultimativno da mora sve da bude 2. juna odustali od toga, bez ikakvog objašnjenja i rekli – puj pike, ne važi, to što ste prihvatili, mi smo se nadali da nećete da prihvatite, a sad pošto ste prihvatili, propao nam plan, pa sad hajde da pričamo o svemu ostalom. Eto, otprilike tako izgleda.

Dakle, mi smo prihvatili kompromis zbog situacije u kojoj se država nalazi. A zašto kompromis? Nije to bio kompromis, to su bili ultimativni zahtevi. Mi smo prihvatili njihove zahteve, u želji da postignemo nekakvu saglasnost i da nastavimo dalje. I evo vam dokaza da smo prihvatili njihove predloge, čitaću još, a onda su oni sami odustali od tih predloga, i umesto da objasne građanima zašto su odustali od tih predloga, e, hajmo sada o svemu, što kaže naš narod, o Markovim konacima.

Prema tome, mi ostajemo privrženi onome što smo rekli i za nas reč važi, ne samo potpisi. Dakle, rekli smo da ćemo podržati i glasaćemo u danu za glasanje za ove predloge, a oni koji su se predomišljali neka objašnjavaju zašto su se predomišljali. Hvala.

Prosto, zbog građana, nije to baš tako bilo.

Dakle, prvu ideju o tome da se menja Zakon o lokalnim izborima, nismo rekli mi, to je bila ideja koju su predlagali ljudi iz opozicije. Dakle, opet citiram, a posle ćemo citirati to malo više. Kaže, učesnik u raspravi, koji nije sada tema ovog dijaloga, pa ga neću imenovati, kroz izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, odnosno da se pomeri rok sa 120 na 150 dana, dakle, lokalni i preostali sa beogradskim, što predstavlja ovu drugu alternativnu mogućnost da se i lokalni održe 2. juna. Dakle, vi sada, znate, već se govori o 2. junu, od strane predstavnika opozicije se već govori o 2. junu, i oni znaju da je 2. jun. Drugo, ako postoji nešto što je baš onako, podebljana crvena linija, to je bilo pomeranje beogradskih izbora.

Sada da podsetim na još jednu stvar, pošto oni kažu neće biti dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, neće biti dovoljno vremena da se izmene uslovi i tako dalje, oni su tražili ponavljanje beogradskih izbora odmah. Dakle, odmah, ne u aprilu, 28. aprila, ne u junu, nego odmah u decembru, u januaru, bilo kada. Jel, tako bilo? Takve su bile izjave u medijima. Pa, kako onda, kad tražite nešto odmah, istog trenutka, pa, kako tu ima dovoljno vremena da se primene preporuke ODIHR-a, ima dovoljno vremena da se izvrše određene izmene i tako dalje, a kada se to prolongira za šest meseci onda nema dovoljno vremena.

Dakle, koliko god to ne bilo prijatno predstavnicima nekih opozicionih stranaka, uskočili su sami sebi u stomak, sami su sebe demantovali. Sami su odustali od sopstvenih stavova, i teško da mogu da nam objasne šta se u stvari desilo. Ako vi kažete, imamo zahtev jedan, dva i tri, i druga strana kaže prihvatamo zahtev jedan, dva i tri, a, vi onda kažete, ne, ne, to više ne važi, onda tu postoji pitanje koje se postavlja, a to je da li su u startu ušli u razgovore sa idejom da se nešto dogovori, ili da se nešto ne dogovori.

Po mom najdubljem uverenju ovo drugo, po mom najdubljem uverenju ovo drugo, opet zbog nekih upadica koje se ovde mogu čuti i stalne pretnje latentnim nekim odlaskom i napuštanjem razgovora, ako nas pogledate popreko, naravno, ovo karikiram, ne piše tako, ako uradite ovo, možemo i mi da odemo. I, to je kao neki mač nad glavama svima stajalo sve vreme. Možemo mi da ne izađemo na izbore, možemo mi ovo, možemo mi ono, kao da se tražio dovoljan razlog da se na izbore ne izađe. Onda čak i kada prihvatite sve zahteve, oni kažu – e, pa dobro, onda nema veze, prihvatili ste sve, ali na izbore nećemo da izađemo.

Sada, najveći aplauz, najveću podršku ovim odlukama da se na izbore ne izađe, ljudi koji tu poziciju brane dobijaju od onih koji su na svojim predsedništvima stranke glasali da se na izbore izađe. Znači, on svoju stranku poslao na izbore, a aplaudira ovima koji kažu, neće na izbore.

Zato vam kažem, u pitanju je proces prestrojavanja kod njih. Kao što vidite, neki su radosni zbog toga što nekih na izbore neće da izađu, jer, ja drugačije ne mogu da objasnim da onaj koji svoju stranku želi na izborima i za to glasa na telima sopstvene stranke, aplaudira onome koji objašnjava da neće na izbore i šta su mu razlozi, osim da ga ne želi ka konkurenciju u nekoj perspektivi. Hvala.